Пређи на садржај

Смеђи патуљак

Извор: Wikipedija
Смеђи патуљак и планети у његовој орбити

Смеђи патуљак је небеско тијело многоструко веће од планета, али не довољно масивно да би у свом средишту покренуло нуклеарне реакције. За разлику од звијезда која енергију стварају фузијом водика и касније других елемената, смеђи патуљци енергију стварају поступним скупљањем због јаке гравитацијске силе, уз потпуно водљиву површину и унутарњост без кемијске диференције по дубини. На крају, већина њих може остварити ограничену фузију, овисно од масе. Таква тијела би се могла сматрати неуспјелим звијездама, недовољне масе.

Сматра се да је минимална маса плина потребна за нуклерану реакцију око 8 % масе Сунца. Смеђу патуљци су управо испод те граничне масе, али веће од оних плиновитих планета. Маса смеђих патуљака изражава се у масама планета Јупитера, тј. као MЈ. Приближно имају масу 10-70 пута већу од Јупитера те површинску температуру од приближно 750 до 2200 Келвина. Споменута ограничена фузија одвија се код смеђих патуљака чија је маса барем 13 MЈ, када се фузионира деутеријум. Смеђи патуљци с масом већом од 65 MЈ такођер фузионирају литиј.

Дијеле се у неколико спектралних разреда (M, L, Т, Y).

Занимљиво је како име је промјер успоредив с промјером планета попут Јупитера. Зраче углавном у инфрацрвеном дијелу спектра.

Повезнице

[уреди | уреди извор]