Izvorni kod stranice Dopamin

{{Chembox-lat
| verifiedrevid = 322183795
|ImageFile=Dopamine2.svg
|ImageSize=200px
|ImageFile2=Dopamine-3d-CPK.png
|ImageSize2=180px
|IUPACName=4-(2-aminoethyl)benzene-1,2-diol
|OtherNames=2-(3,4-dihydroxyphenyl)ethylamine;<br /> 3,4-dihydroxyphenethylamine;<br /> 3-hydroxytyramine; DA; Intropin; Revivan; Oxytyramine
|Section1= {{Chembox Identifiers
|  InChI = 1/C8H11NO2/c9-4-3-6-1-2-7(10)8(11)5-6/h1-2,5,10-11H,3-4,9H2
|  StdInChI = 1S/C8H11NO2/c9-4-3-6-1-2-7(10)8(11)5-6/h1-2,5,10-11H,3-4,9H2
|  StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
|  StdInChIKey = VYFYYTLLBUKUHU-UHFFFAOYSA-N
|  StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
|  Beilstein = 
|  Gmelin = 
|  3DMet = 
|  InChIKey = VYFYYTLLBUKUHU-UHFFFAOYAA
|  CASNo=51-61-6
|  CASNo_Ref = {{cascite}}
|  CASOther=<br />62-31-7 (hidroksihlorid) <!-- Also CAS verified -->
|  PubChem=681
|  ChemSpiderID = 661
|  SMILES = Oc1ccc(cc1O)CCN
|  MeSHName =Dopamine
}}
|Section2= {{Chembox Properties
|  Formula=C<sub>8</sub>H<sub>11</sub>NO<sub>2</sub>
|  MolarMass=153.18 g/mol
|  Appearance=
|  Density=
|  MeltingPtC=128
|  BoilingPt=
|  Solubility=60.0 g/100 ml
  }}
|Section3= {{Chembox Hazards
|  MainHazards=
|  FlashPt=
|  Autoignition=
|  RPhrases = {{R36/37/38}}
|  SPhrases = {{S26}} {{S36}}
  }}
}}

'''Dopamin''' je hemijska supstanca koju proizvodi organizam. U [[centralni nervni sistem|centralnom]] i [[periferni nervni sistem|perifernom nervnom sistemu]] deluje kao [[neurotransmiter]].<ref name="Koraćević">{{cite book | author=Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević | title=Biohemija | edition= | issue= | pages= | publisher=savremena administracija | year= | isbn=86-387-0622-7 | doi= | url= }}</ref><ref>{{Lehninger4th}}</ref> Deluje i kao [[hormoni|hormon]] koga luči [[hipotalamus]], a koji inhibira lučenje [[prolaktin]]a iz [[Hipofiza|hipofize]]. Iz dopamina se sintetiše [[adrenalin]] i [[noradrenalin]].

== Rasprostranjenost ==

U [[mozak|mozgu]] postoje tri značajna sistema koja luče dopamin.

* [[Crna supstanca]] ({{jez-lat|Substantia nigra}}). Dopaminski neuroni iz ove [[Hemijska struktura|strukture]] inhibišu neurone u [[prugasto telo|prugastom telu]] ({{jez-lat|Corpus striatum}}). Degeneracija ovih dopaminskih vlakana izaziva [[Parkinsonova bolest|Parkinsonovu bolest]].
* [[Limbički sistem]] (mezolimbičke strukture). Dopaminske vlakna iz mezolimbičkih struktura protežu se do [[mirisna kvržica|mirisne kvržice]] ({{jez-lat|Tuberculum olfactorium}}), [[amigdaloidno jedro|amigdaloidnog jedra]] ({{jez-lat|Corus amygaloideum}}), [[čeoni režanj|čeonog režnja]], [[cingularni reljanj|cingularnog režnja]], {{jez-lat|Nucleus accumbens}}... Ova vlakna igraju ulogu i nastanku osećaja euforije, zadovoljatva, sitosti... O ovom sistemu se govori i kao o sistemu za nagradu. Mnoge hemijske supstance kao: [[nikotin]], [[droga|droge]], [[alkoholi|alkohol]]... aktiviraju ovaj sistem i tako izazivanjem osećaja euforije mogu izazvati [[zavisnost]].
* [[Jedro|Jedra]] tuberoinfudibularnog dela [[hipotalamus]]a takođe luče dopamin. Dopamin dospeva u hipofizu i tu inhibira lučenje [[prolaktin]]a. U ovom slučaju dopamin deluje kao [[hormoni|hormon]].
* U nekim perifernim neuronima npr. u bubrezima takođe je otkriven dopamin.

== Sinteza ==

Dopamin zajedno sa adrenalinom i noradrenalinom pripada grupi neurotransmitera poznatih kao [[kateholamin]]i. Svi katholamini nastaju iz [[aminokiselina|aminokiseline]] [[tirozin]].

U nervnim završecima nalaze se enzimi koji iz tirozina sintetišu kateholamine. Tirozin se u neurone transportuje iz spoljašnje sredine, mada se može proizvesti u nervnim ćelijama iz aminokiseline [[fenilalanin]].

Prvo se vrši hidroksilacija tirozina uz pomoć enzima [[tirozinhidroksilaza]] do 3,4 dihidroksifenilalanina (L-[[DOPA]]). Zatim se DOPA pod uticajm enzima [[dekarboksilaza aromatičnih aminokiselina]] prevodi u dopamin. U noradrenergičkim i adreneričkim neuronima reakcija može ići dalje, jer je dopamin supstrat za ove neurotransmitere.

Sintetisani dopamin se pakuje i skladišti u sinaptičke [[vezikula|vezikule]].
Putem [[egzocitoza|egzocitoze]] dolazi do oslobađanja dopamina u [[sinapsa|sinaptičku pukotinu]], a dopamin vezuje za sinaptičke recepore.

== Receptori ==

Postoji 5 vrsta receptora za dopamin (D1-D5). Dopamin, kao i dopaminski [[Agonist (farmakologija)|agonisti]]-[[bromokriptin]], [[apomorfin]] se lakše vezuju za receptore D2, D3, D4 nego za D1 i D2. Agonisti su supstance sa istim dejstvom kao i glavna supstanca.<ref name="Rummel">{{cite book | author=Forth Henschler Rummel | title=Pharmakologie und toxikologie | edition= | issue= | pages= | publisher=Urban&Fischer | year= | isbn=3-437-42520-X | doi= | url= }}</ref><ref name="Guyton">{{cite book | author=Arthur C. Guyton John E. Hall | title=Medicinska fiziologija | edition= | issue= | pages= | publisher=savremena administracija Beograd | year=1999 | isbn= | doi= | url= }}</ref>

D1 i D2 receptori aktiviraju [[G protein spregnuti receptori|G protein]] i [[adenilat ciklaza|adenilat ciklazu]] što dovodi do daljih promena (deluju ekscitatorno). D2, D3, D4 receptori takođe aktiviraju [[G protein]], ali sad se adenilat ciklaza inhibira i otvaraju kalijumovi kanali (deluju inhibitorno).
 
D1 receptori se nalaze u glatkim mišićnim ćelijama bubrežnih arterija. Njihoviom aktivacijom se ove arterije proširuju, pa se prokrvljenost bubrega povećava.

D2 receptori su pretežno smešteni u mozgu, pogotovo u: [[prugasto telo|prugastom telu]] i [[hipofiza|hipofizi]]. Takođe u limbičkom sistemu se aktivacijom ovih receptora izaziva euforija. Još neke funkcije se vezuju za ove receptore kao npr. entiemetičko dejstvo (suzbijaju mučninu)... D2 receptori se nalaze takođe i na dopaminergičkim neuronima čime se lučenje dopamina putem autoregulacije smanjuje.

{{Glavni članak|G protein spregnuti receptori}}

== Inaktivacija ==
{{Glavni članak|Membranski transport}}
Dopamin se otstranjuje iz sinaptičke pukotine reapsorpcijom u presinaptičke završetke. Ovaj transport vrši se aktivno, kao kotransport sa jonima natrijuma.

Resorbovani dopamin se razgrađuje u citoplazmi neurona ili ponovo skladišti u vezikule.
U razgradnji dopamina učestvuju dva enzima: [[Katehol O-metiltransferaza|katehol-O-metiltransferaza]] (KOMT) i [[Amin oksidaza (sadrži flavin)|monoamin oksidaza]]-A (MAO-A). Njegovom razgradnjom nastaju dihidroksifenilsirćetna kiselina i [[hemovanilinska kiselina]]. One se izlučuju mokraćom i merenje njihove koncentracije u mokraći služi za dijagnozu nekih bolesti sistema kateholamina.

== Bolesti izazvane poremećajem dopaminskih sistema ==
* [[Shizofrenija|Šizofrenija]] i [[psihoza|psihoze]]
Kod šizofrenije i raznih psihoza je aktivnost dopaminergički neurona u limbičkom sistemu povećana.
Lekovi koji inhibiraju ove receptore (neurone) koriste se za lečenje šizofrenije ([[neuroleptici]]).

* [[Parkinsonova bolest]]
Nastaje usled propadanja neurona koji luče dopamin u crnoj supstanci. Karakteriše se [[tremor]]om, poremećajima hoda, mimike, povećanim tonusom mišića ([[rigor]]), nestabilnošću, vegetativnim simptomima...

* [[Narkomanija]]
Mnoge droge aktiviraju dopaminske receptore. Time se izaziva euforija i izaziva zavisnost (pre svega psihička).

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Povezano ==
* [[Sinapse]]
* [[Neurotransmiteri]]
* [[Kateholamini]]
* [[Parkinsonova bolest]]
* [[Droga|Droge]]
* [[Narkomanija]]
* [[Shizofrenija|Šizofrenija]]

== Spoljašnje veze ==
* [http://www.neurosci.pharm.utoledo.edu/MBC3320/dopamine.htm neuroscience] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060519212645/http://www.neurosci.pharm.utoledo.edu/MBC3320/dopamine.htm |date=2006-05-19 }} {{en}}
{{-}}
{{Neurotransmiteri}}
{{Hormoni}}
{{Adrenergici}}

[[Kategorija:Neurotransmiteri]]
[[Kategorija:Fiziologija]]
[[Kategorija:Hormoni hipotalamusa]]
[[Kategorija:Esencijalni lekovi Svetske zdravstvene organizacije]]
[[Kategorija:Inotropi]]
[[Kategorija:Kateholamini]]
[[Kategorija:Kateholi]]
[[Kategorija:Fenetilamini]]
[[Kategorija:Biologija bipolarnog poremećaja]]