Deep Purple

Deep Purple
Музички рад
Жанр	хард рок
Веб-сајт	deeppurple.com
Дискографија
Abandon (1998) Bananas (2003) Rapture of the Deep (2005)

Дип перпл (енгл. Deep Purple, IPA: /diːp ˈpɜː.pᵊl/) је енглеска хард рок група. Сматрају се пионирима и родоначелницима хеви метала заједно са групама Лед цепелин и Блек сабат, иако група себе никад није сматрала правим и аутентичним хеви метал бендом. Група је добила име по истоименој песми Питера де Роуза, а до данас је продала преко сто милиона албума. Најпознатија песма групе је Smoke on the Water са албума Machine Head.

Група је променила више постава, а имала је осмогодишњу паузу у раду и два поновна окупљања. Комаерцијално најуспешнија постава групе била је друга по реду: Ијан Гилан, Ричи Блекмур, Џон Лорд, Роџер Главер и Ијан Пејс. Ијан Пејс је једини члан бенда од самог почетка.

Историја

Окупљање (1967—1968)

Године 1967. на предлог Криса Кертиса, бившег бубњара групе Серчерс, у групу коју је он назвао „Раундабаутс“ (на српском „Вртешка“), укључили су се Џон Лорд на „хамонд“ оргуљама, Ричи Блекмур као главна гитара, на бас гитари Ник Симпер, певач Род Еванс и на бубњевима Ијан Пејс из групе Мејз (eng. Maze). Касније су, на предлог Ричија Блекмура, променили назив у Дип перпл.

Пробој (1968—1970)

У октобру 1968. група је постигла успех са обрадом песме „Hush“, која је достигла 4# место на топ листама у Сједињеним Државама. Песма је била узета са њиховог деби албума Shades of Deep Purple и позвали су их да буду предгрупа групи Крим на њиховој опроштајној турнеји.

Њихов други албум The Book of Taliesyn су издали у Америци, да би се поклопио са њиховом турнејом, иако су га издали у родној Британији тек после годину дана. Следеће, 1969. године, су издали трећи албум Deep Purple, на ком су се чули и гудачи и дрвени дувачки инструменти у једној песми (April). Примећено је неколико утицаја, пре свега групе Ванила фаџ и Лордових класичних претходника Баха и Николаја Римски-Корсакова.

После ова три албума и великих турнеја по САД, њихова америчка дискографска кућа Tetragrammaton је банкротирала, остављајући групу без пара и са несигурном будућношћу. Вративши се у Енглеску 1969, снимили су сингл "Emmaretta", назван по једној од глумица мјузикла Hair, коју је Род Еванс покушавао да заведе, пре него што су он и Симпер били отпуштени из бенда.

Група је пронашла певача Ијана Гилана из групе Episode Six, која је издала неколико синглова, али без неког већег комерцијалног успеха. Бубњар Episode Six, Мајк Андервуд, стари Блекмуров друг је упознао Гилана са остатком групе, а басиста Роџер Главер је испомагао бенд током неколико проба. Када су остали чланови групе успели да убеде гловера да се у потпуности придружи Дип Перплу, то је коначно уништило Episode Six, због чега је Андервуд добио комплекс крвице који је трајао готово деценију, док га Гилан није регрутовао за један од његових пост-Парпл бендова.

Тако је настала најпознатија постава Дип Перпла, тзв. “Број 2”. Њихов први сингл је био "Hallelujah", који се није добро показао.

После „Концерта за групу и оркестар“, троделног епског дела које је компоновао Џон Лорд, добили су преко потребног публицитета. Концерт је иведен уживо у Ројал Алберт Холу у децембру 1969., заједно са Краљевским филхармонијским оркестром, којим је дириговао Малком Арнолд. То је била једна од првих сарадњи рок групе и оркестра.

Популарност и распад (1970—1976)

Убрзо после концерта са оркестром, бенд је интезивно почео са турнејама и снимањем албума, и следеће три године су имали мало одмора. На првом студијском албуму тог периода, Deep Purple in Rock (име које су намерно изабрали да би се дистанцирали од класично оријентисаног ранијег албума), имали су неколико главних концертних песама, као што су "Speed King", "Into The Fire" и "Child in Time". Такође, бенд је издао сингл "Black Night" који је достигао пласман у првих десет у Британији. Блекмурово и Лордово мешање гитаре и оргуља, са Гилановим “вриштањем”, постало је препознатљиво рок фановима у целој Европи.

Други албум, мекши и прогрсивнији од претходног, Fireball (Гиланов омиљени), су издали у лето 1971. Са њега су песме “Fireball” и “Strange Kind of Woman” (која није била на плочи, али је била снимљена на сесијама) издате као синглови.

Неколико недеља после Fireballa, група је већ свирала песме планиране за следећи албум. Једна песма (касније именована “Highway Star”) је настала у аутобусу, док су ишли на свирку у Портсмут, као одговор на питање једног новинара „Како пишете песме?“. Три месеца касније, отишли су у Швајцарску да сниме албум Machine Head. Снимање је требало да буде у мобилној јединици за снимање Ролингстонса у казину у Монтроу, али је због пожара који је избио за време свирке Френка Запе и „Мадерс ов инвеншон“ (Мајке изума) морали су да снимају у хотелу Гранд. Тај инцидент је послужио члановима бенда као инспирација за песму "Smoke on the Water".

Настављајући одакле су претходна два албума стала, Machine Head је постао један од најпознатијих албума друге поставе, садржавајући песме које су постале концертни хитови (као нпр. "Highway Star", "Space Truckin'", "Lazy" и "Smoke on the Water"). Дип перпл је наставио са непрекидним турнејама и снимањем у темпу који неће бити надмашен следећих тридесет година: Machine Head је био њихов седми албум за три и по године постојања. У међувремену, група је имала четири турнеје по САД у 1972, а у августу исте године, после турнеје по Јапану издали су уживо албум Made in Japan. Иако је тај албум био првобитно намењен јапанском тржишту, његово светско издање је одмах постало хит. Made in Japan је и данас један од најпопуларнијих и најпродаванијих уживо албума.

Класична постава „Бр. 2“ је наставила са радом и издала још и албум Who Do We Think We Are (1973), са хит песмом "Woman from Tokyo", али су унутрашње тензије и исцрпљеност узимали све већег маха. Лоши односи су кулминирали кад је Јан Гилан напустио групу после друге јапанске турнеје у лето 1973, док је Роџер Главер био истеран заједно са њим. Њихова замена су били непознати певач из северо-источне Енглеске, Дејвид Кавердејл, и басиста и бек вокал Глен Хјуз. Ова нова постава је наставила са радом и ускоро 1974. издала тврђи блуз-рок албум Burn, још једно веома успешно издање које је следила светска турнеја. Том приликом су гостовали и у Београду. Хјуз и Ковердејл су додали вокалне хармоније и фанки звук бенду, што је постало очигледније у следећем албуму Stormbringer, издатом крајем године. Ипак, Блекмур је изразио незадовољство албумом, и напустио бенд у пролеће 1975. да оформи свој бенд Rainbow, са Ронијем Џејмсом Дијем из бенда Елф.

С Блекмуровим одласком, бенд је морао да попуни једну од највећих празнина у својој историји. Упркос томе, незаменљивог “Човека у Црном” је заменио амерички гитариста Томи Болин.

Као резултат сарадње јавио се албум Come Taste the Band у октобру 1975. Упркос различитим оценама, извесно је да је овај албум донео екстремнији фанк звук у хард рок.

World Tours

Deep Purple during the Deep Purple 40 Years Anniversary Tour, in Tel Aviv, Israel at Hangar 11, September 2008

Deep Purple are considered to be one of the hardest touring bands in the world. From 1968 until today (with the exception of their 1976-1983 split) they continue to tour around the world. In 2007 they received special award for selling more than 150,000 tickets in France with 40 dates in the country in 2007 alone. In 2007, Deep Purple's Rapture of the Deep Tour was voted #6 concert tour of the year (in all music genres) by Planet Rock listeners. Rolling Stones's A Bigger Bang Tour was voted #5 and beat Purple's tour with only 1%. Deep Purple released a new live compilation DVD box, Around the World Live, in May 2008. In February 2008, the band made their first ever appearance in Moscow Kremlin at the personal request of Dmitry Medvedev who at the time was considered a shoo-in for the seat of the Presidency of Russia. The band is part of the entertainment for the FIS Nordic World Ski Championships 2009 in Liberec, Czech Republic.

• Deep Purple Debut Tour, 1968
• Shades of Deep Purple Tour, 1968
• The Book of Taliesyn Tour, 1968
• Deep Purple European Tour, (pre-tour for In Rock) 1969-1970
• In Rock World Tour - 1970-191
• Fireball World Tour, 1971-1972
• Machine Head World Tour, 1972-1973
• Deep Purple European Tour 1974
• Burn World Tour, 1974
• Stormbringer World Tour, 1974-1975
• Come Taste The Band World Tour, 1975-1976
• Perfect Strangers World Tour, aka Reunion Tour 1984-1985
• The House of Blue Light World Tour, 1987-1988
• Slaves and Masters World Tour, 1991
• Deep Purple 25 Years Anniversary World Tour, aka The Battle Rages on Tour, 1993
• Deep Purple and Joe Satriani Tour, 1993-1994
• Deep Purple Secret Mexican Tour (short warm-up tour with Steve Morse)
• Deep Purple Secret USA Tour 1994-1995
• Deep Purple Asian & African Tour 1995
• Purpendicular World Tour, 1996-1997
• A Band on World Tour, 1998-1999
• Concerto World Tour, 2000-2001
• Deep Purple World Tour, 2001-2003
• Bananas World Tour, 2003-2005
• Rapture of the Deep World Tour, 2006-2009

Дискографија

Glavni članak: Дискографија групе Дип перпл

Студијски албуми

1. Shades of Deep Purple, септембар 1968., ранг #54 на америчким топ листама (US)
2. The Book of Taliesyn, децембар 1969., #162 US
3. Deep Purple, септембар 1970., ранг #1 на британским топ листама (UK), #14 US/ US: Gold
4. In Rock, јули 1971., #1 UK, #32 US/ US: Gold
5. Fireball, мај 1972., #1 UK, #7 US/ US: 2x Platinum
6. Machine Head, јануар 1973. , #1 UK, #15 US/ US: Gold
7. Who Do We Think We Are, фебруар 1974, #3 UK, #9 US/ US: Gold
8. Burn, децембар 1974., #6 UK, #20 US/ US: Gold
9. Stormbringer, октобар 1975., #19 UK, #43 US
10. Come Taste the Band,
11. Perfect Strangers, новембар 1984., #2 UK, #7 US/ US: Platinum
12. The House of Blue Light, јануар 1987., #6 UK, #34 US
13. Slaves & Masters, октобар 1990., #45 UK, #87 US
14. The Battle Rages On, јули 1993., #192 US
15. Purpendicular, мај 1996., #58 UK
16. Abandon, мај 1998., #76 UK
17. Bananas, август 2003.
18. Rapture of the Deep, октобар 2005., #42 UK

Уживо албуми

1. Concerto For Group And Orchestra, Harvest Records, 1969
2. Made In Japan, EMI, 1972
3. Made In Europe, EMI, 1975
4. Nobody's Perfect, 1988
5. Come Hell Or High Water, 1994
6. Live At The Olympia '96, 1997
7. Total Abandon: Live In Australia, 1999
8. Live At The Royal Albert Hall, 1999
9. Live At The Rotterdam Ahoy, 2000

Спољашње везе

• Званични сајт