Нашински

Нашински или горански говор означен је бројком 4 на овој карти торлачког наречја.

„Горански” преусмјерава овдје. За остала значења, в. Горански дијалект.

Нашински (што у литератури значи „наш језик“) или горански назив је торлачког говора Горанаца, припадника етничке групе горанске области на тромеђи између Косова, Северне Македоније и Албаније.

Дистрибуција и класификација

Дијалект се говори широм горанске области. Користи се у 19 косовских, 11 албанских и у 4 македонска села. На Косову и у Северној Македонији горански се пише српским или македонским ћириличним или латиничним писмом, док у Албанији се користи албанско латинично писмо. У југословенским пописима из 1991. године 54% становништва који себе сматрају етничким Горанцима је рекло да говори горанским језиком у односу на остатак становника Горе који су свој језик описали као српски.

Горански дијалект је сличан са суседним призренско–јужноморавским дијалектом који су на североисточној страни, који подразумева српско–торлачку говорну врсту који се говори на јужној половини Косова и на југоистоку Србије, као и са дијалектима на најсевернијим деловима Македоније. У контексту македонске дијалектологије, горански је описан као да има блиске везе са доњо пологским дијалектом који се говори у пологској и тетовској области, које се налазе на другој страни горанске области на Шар планини.

Горански је исто класификован као врста бугарског дијалекта од стране неких иностраних антополога. У 2007. години Бугарска академија наука је спонзорисала и одштампала први нашинско–албански речник (са 43.000 речи и фраза) горанског истраживача Назифа Докле који сматра да је горански врста бугарског дијалекта.

На другој страни, бивши југословенски лингвисти Видоески, Брозовић и Ивић класификују словенски дијалект горанске области као македонски језик. Према неким изворима 2003. године косовска је влада припремила македонски језик и граматичке књиге да се предаје у горанским школама.

Фонолошке карактеристике

Горански дијалект се дели на стандардни српски, најсевернији дијалект македонског језика и западни дијалект бугарског језика на основу вокализације ранијих слогова /л/ и речи као што је вук (на македонском волк, на бугарском вăлк). Са српскохрватским језиком горански исто дели рефлекс /тј/дј/ као / тɕ /, за разлику од македонског /ц/ као / ќ /. Са најзападнијим дијалектом македонског језика, као и са већином дијалеката бугарског језика, горански дели рефлексе „великог Yус“ / ɔ̃ / као /ə/ (ӑ) у речи као што је пăт (на македонском пат, на српском пут). Горански са стандардним македонским и појединим дијалектима бугарског језика дели рефлексе /ĭ, ŭ/ као /е, о/ у речи као што је ден и сон. Са стандардним македонским, стандардним српским и појединим дијалектима бугарског језика горански дели задржавање слогова /р/ у речи као што је крв.

Примери

• Ја сом од Кошаришт.
• Срећен родни ден!
• Ја зборим Нашински језик.

Типичне речи

Ове песме су отпеване типичним горанским дијалектом (прва је из Шиштавеца):

Што се бели, горе Шар планина? Да л'је снегче, ил'је бело стадо? Нит'је снегче, нит'је бело стадо. Да је снегче, би се растопило, Да је стадо, би се растурило. Веч тој беше Милкино чадорче, Под чадорче болна Милка лега. Брата и гу Турци заробили, Заробили, пај га обесили.

Верба ђурђевдењова Та шот си ги гранке ширнала Мори вербице ђурђевденова Дали јено гајле син е мала Ја матер сом го имала Мати ми го гајле галуала Со млеко пресно ме рањила За тија сом тенка и висока За тија сом бела и цервена Твује да ти срец изгоре.

Верно либе Гледај ме гледја либе, а бе верно либе, на гледај мисе дур ти сом овде. Утре ке одим абе верно либе даљеко даљеко на пусти гурбет. Раћај по раћај либе шо да ти купим, ти да ми купиш а бе гледанику црна шамија, ја да га носим а бе гледанику и да га желам. Раћај пораћај а бе верно либе шо да ти пратим Ти да ми пратиш а бе гледанику шарена књига Ја да га пујем а бе гледанику и да га желам.

Екстерни линкови

• Пројекат Растко - Гора Архивирано 2006-06-16 на Wаyбацк Мацхине-у
• Наша Гора Архивирано 2018-12-25 на Wаyбацк Мацхине-у