Ждралови

„Ждрал” преусмјерава овдје. За остала значења, в. Ждрал (разврставање).

Ово је главно значење појма Ждралови. За друга значења, в. Ждралови (разврставање).

Ждралови
Грус антигоне антигоне
Научна класификација
Царство:	Анималиа
Кољено:	Цхордата
Разред:	Авес
Ред:	Груиформес
Породица:	Груидае Вигорс, 1825.

Ждралови (лат. Груидае) су породица птица из реда ждраловки (Груиформес). Породица има 15 врста које живе широм свијета, осим у Јужној Америци и на Антарктици. У средњој и сјеверној Еуропи живи ждрал, врста из потпородице правих ждралова.

Од најранијих времена ждралови су својом појавом, свадбеним плесом и вјештином летења имали велики утјецај на људе и митологију, књижевност и пјесништво.

Изглед

Ждралови су велике, дугоноге и дуговрате птице. За разлику од сличних али не и ближе сродних чапљи (Ардеидае), ждралови лете испруженог врата. Поред тога, од чапљи се разликују и краћим кљуном и углавном су и доста већи.

Одрасле птице високе су до 120 центиметара, при чему су женке нешто мање од мужјака. Распон крила им је до 2,4 метра, а ноге су у лету дуже од репа. Тежина одраслог мужјака је до 7 килограма, а женке су око једног килограма лакше.

Превладавајућа боја ждралова је свијетла, сребрнкасто сива, која је све тамнија према екстремитетима. Глава и врат су напротив црни. Типично обиљежје су с једне стране бијеле пруге које почињу код ока и могу досезати све до леђа, и с друге црвени, голи дјелови коже на глави и врату. То је заједничко свим врстама, осим дјевичанском и рајском ждралу.

Сљедеће обиљежје су им дуга, на крају мало искрзана крилна пера. Кад птице рашире крила, долази до изражаја сва љепота ових птица. Кад птице склопе крила, ово перје сеже далеко преко репа, а код дјевичанског ждрала готово до земље. Тек након првог митарења птице добивају перје пуне дужине. Након тога, промјена перја одвија се сваке друге до четврте године, претежно у вријеме подизања младунаца.

Глас

Ждралови се гласају на разне начине, што има важну улогу у социјалном понашању. Тако се пилићима гласају њежним, не гласним ћурликањем. Кад су узбуђени, јављају се гласним, звиждавим тоновима. Кад нешто моле, гласање је јадикујуће пијукање. Гласно ћурликање служи међусобном јављању унутар породице. Кад желе упозорити младунце, испуштају оштре равномјерне тонове, како на тлу тако и у зраку.

Гласне позиве који потсјећају на звук трубе омогућава им резонантни простор у њиховом јако продуљеном душнику (дужине од 100 до 130 цм), дијелом смотаном попут цијеви уз прсну кост. . Трубљење ждралова тако је гласно, да га се може чути на неколико километара. Код "пјевања" у дуету након низа позивних гласова слиједи низ усклађених тонова. I мужјак и женка могу отпочети "дует" и одредити тоналитет. При томе обе птице подижу главе и кљунове увис, врат забацују унатраг и шире крила [1] Архивирано 2016-10-29 на Wаyбацк Мацхине-у. Птице стоје једна поред друге, и лагано се уз заједничко или измјенично гласање синхронизирано крећу према напријед. Гласање у дуету јавља се код узрујаности на окупљалишту или одморишту, најчешће у вријеме парења и подизања младунаца. Уз помоћ анализе фреквенције гласања (сонографија) могуће је гласање индивидуализирати и препознати сваки пут исту птицу.

Распрострањеност

Различите врсте ждралова могу се срести на свим континентима осим Антарктике и јужне Америке. У јужној Америци еколошки простор који другдје заузимају ждралови, попуњава врста гуарауна (Арамус гуарауна), једина врста рода Арамус, једина и у породици Арамидае.

Храна

Ждралови су опортунисти, мијењају своју прехрану у складу с просторним и климатским датостима. Тако једу мале глодавце, рибе и водоземце, но у јесен прелазе на житарице и бобице разних врста.

Размножавање

Амерички ждралови

Свадбени плес и парење

У вријеме које претходи парењу, ждралови изводе врло гласан и врло комплициран свадбени плес, који се често назива "ждралов плес". Но поред тога, на тај начин показују расположење, обиљежавају териториј и комуницирају. Плешући, и мужјаци и женке скачу у зрак раширених крила и гласно трубе. У пару се крећу равно и у завојима приближавајући и удаљавајући се, поскакују, ходају укочених ногу или савијајући "кољена", кимају главама, клањају се, изводе пируете и дижу с тла и бацају кљуновима у зрак различит материјал. Усправљајући горњи дио тијела и спуштајући раширена крила, женка гргутавим гласањем позива мужјака на парење. Након парења, мужјак најчешће скаче преко женке према напријед. Иза тога слиједи гласање у дуету, па раздобље чишћења и уређивања перја. Дует повремено одзвања кроз читаво раздобље гнијежђења а и касније, као знак заједништва пара. I прије него што могу летјети, младунци науче све разноврсне и комплициране покрете ждраловог плеса. Већина врста ждралова живи у трајним моногамним заједницама па код њих свадбени плес није начин освајања партнера, него међусобно доказивање привржености што додатно учвршћује њихово заједништво.

Гнијездо и подмладак

Ждралови се гнијезде у мочварама, тражећи удаљена мјеста као што су арктичке тундре, степе, висоравни и мочварне шуме. Гнијездо раде у близини воде, најрађе уз дубину до око кољена. Иако су ждралови врло друштвене птице, гнијезда граде подаље једно од другог. Уз ријетке изнимке, ждралови се гнијезде на тлу. Легло има најчешће два јаја, а о младим потркушцима брину оба родитеља. Након око десет тједана, младунци могу летјети. Уска повезаност родитеља с младунцима траје до лета у зимовалишта, а најдуже до повратка у љетна станишта, кад повезаност престаје.

Очекивани животни вијек је најчешче дванаест до тринаест година, иако у заточеништву могу доживјети и до 40 година.

Понашање

Већина ждралова су врло друштвене животиње. Осим у вријеме гнијеждења, окупљају се у велике скупине. Ждралови се често могу видјети у скупинама од коју тисућу јединки, а код селидби у зимска или љетна обитавалишта виђане су и скупине канадских ждралова од више десетака тисућа јединки.

Селидбено понашање

Селидба ждралова

Ждралови који живе у топлим климатским подручјима су станарице, док оне врсте које се гнијезде у хладнијим подручјима преваљују велике удаљености ради презимљавања. Наслијеђени нагон за селидбу код њих покреће одређена дужина дневне свјетлости, временске прилике, опадање понуде хране као и међусобни утјецај јединки до којег долази на окупљалиштима, и долази до масовног кретања према југу. При селидби, птице користе најповољније географске и климатске увјете.

Дужина укупног пута појединих популација није једнака, но најдужи је код канадских ждралова. Они преваљују од гнијездишта на Аљасци до зимских хранилишта у Тексасу удаљеност од готово 6.500 километара. Дужина пута који превале у једном дану је различита, може бити између 100 и 1.000 километара. То овиси о многим елементима унутрашњих (селидбено расположење, расположива количина енергије у облику масне резерве у тијелу) и вањских (количина дневног свјетла, временске прилике, висинска струјања) датости.

Ждралови лете у скупини обликујући клин неједнаких страница или косе редове како би се смањио отпор зрака, а одржао контакт унутар групе. У вријеме селидбе птице се споразумијевају гласањем које је посебно често код слабе видљивости или ноћу. Лет мијења смјер овисно о смјеру вјетра и потсјећа на вијугање или валове. Висина лета је различита, и овиси о вјетру, видљивости, рељефу и висинском струјању зрака. Уобичајена висина летења је између 200 и 1.000 метара, но забиљежене су висине до 2.500 метара. Највиша доказана висина лета је 4.600 метара.

Претпоставља се, да се птице оријентирају према магнетном пољу земље али и упадљивим обиљежјима на тлу. Та обиљежја младунци науче од родитеља тијеком своје прве селидбе. Тијеком селидбе ждралови се одмарају по неколико дана, тједана или чак и мјесеци. За то вријеме, у мањим јатима разилазе се у потрагу за храном на оближња поља и ливаде.

Систематика

Бјелолици ждрал у националном парку Yеллоwстоне, 19. липња 2004.

Грус рубицундус

Потпородица Крунати ждралови (Балеарицинае)

• Балеарица
  • Бјелолици ждрал (Б. регулорум)
  • Крунати ждрал (Б. павонина)

Потпородица Прави ждралови (Груинае)

• Бугеранус
  • Аустралски ждрал (Б. царунцулатус)
• Антхропоидес
  • Дјевичански ждрал (А. вирго)
  • Рајски ждрал (А. парадисеа)
• Грус
  • Грус леуцогеранус
  • Грус випио
  • Грус рубицундус
  • Грус антигоне
  • Канадски ждрал (Г. цанаденсис)
  • Црноврати ждрал (Г. нигрицоллис)
  • Црвенокапи ждрал (Г. јапоненсис)
  • Сиви ждрал (Г. грус)
  • Грус монацхус
  • Амерички ждрал (Г. америцана)

Ждралови и људи

Схен Qуан, 1759.

Људи су још у прадавна времена били фасцинирани љепотом ждралова и њиховим спектакуларним свадбеним плесом. Готово да не постоји неки значајан вид људске дјелатности у којој ждрал није обиљежен.

У египатској митологији ждрал је био "сунчева птица". Био је жртвован боговима али су га и јели. Лик ждрала у хијероглифима има значење слова "Б". Ждралови имају значајну улогу и у грчкој и келтској митологији, спомиње их се у ирским митовима, у шведској израз "птица среће" изведен је из доласка ждралова као гласника прољећа, топлине, свјетла и обиља хране.

У старом Кинеском царству ждрал (鹤 хè) је био симбол дугог живота, мудрости, старости као и односа између оца и сина. Поред тога, у кинеској митологији ждралови су називани "небеским птицама" или "блаженим птицама" јер се вјеровало да се таоистички свећеници послије смрти претварају у ждралове, а да ждралови на својим леђима односе душе покојника на небо.

У Јапану ждрал је симбол среће и дугог живота. Према старој јапанској легенди, оном тко сложи 1000 оригами ждралова, богови испуњавају једну жељу. I данас се у посебним пригодама, као што су вјенчања или рођендани, поклањају од папира сложени (оригами) ждралови.

Омиљени мотив кипара (бронза, Осијек)

Мотив ждрала је врло чест и у хералдици, гдје симболизира опрез и будност. Из грчких извора слиједи мотив ждрала који у кљуну носи каменчиће, да се гласањем не би издао, а у римском културном кругу добија и низ других значења. Појављује се као мотив на амблемима, инсигнијама, али и на кућама и дворцима.

Ждрал се појављује у врло великом броју басни, бајки, прича и књижевнихдјела. Спомињу се, између осталих, у јакутским, руским, финским народним причама, али и у Езоповој басни и дјелима Гоетхеа, Фонтанеса, Сцхиллера, Селме Лагерлöф и низа других писаца и пјесника.

I други облици умјетности преузимају често мотив ждрала, у сликарству далеког истока али и у зидном сликарству, минијатурама и илустрацијама. Радо га као мотив користе и кипари. Налази се и на мозаику у цркви Светог Петра у Венецији, а Албрецхт Дüрер га је насликао уз Јустицију. Спомиње га се у опери Бертолта Брецхта, мотив су који се појављује у филму Михаила Калатозова "Лете ждралови" .....

Вањске повезнице

• Натионал геограпхиц Хрватска Архивирано 2008-04-22 на Wаyбацк Мацхине-у (хрватски)
• Фам. Груидае, Ждралови (њемачки)
• Ждралови - тјералица Архивирано 2016-10-29 на Wаyбацк Мацхине-у (њемачки)
• Заштита мора - Ждрал Архивирано 2007-09-27 на Wаyбацк Мацхине-у (њемачки)
• Цранес Груидае Архивирано 2005-09-12 на Wаyбацк Мацхине-у (енглески)
• Интернатионал Цране Фоундатион Архивирано 2008-04-29 на Wаyбацк Мацхине-у (енглески)

Остали пројекти

У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Груидае