Никола Мистик
Никола I Мистик (грчки: Νικόλαος Α΄ Μυστικός, Николаос I Мyстикос) (852 – 15. мај 925) био је васељенски патријарх Цариграда у два наврата - од марта 901. до фебруара 906. те од маја 912. до смрти 925.
Био је родом из Италије и близак пријатељ бившег патријарха Фотија. Након што је Фотије 886. пао у немилост бизантског двора, Никола је присилно послан у манастир. Одатле га је извео цар Лав VI Мудри, давши му титулу мyстикос, за коју се претпоставља да је означавала царског секретара или суца. 1. марта 901. је именован за патријарха.
Однос са царем се брзо покварио, чему је повод био царев приватни живот. Лавове претходне три супруге су умрле без мушких насљедника, па се оженио четврти пут за своју љубавницу Зое Карбонопсина. Никола је то сматрао неприхватљивим, иако је невољко пристао крстити њихово дијете - будућег цара Констатнина VII. Цару је, међутим, запријечио улаз у цркву и прогласио његов брак ништавим. Лав је, пак, од папе Сергија III исходио позитивно мишљење, те је свргнут с мјеста патријарха и послан у манастир. За новог патријарха је именован Еутимије. Дио хисторичара вјерује како је мотив за смјену било и евентуално учешће у побуни генерала Андроникоса Доукаса.
Након Лавове смрти је на пријестоље у мају 912. дошао Александар који је Николу вратио на мјесто патријарха, а што је изазвало дугогодишњи спор са Еутимијевим присташама. У међувремену је Александар умро и на пријестоље дошао малодобни Константин, што је искористио бугарски кнез Симеон I и напао Бизант. Никола је кризу отклонио дипломатским путем, односно церемонијом којом је Симеон проглашен царем, а његова кћер удана за Константина.
Јавност у Цариграду је такве уступке "барбару" сматрала понижавајућима, а што је у марту 914. искористила Зое Карнобопсина и организирала пуч у коме је Никола свргнут, а његов споразум поништен. Симеон је поновно почео рат и 917. нанио Бизантинцима катастрофални пораз у битци код Ахелоја. Тада је Зое дискредитирана, а што је искористио адмирал Романос Лекапенос и 919. извршио нови пуч, након кога је Никола опет рехабилитиран. Остатак живота је провео као присташа новог цара Константина.
Осим политком, Никола Мистик се бавио и теолошким питањима. Пред саму смрт је сазвао црквени сабор на коме је одлучено да се вјерници убудуће смију вјенчавати само три пута.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Охридски пролог за 16. мај (29. мај) Архивирано 2007-03-12 на Wаyбацк Мацхине-у (sh)
| Претходи: Антоније II |
патријарх Цариграда 901–907 |
Слиједи: Еутимије I |
| Претходи: Еутимије I |
патријарх Цариграда 912–925 |
Слиједи: Стефан II |
