Предраг Тасовац
Предраг Тасовац | |
---|---|
Датум рођења | 9. август 1922. |
Место рођења | Шамац ( Краљевина СХС) |
Датум смрти | 22. 9. 2010. (88 година) |
Место смрти | Београд ( Србија) |
Занимање | Филмски глумац |
ИМДб веза |
Предраг Тасовац (Шамац, 9. август 1922 — Београд, 22. септембар 2010) је био српски глумац.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 9. августа 1922. у Шамцу, у Краљевини СХС, данас Република Српска, БиХ, а умро је 22. септембра 2010. године у Београду.[1]
Гимназију је завршио у Београду, студирао најпре на Економском, а потом књижевност на Филозофском факултету. Пресудила је, ипак, склоност ка глуми којом је почео да се бави средином четрдесетих година прошлог века, најпре у Народном позоришту у Београду, па у Културној екипи Прве пролетерске дивизије. Године 1947. постаје члан Београдског драмског позоришта, да би се 1953. вратио у национални театар, којем је остао веран до последњег дана.
Занимљиво је да му је наш нобеловац Иво Андрић поклонио његово родословно стабло, које је нашао у Дубровачком архиву. У тим списима нашао се и податак да је неки шпански племић још у 15. веку дошао са армадом у Боку которску и заљубио се у лепу Бокељку из племена Тасовац. Да би могли да се венчају, цела породица Тасовац је добила шпанско племство.[2]
Играо је како у матичном Народном позоришту у Београду, тако и на сцени Југословенског драмског позоришта, Атељеа 212, Позоришта на Теразијама, Дечјег позоришта „Бошко Буха”, Хрватског народног казалишта у Осијеку, у многим представама које су извођене у оквиру Дубровачких летњих игара, где је остварио бројне улоге. Публика ће се сећати његовог Стива у представи „Ана Карењина”, Степана Астахова у „Тихом Дону”, Клаудија у „Хамлету", Мигајева у остварењу „Таленти и обожаваоци”, Шјор Иже у „Рибарским свађама”, пуковника Пикеринга у „Пигмалиону”, доктора Катића у „Сабирном центру”...
Такође је играо и у великом броју телевизијских драма, у тв серијама, а остварио је и двадесетак филмских улога. Свој први филм Сви на море снимио је 1952.
Отац је Ивана Тасовца, пијанисте, директора Београдске филхармоније, и бившег министра културе и информисања Републике Србије.
Награде и признања
[уреди | уреди извор]- Добитник је више признања и сталешких награда, међу којима и Плакете Народног позоришта у Београду, највећег признања које ова кућа додељује.
Улоге
[уреди | уреди извор]Филмографија глумца Предрага Тасовца | |||
Год. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1950.-те | |||
1952. | Сви на море (ТВ) | ||
1953. | Пожари у граду (кратак филм) | ||
1960.-те | |||
1960. | Силан човек (ТВ) | ||
1961. | Хеда Габлер (ТВ) | ||
1961. | Нема непознатих острва (ТВ) | ||
1962. | Сектор D (ТВ) | ||
1964. | Месје Боден иде на посао (ТВ) | ||
1964. | Инсталатер Стукс (ТВ) | ||
1964. | Марш на Дрину | Новотни, аустријски официр | |
1965. | Акција епеј (ТВ) | ||
1966. | Провод (ТВ) | ||
1966. | Црни Снег (серија) | Правник Срђан Делић | |
1966. | Штићеник | Директор телевизије | |
1967. | Посета малој планети (ТВ) | ||
1967. | Нож | Гартнер | |
1967. | 104 стране о љубави (ТВ) | ||
1967. | Терговци (ТВ) | Грк Деметри Кода | |
1967. | Регинин сат (ТВ) | ||
1967. | Јелена Ћетковић (ТВ) | Вук | |
1967. | Дим | ||
1968. | Тишина (ТВ) | ||
1968. | Операција Београд | Лекар | |
1968. | Слепи миш (ТВ) | ||
1968. | Ледено љето (ТВ) | ||
1968. | Самци (серија) | ||
1968. | Три сата за љубав | Газда | |
1968. | Максим нашег доба (серија) | ||
1969. | Величанствени рогоња (ТВ) | ||
1969. | Преко мртвих (ТВ) | ||
1969. | Рађање радног народа (серија) | Корумпирани Благајник | |
1970.-те | |||
1970. | Србија на истоку (ТВ) | ||
1970. | Седам писара (ТВ) | ||
1970. | Случај Опенхајмер (ТВ) | ||
1970. | Француски без муке (ТВ) | ||
1971. | Чедомир Илић (серија) | ||
1971. | Пораз (ТВ) | ||
1972. | Сарајевски атентат (ТВ) | Бранилац Васе Чубриловића | |
1972. | Ћу, ћеш, ће (мини-серија) | ||
1973. | Несрећа (ТВ) | ||
1973. | Милојева смрт (ТВ) | Судија | |
1973. | Позориште у кући (серија) | Таса Бркић | |
1974. | Црна листа (ТВ) | Господин Хикман | |
1974. | Одлазак Дамјана Радовановића (ТВ) | Урош Јездимировић | |
1974. | Девојка бржа од коња (ТВ) | ||
1974. | СБ затвара круг | ||
1974. | Позориште у кући 2 (серија) | Таса Бркић | |
1975. | Позориште у кући 3 (серија) | Таса Бркић | |
1976. | Невидљиви човек (ТВ) | Пероња | |
1976. | Човек који је бомбардовао Београд (ТВ) | Генерал Јосеф Киблер | |
1977. | Операција (ТВ) | ||
1978. | Није него | Глумац | |
1978. | Повратак отписаних (ТВ серија) | Мајор | |
1978. | Најлепше године (ТВ) | ||
1979. | Слом (серија) | Доктор Раденко Станковић | |
1980.-те | |||
1980. | Десет најлепших дана (ТВ) | ||
1980. | Повратак отписаних | Мајор Петровић | |
1981. | Смрт пуковника Кузмановића (ТВ) | ||
1981. | Лаф у срцу | Адвокат | |
1981. | На рубу памети (ТВ) | Пикља | |
1981. | Светозар Марковић | ||
1981. | Луде године (ТВ) | ||
1981. | Седам секретара СКОЈ-а | ||
1981-1982. | Приче преко пуне линије (серија) | Примаријус | |
1984. | Варљиво лето 68 | Господин на плажи | |
1984. | Не тако давно (мини-серија) | ||
1984. | Позориште у кући 5 (серија) | Таса Бркић | |
1984. | Бањица (ТВ серија) | ||
1984. | Тесна кожа | Лекар | |
1986. | Сиви дом (серија) | Сојкин отац | |
1988. | Четрдесет осма — Завера и издаја (серија) | ||
1988. | Вук Караџић (серија) | ||
1989. | Мистер Долар (ТВ) | Професор | |
1990.-те | |||
1990. | Јастук гроба мог (мини-серија) | Франческо Соаве | |
1991. | Апис (ТВ) | ||
1991. | Конак (ТВ) | ||
1993. | Рај (ТВ) | ||
1993. | Срећни људи (серија) | Професор Сукљашевић | |
1995. | Крај династије Обреновић (серија) | Вукашин Петровић | |
1995. | Тераса на крову | Тенор | |
1996. | Очеви и оци (ТВ) | Милутин Медаковић | |
1995-1996. | Срећни људи 2 (серија) | Професор Сукљашевић | |
1996-1997. | Горе доле (серија) | Старији композитор | |
1998. | Кнез Михаило (ТВ) | ||
1998. | Буре Барута | Стари човек | |
1999. | Рањена Земља | Драгољуб Максимовић | |
2000.-те | |||
2001. | Све је за људе | ||
2002. | Наша мала редакција (серија) | ||
2004. | Лифт (серија) | Вереник | |
2005. | У ординацији (ТВ) | Старац |
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Преминуо Предраг Тасовац, Приступљено 24. 4. 2013.
- ↑ Пијаниста држи реч, НИН
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Предраг Тасовац на сајту ИМДб
- Предраг Тасовац на ПОРТ.рс (sh)