Пређи на садржај

Гyеонгју

Извор: Wikipedija
Гyеонгју
경주
Корејска имена (транслитерација)
 - хангул 경주시
 - хања 慶州市
 - Ревидирана романизација Гyеонгју-си
 - МцЦуне-Реисцхауер Кyŏнгју-си
Координате: 35°51′Н 129°13′Е / 35.850°Н 129.217°Е / 35.850; 129.217
Држава  Јужна Кореја
Покрајина Сјеверни Гyеонгсанг
Површина
 - Укупна 1.324,39 км²
Становништво (2008.)
 - Град 269.343
 - Густоћа 212 становника/км²
Временска зона Стандардно корејско вријеме (УТЦ+9)
Службене странице
www.гyеонгју.го.кр
Карта
Положај града Гyеонгјуа у Сјеверном Гyеонгсангу
Положај града Гyеонгјуа у Сјеверном Гyеонгсангу

Положај града Гyеонгјуа у Сјеверном Гyеонгсангу
Гyеонгју на мапи Јужне Кореје
Гyеонгју
Гyеонгју

Гyеонгју (경주), или Кyŏнгју, је обални град покрајине Сјеверни Гyеонгсанг у Јужној Кореји, 370 км југоисточно од главног града, Сеула, и 55 км источно од главног града покрајине, Даегуа. Он је други по величини град овог подручја, одмах након Андонга, а око града су разбацане ниске планине (500–700 м висине) горја Таебаек.

Гyеонгју је био главни град старог краљевства Силла (57. пне. - 935.) које је владало већим дијелом Кореје од 7. до 9. стољећа. Из тог времена је у граду остао велики број археолошких локалитета и културних споменика, због чега га зову "Музеј без зидова"и[1]. Поред славних храмова, као што су Сеокгурам и Булгукса, те древног села Yангдонг, у Гyеонгју се налазе бројни други споменици који су уписани на УНЕСЦО-в попис мјеста свјетске баштине у Азији. Због тога је Гyеонгју једно од најпосјећенијих туристичких одредишта у Јужној Кореји[2].

Цхеонмадо ("Слика небеског коња"), једина преживјела слика из 6. ст. за краљевства Силла. Пронађена у гробници Цхеонмацхонг у Гyеонгју.[3]

Повијест

[уреди | уреди извор]
Шпиљски храм Сеокгурам а падинама планине Тохамсан

Гyеонгју се први пут спомиње тијеком раздобља Самхан почетком наше ере, и то у не-корејским записима као Саро-Гук-а. Корејски записи, вјеројатно на темељу династичких љетописа краљевства Силла, спомињу како је Саро-Гук основан 57. пне., када је шест малих села ујединио Бак Хyеокгеосе, оснивач краљевства Силла, који га је начинио и својом пријестолницом. Како се краљевство ширило, промијенило је име у Силла,а град се назвао Сеорабеол (дословно "пријестолница"), те Гyерим ("Пијетлова шума") или Геумсеонг ("Град од злата")[4]

Након уједињења полуотока 668. године, Гyеонгју је постао средиште корејског политичког и културног живота, све до ријеке Таедонг. Град је био дом Силла двора и велике већине краљевстве елите. Био је толико успјешан да се спомиње у перзијској књизи Ибна Кхордадбеха Књига Цесте и краљевства из 9. стољећа. А у корејској књизи Самгук Yуса ("Споменар три краљевства") из 13. стољећа наводи се број од 178.936 кућанстава, сугерирајући да је укупно становништво бројало око милијуна. Гyеонгју је у раздобљу Уједињеног Силла (918.-1392.) добио облик утврђеног дворског града и активно је судјеловао у размјени с Југозападном Азијом, династијом Танг у Кини, Јапаном, те је прерастао у међународни град[5]

Год. 940, оснивач краљевства Горyео, краљ Таејо, промијенио је име града у Гyеонгју, што дословно значи "Почасна област". Год. 987., Краљевство Горyео је усвојило сустав с три додатне метрополе у политички важним провинцијама изван Гаегyеонга (данас Каесонг), и Гyеонгју је био одређен као "Донггyеонг" ("Источна пријестолница"). Но, тај наслов је уклоњен 1012. год., треће године владавине краља Хyеонгјонга, због политичких ривалстава. Касније је Гyеонгју постао сједиште покрајине Yеонгнам, иако је подручје његове управе знатно смањено у 13. стољећу.

Барељефи седам Буда (Цхилбулам) на планини Намсан
Бунхwангса пагода (634.) на планини Намсан

Под династијом Јосеон (1392.-1910.), Гyеонгју више није имао националну важност, али је остао регионалним средиштем. Год. 1601., град је престао бити и покрајинским средиштем.

Тијеком тих стољећа, град је претрпио бројне рушилачке нападе. У 13. стољећу, Монголи су уништили деветокатну дрвену пагоду храма Хwангнyонгса. Тијеком јапанске инвазије Кореје у 15. ст., Гyеонгју је био ватрено бојно поље, и јапанске снаге су спалиле дрвене грађевине храма Булгукса. У раном Јосеон раздобљу, нео-конфуцијански радикали су много штете нанијели будистичким скулптурама на брду Намсан.

У 20. стољећу, град је остао релативно мален, али су проведена многа археолошка истраживања, особито у унутрашњости гробница које су остале углавном нетакнуте тијеком стољећа. Претеча данашњег Гyеонгју Народног музеја, у којему су изложени ископани предмети, отворена је 1915. године.

Гyеонгју је у каснијим годинама јапанске окупације постао важно жељезничко раскрће линија Донгхае Намбу и Јунганг, које су успостављене као припрема за Други кинеско-јапански рат како би се искористили богати ресурси источног корејског полуотока.[6] Након ослобођења 1945. године, Кореја је запала у превирања, а Гyеонгју није био изнимка. Повратници из иноземства су били бројни и за њих је изграђено село у данашњем Донгцхеон-дон. У раздобљу сукоба које је услиједило, подручје Гyеонгјуа је постало посебно озлоглашено због велике герилске активности у планинама. Тијеком Корејског рата, Гyеонгју је већином био поштеђен борби, осим за кратко вријеме у касним 1950-им када су дијелови града стајали на првим линијама, кад су сјевернокорејске снаге продрле јужно од Поханга.

1970-их, Кореја је доживјела значајан индустријски развој, већином у средишту подручја Yеонгнама у којој се налази и Гyеонгју. Челичана ПОСЦО, у сусједном Похангу, је почела с радом 1973. године, а исте године и комплекс за производњу кемикалија у оближњем Улсану. Такав је развој омогућио опстанак Гyеонгјуа.

Знаменитости

[уреди | уреди извор]
Обновљени храм Хwангрyонгса (5. ст.) с деветокатном пагодом
Златна Силла круна из Геумгwанцхонга
Повијесна подручја Гyеонгјуа
Свјетска баштина – УНЕСЦО
 Јужна Кореја
Регистриран:2000. (24. засједање)
Врста:Културно добро
Мјерило:ии, иии
Угроженост:но
Референца:УНЕСЦО

Гyеонгју је главно одредиште у Јужној Кореји за посјетитеље заинтересиране за културну баштину Силла и архитектуру династије Јосеон (1392.-1910.). Град има 31 национално благо, а Народни музеј Гyеонгју 16.333 повијесних предмета. У граду разликујемо четири скупине повијесних знаменитости: громиле и њихове предмете ("Парк тумулуса"), будистичка мјеста и објекти ("Појас планине Намсан"), утврде и палаче ("Појас планине Wолсеонг"), те древну архитектуру храмова Хwангнyонгса и Бунхwангса. Они су 2000. године уписани на УНЕСЦО-в попис мјеста свјетске баштине у Азији као "изванредна концентрација корејске умјетности и опћенито умјетничког изричаја од 7. до 10. стољећа"[7]. Поред ових споменика чак још три су уписнаи посебно као свјетска баштина: славни храмови Сеокгурам и Булгукса, те древно село Yангдонг.

Неолитске остатке, укључујући керамику мумун културе, су ископани у средишњем Гyеонгју. Долмени су пронађени на више мјеста, особито у селима Гангдонг-мyеон и Моа-ри. Реликвије брончаног доба се налазе у селима Ангyе-ри, Гангдонг-мyеон, Јукдонг-ри, Ипсил-ри и Оедонг-еуп, док гробља у округу Јоyанг-донг представљају раздобље Самхан конфедерације од 1. ст. пне. до 3. стољећа.

Пронађено је 35 краљевских гробница и 155 громила у средишњем Гyеонгју, а 421 громила на рубу града. Такођер, гробни хумци краљевства Силла изграђени након раздобља Три краљевства налазе се у средишњем Гyеонгју, укључујући и громиле у окрузима Носео-донг, Нодонг-донг, Хwангнам-донг, Хwанго-донг и Инwанг-донг. У западном Гyеонгју се налази гроб краља Муyеола у Сеоак-донгу, у близини громиле у Цхунгхyо-донгу и гробнице Ким Yу-Сина. Гробнице краљице Сеондеок, те краљева Синмуна, Хyогонга и Синмуа су у подножју планине Намсан, док су гробнице краљева Хеонганга, Јеонгганга, Гyеонгмyеонга и Гyеонгаеа на обронцима планине. Осим гробница, тумули су пронађени око планине Намсан, у западном дијелу планине Геумганг. Предмети ископани из гробница Геумгwанцхонг ("гробница златне круне"), Сеобонгцхонг (гробница западног Феникса"), Цхеонмацхонг ("гробница небеског коња"), те сјеверни и јужни дијелови гробнице 98. су добри примјери Силла културе.

Градови пријатељи

[уреди | уреди извор]

Гyеонгју је збратимљен са слиједећим градовима:

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Кyонгју на бриттаница.цом (en) Преузето 27. рујна 2011.
  2. ↑ Најпопуларнија туристичка одредишта у Кореји на цхосун.цом (en) Преузето 27. рујна 2011.
  3. ↑ Лее (1984.), стр. 64.
  4. ↑ Повијест Гyеонгјуа из Енциклопедије корејске културе (кор.) Преузето 26. рујна 2011.
  5. ↑ Уједињено Силла раздобље[мртав линк] са страница Националног музеја Кореје (кор.) Преузето 26. рујна 2011.
  6. ↑ Нате пруга Архивирано 2011-06-10 на Wаyбацк Мацхине-у на Енциклопедији корејске културе (кор.) Преузето 27. рујна 2011.
  7. ↑ Повијесна подручја Гyеонгјуа видео на службеним страницама УНЕСЦО-а (en) Преузето 27. рујна 2011.

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Gyeongju&oldid=41462263”