Izvorni kod stranice Peptid

'''Peptidi''' (od {{jez-grč-lat|πεπτός}} - "svaren", od {{jez-grč-lat|πέσσειν}} "variti") su kratki [[polimer]]i [[aminokiselina]] vezanih [[peptidna veza|peptidnim vezama]].<ref>{{VoetBiochemistry3rd}}</ref> Oni imaju istu hemijsku strukturu kao i [[protein]]i, ali su manje dužine. 

== Konvencije ==

Peptidni lanci koji su dovoljno kratki da se mogu sintetički napraviti su se tradicionalno nazivali peptidi, umesto [[protein]]i. Međutim, sa razvojem sintetičkih metoda, peptidi sa više stotina aminokiselina se mogu napraviti, što obuhvata proteine poput [[ubikvitin]]a. [[Prirodna hemijska ligacija]] omogućava formiranje još dužih proteina, tako da je ova konvencija u znatnoj meri zastarela. 

Jedna druga konvencija stavlja stavlja neformalnu liniju podele na dužinu od aproksimativno 50 aminokiselina. Ta definicija je u nekoj meri arbitrarna. Dugački peptidi, poput [[beta amiloid|amiloidnog beta peptida]] vezanog za [[Alchajmerova bolest|Alchajmerovu bolest]], se smatraju proteinima; i mali proteini, kao što je [[insulin]], mogu se smatrati peptidima.

== Peptidne klase ==

Glavne klase peptida na osnovu njihovog načina nastanka su:

; Mlečni peptidi : [[Laktotripeptidi|Mlečni peptidi]] se formiraju iz mlečnih proteina enzimatskim razlaganjem enzimima varenja, ili proteinazama formiranim od strane [[laktobacil]]a tokom fermentacije mleka. Za nekoliko mlečnih peptida je bilo pokazano da imaju antihipertenzivne efekte kod životinja i u kliničkim studijama (vidi još [[Laktotripeptidaze]]).

; Ribozomalni peptidi : Ribozomalni peptidi nastaju [[Translacija (genetika)|translacijom]] [[iRNK]]. Oni često podležu [[proteoliza|proteolizi]] u procesu stvaranja završnog oblika peptida. Oni funkcionišu, tipično u višim organizmima, kao [[hormon]]i i signalni molekuli. Neki organizmi stvaraju peptide kao [[antibiotik]]e, kao što su [[mikrocin]]i.<ref>{{cite journal |author=Duquesne S, Destoumieux-Garzón D, Peduzzi J, Rebuffat S |title=Microcins, gene-encoded antibacterial peptides from enterobacteria |journal=Natural Product Reports |volume=24 |issue=4 |pages=708–34 |year=2007 |month=August |pmid=17653356 |doi=10.1039/b516237h}}</ref> Pošto su oni translirani, njihovi [[aminokiselina|aminokiselinski]] ostaci su ograničeni na one koje koristi [[ribozom]]. Međutim, ti peptidi su frekventno objekat [[posttranslaciona modifikacija|posttranslacionih modifikacija]], kao što su [[fosforilacija]], [[hidroksilacija]], [[sulfonacija]], [[palmitilacija]], [[glikozilacija]] i [[disulfidni most|disulfid]] formacija. Generalno, oni su linearni, mada su strukture oblika [[laso|lasa]] bile primećene.<ref>{{cite journal |author=Pons M, Feliz M, Antònia Molins M, Giralt E |title=Conformational analysis of bacitracin A, a naturally occurring lariat |url=https://archive.org/details/sim_biopolymers_1991-05_31_6/page/605 |journal=Biopolymers |volume=31 |issue=6 |pages=605–12 |year=1991 |month=May |pmid=1932561 |doi=10.1002/bip.360310604}}</ref> Egzotičnije manipulacije mogu da jave, kao što je racemizacija L-aminokiselina u D-aminokiseline u [[venom]]u [[kljunaš]]a.<ref>{{cite journal |author=Torres AM, Menz I, Alewood PF, ''et al.'' |title=D-Amino acid residue in the C-type natriuretic peptide from the venom of the mammal, Ornithorhynchus anatinus, the Australian platypus |journal=FEBS Letters |volume=524 |issue=1-3 |pages=172–6 |year=2002 |month=July |pmid=12135762 |doi=10.1016/S0014-5793(02)03050-8}}</ref>

; Ne-ribozomalni peptidi : Ovi peptidi se formiraju [[enzim]]ima koji su specifični za svaki peptid, umesto putem ribozoma. Naj rasprostranjeniji ne-ribozomalni peptid je [[glutation]], koji je komponenta [[antioksidant]]ske odbrane mnogih aerobnih organizama.<ref name=MeisterB>{{cite journal |author=Meister A, Anderson ME |title=Glutathione |url=https://archive.org/details/sim_annual-review-of-biochemistry_1983_52_annual/page/711 |journal=Annual Review of Biochemistry |volume=52 |issue= |pages=711–60 |year=1983 |pmid=6137189 |doi=10.1146/annurev.bi.52.070183.003431}}</ref> Drugi ne-ribozomalni peptidi koji su uobičajeni u [[unicelularni organizam|unicelularnim organizmima]], [[biljka|biljke]], i [[gljiva|gljive]] su sintetizovani [[Modularnost (biologija)|modularnim]] enzimskim kompleksima koji se nazivaju ''ne-ribozomalni peptidne sintetaze''.<ref>{{cite journal |author=Hahn M, Stachelhaus T |title=Selective interaction between nonribosomal peptide synthetases is facilitated by short communication-mediating domains |journal=Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America |volume=101 |issue=44 |pages=15585–90 |year=2004 |month=November |pmid=15498872 |pmc=524835 |doi=10.1073/pnas.0404932101}}</ref> Ti kompleksi imaju sličnu strukturu, i oni mogu da sadrže mnoge različite module kojima izvršavaju raznovrsne hemijske manipulacije na produktima tokom njihove gradnje.<ref>{{cite journal |author=Finking R, Marahiel MA |title=Biosynthesis of nonribosomal peptides1 |url=https://archive.org/details/sim_annual-review-of-microbiology_2004_58/page/453 |journal=Annual Review of Microbiology |volume=58 |issue= |pages=453–88 |year=2004 |pmid=15487945 |doi=10.1146/annurev.micro.58.030603.123615}}</ref> Ti peptidi su često [[Ciklično jedinjenje|ciklični]] i mogu da imaju visokokompleksne ciklične strukture, mada su linearni ne-ribozomalni peptidi takođe uobičajeni. Pošto je ovaj sistem blisko srodan sa mašinerijom za građenje [[masna kiselina|masnih kiselina]] i [[poliketid]]a, hibridna jedinjenja se često nalaze. Prisustvo [[oksazol]]a ili [[tiazol]]a često indicira da jedinjenje bilo sintetizovano na ovaj način.<ref>{{cite journal |author=Du L, Shen B |title=Biosynthesis of hybrid peptide-polyketide natural products |journal=Current Opinion in Drug Discovery & Development |volume=4 |issue=2 |pages=215–28 |year=2001 |month=March |pmid=11378961}}</ref>

; Peptoni
: Peptoni nastaju iz životinjskog mleka ili mesa varenjem proteolitičkim digestijom. Sem malih peptida, rezultirajući materijal sadrži masti, metale, soli, vitamine i mnoga druga jedinjenja. Pepton se koristi u hranljivim medijumima za gajenje bakterija i gljiva.<ref>{{cite journal |author=Payne JW |title=Peptides and micro-organisms |journal=Advances in Microbial Physiology |volume=13 |issue= |pages=55–113 |year=1976 |pmid=775944 |doi=10.1016/S0065-2911(08)60038-7}}</ref>

; Peptidni fragmenti : Peptidni fragmenti su delovi proteina koji se koriste za identifikaciju ili kvantifikaciju izvornog proteina.<ref>{{cite journal |author=Hummel J, Niemann M, Wienkoop S, ''et al.'' |title=ProMEX: a mass spectral reference database for proteins and protein phosphorylation sites |journal=BMC Bioinformatics |volume=8 |issue= |pages=216 |year=2007 |pmid=17587460 |pmc=1920535 |doi=10.1186/1471-2105-8-216}}</ref> Oni su često produkti enzimatske degradacije izvedene u laboratoriji na kontrolisanom uzorku, ali takođe mogu da budu forenzički ili paleontološki uzorci koji su se degradirali prirodnim putem.<ref>{{cite journal |author=Webster J, Oxley D |title=Peptide mass fingerprinting: protein identification using MALDI-TOF mass spectrometry |journal=Methods in Molecular Biology |volume=310 |issue= |pages=227–40 |year=2005 |pmid=16350956 |doi=10.1007/978-1-59259-948-6_16}}</ref><ref>{{cite journal |author=Marquet P, Lachâtre G |title=Liquid chromatography-mass spectrometry: potential in forensic and clinical toxicology |journal=Journal of Chromatography. B, Biomedical Sciences and Applications |volume=733 |issue=1-2 |pages=93–118 |year=1999 |month=October |pmid=10572976 |doi=10.1016/S0378-4347(99)00147-4}}</ref>

== Reference ==
{{reflist|2}}

{{Peptidi-lat}}
{{Neuropeptidi-lat}}

[[Kategorija:Peptidi]]