Пређи на садржај

Нашински

Извор: Wikipedija
Нашински или горански говор означен је бројком 4 на овој карти торлачког наречја.

Нашински (што у литератури значи „наш језик“) или горански назив је торлачког говора[1] Горанаца, припадника етничке групе горанске области на тромеђи између Косова, Северне Македоније и Албаније.

Дистрибуција и класификација

[уреди | уреди извор]

Дијалект се говори широм горанске области. Користи се у 19 косовских, 11 албанских и у 4 македонска села. На Косову и у Северној Македонији горански се пише српским или македонским ћириличним или латиничним писмом, док у Албанији се користи албанско латинично писмо. У југословенским пописима из 1991. године 54% становништва који себе сматрају етничким Горанцима је рекло да говори горанским језиком у односу на остатак становника Горе који су свој језик описали као српски.[2]

Горански дијалект је сличан са суседним призренско–јужноморавским дијалектом који су на североисточној страни, који подразумева српско–торлачку говорну врсту који се говори на јужној половини Косова и на југоистоку Србије, као и са дијалектима на најсевернијим деловима Македоније. У контексту македонске дијалектологије, горански је описан као да има блиске везе са доњо пологским дијалектом који се говори у пологској и тетовској области,[3] које се налазе на другој страни горанске области на Шар планини.

Горански је исто класификован као врста бугарског дијалекта[4] од стране неких иностраних антополога.[5] У 2007. години Бугарска академија наука је спонзорисала и одштампала први нашинско–албански речник (са 43.000 речи и фраза) горанског истраживача Назифа Докле који сматра да је горански врста бугарског дијалекта.[6]

На другој страни, бивши југословенски лингвисти Видоески [мк], Брозовић и Ивић класификују словенски дијалект горанске области као македонски језик.[7] Према неким изворима 2003. године косовска је влада припремила македонски језик и граматичке књиге да се предаје у горанским школама.[недостаје референца]

Фонолошке карактеристике

[уреди | уреди извор]

Горански дијалект се дели на стандардни српски, најсевернији дијалект македонског језика и западни дијалект бугарског језика на основу вокализације ранијих слогова /л/ и речи као што је вук (на македонском волк, на бугарском вăлк). Са српскохрватским језиком горански исто дели рефлекс /тј/дј/ као / тɕ /, за разлику од македонског /ц/ као / ќ /.[8] Са најзападнијим дијалектом македонског језика, као и са већином дијалеката бугарског језика, горански дели рефлексе „великог Yус“ / ɔ̃ / као /ə/ (ӑ) у речи као што је пăт (на македонском пат, на српском пут). Горански са стандардним македонским и појединим дијалектима бугарског језика дели рефлексе /ĭ, ŭ/ као /е, о/ у речи као што је ден и сон. Са стандардним македонским, стандардним српским и појединим дијалектима бугарског језика горански дели задржавање слогова /р/ у речи као што је крв.[7]

  • Ја сом од Кошаришт.
  • Срећен родни ден!
  • Ја зборим Нашински језик.

Типичне речи

[уреди | уреди извор]

Ове песме су отпеване типичним горанским дијалектом (прва је из Шиштавеца):

Што се бели, горе Шар планина?
Да л'је снегче, ил'је бело стадо?
Нит'је снегче, нит'је бело стадо.
Да је снегче, би се растопило,
Да је стадо, би се растурило.
Веч тој беше Милкино чадорче,
Под чадорче болна Милка лега.
Брата и гу Турци заробили,
Заробили, пај га обесили.






Верба ђурђевдењова
Та шот си ги гранке ширнала
Мори вербице ђурђевденова
Дали јено гајле син е мала
Ја матер сом го имала
Мати ми го гајле галуала
Со млеко пресно ме рањила
За тија сом тенка и висока
За тија сом бела и цервена
Твује да ти срец изгоре.





Верно либе
Гледај ме гледја либе, а бе верно либе,
на гледај мисе дур ти сом овде.
Утре ке одим абе верно либе даљеко даљеко
на пусти гурбет.
Раћај по раћај либе шо да ти купим,
ти да ми купиш
а бе гледанику црна шамија, ја да га носим
а бе гледанику и да га желам.
Раћај пораћај а бе верно
либе шо да ти пратим
Ти да ми пратиш а бе
гледанику шарена књига
Ја да га пујем а бе
гледанику и да га желам.

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Цомрие, Бернард; Г. Цорбетт, Гревилле, ур. (2002). „6. Мацедониан”. Тхе Славониц Лангуагес.. Лондон: Таyлор & Францис. стр. 383. ИСБН 1136861378. 
  2. Радивоје Младеновић. „Горански говор (Горански говор)”. Архивирано из оригинала на датум 2014-02-22. 
  3. Блаже Конески (1983). А Хисторицал Пхонологy оф тхе Мацедониан Лангуаге. ИСБН 3533031209. 
  4. Младенов, Стефан (1993). Пътешествие из Македония и Поморавия, в: Научна експедиция в Македония и Поморавието 1916 [Путовање по Македонији и Поморављу, у: Знанствена експедиција у Македонији и Поморављу 1916]. Софија. стр. 184. Архивирано из оригинала на датум 2011-08-11. Приступљено 2022-03-20. »Асенова, Петя. Архаизми и балканизми в един изолиран български говор (Кукъска Гора, Албания), Балканистични четения, посветени на десетата годишнина на специалност "Балканистика" в СУ "Св. Климент Охридски", ФСлФ, София, 17-19 май 2004 (Архаизми и балканизми на изолираном бугарском дијалекту (Кукаска Гора, Албанија), Балканска читања посвећена десетој годишњици студија балканистике на Софијском универзитету "Св. Климент Охридски", ФСлФ, Софија, 17.–19. маја 2004.)« 
  5. Вицкерс, Миранда; Петтифер, Јамес (1997). Албаниа: фром анарцхy то а Балкан идентитy. C. Хурст & Цо. Публисхерс. стр. 205. ИСБН 1-85065-279-1. 
  6. Докле, Назиф (2007). Реçник Горанско (Насхински) - Албански. Софија: Бугарска академија наука, "Проф. Марин Дринов". стр. 5, 11, 19. ИСБН 9543222002. 
  7. 7,0 7,1 Фриедман, Вицтор. „Мацедониан”. стр. 4 (фуснота), 7. 
  8. Видоески, Божидар (1999). Дијалектите на Македонскиот јазик. МАНУ. ИСБН 0893573159.