Лęборк
Лęборк
| |
---|---|
Градска вијећница | |
Координате: 54°33′Н 17°45′Е / 54.550°Н 17.750°Е | |
Држава | Пољска |
Војводство | Померанско |
Повјат | Лęборк |
Градска права | 1341.[1] |
Власт | |
- градоначелник | Wитолд Намyśлак |
Површина | |
- Укупна | 17.86 км²[2] |
Становништво (2020.) | |
- Град | 35,273[2] |
- Густоћа | 1,975 стан. / км²[2] |
Временска зона | УТЦ+1 (УТЦ+2) |
Поштански број | 84-300[2] |
Позивни број | 59[2] |
Карта | |
Лęборк (њемачки: Лауенбург ин Поммерн) је град од 35,273 становника[2] на сјеверу Пољске у Померанском војводству.
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Лęборк лежи на ушћу ријечице Окалице у ријеку Łебу[1], удаљен 30 км од Балтичког мора и града Łеба, а 65 км од Гдаńска.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Хисторија Лęборка почела је у 10. вијеку, кад је настао као славенско насеље. Теутонски витешки ред заузео је насеље 1310., и додјелио му градска права 1341.[1]
Лęборк се 1440. придружио Пруској конфедерацији, против Теутонског витешког реда, али се успио ослободити тек 1454. кад га је заузео Пољски краљ Казимир IV Јагеловић и одтад је као дио Западнопомеранског војводства, домена Краљевине Пољске.[1]
Током 15. вијека просперирао је као занатско - трговачки центар.[1]
Након Прве подјеле Пољске од 1772. је дио Краљевине Пруске. Током 19. вијека почео је развој индустрије (дрвне и грађевинске), нарочито од кад је 1870. жељезничком пругом повезан са Гдаńском и Косзалином.[1]
За Другог свјетског рата између 1941.-45. у граду је дјеловала филијала Концентрационог логора Стуттхоф.[1]
Привреда и знаменитости
[уреди | уреди извор]Данашњи Лęборк је индустријски град са погонима машинске, прехрамбене, грађевинске и дрвне индустрије и транспортни центар као чвориште жељезничких пруга.[1]
Од знаменитости има цркву из 15. вијека (рестаурирана 1907 - 10.) и фрагменте градских бедема из 14. вијека.[1]
Побратимски градови
[уреди | уреди извор]Лęборк има уговоре о пријатељству са слиједећим градовима;[3]
Извори
[уреди | уреди извор]Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Лęборк (pl)