Нашински
српскохрватске стандардне варијанте, дијалекти и говори |
---|
полицентрични српскохрватски стандардни језик успоредба српскохрватских стандардних варијанти српска варијанта · хрватска варијанта · босанска варијанта · црногорска варијанта штокавски (екавски · ијекавски · икавски) кајкавски (екавски · икавски) чакавски (икавски · екавски · ијекавски) торлачки (екавски · нашински) ужички · романосрпски · буњевачки градишћанскохрватски · молишкославенски славеносрпски |
Нашински (што у литератури значи „наш језик“) или горански назив је торлачког говора[1] Горанаца, припадника етничке групе горанске области на тромеђи између Косова, Северне Македоније и Албаније.
Дистрибуција и класификација
[уреди | уреди извор]Дијалект се говори широм горанске области. Користи се у 19 косовских, 11 албанских и у 4 македонска села. На Косову и у Северној Македонији горански се пише српским или македонским ћириличним или латиничним писмом, док у Албанији се користи албанско латинично писмо. У југословенским пописима из 1991. године 54% становништва који себе сматрају етничким Горанцима је рекло да говори горанским језиком у односу на остатак становника Горе који су свој језик описали као српски.[2]
Горански дијалект је сличан са суседним призренско–јужноморавским дијалектом који су на североисточној страни, који подразумева српско–торлачку говорну врсту који се говори на јужној половини Косова и на југоистоку Србије, као и са дијалектима на најсевернијим деловима Македоније. У контексту македонске дијалектологије, горански је описан као да има блиске везе са доњо пологским дијалектом који се говори у пологској и тетовској области,[3] које се налазе на другој страни горанске области на Шар планини.
Горански је исто класификован као врста бугарског дијалекта[4] од стране неких иностраних антополога.[5] У 2007. години Бугарска академија наука је спонзорисала и одштампала први нашинско–албански речник (са 43.000 речи и фраза) горанског истраживача Назифа Докле који сматра да је горански врста бугарског дијалекта.[6]
На другој страни, бивши југословенски лингвисти Видоески , Брозовић и Ивић класификују словенски дијалект горанске области као македонски језик.[7] Према неким изворима 2003. године косовска је влада припремила македонски језик и граматичке књиге да се предаје у горанским школама.[недостаје референца]
Фонолошке карактеристике
[уреди | уреди извор]Горански дијалект се дели на стандардни српски, најсевернији дијалект македонског језика и западни дијалект бугарског језика на основу вокализације ранијих слогова /л/ и речи као што је вук (на македонском волк, на бугарском вăлк). Са српскохрватским језиком горански исто дели рефлекс /тј/дј/ као / тɕ /, за разлику од македонског /ц/ као / ќ /.[8] Са најзападнијим дијалектом македонског језика, као и са већином дијалеката бугарског језика, горански дели рефлексе „великог Yус“ / ɔ̃ / као /ə/ (ӑ) у речи као што је пăт (на македонском пат, на српском пут). Горански са стандардним македонским и појединим дијалектима бугарског језика дели рефлексе /ĭ, ŭ/ као /е, о/ у речи као што је ден и сон. Са стандардним македонским, стандардним српским и појединим дијалектима бугарског језика горански дели задржавање слогова /р/ у речи као што је крв.[7]
Примери
[уреди | уреди извор]- Ја сом од Кошаришт.
- Срећен родни ден!
- Ја зборим Нашински језик.
Типичне речи
[уреди | уреди извор]Ове песме су отпеване типичним горанским дијалектом (прва је из Шиштавеца):
|
|
|
Екстерни линкови
[уреди | уреди извор]- Пројекат Растко - Гора Архивирано 2006-06-16 на Wаyбацк Мацхине-у
- Наша Гора Архивирано 2018-12-25 на Wаyбацк Мацхине-у
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Цомрие, Бернард; Г. Цорбетт, Гревилле, ур. (2002). „6. Мацедониан”. Тхе Славониц Лангуагес.. Лондон: Таyлор & Францис. стр. 383. ИСБН 1136861378.
- ↑ Радивоје Младеновић. „Горански говор (Горански говор)”. Архивирано из оригинала на датум 2014-02-22.
- ↑ Блаже Конески (1983). А Хисторицал Пхонологy оф тхе Мацедониан Лангуаге. ИСБН 3533031209.
- ↑ Младенов, Стефан (1993). Пътешествие из Македония и Поморавия, в: Научна експедиция в Македония и Поморавието 1916 [Путовање по Македонији и Поморављу, у: Знанствена експедиција у Македонији и Поморављу 1916]. Софија. стр. 184. Архивирано из оригинала на датум 2011-08-11. Приступљено 2022-03-20. »Асенова, Петя. Архаизми и балканизми в един изолиран български говор (Кукъска Гора, Албания), Балканистични четения, посветени на десетата годишнина на специалност "Балканистика" в СУ "Св. Климент Охридски", ФСлФ, София, 17-19 май 2004 (Архаизми и балканизми на изолираном бугарском дијалекту (Кукаска Гора, Албанија), Балканска читања посвећена десетој годишњици студија балканистике на Софијском универзитету "Св. Климент Охридски", ФСлФ, Софија, 17.–19. маја 2004.)«
- ↑ Вицкерс, Миранда; Петтифер, Јамес (1997). Албаниа: фром анарцхy то а Балкан идентитy. C. Хурст & Цо. Публисхерс. стр. 205. ИСБН 1-85065-279-1.
- ↑ Докле, Назиф (2007). Реçник Горанско (Насхински) - Албански. Софија: Бугарска академија наука, "Проф. Марин Дринов". стр. 5, 11, 19. ИСБН 9543222002.
- ↑ 7,0 7,1 Фриедман, Вицтор. „Мацедониан”. стр. 4 (фуснота), 7.
- ↑ Видоески, Божидар (1999). Дијалектите на Македонскиот јазик. МАНУ. ИСБН 0893573159.