Histaminski H₁ receptor

Хистамине рецептор Х1
	; Хистамински Х1 рецептор у комплексу са доксепином (3РЗЕ)
Доступне структуре
	3РЗЕ
Идентификатори
Симболи	ХРХ1; Х1-Р; хисХ1
Вањски ИД	ОМИМ: 600167 МГИ: 107619 ХомолоГене: 668 ИУПХАР: Х1 ГенеЦардс: ХРХ1 Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• активност преноса сигнала; • рецепторска активност; • активност Г-протеин спрегнутог рецептора; • активност хистаминског рецептора; • везивање хистамина;
Целуларна компонента	• мембранска фракција; • нуклеус; • нуклеолус; • цитоплазма; • ћелијска мембрана; • интегрално са ћелијском мембраном;
Биолошки процес	• инфламаторни респонс; • сигнални пут Г-протеин спрегнутог рецептора; • активација фосфолипазе C сигналним путом Г-протеин спрегнутог рецептора посредством ИП3 секундарног гласника; • синаптичка трансмисија; • респонс на гравитацију; • негативна регулација стероидног биосинтетичког процеса; • поситивна регулација биосинтетичког процеса азот оксида; • поситивна регулација вазоконстрикције;
Преглед РНК изражавања
	подаци
Ортолози

едит

Х₁ рецептор је хистамински рецептор из фамилије родопсину сличних Г протеин спрегнутих рецептора. Овај рецептор, који активира биогени амин хистамин, је изражен широм тела, у глатким мишићима, васкуларним ендотелним ћелијама, у срцу, и у централном нервном систему. Х₁ рецептор је спрегнут са интрацелуларним Г протеином (Г_q) који активира сигнални пут фосфолипазе C и фосфатидилинозитола (ПИП2). Антихистамини који делују на овај рецептор се користе као лекови против алергије. Кристална структура рецептора је одређена.^[1]

Референце

↑ Татсуро Схимамура, Митсунори Схироисхи, Симоне Wеyанд, Хироказу Тсујимото, Граеме Wинтер, Всеволод Катритцх, Рубен Абагyан, Вадим Цхерезов, Wеи Лиу, Гyе Wон Хан, Такуyа Кобаyасхи, Раyмонд C. Стевенс & Со Иwата (Јулy 2011). „Струцтуре оф тхе хуман хистамине Х1 рецептор цомплеx wитх доxепин”. Натуре 475 (7354): 65–70. ДОИ:10.1038/nature10236. ПМИД 21697825.

Литература

Митсуцхасхи M, Паyан ДГ (1989). „Молецулар анд целлулар аналyсис оф хистамине Х1 рецепторс он цултуред смоотх мусцле целлс.”. Ј. Целл. Биоцхем. 40 (2): 183–92. ДОИ:10.1002/jcb.240400207. ПМИД 2670975.
Браман СС (1987). „Хистамине рецепторс ин тхе лунг.”. Н Енгл Рег Аллергy Проц 8 (2): 116–20. ДОИ:10.2500/108854187778994446. ПМИД 2886904.
Хилл СЈ, Ганеллин ЦР, Тиммерман Х, ет ал. (1997). „Интернатионал Унион оф Пхармацологy. XIII. Цлассифицатион оф хистамине рецепторс.”. Пхармацол. Рев. 49 (3): 253–78. ПМИД 9311023.
Холден ЦА, Цхан СЦ, Норрис С, Ханифин ЈМ (1988). „Хистамине индуцед елеватион оф цyцлиц АМП пхоспходиестерасе ацтивитy ин хуман моноцyтес.”. Агентс Ацтионс 22 (1–2): 36–42. ДОИ:10.1007/BF01968814. ПМИД 2891264.
Могуилевскy Н, Варсалона Ф, Ноyер M, ет ал. (1994). „Стабле еxпрессион оф хуман Х1-хистамине-рецептор цДНА ин Цхинесе хамстер оварy целлс. Пхармацологицал цхарацтерисатион оф тхе протеин, тиссуе дистрибутион оф мессенгер РНА анд цхромосомал лоцалисатион оф тхе гене”. Еур. Ј. Биоцхем. 224 (2): 489–95. ДОИ:10.1111/j.1432-1033.1994.00489.x. ПМИД 7925364.
Фукуи Х, Фујимото К, Мизугуцхи Х, ет ал. (1994). „Молецулар цлонинг оф тхе хуман хистамине Х1 рецептор гене”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 201 (2): 894–901. ДОИ:10.1006/bbrc.1994.1786. ПМИД 8003029.
Ле Цониат M, Траиффорт Е, Руат M, ет ал. (1994). „Цхромосомал лоцализатион оф тхе хуман хистамине Х1-рецептор гене”. Хум. Генет. 94 (2): 186–8. ПМИД 8045566.
Де Бацкер MD, Гоммерен W, Моереелс Х, ет ал. (1994). „Геномиц цлонинг, хетерологоус еxпрессион анд пхармацологицал цхарацтеризатион оф а хуман хистамине Х1 рецептор”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 197 (3): 1601–8. ДОИ:10.1006/bbrc.1993.2662. ПМИД 8280179.
Хисхинума С, Yоунг ЈМ (1996). „Цхарацтеристицс оф тхе биндинг оф [3Х-мепyрамине то интацт хуман У373 МГ астроцyтома целлс: евиденце фор хистамине-индуцед Х1-рецептор интерналисатион”]. Бр. Ј. Пхармацол. 116 (6): 2715–23. ПМЦ 1909113. ПМИД 8590995.
Маx СИ, Цхоwдхурy БА, Фрасер CM (1996). „Сеqуенце аналyсис оф тхе 5'-унтранслатед регион оф тхе хуман Х1 хистамине рецептор-енцодинг гене”. Гене 171 (2): 309–10. ДОИ:10.1016/0378-1119(96)00036-4. ПМИД 8666296.
Де Бацкер MD, Лоонен I, Верхасселт П, ет ал. (1998). „Струцтуре оф тхе хуман хистамине Х1 рецептор гене”. Биоцхем. Ј. 335 (3): 663–70. ПМЦ 1219830. ПМИД 9794809.
Хорвáтх БВ, Сзалаи C, Мáнди Y, ет ал. (1999). „Хистамине анд хистамине-рецептор антагонистс модифy гене еxпрессион анд биосyнтхесис оф интерферон гамма ин перипхерал хуман блоод мононуцлеар целлс анд ин ЦД19-деплетед целл субсетс”. Иммунол. Летт. 70 (2): 95–9. ДОИ:10.1016/S0165-2478(99)00126-1. ПМИД 10569698.
Wанг КY, Арима Н, Хигуцхи С, ет ал. (2000). „Сwитцх оф хистамине рецептор еxпрессион фром Х2 то Х1 дуринг дифферентиатион оф моноцyтес инто мацропхагес”. ФЕБС Летт. 473 (3): 345–8. ДОИ:10.1016/S0014-5793(00)01560-X. ПМИД 10818238.
Ода Т, Морикаwа Н, Саито Y, ет ал. (2001). „Молецулар цлонинг анд цхарацтеризатион оф а новел тyпе оф хистамине рецептор преферентиаллy еxпрессед ин леукоцyтес”. Ј. Биол. Цхем. 275 (47): 36781–6. ДОИ:10.1074/jbc.M006480200. ПМИД 10973974.
Бреw ОБ, Сулливан МХ (2002). „Лоцалисатион оф мРНАс фор диамине оxидасе анд хистамине рецепторс Х1 анд Х2, ат тхе фето-матернал интерфаце оф хуман прегнанцy”. Инфламм. Рес. 50 (9): 449–52. ДОИ:10.1007/PL00000269. ПМИД 11603849.
Гутзмер Р, Лангер К, Лисеwски M, ет ал. (2002). „Еxпрессион анд фунцтион оф хистамине рецепторс 1 анд 2 он хуман моноцyте-деривед дендритиц целлс”. Ј. Аллергy Цлин. Иммунол. 109 (3): 524–31. ДОИ:10.1067/mai.2002.121944. ПМИД 11898002.
Идзко M, ла Сала А, Феррари D, ет ал. (2002). „Еxпрессион анд фунцтион оф хистамине рецепторс ин хуман моноцyте-деривед дендритиц целлс”. Ј. Аллергy Цлин. Иммунол. 109 (5): 839–46. ДОИ:10.1067/mai.2002.124044. ПМИД 11994709.

Повезано

Антихистаминик – антагонист Х₁ рецептора

Спољашње везе

„Хистамине Рецепторс: Х₁”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала на датум 2016-03-03.

[1] Татсуро Схимамура, Митсунори Схироисхи, Симоне Wеyанд, Хироказу Тсујимото, Граеме Wинтер, Всеволод Катритцх, Рубен Абагyан, Вадим Цхерезов, Wеи Лиу, Гyе Wон Хан, Такуyа Кобаyасхи, Раyмонд C. Стевенс & Со Иwата (Јулy 2011). „Струцтуре оф тхе хуман хистамине Х1 рецептор цомплеx wитх доxепин”. Натуре 475 (7354): 65–70. ДОИ:10.1038/nature10236. ПМИД 21697825.

[1]