Adi Šamir
| Adi Šamir | |
 | |
| Rođenje | 6. 7. 1952. Tel Aviv, Izrael |
|---|---|
| Polje | Kriptografija |
| Poznat po | RSA Diferencijalna kriptoanaliza |
| Istaknute nagrade | Tjuringova nagrada |
Adi Šamir (hebr. עדי שמיר; rođen 6. jula 1952) je izraelski kriptograf. Bio je jedan od pronalazača RSA algoritma (zajedno sa Ronom Rivestom i Lenom Ejdlmanom), jedan od pronalazača Fejdž-Fajet-Šamirove sheme identifikacije (zajedno sa Jurajl Fejdžom i Ejmos Fajetom) i dao je velike doprinose na polju kriptografije i računarstva.
Rođen u Tel Avivu, Šamir je diplomirao (BSc) matematiku na Univerzitetu Tel Aviv 1973. i magistrirao i potom doktorirao informatiku na Vajcmanovom institutu 1975. i 1977, respektivno. Njegova teza nazvana je „Fiksirane tačke rekurzivnih programa“. Nakon godine posledoktorskih studija na Vorvik univerzitetu istraživao je na MIT-u od 1977. do1980., pre nego što se vratio kao profesor Fakulteta matematike i kompjuterskih nauka na Vajcman institutu. Počevši od 2006, on je takođe gostujući profesor na École Normale Supérieure u Parizu.
Pored RSA, Šamirovi brojni drugi pronalasci i doprinosi kriptografiji uključuju Šamirovu shemu tajnog deljenja, razbijanje Merkl-Helmanovog kriptosistema, vizuelna kriptografija, i TWIRL i TWINKLE fabrički uređaji. Zajedno sa Ilajem Bajemom, otkrio je diferencijalnu kriptoanalizu, osnovni metod napadanja bloka cifara. (Kasnije se ispostavilo da je diferencijalna kriptoanaliza već bila poznata – i čuvana u tajnosti – od strane IBM i NSA.)
Šamir je takođe dao doprinose u računarstvu i van kriptografije, na primer u pokazivanju ekvivalentnosti teorija kompleksnosti PSPACE i IP.
Kao priznanje za doprinose u kriptografiji, Šamir je bio nagrađen, zajedno sa Rivestom i Edlmenom, ACM Tjuringovom nagradom, 2002. Šamir je takođe primio CM Kanelakis nagradu, Erdos nagradu društva izraelskih matematičara, IEEE W.R.G. Bejker nagradu, UAP naučnu nagradu, vatikansku PIUS XI zlatnu medalju i IEEE Kođi Kobajaši nagradu u kompjuterima i komunikaciji.
