17. 10.

17. октобра/листопада (17. 10.) је 290. дан године по грегоријанском календару (291. у пријеступној години). До краја године има још 75 дана.

Догађаји

1744. — Умро италијански градитељ виолина Ђузепе Гварнери, уз Антонија Страдиварија највећи мајстор израде класичних виолина.
1787. — у Пхиладелпхији (САД) 38 савезних држава потписује устав.
1797. — укинута Венецијанска република.
1842. — Рођен српски политичар, економиста и хисторичар Чедомиљ Мијатовић, члан Српске краљевске академије, утемељивач Народне банке Србије. Као шеф српске дипломатије са Аустро-Угарском 1881. потписао Тајну конвенцију, као министар финансија увео динар као новчану јединицу у Србији и метарски систем мјера.
1855. — Хенрy Бессемер патентира поступак за производњу челика.
1888. — Тхомас Едисон патентирао Оптички фонограф (први филм).
1912. — Бугарска, Грчка и Србија објаве рат Османлијском царству.
1917. — Прво британско бомбардирање Њемачке у Првом свјетском рату.
1990. — Прва службена утакмица Хрватске ногометне репрезентације, против САД-а на Максимиру. Завршило 2:1 за Хрватску.
1990. — Основана у Сињу прва борбена зракопловна група која је прерасла у зракопловни вод у саставу 4. бригаде ЗНГ-а, а имао је 6 пилота и 12 падобранаца. Утемељивачи прве борбене зракопловне групе били су Матко Раос, Анте Синиша Козина, Младен Крстуловић, Звонко Ковачевић и Горан Ковачевић .
1998. — ухапшен Аугусто Пиноцхет, чилеански диктатор.
2003. — Хашки трибунал ратног предсједника Општине Босански Шамац Благоја Симића осудио на 17 година затвора, а његове блиске сараднике Мирослава Тадића и Симу Зарића на осам, односно шест година затвора за злочине током рата у БиХ.

Рођења

1760. — Саинт-Симон (Хенри де Саинт-Симон), француски рани социјалистички теоретичар (* 1825.).
1815. — Емануел Геибел, њемачки књижевник.
1897. — Антун Зуппа (Антун Зупа), хрватски сликар и графичар
1897. — Цата Дујшин-Рибар, хрватска сликарица (* 1994.).
1898. — Симон Вестдијк, холандски књижевник.
1912. — Иван Павао I, римски папа. (* 1978.).
1915. — Артхур Миллер, амерички књижевник (* 2005.).
1917. — Мехмедалија Мак Диздар, велики босанскохерцеговачки пјесник.
1917. — Сумнер Лоцке Еллиотт, аустралијски писац.
1918. — Рита Хаywортх, америчка глумица.
1919. — Џао Дзјанг, кинески политичар.
1920. — Монтгомерy Цлифт, амерички глумац.
1922. — Луíз Бонфá, бразилски гитарист и складатељ босса нове.
1948. — Роберт Јордан, амерички писац.
1960. — Младен Војичић, босанскохерцеговачки музичар.
1963. — Сергио Гоyцоцхеа, умировљени аргентински ногометаш.
1965. — Амир Казић Лео, босанскохерцеговачки пјевач забавне музике.
1972. — Еминем, амерички репер и глумац.
1977. — Андрé Виллас-Боас, португалски ногометни тренер.
1978. — Јуниор Лефевре, белгијско-хрватски каратист.
1979. — Кими Рäиккöнен, фински возач Формуле 1.
1979. — Костас Тсартсарис, умировљени грчки кошаркаш.
1980. — Yекатерина Гамова, руска одбојкашица.

. .

Смрти

1744. — Гиусеппе Гуарнери, талијански градитељ виолина (* 1698.).
1757. — Рене Реаумур, француски биолог и физичар.
1849. — Фрéдéриц Цхопин, пољски складатељ (* 1810.).
1887. — Густав Роберт Кирцххофф, њемачки физичар и кемичар (* 1924.).
1889. — Николаy Цхернyсхевскy, руски писац, књижевни критичар и револуционар (* 1828.).
1929. — Владимир Гортан, хрватски политички дјелатник (* 1904.).
1934. — Сантиаго Рамон y Цајал, шпањолски знанственик (* 1852.).
1967. — Пу Yи (Хенрy Пу Yи), посљедњи кинески цар и дванаести те посљедњи владар династије Qинг. (* 1906.).
2005. — Ба Јин (Ли Yаотанг), (* 1904.).
2007. — Јоеy Бисхоп, амерички тв-водитељ талк схоw програма (* 1918.).
2017. — Даниелле Дарриеуx, француска глумица (* 1917.).

.

Благдани

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар