Главна страна
Њемачка
Њемачка (њем. Deutschland), званично Савезна Република Њемачка (њем. Bundesrepublik Deutschland), федерална је парламентарна република у средњој и западној Европи. Чини је 16 конститутивних држава, заузима површину од 357.021 km2 и има углавном умјерену сезонску климу. Са око 82 милиона становника, Њемачка је најнасељенија држава-чланица Европске уније. Након Сједињених Америчких Држава, друга је најпопуларнија имиграциона дестинација на свијету. Главна и највећа метропола Њемачке је Берлин, док је највећа конурбација Рурска област — с главним средиштима у Дортмунду и Есену. Остали већи градови Њемачке су Хамбург, Минхен, Келн, Франкфурт, Штутгарт, Диселдорф, Лајпциг, Бремен, Дрезден, Хановер и Нирнберг.
Различита германска племена насељавала су сјеверне дијелове данашње Њемачке од класичног античког доба. Област по имену Германија документована је прије 100. године н. е. Током Велике сеобе народа, германска племена су се проширила на југ. Почетком 10. вијека, њемачке територије су чиниле средишњи дио Светог римског царства. Током 16. вијека, сјеверне њемачке области су постале поприште протестантске реформације. Након пропасти Светог римског царства, 1815. године је основана Њемачка конфедерација. Њемачке револуције 1848—1849. довеле су до настанка Франкфуртске народне скупштине, прве слободне изабране скупштине за цијелу Њемачку.
Битка код острва Саво
Битка код острва Саво, позната и као Прва битка код острва Саво, или у јапанским изворима као Прва битка у Соломоновом мору (јапански 第一次ソロモン海戦), догодила се у ноћи 8. на 9. август 1942. године. Била је то морнаричка битка на Пацифику за време Другог светског рата, вођена између јапанске царске морнарице и савезничких морнаричких снага. Ова битка је прва од пет великих морнаричких битака током Гвадалканалске кампање.
У бици, група јапанских ратних бродова је изненадила и поразила савезничке морнаричке снаге, потопивши једну аустралијску и три америчке тешке крстарице, док су у исто време сами претрпели мало штете. Јапанске снаге су се састојале од седам крстарица и једног разарача под командом вицеадмирала Микаве. Као одговор на савезничко амфибијско искрцавање на источна Соломонова острва, Микава је са својим бродовима пловио низ „пролаз Нова Џорџија“ (познатим као „Прорез“) да нападне савезничку десантну флоту и њихове заштитне снаге. Заштитне снаге су се састојале од осам крстарица и петнаест разарача под командом британског контраадмирала Виктора Крачлија, али само пет крстарица и седам разарача било је стварно ангажовано у борби. Као резултат пораза, остаци савезничких ратних бродова и неискрцаних десантних снага се повлаче од Соломонових острва.
Списак добитника Нобелове награде за хемију
Нобелова награда за хемију je награда коју годишње додељује Краљевска шведска академија наука научницима разних поља хемије. То је једна од пет Нобелових награда успостављених по тестаменту Алфреда Нобела 1895. године, које се додељују за изузетне доприносе у хемији, физици, књижевности, миру, и физиологији или медицини
Овом наградом управља Нобелова задужбина, а додељује је Краљевска шведска академија наука по предлогу Нобеловог комитета за хемију који се састоји од пет чланова које је академија изабрала.
Награда се додељује у Стокхолму на годишњој церемонији 10. децембра, годишњици Нобелове смрти. Сваки добитник добија медаљу, диплому и новчану награду која се мењала током година.
Вести
- 1. новембар — Најмање 13 особа је страдало и више повређено у урушавању надстрешнице испред железничке станице у Новом Саду. (на фотографији)
- 30. октобар — Најмање 150 особa је погинуло у поплавама које су погодиле шпански град Валенсију, након трагедије проглашена је тродневна жалост.
- 26. октобар — Израел је покренуо војну акцију против Ирана, са више експлозија пријављених у Техерану и Караџу.
- 24. октобар — Усвојена је Казањска декларација на 16. самиту БРИКС-а. Тринаест земаља кандидата су добиле статус партнера: Турска, Казахстан, Узбекистан, Алжир, Белорусија, Боливија, Куба, Индонезија, Малезија, Нигерија, Тајланд, Уганда и Вијетнам.
- 24. октобар — У тропској олуји Трами, која је погодила североисточну обалу Филипина, погинуло је најмање 26 људи, док је више од 150.000 људи морало да напусти своје домове.
- 23. октобар — Нови Сад обележава 80. годишњицу ослобођења у Другом светском рату.
- 22. октобар — Бивши председник Перуа, Алехандро Толедо, осуђен је на 20 година и шест месеци затвора због примања мита од једне бразилске грађевинске компаније.
1. новембар
- 1688 — Вилијам Орански је испловио дуг пут из Хелевутслојсa да био преотео круне Енглеске, Шкотске и Ирске од краља Џејмса II током Славне револуције.
- 1755 — У земљотресу у Лисабону, који је разорио две трећине града, погинуло 60.000 људи.
- 1800 — Џон Адамс је постао први председник САД који се уселио у Белу кућу.
- 1918 — Италијани потопили бојни брод „Вирибус Унитис“ (на слици) у Пули: више од 200 мртвих.
- 1952 — САД на Маршалским острвима извршиле пробу прве хидрогенске бомбе.
- 1954 — У Алжиру је избио устанак против Француске.
- 1993 — Ступањем на снагу Мастрихтског споразума настала је Европска унија.
Да ли сте знали
- … да је Чарли Чаплин (на слици) једном приликом освојио трећу награду на такмичењу за свог двојника?
- … да удаљеност којом радио-таласи путују око Земље делимично зависи од броја Сунчевих пега у датом тренутку?
- … да на планети Земљи има толико злата да је целу прекрије слојем дебљине једног метра?
- … да Ескими имају преко 15 речи зa снег, али ниједну за рат?
- … да су Римљани веровали да зелена салата успављује, те да су је стога давали царевима пред спавање?
- … да су три пса преживела бродолом Титаника, када је у недељу — у ноћи 14/15. априла 1912. године — овај брод ударио о ледени брег?
- … да захваљујући 3D штампи, НАСА може да шаље алатке астронаутима е-поштом?
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,8 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 696.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада су на Википедији на српском језику 388.122 корисника отворила налог, а од тога је 712 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободне књиге
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице