Пређи на садржај

O dobročinstvima (Seneka)

Извор: Wikipedija
О доброчинствима
Из издања 1643. године, које је тискао Францесцо Баба
Аутор(и)Луције Анеј Сенека
Оригинални насловДе бенефициис
ДржаваРимско Царство
Језиклатински
Тематикаетика
Жанр(ови)филозофија

О доброчинствима (латински: De beneficiis) дјело је Сенеке Млађег написано у 1. стољећу нове ере и дио је низа његових трактата о моралним питањима.[1] Дјело О доброчинствима састоји се од седам књига, од којих су прве четири објављене око 54. г. нове ере, а остале три касније. Овај спис обрађује природу добрих дјела, захвалности и незахвалности те различите проблеме везане за пружање и примање доброчинстава; тиме пружа значајан увид у понашање људи, особито у контексту стоичке етике, а даје и неке примјере херојског пожртвовања.[2]

Спис је посвећен Ебуцију Либералу (Аебутиус Либералис), који се спомиње и у Сенекином Писму о моралу 91.[3]

Датирање

[уреди | уреди извор]

Сматра се да је дјело врло вјеројатно написано између 56. и 62. године нове ере.[4][5] Марио Лентано у Брилл'с Цомпанион то Сенеца наводи бројне извора који сугерирају различита датирања отприлике у оквиру овог распона.[6] Сенека спомиње довршени спис у својим Писмима о моралу (81, 3) наводећи да је завршен до 64. године.[7] То би значило да је Нерон је био на царском пријестољу за вријеме писања дјела О доброчинствима.[8]

Узори

[уреди | уреди извор]

Грчки израз за давање и примање јест δόσις και λῆ(μ)ψις.[4] Стоички филозоф Хекатон Рођанин неколико се пута цитира у спису, и вјеројатно је Сенеки представљао један од узора за писање ово дјела.[4][6]

Теме

[уреди | уреди извор]

Спис О доброчинствима бави се природом вршења и примања добрих дјела у оквиру једног друштва.[9] То укључује размјену користи,[10] узајамност,[11] те давање и примање[4] у социјалним оквирима. Предмет списа могао би се дефинирати као социјална етика, особито као стоичка етика.[12]

Дјело О доброчинствима бави се етиком политичког водства.[13] Као такво, дјело се бави животом римских аристократа и природом њихових односа. То се односи на облике и обичаје стварања веза међу појединцима путем давања и размјене дарова или услуга, а ти се облици и обичаји сматрају обвезним,[14] будући да представљају понашање које се очекује у старом римском друштву.[15][16] Амицитиа је латински израз за пријатељство у контексту античке римске културе. Представља идеал. Односи ове врсте били су очекивани између мушких припадника високог друштвеног слоја.[17]

Ово је изврсна расправа о начину на који треба пружати услуге и о дужностима даватеља и приматеља. Обрада теме није врло методична, али је врло цјеловита. Седмо поглавље четврте књиге садржи упечатљив одломак о природи и божанству: "Што је друго природа него бог, него божанско биће и разум који својом помоћи у трагању пребива у свијету и свим његовим дијеловима?"[18]

Предаја текста и утјецаји

[уреди | уреди извор]

Најранији сачувани примјерак текста потјече с краја 8. или почетка 9. стољећа.[19][20] Након оснутка, самостан Лорсцх стекао је архетип дјела негдје око 850. године,[21] који је написан негдје у Италији (вјеројатно на подручју Милана[22]) око 800. године, при чему је дио текста познат као цодеx Назарианус,[23] (тренутно у Палатнској збирци Ватиканске књижнице[24]), а након што су направљене бројне копије преко самостана у Лоире|Лоири.[12][25] Дјело се потом проширило диљем западне Еуропе.[26]

Етику Сенекиних списа лако су усвојили кршћански мислиоци из дванаестог стољећа.[12]

Мицхел де Монтаигне био је упознат с овим дјелом.[27][28]

Држи се да је дјело О доброчинствима утјецало на списе социолога Марцела Маусса, посебно на његов есеј Поклон,[29] који је први пут објављен 1925. на француском, а преведен 1954. на енглески.[30] Тема "поклона" постала је један од средишњиг концепата антропологије као дисциплине још од Маусса.[31]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Будимир & Флашар 1991, стр. 456
  2. ↑ Хоwатсон 1997, стр. 170
  3. ↑ Марсхалл, C. W. (2013). „Тхе wоркс оф Сенеца тхе Yоунгер анд тхеир датес”. у: Хеил, Андреас. Брилл'с Цомпанион то Сенеца: Пхилосопхер анд Драматист. БРИЛЛ. стр. 41. ИСБН 978-9004217089. 
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 Г. W. Петерман (1997). Паул'с Гифт фром Пхилиппи: Цонвентионс оф Гифт Еxцханге анд Цхристиан Гивинг. Цамбридге Университy Пресс. стр. 52–4. ИСБН 0521572207. Приступљено 12.3.2015. 
  5. ↑ Ј.M. Цоопер; Ј. Ф. Процопé (1995). Цамбридге Теxтс ин тхе Хисторy оф Политицал Тхоугхт – Сенеца: Морал анд Политицал Ессаyс. Цамбридге Университy Пресс. стр. 183, 184. ИСБН 0521348188. Приступљено 2015-03-14. 
  6. ↑ 6,0 6,1 M Лентано (2013). Брилл'с Цомпанион то Сенеца: Пхилосопхер анд Драматист. БРИЛЛ. стр. 201. ИСБН 978-9004217089. Приступљено 2015-03-14. 
  7. ↑ Г.Б. Цонте (Университy оф Писа) (1999). Латин Литературе: А Хисторy. ЈХУ Пресс. стр. 412. ИСБН 0801862531. Приступљено 19.3.2015. (Транслатед бy Ј Солодоw)
  8. ↑ ПГ Wалсх wритинг фром транслатион оф Цицеро - Он Облигатион (xxxив) Оxфорд Университy Пресс, 2000 ИСБН 0199240183 [Ретриевед 2015-3-14]
  9. ↑ Тхе Еуропеан Градуате Сцхоол Луциус Аннаеус Сенеца - Биограпхy Архивирано 18.3.2015, на Wаyбацк Мацхине-у Приступљено 14.3.2015.
  10. ↑ С Јоуберт - Паул ас Бенефацтор: Реципроцитy, Стратегy анд Тхеологицал Рефлецтион ин Паул'с Цоллецтион, стр. 40, ИСБН 3161473469 [Преступљено 12.3.2015.]
  11. ↑ БЈ Малина, ЈЈ Пилцх – Социал Сциентифиц Моделс фор Интерпретинг тхе Библе: Ессаyс бy тхе Цонтеxт Гроуп ин Хонор оф Бруце Ј. Малина п.51, БРИЛЛ, 2001 [Преступљено 12.3.2015.]
  12. ↑ 12,0 12,1 12,2 Дронке, Петер, ур. (1992). „Тхе Стоиц Инхеританце”. А Хисторy оф Тwелфтх-Центурy Wестерн Пхилосопхy. Цамбридге Университy Пресс. стр. 93–94. ИСБН 0521429072. Приступљено 14.3.2015. 
  13. ↑ Ј Селларс - Стоицисм, стр.13, (Роутледге, 5 Дец 2014) ИСБН 1317493915 [Приступљено 16.3.2015].
  14. ↑ ЗА Цроок - Рецонцептуалисинг Цонверсион: Патронаге, Лоyалтy, анд Цонверсион ин тхе Религионс оф тхе Анциент Медитерранеан, Иссуе 130 паге 62. Wалтер де Груyтер, 1 Јан 2004 [Ретриевед 2015-3-13]
  15. ↑ M. Гриффин - Де Бенефициис анд Роман Социетy Цамбридге Јоурналс: Јоурнал оф Роман Студиес ( Новембер 2003, пп 92-113) [Приступљено 13.3.2015].
  16. ↑ Т Феар - Оф Аристоцратс анд Цоуртесанс: Сенеца, "Де Бенефициис" 1.14 ЈСТОР, оригиналлy публисхед бy: Франз Стеинер Верлаг [Приступљено 13.3.2015].
  17. ↑ Десцриптион ин БАСЕ (Биелефелд Университy Либрарy) оф Францоис, D - Амицитиа ин тхе плаyс оф Теренце Университy оф Теxас ат Аустин: Дигитал Репоситорy [Приступљено 29.3.2015].
  18. ↑ Смитх 1873, с.в. "L. Аннаеус Сенеца ор Сенеца тхе Yоунгер ор тхе Yоунгер Сенеца"
  19. ↑ WЕ Тревор (2009). Лесс тхан идеал? Тхе интеллецтуал хисторy оф мале фриендсхип анд ит'с артицулатион ин еарлy модерн драма. Университy оф Бирмингхам. стр. 40. Приступљено 14.3.2015. 
  20. ↑ M.I. Цолисх (1985). Тхе Стоиц Традитион фром Антиqуитy то тхе Еарлy Миддле Агес, Волуме 1. БРИЛЛ. стр. 17–18. ИСБН 9004072675. Приступљено 14.3.2015. 
  21. ↑ M вон Албрецхт (1997). А Хисторy оф Роман Литературе: Фром Ливиус Андроницус то Боетхиус : wитх Специал Регард то Итс Инфлуенце он Wорлд Литературе. БРИЛЛ (Едитор ГЛ Сцхмелинг). стр. 1192. ИСБН 9004107118. Приступљено 17.3.2015. 
  22. ↑ M Лентано (2013). Брилл'с Цомпанион то Сенеца: Пхилосопхер анд Драматист. БРИЛЛ. стр. 205. ИСБН 978-9004217089. Приступљено 14.3.2015. 
  23. ↑ L.D.Реyнолдс, M.Т.Гриффин, Е.Фантхам (едитед бy С. Хорнблоwер, А. Спаwфортх, Е. Еидиноw) (2012). Тхе Оxфорд Цлассицал Дицтионарy. Оxфорд Университy Пресс. стр. 93. ИСБН 978-0199545568. Приступљено 14.3.2015. 
  24. ↑ WМ Линдсаy (1925). Цоллецтанеа Вариа : Палаеограпхиа Латина. Ст. Андреwс Университy публицатионс, Георг Олмс Верлаг. стр. 7. ИСБН 3487405385. Приступљено 16.3.2015. 
  25. ↑ L. D. Реyнолдс; Н Г Wилсон (2013). Сцрибес анд Сцхоларс: А Гуиде то тхе Трансмиссион оф Греек анд Латин Литературе. Оxфорд Университy Пресс. стр. 100. ИСБН 978-0199686339. Приступљено 14.3.2015. 
  26. ↑ П. Стацеy (2007). Роман Монарцхy анд тхе Ренаиссанце Принце. Цамбридге Университy Прес. стр. 81. ИСБН 978-1139463065. Приступљено 14.3.2015. 
  27. ↑ Књижевност француске ренесансе (биљешка на стр. 161) [Приступљено 14.3.2015.
  28. ↑ Мицхел де Монтаигне - Тхе Цомплете Ессаyс оф Мицхел де Монтаигне[мртав линк] Цхаптер 21: Ноте 154, Дигиреадс.цом Публисхинг, 1 Јан 2004 ИСБН 1596255811 [Приступљено 14.3.2015]
  29. ↑ СЦ Строуп у Тхе Гифт ин Антиqуитy Цхаптер 8 – стр. 3 примјерка, едитед бy Мицхаел Сатлоw , публисхед бy Јохн Wилеy & Сонс, 22 Феб 2013 ИСБН 1118517903 [Приступљено 14.3.2015]
  30. ↑ Марцел Маусс - Ессаи Сур Ле Дон Псyцхологy Пресс, 2002 ИСБН 0415267498 Приступљено 14.3.2015.
  31. ↑ M Лентано - Де Бенефициис п.204, ин Брилл'с Цомпанион то Сенеца: Пхилосопхер анд Драматист БРИЛЛ, 13 Децембер 2013 ИСБН 9004217088 [Приступљено 19.3.2015]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Будимир, Милан; Флашар, Мирон (1991). Преглед римске књижевности. Београд: Научна књига. 
  • Хоwатсон, M.C. (1997). Тхе Оxфорд Цомпанион то Цлассицал Литературе. Сецонд едитион. Оxфорд & Неw Yорк. 
  • Реyнолдс, Леигхтон Дурхам; Гриффин; Фантхам, Елаине (2003), Симон Хорнблоwер & Андреw Спаwфортх (едс.), ур., Оxфорд Цлассицал Дицтионарy (3. рев. изд.), Оxфорд, ИСБН 9780198661726 
  • Смитх, Wиллиам (1873). А Дицтионарy оф Греек анд Роман биограпхy анд мyтхологy. Лондон. 
  • Вратовић, Владимир (1977). "Римска књижевност", Повијест свјетске књижевности, књ. 2. Загреб. 
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=O_dobročinstvima_(Seneka)&oldid=41410623”