Извор странице Властимир

{{неутралност}}
{{Друго значење|лично име|[[Властимир (име)]]}}
{{Инфокутија владар
| име = Властимир
| слика = Portret kneza Vlastimira v1.png
| опис_слике = Властимир, српски кнез из 9. века. Портрет кнеза Властимира је урађен на основу слика кнеза Часлава Е. Муановића и књиге "Илустрована историја српског народа од најстаријих времена до проглашења нове краљевине" К. Мандровића из 1885. године.
| пуно_име = 
| датум_рођења = пре [[805]]. ?
| место_рођења = <!-- nema na wikipodacima -->
| држава_рођења = [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Србија]]
| датум_смрти = {{цирка|[[851]].}}
| место_смрти = <!-- nema na wikipodacima -->
| држава_смрти = [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Србија]]
| сахрањен = 
| функција = Кнез (архонт) Србије
| владавина = {{цирка|[[830]]}} — {{цирка|[[851]]}}.
| датум_крунисања = 
| претходник = [[Просигој]]
| наследник = [[Мутимир]]
| династија = [[Властимировићи]]
| отац = [[Просигој]]
| мајка = <!-- nema na wikipodacima -->
| супружник = <!-- nema na wikipodacima -->
| деца = [[Мутимир]], [[Гојник]], [[Стројимир Властимировић|Стројимир]]
| грб = 
| опис_грба = 
| титула = архонт (ἄρχων)
| религија = 
}}
'''Властимир''' ({{јез-грч|Βλαστίμηρος}}; око [[805]]. године — око [[851]]. године) био је српски кнез који је владао Србијом у периоду око 830. до око 851. године.

Први је [[Србија|српски]] [[кнез]] (''архонт'') о коме постоји више података у историјским изворима. По њему је названа српска владарска династија [[Властимировићи]]. Средином 9.[[9. век| века]] дошао у сукоб са [[Бугари]]ма које је предводио [[Пресијан I|Пресијан]] (836—852), а који су покушали да потчине себи целу Србију. Властимир је у трогодишњем рату успео да одбије нападе Бугара и сачува српску независност.{{sfn|Ферјанчић|1959|p=50-51}}

У то време, [[Бугарско царство]] и [[Византија|Византијско царство]] су били у миру по уговору, и иако је византијски цар био господар над српским земљама, није био у могућности да помогне Србима у потенцијалном рату. [[Пресијан I|Пресијан]] од Бугарске је на крају извршио инвазију на Србију, што је резултирало [[Српско-бугарски рат (839–842)|трогодишњим ратом]], у којем је бугарска војска била разорена и протерана. Властимир је тада скренуо на запад, добро се проширивши у залеђе Далмације. Истоимени је оснивач династије [[Властимировићи|Властимировића]], прве српске династије.

Према писању [[Константин VII Порфирогенит|Константина VII Порфирогенита]] после смрти архонта Властимира власт су наследила његова три сина: [[Мутимир]] ({{јез-грч|Μουντιμηρος}}), [[Стројимир Властимировић|Стројимир]] ({{јез-грч|Στροίμηρος}}) и [[Гојник]] ({{јез-грч|Γοίνικος}}). У то време у Бугарској на власт долази архонт  [[Борис Михаило]] који је желео да се освети за пораз свог оца Пресијана.{{sfn|Ферјанчић|1959|p=51}} Кнез [[Борис I|Борис Михаило]] је владао Бугарском од 852 године. Због овог записа Константина VII Порфирогенита се верује да је 852. српски кнез Властимир већ био мртав. На почетку своје владавине је ујединио неколико српских племена<ref name="automatski generisano3">Љ. Ковачевић & Љ. Јовановић, Историја српскога народа, Београд 1894, књ. 2. стр. 38—39</ref> и цар [[Теофило]] му је признао државну независност.<ref name="Станоје">[[Станоје Станојевић]], ''„Историја Српскога Народа“'', [[Београд]] [[1989]]</ref>

== Позадина ==

=== Српска држава и породична историја ===
{{Детаљније|Историја Србије у средњем веку#Српске државе у раном средњем веку}}
Властимиров предак био је кнез (архонт) који је повео Србе на Балкан и добио заштиту [[Ираклије I|Ираклија]] (р. 610–641), познатог као [[Непознати кнез|Непознати архонт]].<ref name="Zivkovic11">{{harvnb|Živković|2006|p=11}}</ref> Срби су у то време организовани у [[Жупанија|жупаније]], конфедерацију сеоских заједница (отприлике еквивалент округа),<ref>{{harvnb|Fine|1991|p=304}}</ref> на чијем је челу био локални жупан (магистрат или гувернер).<ref name="Evansxxi">{{harvnb|Evans|2007|p=xxi}}</ref> По Фајну, намесништво је било наследно, а жупан је извештавао српског кнеза, коме су били дужни да помажу у рату.<ref>{{harvnb|Fine|1991|p=225}}</ref> Цар [[Константин VII Порфирогенит]] (р. 913–959) помиње да српски престо наслеђује син, односно прворођенац,<ref name="Zivkovic11" /> мада једном приликом у његовом набрајању монарха постоји [[тријумвират]].<ref name="Zivkovic21">{{harvnb|Živković|2006|p=21}}</ref><ref name="Fine141">{{harvnb|Fine|1991|p=141}}</ref> Извештај DAI о српском етничком насељавању и успостављању неколико будућих кнежевина до 10. века сматра се веома спорним: Србија (отприлике каснија провинција Рашка, укључујући Босну; део Загорја – „залеђе“); и [[Паганија]], [[Захумље]], [[Травунија]] (укључујући [[Конављани|Конављане]]) и [[Доклеја]] (део Поморја – „приморски“).<ref>{{harvnb|Fine|1991|pp=53, 225}}</ref>{{sfn|Dvornik|1962a|p=139, 142|ps=: C.’s general claim that the Zachlumians were Serbs is, therefore, inaccurate; and indeed his later statements that the Terbouniotes (34/4—5), and even the Narentans (36/5-7), were Serbs and came with the Serbs, seem to conflict with what he has said earlier (32/18-20) on the Serb migration, which reached the new Serbia from the direction of Belgrade. He probably saw that in his time all these tribes were in the Serb sphere of influence, and therefore called them Serbs, thus ante-dating by three centuries the state of affairs in his own day ... For C.’s statement that the Pagani are ‘descended from the unbaptized Serbs’ (36/5-6), see on 33/18-19. It is obvious that the small retinue of the Serbian prince could not have populated Serbia, Zachlumia, Terbounia and Narenta.}}{{sfn|Curta|2006|p=210|ps=: According to Constantine Porphyrogenitus, the Slavs of the Dalmatian zhupanias of Pagania, Zahumlje, Travounia, and Konavli all "descended from the unbaptized Serbs."51 This has been rightly interpreted as an indication that in the mid-tenth century the coastal zhupanias were under the control of the Serbian zhupan Časlav, who ruled over the regions in the interior and extended his power westwards across the mountains to the coast.}}{{sfn|Živković|2006|pp=60–61|ps=: Data on the family origin of Mihailo Višević indicate that his family did not belong to a Serbian or Croatian tribe, but to another Slavic tribe who lived along the Vistula River and who joined the Serbs during the migration during the reign of Emperor Heraclius. The introduction of Mihajlo Višević and his family by Porphyrogenitus suggests that the rulers of Zahumlje until his time belonged to this ruling family, so that, both in Serbia and Croatia, and in Zahumlje, there would be a very early established principle of inheriting power by members of one family. Constantine Porphyrogenitus explicitly calls the inhabitants of Zahumlje Serbs who have settled there since the time of Emperor Heraclius, but we cannot be certain that the Travunians, Zachlumians and Narentines in the migration period to the Balkans really were Serbs or Croats or Slavic tribes which in alliance with Serbs or Croats arrived in the Balkans. The emperor-writer says that all these principalities are inhabited by Serbs, but this is a view from his time, when the process of ethnogenesis had already reached such a stage that the Serbian name became widespread and generally accepted throughout the land due to Serbia's political domination. Therefore, it could be concluded that in the middle of the 10th century the process of ethnogenesis in Zahumlje, Travunija and Paganija was probably completed, because the emperor's informant collected data from his surroundings and transferred to Constantinople the tribal sense of belonging of the inhabitants of these archons ... The Byzantine writings on the De Ceremoniis, which were also written under the patronage of Constantine Porphyrogenitus, listed the imperial orders to the surrounding peoples. The writings cite orders from the archons of Croats, Serbs, Zahumljani, Kanalites, Travunians, Duklja and Moravia. The above-mentioned orders may have originated at the earliest during the reign of Emperor Theophilus (829 - 842) and represent the earliest evidence of the political fragmentation of the South Slavic principalities, that is, they confirm their very early formation. It is not known when Zahumlje was formed as a separate principality. All the news that Constantine Porphyrogenitus provides about this area agrees that it has always been so - that is, since the seventh-century settlement in the time of Emperor Heraclius. It is most probable that the prefects in the coastal principalities recognized the supreme authority of the Serbian ruler from the very beginning, but that they aspired to become independent, which took place according to the list of orders preserved in the book De Ceremoniis, no later than the first half of the 9th century. A falsified and highly controversial papal charter from 743 also mentions Zahumlje and Travunija as separate areas. If the basic information about these countries were correct, it would mean that they formed as very early principalities that were practically independent of the archon of Serbia.}}<ref>{{cite journal|last=Živković|first=Tibor|year=2012b|title=Неретљани – пример разматрања идентитета у раном средњем веку|trans-title=Arentani - an Example of Identity Examination in the Early Middle Ages|journal=Istorijski časopis|volume=61|pages=12–13|quote=The geographical position of the Neretvans, ie Paganians, often imposed the opinion in science that they were Croats, which was especially used to deny their affiliation with the Serbian tribe - which is explicitly stated by Constantine Porphyrogenitus.7 In this case, there can be no question of the existence of any Serbian or Croatian identity outside the political framework of their principalities. In fact, the ethnic moment is completely subordinated to the political one, so the formation of the tribal states of the South Slavs is a consequence of political development, not some independent development of ethnic / tribal consciousness.8 In other words, when discussing the principality of Neretva, its territory, and the tribal affiliation of its inhabitants, one should first of all examine how the formation of these principalities as political beings came about.9}}</ref><ref>{{cite book|title=Nova zraka u europskom svjetlu: Hrvatske zemlje u ranome srednjem vijeku (oko 550 − oko 1150)|last=Bilogrivić|first=Goran|publisher=[[Matica hrvatska]]|year=2015|isbn=978-953-150-942-8|editor=Zrinka Nikolić Jakus|location=Zagreb|pages=486|language=hr|trans-title=Croatian lands in the Early Middle Ages (o. 550. – o. 1150.)|chapter=Bosnia i Hum/Hercegovina|trans-chapter=Bosnia and Hum/Herzegovina|quote=Porfirogenet piše kako stanovnici svih triju sklavinija vuku podrijetlo od Srba, no vjerojatnije je tumačenje toga navoda u smislu njihove podložnosti Srbiji, pod čiju su vlast potpali najvjerojatnije tijekom prve polovice 10. stoljeća, u vrijeme srpskoga kneza Petra ili pak Časlava. U prilog odvojenoj etničkoj pripadnosti govori i podatak prema kojemu bi Travunjani bili Srbi samo od vremena bizantskoga cara Heraklija do srpskoga kneza Vlastimira, kada su stekli određenu neovisnost pod županom Krajinom, kao i navođenje jasne i odvojene lokalne tradicije vladajućeg roda Zahumljana o podrijetlu njihovih predaka s područja Visle.}}</ref>

[[Вишеслав]], Властимиров прадеда и први српски монарх познат по имену, био је савременик [[Карло Велики|Карла Великог]] (768–814). Непосредно је држао наследне земље Тару, Пиву и Лим.<ref>{{harvnb|Mijatovic|2007|p=3}}</ref><ref>{{harvnb|Cuddon|1986|p=454}}</ref> [[Константин VI]] је 785. године освојио Склавиније (Словенство – „славенско подручје”) Македоније, које се налазе на југу.<ref>{{harvnb|Carter|1977|p=298}}</ref> Вишеслава је наследио [[Радослав Вишеславић|Радослав]], затим [[Просигој]], који су владали током побуне [[Људевит Посавски|Људевита Посавског]] против Франака (819–822). Према Краљевским франачким аналима, написаним 822. године, Људевит је са свог седишта у Сиску отишао до Срба, који су контролисали велики дeо Далмације.<ref>{{harvnb|Ćorović|2001|loc=ch. 2, II}}</ref><ref>{{harvnb|Einhard|loc=year 822|q=ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur}}</ref>

=== Успон бугарске моћи ===
{{Детаљније|Прво бугарско царство#Експанзија}}
[[File:Territorial_expansion_during_the_reign_of_Khan_Krum_(803-814).png|веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Territorial_expansion_during_the_reign_of_Khan_Krum_(803-814).png|лево|мини|Експанзија Бугарског царства до 814. године.]]
На истоку је ојачало [[Бугарско царство]]. [[Крум|Хан Крум]] је 805. године освојио [[Браничевци|Браничевце]], [[Тимочани|Тимочане]] и [[Ободрити|Оботриће]] на истоку Србије, протерао њихове племенске поглаваре и заменио их администраторима које је постављала централна власт.<ref>{{harvnb|Bulgarian Academy of Sciences|1966|p=66}}</ref> Бугари и Византинци су 815. године потписали 30-годишњи мировни уговор.<ref name="Zivkovic13">{{harvnb|Živković|2006|p=13}}</ref> Године 818. за време владавине [[Омуртаг|Омуртага]] (814–831), Браничевци и Тимочани, заједно са осталим пограничним племенима, побунили су се и отцепили се од Бугарске због административне реформе која им је одузела велики део локалне власти.<ref name="Slijepcevic">{{harvnb|Slijepčević|1958|pp=35, 41, 52}}</ref> Тимочани су напустили ''societas'' (савез<ref name="Komatina4">{{harvnb|Komatina|2010|p=4}}</ref>) Бугарског царства и тражили су, заједно са подунавским Оботритима и Гудушчанима, заштиту од светог римског цара [[Луј I Побожни|Луја Побожног]] (р. 813–840) и срели га на његовом двору у [[Херстал|Херсталу]].<ref name="Komatina4" /> Тимочани су се доселили на франачку територију, негде у [[Доња Панонија|Доњу Панонију]], а последњи пут се помињу 819. године, када их је [[Људевит Посавски|Људевит]] наговорио да му се придруже у борби против Франака.<ref name="Komatina4" />

Подунавски Оботрити су остали у Банату, и пружали отпор Бугарима све до 824. године, када се о њима више ништа не чује.<ref name="Komatina19">{{harvnb|Komatina|2010|p=19}}</ref> Кан је послао изасланике Францима и затражио да се између њих разграничи тачна граница, а преговори су трајали до 826. године, када су га Франци занемарили.<ref name="Komatina19" /> Бугари су одговорили тако што су напали Словене који су живели у Панонији и покорили их, затим послали бродове уз Драву и 828. године опустошили Горњу Панонију, северно од Драве.<ref name="Komatina19" /> И 829. године било је више борби, а до тада су Бугари покорили све своје некадашње словенске савезнике.<ref name="Komatina19" /><ref>[[Einhard]], year 827</ref>

Бугарска држава је имала општу политику експанзије у којој је најпре наметнула плаћање данка суседном народу и обавезу пружања војне помоћи у виду савеза (societas), остављајући им унутрашњу самоуправу и локалне владаре, а када би потреба за оваквим односом истекла, они би прекинули самоуправни аранжман и наметнули директну и апсолутну власт, интегришући свог суседа у потпуности у бугарски политички и културни систем.<ref>{{harvnb|Komatina|2010|p=24}}</ref>

== Порекло и породица ==
{{chart top|Родослов лозе Властимировић}}
{{chart/start|align=center}}
{{chart| | | | | | | | | | | | | | | ВшС | | | |ВшС=[[Вишеслав]]}}
{{chart| | | | | | | | | | | | | | | |  ! | | }}
{{chart| | | | | | | | | | | | | | | РдС | | | |РдС=[[Радослав Вишеславић|Радослав]]}}
{{chart| | | | | | | | | | | | | | | | ! | | }}
{{chart| | | | | | | | | | | | | | | ПсГ | | | |ПсГ=[[Просигој]]}}
{{chart| | | | | | | | | | | | | | | | ! | | }}
{{chart| | | | | | | | | | | | |  | | ВсМ | | | |ВсМ=[[Властимир]]}}
{{chart| | | | | | | | - | - | - | - | - | - | - | - | +| - | -| -| . }}
{{chart| | | | | | МтМ | | | | | | | СтР | | ГоИ |МтМ=[[Мутимир]] |СтР=[[Стројимир Властимировић|Стројимир]] |ГоИ=[[Гојник]]}}
{{chart| | | - | - | - | - | + | - | - | - | . | | | | | ! | | | | ! }}
{{chart| ПбС | | | БрН | | СтФ | | | КмР | | ПтР |ПбС=[[Прибислав Мутимировић|Прибислав]] (Првослав)|БрН=[[Бран Мутимировић|Бран]] |СтФ=[[Стефан Мутимировић|Стефан]] |КмР=[[Клонимир Стројимировић|Клонимир]] |ПтР=[[Петар Гојниковић|Петар]]}}
{{chart| | ! | | | | | ! | | | | | | | | | ! | | | | | }}
{{chart| ЗхР | | | ПвЛ | | | | | | | ЧсВ | | | |ЗхР=[[Захарија Прибислављевић|Захарија]]|ПвЛ=[[Павле Брановић|Павле]] |ЧсВ=[[Часлав Клонимировић|Часлав]]}}
{{chart/end}}
{{chart bottom}}

=== Порекло ===
[[Датотека:Europe 814.jpg|мини|Европа 814.|237x237п]]
Према [[Константин VII Порфирогенит|Порфирогениту]], византијском цару и писцу, архонт Властимир ({{Јез-грч|Βλαστίμηρος}}) био је потомак српског владара под чијим су се вођством, у доба византијског цара [[Ираклије I|Ираклија]] (610 — 641), Срби населили на Балканско полуострво.<ref name="automatski generisano1">[[Константин VII Порфирогенит|Константин Порфирогенит]], [[:s:De administrando imperio|''„-{De administrando Imperio}-“'' (''О управљању Царством'')]] ([[:s:32. О Србима и земљи у којој сада станују|глава 32]])</ref> Порфирогенит није знао да наведе тачна имена свих српких владара пре Властимира, осим тројице владара који су владали непосредно пре њега — [[Вишеслав|Вишеслава]], [[Радослав Вишеславић|Радослава]] и [[Просигој|Просигоја]].<ref name="automatski generisano1" />{{sfn|Ферјанчић|1959|p=50}} Сви ови владари су били рођаци. Вишеслав је био отац Радослава, деда Просигоја и прадеда Властимира. На тај начин је у краткој генеалогији утврдио једну важну информацију о устављеном обичају наслеђивања власти код Срба у оквиру једне владарске породице.{{sfn|Живковић|2006|p=22}}

=== Процес наслеђивања ===
Причајући о првом наследнику [[Непознати кнез|српског архонта]] који је [[Насељавање Срба на Балканско полуострво|довео Србе]] у делове [[Далмација|Далмације]], [[Константин VII Порфирогенит|Порфирогенит]] доноси вест да га је наследио најстарији син, и да је на исти начин њега наследио његов син.{{sfn|Ферјанчић|1959|p=50}}<ref name="automatski generisano1" /> Иако Порфирогенит само пише да га је наследио син, без придева најстарији, овај закључак се може извести из доцнијег писања Порфирогенита о српским владарима из 9. века, где се као наследник Властимира помиње [[Мутимир]], а као наследник [[Мутимира]] [[Прибислав Мутимировић|Прибислав]] (Првослав). Будући да је Порфирогенит пренео податак о српској традицији, онда је веома извесно да је наслеђивање власти са оца на најстаријег сина до цара је стигло српским извором. Другим речима, у самој средини 10. века када је Порфирогенит писао његово дело и прикупљао изворе о Србима, постојало је не само устаљено мишљење да престо наслеђује најстарији син владара, већ се управо и на тај начин вршило наслеђивање престола.<ref>Б. М. Радојковић, Разматрања о деоном владању и деоним кнежевинама ИЧ 8 (1959) 1 - 15</ref>{{sfn|Живковић|2006|p=22-23}}

Два века млађи писац [[Летопис попа Дукљанина|Поп Дукљанин]] на исти начин описује поступак наслеђа код Срба, иако су личности историјски непотврђене и легендарне — [[Свевлад]], [[Селимир]], [[Владин (кнез)|Владин]], [[Ратимир (легендарни српски владар)|Ратимир]] -{(„Svevladus, Selimirus, Vladinus, Ratimirum”)}-. Поп Дукљанин и Порфирогенит се слажу да је српски престо наслеђивао најстарији син — -{''cui successit filius eius Selimirus in regno...,accepit regnum filius eius Vladinus...mortuus est Vladinus et regnavit pro eo Ratimirus, filius eius''}-.{{sfn|Поп Дукљанин|p=43-44}}{{sfn|Живковић|2006|p=23}}

Историчари сматрају да је Властимир био потомак оног кнеза што је довео Србе на предео античке Далмације. Тако дуго владање династије несумњиво говори о стабилности не само владаревог положаја, већ и саме државне творевине успостављене још у првој половини [[7. век]]а.{{sfn|Живковић|2006|p=23}}

=== Породица ===
Властимир је имао три сина и једну кћер:

* [[Мутимир]], кнез, 851–891
* [[Стројимир Властимировић|Стројимир]], кнез (савладар), 851–880
* [[Гојник]], кнез (савладар), 851–880
* Неименована ћерка, удата за [[Крајина (владар Травуније)|Крајину Белојевића]]

== Владавина ==
=== Почетак владавине ===
Властимир је наследио свог оца [[Просигој|Просигоја]] као архонта Србије.<ref name="Zivkovic112">{{harvnb|Živković|2006|p=11}}</ref> Према [[Тибор Живковић|Живковићу]], датум Властимировог присаједињења је око 830.<ref name="Zivkovic132">{{harvnb|Živković|2006|p=13}}</ref> Он је ујединио српска племена у околини.<ref name="Fine1412">{{harvnb|Fine|1991|p=141}}</ref><ref name="Runciman88">{{harvnb|Runciman|1930|loc=ch. 2, n. 88}}</ref> Срби су се највероватније консолидовали због узбуне због напредовања Бугарске ка њиховим границама – брзог освајања суседних Словена – у самоодбрани,<ref name="Bury372">{{harvnb|Bury|1912|p=372}}</ref><ref name="CorovicPSD">{{harvnb|Ćorović|2001|loc=ch. 2, III}}</ref> и вероватно су настојали да прекину бугарску експанзију на југ (ка Македонији).<ref name="Runciman88" /> Цар [[Теофило]] (р. 829–842) признат је као номинални сузерен (господар) Срба<ref name="Bury372" /> и највероватније их је подстицао да осујети Бугаре.<ref name="Runciman88" /> Тридесетогодишњи мировни уговор између Византинаца и Бугара, потписан 815. године, још је био на снази.<ref name="Zivkovic132" /> Како су га наследили његови већ одрасли синови значило би да није кратко живео и да је дуго владао. Могло би се закључити да је владао од око [[830]]. године до 851. године. Што би значило да је био савременик византијских царева [[Теофило|Теофила]] (829 — 842) и [[Михаило III|Михаила III]] ([[842]] —– [[867]]), [[Бугари|бугарских]] ханова [[Омуртаг]]а ([[814]] —– [[831]]), [[Маламир]]а (831 —– 836) и Пресијама ([[836]] —– [[852]]), па и [[Хрвати|хрватских]] [[Кнез|кнежева]] [[Мислав]]а (пре [[839]]. — пре [[846]]/[[848]]) и [[Трпимир]]а (после 846/848 —– после 852, најкасније до [[864]]).{{sfn|Живковић|2006|p=23-24}}

=== Положај државе и освајања ===
[[Датотека:Српске кнежевине 8. и 9. век.png|300px|мини|десно|Српске кнежевине 8. и 9. век.]]
Према историчарима, [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Србија]] се највероватније простирала до [[Уна|Уне]]. [[Ђорђе Јанковић]] тврди да је [[812]]. године закључен мир у [[Ахен]]у, где је Србија проширила границе до [[Уна|Поуња]] и [[Динара|Динаре]].<ref>Др Ђорђе Јанковић, Средњовековна култура Срба на граници према Западној Европи</ref> Исто тврди и академик А. Вукосављевић у својој анализи Порфирогенитовог дела.<ref>Александар Ј. Вукосављвић, ,,[http://cafehome.tripod.com/n30_c.pdf Нека запажања о глави 30. de administrando imperio - анализа извора и осврт на један део историјографије]''</ref> Северни делови данашње [[Босна|Босне]] су по [[Џон ван Антверп Фајн|Џону Фајну]] освојени око [[845]]. године.{{sfn|Fine|1991|p=110}} Према [[Реља Новаковић|Новаковићу Рељи]], Србија је сигурно већ [[822]]. године држала [[Грмеч]] и [[Козара|Козару]], вероватно да се простирала до Уне или чак до [[Купа (река)|Купе]].<ref>[[Реља Новаковић]], „Где се налазила Србија од VII до XII века”, Београд (1981). стр. 23.</ref>

Љ. Јовановић и Љ. Ковачевић тврде да је око [[836]]. године ујединио [[Срби|српска]] племена, под чиме се највероватније подразумева [[Конавли|Конавље]] и [[Травунија]],<ref name="automatski generisano3" /> међутим, [[Тибор Живковић|Живковић]] је оспорио да је Властимир држао [[Конавли|Конавље]].{{sfn|Живковић|2006|p=30}} [[Захумље]] је према Џону Фајну освојио око 845. године.{{sfn|Fine|1991|p=110}} [[Травунија|Травунију]] је дао [[Крајина (владар Травуније)|Крајини]] [[847]]. или [[848]]. године.{{sfn|Живковић|2006|p=30}} [[Неретљанска кнежевина|Паганија]] је од [[823]]. године постала вазал [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Србије]].<ref name="automatski generisano2">Prospetto cronologico della storia della Dalmazia: con riguardo alle provincie slave contermini. стр. 86.</ref>

==== Источна граница ====
Према [[Борислав Влајић|Бориславу Влајићу]], источна граница Србије налазила се на реци [[Тимок]]. Познато је да су после Властимирове смрти 851. године, владала у Србији три брата у подељеним покрајинама, вероватно тако што је [[Мутимир]] управљао централном зоном земље низ сливове река [[Дрина|Дрине]] и [[Босна (река)|Босне]]; [[Гојник]] је владао западном територијом земље Србије, низ сливове река [[Врбас (ријека)|Врбаса]], [[Уна|Уне]], [[Глина (река)|Глине]] и [[Корана|Коране]], тј. кнежевином Доњом Србијом, и Стојимир источним кнежевинама [[Моравија (српска кнежевина)|Моравијом]] и [[Рашка|Рашком.]]<ref name=":0">Др. Борислав Влајић (1999) "Срби староседеоци Балкана и Паноније", "Стручна Књига", Београд</ref>

Порфирогенит на следећи начин дефинише територије кнежевине Моравије (гл. 40):<blockquote>"На овој страни (Дунава), од места данашњег старог споменика, још живећег [[Трајанов мост|моста]] цара [[Трајан]]а, до неправедних зликовачких [[Мађари|Мађара]], и [[Београд]]а, који је три дана путовања удаљен од самог моста, у којем је кула светог и Великог [[Константин Велики|Константина]] василеоса, a c друге стране (Београда), правцем курса реке је [[Сирмијум|Сермиум]], који је од Београда удаљен два дана путовања; дотле је Велика Моравија, крштена и цењена, коју Мађари пљачкају (пустоше) сваковрсно, чији првак бијаше владар свим насељеним местима".<ref name="automatski generisano1" /></blockquote>

[[Датотека:Southeastern Europe in 850.png|мини|Србије у време кнеза Властимира на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]].|255x255п]]
То, између осталог, упућује да је ова кнежевина Моравија била у склопу Властимирове Србије, што границу државе поставља на Трајанов мост, на реци Тимок. Ове територије највероватније су освојене након сукоба са Бугарима, пошто су Бугари 805. године, за време Крума, покорили територије Тимочана, Браничеваца и Морављана.

Док описује рат између Срба и Бугара за време Мутимира, Порфирогенит користи граничну одредницу ΕΩΣ ΤΗΣ ΡΛΣΗΣ (''Еос Тис Расис)''<ref name="automatski generisano1" /> за окупациону границу Србије у Бугарске, што се може транскрибовати и као "до Раса"<ref name="Станоје" /> и као "до Расине".<ref name=":0" /> Пошто се ради о окупационој граници, права граница била би источније од ових локација, што се поклапа са идејом да је источна граница била на Тимоку.

=== Односи са Византијом ===
Почетком [[9. век]]а [[Византијско царство|Византија]] је спроводила веома живу спољну политику према [[Далмација|Далмацији]], а затим према непосредном залеђу где су се налазиле [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Србија]] и [[Кнежевина Далмација и Либурнија|Хрватска]]. Циљ је био да се подигне ранг архонтије у тему, са седиштем у [[Задар|Задру]], што се најкасније десило у доба цара [[Лав V Јерменин|Лава V]] (813—820), нешто касније [[817]]. године.{{sfn|Ферлуга|1957|p=70}} Тако да је у циљу Ромеја било да се побољшају односи између српских архонта и цариградске владе. Такође није немогуће да је Византија била притиснута од стране бугарског хана [[Крум]]а у раздобљу [[809]] — [[813]]. године, те су покушавали да обезбеде савезника у унутрашњости [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]]. Њихов избор морао је да буде да Србија, пошто је она била једина држава која би могла да пружи противтежу Бугарској. Почетком 9. века Византија је учврстила власт на јужним обалама [[Јадранско море|Јадрана]] стварањем теме [[Драч]] са којом је ступила у додир са Србијом<ref>.J. Ferluga, Sur la date de la création du thème de Dyrrachium, Actès du XIIè congrès d’etudes byzantines, Ochride 10 – 16 septembre 1961, I – II, Belgrade 1964, I, 83 – 92</ref> Таква је Византија за време владавине цара [[Теофило|Теофила]] (829 — 842), Властимировог савременика, држала снажне позиције у Драчу и у Задру и из ове две теме је могла да утиче на залеђе и српске кнежевине - [[Захумље]], [[Травунија|Травунију]], [[Дукља|Дукљу]] и саму Србију.{{sfn|Живковић|2006|p=25-26}}

У светлости спољнополитичких догађаја, пре свега оних који су чинили окосницу византијско-бугарских сукоба, могуће је да је српски архонт Властимир већ око [[846]]. постао византијски савезник, када је Пресијам после тридесетогодишњем мира, отпочео непријатељства на византијских поседима на [[Тракија|Тракији]].{{sfn|Живковић|2006|p=25}}

[[Датотека:ByzantineEmpire867AD3.PNG|мини|Византија половином 9. века|272x272п]]

Са далеко већом извесношћу може се закључити да је Властимир био српски [[Хришћани|хришћански]] владар и да је био у добрим односима са Византијом. На пољу политичког деловања међу српским кнежевима тежио је политичкој превласти што се јасно види на основу положаја [[Травунија|Травуније]]. У спољној политици византијску подршку коју је несумњиво имао према српским кнежевинама могао је да обезбеђује ратном улогом у византијско-бугарском рату. Може се закључити да од времена владавине Властимира Србија почиње да игра улогу веома важног византијског заштитника у средишту Балканског полуострва против Бугара. Тако је у време Властимировог периода утемељена она спољна политика која ће Србију током наредног века довести до све обимнијег војног учешћа у византијско-бугарским ратовима, као и све јачим односима са Византијом.{{sfn|Живковић|2006|p=32-33}}

==== Теза Станоја Станојевића о побуни ====
При крају Властимировог живота у [[Србија|Србији]] долази до стварања антивизантијског блока међу представницима народа на чијем челу је свакако стајао [[Стара словенска вера|многобожачки елемент]] који је најјаче осећао [[Византијско царство|византијски]] културни утицај. Као последица овога долази до организовања побуне на чије чело је стао кнез Властимир. Из [[Србија|Србије]] су протерани хришћански мисионари и војне посаде чиме је практично стечена независност. [[Византијско царство|Византија]] је била заузета на другим странама (нападом [[Бугари|Бугара]] превасходно) тако да није могла да предузме ништа озбиљније против Србије, на шта су [[Срби]] вероватно и рачунали када су подизали устанак. У прилог овоме иде и чињеница да је [[гусари|гусарење]] у [[Јадранско море|Јадрану]] појачано, поготово од стране [[Срби|Срба]] из [[Неретљанска кнежевина|Неретљанске области]], средином [[9. век|-{IX}- века]] када се смешта антивизантијски покрет у Србији. [[Бугари]], који су нешто пре Срба основали независну државу, видели су у Србији претњу њиховом циљу да себи потчине све [[Словени|Словене]] на Балкану, што је могло довести до сукоба.<ref name="Станоје" />

==== Теза Тибора Живковића о савезништву ====
Када је Пресијам био на власти и даље је трајао мировни уговор између Византије и Бугарске који је склопљен [[815]]/[[816]]. године, који је био обавезан за оба владара.<ref>J. B. Bury, The Bulgarian Treaty of 814 and the Great Fence of Thrace, English Historical Review 25 (1910) 284; S. Runciman, A History of the First Bulgarian Empire, London 1930,</ref> Међутим уговор између Византије и Бугарске је тек био склопљен на тридесет година и [[845]]/[[846]]. године ближило се време када је истицао.<ref>V. Beševliev, Die Protobulgarischen Inschriften, Berlin 1963, Nº 41 (= Beševliev, Inschriften).</ref> Тада је Византијом управљао Михаило III, док је његова мајка Теодора, владара Византијом уз помоћ свог брата, цезара Варде.<ref>* {{Cite book| ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}}</ref>{{sfn|Живковић|2006|p=24}} Пресијам је веровао да Византија није имала правог вођу па је зато отпочео непријатељске односе са византијским поседима у Тракији, пославши војску у област Неста (данас река [[Места]]) и Стримона (данас река [[Струмица]]) против [[Словени|словенског]] племена [[Смољани|Смољана]], који су служили Византији да чувају границу против Бугара. Према овом изгледа да је до византијско-бугарских сукоба дошло око 846. године. Рат је био вођен у области Тракији која се налазила на граници, овај рат Пресијаму није донео никакве успехе, па је онда сигурно окушао ратну срећу против Србије, тј. запада. Остаје питање да ли је архонт Властимир и пре бугарског продора на Србију био умешан у византијско-бугарске односе, па је Пресијамов напад био одговор на учешће Србије у византијско-бугарском рату на страни Византије. Према гледању Порфирогенита, Пресијам је започео рат да би покорио Србију, али би то могла да буде уобичајена фраза, а да суштина узрока рата остаје о њему непозната.{{sfn|Живковић|2006|p=24-25}}

=== Теза Симе Лазића о Властимиру и Неретљанима ===
Према српском публицисти [[Сима Лукин Лазић|Сими Лазићу]], који је био део српске аутохтонистичке школе, Властимир је у његово доба имао односе са [[Неретљани]]ма и њиховим кнезом [[Друшко]]м или Дружаком, што је могуће будући да је [[Неретљанска кнежевина|Паганија]] од [[823]]. године постала вазал Србије.<ref name="automatski generisano2" /> Како он тврди, водио је ратове са њим против [[Млетачка република|Млетачке републике]] и успео је да их натера на мир. Када је умро Друшко, [[Млетачка република]] је опет ударила на Друшковог сина [[Људислав]]а, али их је и Људислав савладао. У то доба (око [[840]]. године) [[Арапи]] ([[Сарацени]]) су опседали приморске градове, [[Будва|Будву]], [[Росе]] и [[Котор]], држали су их у опсади 15 месеци. Након тога, Арапи су оставили залудне муке и отишли у [[Апенинско полуострво|Апенинско пл]]. Порушену Будву и Росе су заузели [[Срби]], а [[Грци]]ма оста само [[Дубровник]] и Котор.<ref name="automatski generisano4">[[Сима Лукин Лазић]], [https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0_%D0%B4%D0%BE_%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81_3 Кратка повјесница Срба од постања Српства до данас, 1894].</ref>

=== Рат са Бугарским царством ===
{{Детаљније|Српско-бугарски рат (839–842)}}{{Multiple image
| direction         = vertical
| image1            = Emperor Theophilos Chronicle of John Skylitzes.jpg
| caption1          = Цару Теофилу, који је био господар Срба, било је забрањено да помаже Властимиру у потенцијалном рату са Бугарима пошто је био на снази мировни уговор. Неки историчари сматрају да је он имао важну улогу у бугарско-српском рату.
| image2            = Constantine VII Porphyrogenitus (2).jpeg
| caption2          = Константин VII Порфирогенит био је византијски цар и историограф. Створио је дело De Administrando Imperio, у ком бележи многе догађаје и личности из српске историје.
}}
Према [[Константин VII Порфирогенит|Константину VII]], Срби и Бугари су живели мирно као суседи све до најезде 839. године (последњих година живота цара Теофила).<ref name="Bury3722">{{harvnb|Bury|1912|p=372}}</ref> Не зна се шта је тачно подстакло рат,<ref name="Runciman882">{{harvnb|Runciman|1930|loc=ch. 2, n. 88}}</ref> јер Порфирогенит не даје јасан одговор; да ли је то резултат српско-бугарских односа, односно бугарског освајања југоистока, или резултат византијско-бугарског ривалства, у којем је Србија била царски савезник.<ref name="Zivkovic133">{{harvnb|Živković|2006|p=13}}</ref> Није било мало вероватно да је у томе учествовао и цар; како је био у рату са Арапима, можда је натерао Србе да отерају Бугарску из западне Македоније, што би користило обема странама.<ref name="Bury3722" /> Према Ј. Бурију, овај савез би објаснио Маламиров поступак.<ref name="Bury3722" /> Златарски претпоставља да је цар заузврат Србима понудио потпуну независност.<ref name="Bury3722" /><ref name="IB">{{harvnb|Zlatarski|1918|loc=[http://www.promacedonia.org/vz1a/vz1a_prit_17.html f. 17]}}</ref>

Мотиви за рат нису познати и данас се тумаче на два начина:

* Властимирово одбацивање византијске врховне власти, што је покренуло Бугаре да покушају да прошире своју власт са осталих [[Словени|Словена]] и на Србе<ref name="Станоје" />
* Властимирово савезништво и помоћ Византији током њиховог рата око 846. године{{sfn|Живковић|2006|p=26-27}}

Према Живковићу, трогодишње ратовање са Србима би требало да буде пред крај [[Пресијан I|Пресијамове]] владавине, па је рат највероватније вођен око [[848]] — [[851]] године, а уследио је као бугарски одговор на српско приближавање Византији и највероватније учешћу у рату око [[846]]. године на [[византијско царство|византијској]] страни. Можда је мешање [[Срби|Срба]] променило мишљење Пресијама од даљих напада на Тракију. Порфирогенит је хтео речима да искаже како су Срби и Бугари увек били под Византијом, што се Бугарима није свидело, па је из тог разлога могао да прећути разлоге избијања непријатељства и српско савезништво на страни Византије. На крају самог поглавља о Србима је ставио да Срби никад нису били под бугарском влашћу.{{sfn|Живковић|2006|p=26-27}}

Трогодишњи покушаји [[Пресијан I|Пресијама]] да потчини Србе завршили су се неуспехом, а према писању Константина VII Порфирогенита у њима је бугарски владар изгубио већину своје војске. Срби су тако одбранили своју државу и зауставили први познати напад Бугара. У том успеху значај је могло имати и то што су се бранили у својим шумама или на својим планинама. Трогодишњи рат у коме је бугарски владар изгубио много војника говори о значајној војсци коју је кнез Властимир могао да сакупи, али и о учвршћењу средишње државне власти у Србији средином IX века. Према [[Сима Лукин Лазић|Сими Лукини Лазићу]] Срби и [[Хрвати]] су заједно ратовали против Франачке и Бугарске.<ref name="automatski generisano4" />
{{цитат|Током владавине тог истог Властимира, зарати против Срба Пресијам, архонт Бугарске, желећи да их потчини, али и ако их је тукао три године, није ништа постигао него је чак изгубио и већину своје војске.|Константин VII Порфирогенит|<i>De administrando Imperio</i>}}
Према Порфирогениту, Бугари су хтели да наставе освајање на западу и да натерају Србе у покоравање. [[Пресијан I|Пресијан]] (р. 836–852) покренуо је инвазију на српску територију 839. године, што је довело до три године рата, у коме су Срби однели победу; поражени Пресијан изгубио је велики број својих људи, није остварио никакве територијалне добитке, и протерала га је [[Српска војска у средњем веку|Властимирова војска]].<ref name="Runciman883">{{harvnb|Runciman|1930|loc=ch. 2, n. 88}}</ref><ref name="IB2">{{harvnb|Zlatarski|1918|loc=[http://www.promacedonia.org/vz1a/vz1a_prit_17.html f. 17]}}</ref><ref>{{harvnb|Fine|1991|pp=108, 110}}</ref> Срби су се држали у својим лако одбрањивим шумама и клисурама, и знали су да се боре у брдима.<ref name="Runciman883" /><ref name="CorovicPSD2">{{harvnb|Ćorović|2001|loc=ch. 2, III}}</ref> Рат је завршен смрћу цара Теофила 842. године, чиме је Властимир ослобођен обавеза према Царству.<ref name="Houtsma199">{{harvnb|Houtsma|1993|p=199}}</ref>

Према Живковићевим речима, могуће је да је бугарски напад уследио после неуспеле инвазије на Струму и Нестос 846. Пресијан је можда сакупио војску и кренуо ка Србији, а Властимир је можда учествовао у византијско-бугарским ратовима, што би значило да је Пресијан одговорио на директну српску умешаност.<ref>{{harvnb|Živković|2006|pp=14–15}}</ref>

Пораз Бугара, који су у 9. веку постали једна од највећих сила, показује да је Србија била организована целина, потпуно способна да брани своје границе и да је имала војну и административну организацију. Није познато да ли је Србија у време Властимира имала систем утврђења или развијене војне структуре у којима је жупан имао јасно дефинисане улоге.<ref name="Zivkovic19">{{harvnb|Živković|2006|p=19}}</ref>

=== Експанзија ===
[[Датотека:Vlastimir, Prince of the Serbs.jpg|мини|Властимир, српски кнез из 9. века и зачетник прве српске династије [[Властимировићи|Властимировић]]. Илустрован у књизи К. Мандровића (1885).]]
После победе Властимиров статус је порастао.<ref name="CorovicPSD3">{{harvnb|Ćorović|2001|loc=ch. 2, III}}</ref> Даље се ширио на запад, заузевши Босну и Херцеговину (Хум). Властимир је своју ћерку оженио [[Крајина (владар Травуније)|Крајином]], сина локалног требињског жупана [[Белоје|Белоја]], око. 847/848.<ref name="Zivkovic17">{{harvnb|Živković|2006|p=17}}</ref> Властимир је овим браком титулу Крајине из жупана уздигао у архонта.<ref name="Zivkovic17" /> Породица Белојевић је имала право на власт [[Травунија|Травуније]]. Крајина је са Властимировом ћерком добио сина, по имену [[Хвалимир (кнез Травуније)|Хвалимир]], који ће касније бити жупан Травуније.<ref>[[De Administrando Imperio|DAI]], p. 161</ref>

Властимирова намера да се повеже са владарском кућом Травуније показује, у контексту, да је његов углед међу суседним српским архонтима и жупанима био у порасту, као и политички значај и војна снага Србије.<ref name="Zivkovic17" /> Могуће је да је травунски жупан пре Властимирове владавине настојао да се ослободи утицаја Србије, али да је Властимир решење нашао у политичком браку своје ћерке са Крајином.<ref name="Zivkovic18">{{harvnb|Živković|2006|p=18}}</ref> Уздизање титуле Крајине (што је значило практичну независност Травуније) снажно сугерише да је Властимир био хришћански владар који је веома добро разумео монархијску идеологију која се развила у раном средњем веку.<ref name="Zivkovic18" /> Постоји могућност да је брак склопљен пре сукоба са Бугарском, што чини вероватном још једну теорију: да је Бугарска реаговала на Властимиров све већи и јачи политички положај, посебно с обзиром на то да је имао право да потврђује владаре у суседним српским кнежевинама уз византијске санкције.<ref name="Zivkovic192">{{harvnb|Živković|2006|p=19}}</ref> Иако су Властимирова подизања титула била само симболична, а не одраз административно-политичких односа, то ипак показује да је он имао право да тако поступа, што га несумњиво ставља на чело свих српских архонта, тј. међу српским кнежевинама.<ref name="Zivkovic192" />

Убрзо после 846. године, са завршетком тридесетогодишњег примирја, Маламир (или Пресијан) је извршио инвазију на области [[Струма|Струме]] и [[Места|Нестоса]], а царица-регентица [[Теодора (9. век)|Теодора]] (р. 842–855, жена цара Теофила) је одговорила нападом на [[Сјеверна Тракија|Северну Тракију]].<ref name="Runciman884">{{harvnb|Runciman|1930|loc=ch. 2, n. 88}}</ref> Склопљен је кратак мир, а затим је [[Маламир]] кренуо у инвазију на Македонију.<ref name="Runciman884" /><ref name="Bury3723">{{harvnb|Bury|1912|p=372}}</ref><ref name="IB3">{{harvnb|Zlatarski|1918|loc=[http://www.promacedonia.org/vz1a/vz1a_prit_17.html f. 17]}}</ref> Бугарска је такође наметнула власт над Моравом, пограничном облашћу са Србима. Године 844. анонимни баварски географ помиње [[Мерехани|Мерехане]] као народ који се најдаље граничио са Францима.<ref name="Komatina21">{{harvnb|Komatina|2010|p=21}}</ref> Живели су у долинама данашњег слива реке Мораве, и још увек су били непокорени од Бугара.<ref name="Komatina21" /> Међутим, после 845. Бугарска је додала ове Словене својим ''societas''; последњи пут се помињу 853. године.<ref>{{harvnb|Komatina|2010|p=22}}</ref>

Тачност DAI поткрепљује сукоб византијског стратега Далмације са [[Хрвати|хрватским]] кнезом [[Трпимир]]ом из око [[846]]/848. године, где су [[Византијско царство|Византинци]] били побеђени.<ref>L. Katić, Saksonac Gottschalk na dvoru kneza Trpimira (poseban otisak Bihaća hrvatskog društva za istraživanje domaće povijesti) Zagreb 1932, 10. Ferluga, Uprava, 67</ref> Такође, ова информације указује на то да је [[Византијско царство|Византија]] водила веома активну политику у далматском залеђу. У то време су Хрвати били вазали франачког цара, па је однос према њима могао да буде другачији за разлику од српских кнежева у Далмацији и његовом залеђу. Напред изложени догађаји унелико заокружују политичке прилике у Далмацији у време Властимирове владавине у Србији. Травунија, као једна архонтија у далматском залеђу, била је у јаким везама и пре владавине Властимира, када је њоме жупан из рода који је био повезан са династијом. Изгледа да је жупан Травуније желео да се ослободи притиска Србије, па је Властимир решење пронашао у склапању политичког брака између његове кћери и Крајине. Практична самосталност Травуније потврђена је када се Крајина оженио за његову кћер. Идеолошки оквир у којем се ово уздизање десило изузетно је битан јер показује изузетно јак сигнал да је српски архонт (кнез) био хришћански владар који је веома добро схватао владарску идеологију која је у раном средњем веку доживела свој развој. Преко овог обрасца радио је читав систем вазалних држава у Европи у то време, а његово исходиште налазило се у развијеној владарској идеологији.{{sfn|Живковић|2006|p=30}}

== Унутрашња политика ==
Иако је можда само номинално признавао врховну власт византијског цара, претпоставља се да је Властимир у својим рукама држао врховну власт над [[српске земље у раном средњем веку|свим областима Србије]], тј. владао је као ''-{de facto}-'' суверен владар, и њему су били подређени нижи управници (жупани и други) [[српске земље у раном средњем веку|осталих српских области]].{{sfn|Ферјанчић|1959|p=62}} У то време забележено је значајно [[гусари|гусарење]] у [[Јадранско море|Јадрану]], поготово од стране [[Неретљани|Срба Неретљана]], средином [[9. век|9. века]].

=== Однос са Травунијом ===
[[Датотека:Dalmatian principalities, 9th century.png|мини|Српске приморске кнежевине половином 9. века.|262x262п]]

Говорећи о приликама у [[Травунија|Травунији]], Порфирогенит наводи да је остао још један податак о којем је био везан кнез Властимир у којем би се могао наћи занимљив траг у покушају да се одговори на питање у каквом међусобном хијерархијском односу су били владари српских кнежевина. У време Властимира, дошло је до владарског брака и уздизање [[Травунија|Травуније]] из ранга жупаније на ранг архонтије. Властимир је своју ћерку дао [[Крајина (владар Травуније)|Крајни]], сину [[Белоје|Белоја]], жупана Травуније. Наводно је од тог времена [[Травунија]] постала самостална, јер је Властимир свом зету дао титулу архонта. Али, недоумицу о политичком статусу Травуније разрешава сам Порфирогенит закључком да је Травунија увек била под влашћу Србије.{{sfn|Ферјанчић|1959|p=62}}<ref name="automatski generisano1" />{{sfn|Живковић|2006|p=27}}

Царев исказ зарађује посебну пажњу будући да је Травунија као гео-политичка област настала првих деценија после насељавања Срба на Балканско пл. са владајућом породицом која је била у родбини са архонтом Србије. Брак између Властимирове ћерке и Крајине доноси закључак. Додатна вест потиче од порекла владара архонта Захумља, [[Михајло Вишевић|Михаила Вишевића]] у поглављу где Порфирогенит излаже сазнања о његовој кнежевини, да нема родбинских веза између архонта Србије и Захумља. Нема никакве сметње и ако се овај образац користи и за друге кнежевина Паганију и Дукљу.{{sfn|Ферјанчић|1959|p=60}}<ref name="automatski generisano1" />{{sfn|Живковић|2006|p=27-28}}

Казивање Порфирогенита да су архонти Травуније одувек били под врховном влашћу архонта Србије требало би мислити у склопу политичких прилика из средине 10. века кад је Порфирогенит писао „[[De administrando imperio]]”. Србија је тада имала важну улогу према [[Мађари|Угрима]], јер су штитили од угарских напада Византију, па изгледа да је тадашњи српски архонт заиста надзирао и архонта Травуније.{{sfn|Живковић|2002|p=421-422}} Исто би требало стално имати на уму да је и царев информатор покупио информације највероватније из Србије, па је цару преносио сопствено уверење о српској прошлости. Како год, средином [[10. век]]а Травуније је део Србије, али век раније у време Властимира, очигледно је било другачије. Намера Властимира да се ороди са владарском кућом Травуније показује, по својој прилици, да је његов углед међу околним српским архонтима и жупанима био у успону, а самим тим је вероватно одговарајући политички значај и војно надмоћ Србије.{{sfn|Живковић|2006|p=28}}

Владарски бракови у средњем веку су били дипломатско оружје и историја [[Средњи век|средњовековне]] [[Европа|Европе]] у оваквим примерима. У [[Константин VII Порфирогенит|Порфирогенитовом]] податку о браку Властимирове кћери са сином Белоја требало би препознати траг политичког деловања српског архонта. Овакво мишљење несумњиво је и на основу друге информација да је Властимир свог зета уздигао на ранг архонта. Питање је колики је он заиста имао такав значај, а колико би на тај корак био присиљен јачањем свога суседа у Травунији. Међутим, Порфирогенит додаје област [[Конвали|Конвала]] (Канала) под Травунијом.{{sfn|Ферјанчић|1959|p=62}}<ref name="automatski generisano1" /> На основу другог насталог такође под надзором Порфирогенита, о церемонијама, познато је да је међу примаоцима царских заповеди међу јужнословенским владарима био је и архонт Конавла.<ref>Constantini Porphyrogeniti imperatoris De ceremoniis aulae byzantine libri duo, ed. I. Reiske, Bonnae 1829, 691.8 – 11 (=De cerim.).</ref> Отуда се види да је Конавље пре времена Порфирогенита било независно. У 29. поглављу Порфирогенит изричито каже да су у помоћ византијској војсци у [[Италија|Италији]], ради опсаде [[Бари]]ја, били укључени и Конављани.{{sfn|Ферјанчић|1959|p=18}}<ref name="automatski generisano1" /> У периоду владавине византијског цара Михаила Аморијца (820 —– 829) Конвањани су такође поменути као једно племе које је одбацило власт цара, а то је био почетак Властимирове владавине у Србији.<ref>Theophanes Continuatus, ed. I. Bekker, Bonnae 1838, 288.20 – 23.</ref> Исти податак садржан је и у 29. поглављу DAI.{{sfn|Ферјанчић|1959|p=14}}<ref name="automatski generisano1" />{{sfn|Живковић|2006|p=28-29}}

==== Побуна Људевита Посавског ====
Већ [[822]]. године [[Франци|франачки]] летописац [[Ајнхард]] помиње да се после неуспелог устанка [[Људевит Посавски]] повукао пред [[Франци|Францима]] у [[Сисак]], а одатле је отишао код [[Срби|Срба]], где је нашао уточиште код једног српског војводе (жупана).<ref>Einhardi Annales, MGH SS I, ed. G. Pertz, Hannoverae 1826, 209.16 – 17 ( = Einh.), “...et uno ex ducibus eorum</ref> Овај усамљени податак није довољан за извођење ширих закључака, у смислу да је сваку жупан располагао и утврђеним местом, које је случајно војно и управно средиште једне области, али указује на то да је постајала па свој прилици веома добра устављена и разрађена управна структура у деловима у којима су Срби живели. У време када је владао Властимир види се постојање жупана управо на податку из Ајнхардових [[Анали франачког краљевства|Анала]], јер он пише да се Људевит Посавски склонио код једног од „њихових” жупана, као и у Порфирогенитовом податку о жупану Травуније, кога је Властимир, женидбеним везама, уздигао на ранг архонта. Према овим подацима могло би се наслутити да је архонт Србије надзирао западне области своје државе преко намесника, жупана, који су имали потпуну власт на тој области, али је њихов посед чинио саставни део Србије. Отуда и [[Босна]] у то време представља само једну регију у склопу [[Србија|Србије]], где је управљао жупан са вероватно нешто мањом самосталношћу од онога у Травунији.{{sfn|Ферјанчић|1959|p=58}}<ref name="automatski generisano1" />{{sfn|Живковић|2006|p=31-32}}

=== Однос са Конављанима ===
Изгледа да је Конавље имало статус архонтије пре времена Порфирогенита и да је било прикључено Травунији после [[868]]. године, па би из тог разлога у време Властимира Травунија још увек била у свом првобитном стању без Конавла, Због стога, потреба за политичким браком са архонтом Травуније није била потчињеа ширењем утицаја жупана Травуније на околне области, најпре Конавле, већ последице других догађаја о којима ћуте извори, а који су били можда последица јачања положаја српског архонта. Пораст Властимировог угледа може се приметити после његовог приближавања са Византијом четрдесетих године [[9. век]]а. Отуда би брак Властимирове кћерке и Крајне требало ставити у последње године Властимирове владавине, тачније око [[847]]/[[848]]. године.{{sfn|Живковић|2006|p=30}}

Порфирогенит се потрудио да окриви владаре који су владали пре његовог деде [[Василије I Македонац|Василија I]] што је пропала власт Византије у Далмацији. Стварајући идеалан опис деде, Порферогенит је и сасвим безначајне догађаје могао да опише као трагичне. Порфирогенит намеће [[Михаило II Аморијац|Михаилу II Аморицјем]] ([[820]] —– [[829]]) да је он крив и да су у његово време [[Хрвати]], [[Срби]], [[Захумљани]], [[Травуњани]], [[Конавли]], [[Дукљани]] и [[Неретљани]] (Пагани) отпали од Византије.{{sfn|Ферјанчић|1959|p=14}}<ref name="automatski generisano1" /> Ипак, између владавине Михаила II и Василија I, Порфирогенит не говори да се то догађало у Далмацији. Он ћутећи прелази све догађаје настављајући излагање о овим племенима тек од оног времена када су они послали посланике Василију I који их је вратио под византијску власт.{{sfn|Ферјанчић|1959|p=16}}<ref name="automatski generisano1" />{{sfn|Живковић|2006|p=29-30}}

=== Историјске претпоставке ===
Оскудни подаци о Властимировој владавини довољно су тек за извођење хипотеза, које могу бити веома привлачне и убедљиве, а које највероватније никада неће успети да буду у скроз доказане. Једна од тих хипотеза тицала би се и само устројства српског племена које је по насељавању затекло неколико етничких група на простору данашње [[Црна Гора|Црне Горе]], [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и Србије. Уколико би Срби били добро организовано војничко племе, што би требало да значи тачно будући да су савладали [[Евроазијски Авари|Аваре]] и зауставили њихове упаде јужно од [[Сава|Саве]] и [[Дунав]]а, онда је врло извесно да су и над простором који су населили, могли да господаре на онај начин на који су и други народи током сеобе народа оставили своју превласт на новоосвојеним земљама. То би се постигло успостављањем гарнизона на челу са војним заповедницима, жупанима, који су вршили војну и управну власт у име врховног господара. Временом су ови жупани постали наследни и утврдили своју власт на повереној земљи. На тај начин би да буде објашњења веома рана појава српских држава које су у другој половини 9. века посматране као засебне државице — Травунија, [[Захумље]], [[Дукља]] и [[Неретљанска кнежевина|Паганија]]. Последња област која ће издвојити из првобитне Србије, била је Босна крајем 10. века. Ипак ова хипотеза тек треба да буде доказана и овде изложена реконструкција може да буде само веома извесна могућност.{{sfn|Живковић|2006|p=32-33}}

После Властимирове смрти власт прелази на тројицу његових синова:
* [[Мутимир]]а, који је као најстарији био главни кнез,
* [[Стројимир Властимировић|Стројимира]], који је био удеони кнез и
* [[Гојник]]а, који је био удеони кнез

== Наслеђе ==
[[Датотека:Seal of Strojimir.gif|мини|[[Печат кнеза Стројимира]] из 9. века.]]Властимирова три сина су успешно одбила навалу [[Борис I|Бориса I Бугарског]] 853. или 854. године (убрзо после Властимирове смрти<ref name="DAI154">[[De Administrando Imperio|DAI]], pp. 154—5</ref>), када су заробили 12 великаша и самог заповедника Владимира, сина Бориса. Бугари су настојали да се освете за претходни пораз Пресијана 842. Две стране су склопиле мир, а можда и савез.<ref name="Fine1413">{{harvnb|Fine|1991|p=141}}</ref> Два млађа брата су се касније побунила против [[Мутимир|Мутимира]] из неоткривених разлога. Мутимир их је као заробљенике, гаранцију мира, послао на Борисов двор у Плиску.<ref name="Fine1413" /><ref name="DAI154" /> Након што је Мутимир затражио да цар [[Василије I Македонац|Василије I]] (867–886) покрсти његове земље, послани су цариградски свештеници и основана је српска [[Епархија|епископија]]. Хришћанство је евидентно у традицији теофорских имена која се налазе у следећој генерацији српских монарха (нпр. [[Петар Гојниковић]], [[Павле Брановић]]). Три гране Властимирових синова наставиле су деценијама сукцесијски рат.<ref name="Fine1413" />

Бугаре под [[Борис I|Борисом I]] наговорио је моравски [[Растислав (кнез)|кнез Растислав]] да нападну [[Лудвиг II Немачки|Луја Немца]] Источне Франачке. Бугарско-словенски поход се завршио катастрофално, а мир је потписан 855. Следеће године, византијска војска, предвођена [[Михаило III Аморијац|Михаилом III]] и цезаром Бардом, поново је заузела [[Пловдив|Филипопољ]] (Пловдив), област Загоре и луке око залива Бургас на Црном мору. Године 863. Византинци су поново извршили инвазију на Канат, током периода глади и природних катастрофа. [[Борис I]] је био принуђен да потпише мир и да пређе на хришћанство, за шта му је поклоњена Загора. Колевка [[Бугарска православна црква|бугарске православне цркве]] основана је око 870. године у [[Плиска (град)|Плиски]].

Дана 11. јула [[2006]]. нађен је златни печат [[Стројимир Властимировић|Стројимира]], који датира од [[855]]—[[896]] године и био је купљен од стране [[Србија|Републике Србије]] на аукцији у [[Минхен]]у, [[Њемачка|Немачкој]]. Био је продат од стране непознатог [[Руси|Руса]] за цену од 20.000 €, док је [[бугарска]] понуда била 15.000 €. Овај печат је византијско дело (из [[Атина|Атине]], [[Солун]]а или [[Константинопољ]]а), тежак је 15,64 грама, има [[патријарх]]ални [[крст]] и [[Грци|грчки]] натпис који гласи „Строимир” и „Бог помаже”.<ref>Глас Јавности, 2006/07/27, Архива</ref><ref>{{Cite web|url=https://muzejsrpskogjezika.rs/2021/03/06/pecat-kneza-strojimira/|title=Печат кнеза Стројимира {{!}} Виртуелни музеј српског језика|language=sr-RS|access-date=2024-07-14}}</ref>

Улице у [[Нови Сад|Новом Саду]] и [[Београд|Београду]] ([[Чукарица]]) носе назив по кнезу Властимиру.<ref>{{Cite web|url=https://www.planplus.rs/beograd/ulica/kneza-vlastimira/992470563|title=Kneza Vlastimira, 11250 Beograd (Čukarica)|website=PlanPlus.rs|language=sr|access-date=2024-07-14}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.planplus.rs/novi-sad/ulica/kneza-vlastimira/822307835|title=Kneza Vlastimira, 21124 Novi Sad|website=PlanPlus.rs|language=sr|access-date=2024-07-14}}</ref>

== Референце ==
{{извори|30em}}

== Извори ==
=== Примарни извори ===

* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=DWVxvgAACAAJ|title=De Administrando Imperio: Volume II. Commentary|author1=Dvornik, F.|author2=Jenkins, R. J. H.|author3=Lewis, B.|author4=Moravcsik, Gy.|author5=Obolensky, D.|author6=Runciman, S.|publisher=University of London: The Athlone Press|year=1962|editor=P. J. H. Jenkins}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=3al15wpFWiMC|title=Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio|publisher=Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies|year=1967|isbn=9780884020219|editor-last=Moravcsik|editor-first=Gyula|editor-link=Gyula Moravcsik|edition=2nd revised|location=Washington D.C.|orig-year=1949}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=yBhKAAAAcAAJ|title=Einhardi Annales|year=1845|editor-last=Pertz|editor-first=Georg Heinrich|editor-link=Georg Heinrich Pertz|location=Hanover}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=sTzl6wFjehMC|title=Carolingian Chronicles: Royal Frankish Annals and Nithard's Histories|publisher=University of Michigan Press|year=1970|isbn=0472061860|editor-last=Scholz|editor-first=Bernhard Walter}}

=== Секундарни извори ===
{{div col}}
* {{cite book|url=https://books.google.com/books?id=SaniAAAAMAAJ|title=Études historiques|author=Bulgarian Academy of Sciences|publisher=Éditions de l'Académie bulgare des sciences|year=1966|volume=3|author-link=Bulgarian Academy of Sciences}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=avftAgAAQBAJ|title=A History of the Eastern Empire from the Fall of Irene to the Accession of Basil I. (A.D. 802-867)|last=Bury|first=John B.|publisher=MacMillan|year=1912|isbn=9781275594623|location=London|author-link=John B. Bury}}Runc
* {{cite book|title=An historical geography of the Balkans|last=Carter|first=Francis W.|year=1977}}
* {{cite book|url=http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/index.html|title=Istorija srpskog naroda|last=Ćorović|first=Vladimir|publisher=Ars Libri|year=2001|edition=Internet|location=Belgrade|author-link=Vladimir Ćorović}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=2Wc-DWRzoeIC|title=The Serbs|last=Ćirković|first=Sima|publisher=Blackwell Publishing|year=2004|isbn=9781405142915|location=Malden|author-link=Sima Ćirković}}
* {{cite book|url=https://books.google.com/books?id=0dIPlZHZ5q8C|title=The companion guide to Jugoslavia|last=Cuddon|first=John Anthony|publisher=Collins|year=1986|isbn=0-00-217045-0}}
* {{cite book|url=https://books.google.com/books?id=b4h6nDMqYZoC|title=Through Bosnia and the Herzegovina on Foot During the Insurrection, August and September 1875|last=Evans|first=Arthur|publisher=Cosimo, Inc.|year=2007|isbn=978-1-60206-270-2}}
* {{Cite book|url=https://archive.org/details/southeasterneuro0000curt|title=Southeastern Europe in the Middle Ages, 500–1250|last=Curta|first=Florin|publisher=Cambridge University Press|year=2006|location=Cambridge|author-link=Florin Curta|url-access=registration}}
* {{cite journal|last1=Ferjančić|first1=Božidar|year=1997|title=Basile I et la restauration du pouvoir byzantin au IXème siècle|trans-title=Vasilije I i obnova vizantijske vlasti u IX veku|journal=Zbornik radova Vizantološkog instituta|language=fr|location=Belgrade|issue=36|pages=9–30|author-link1=Božidar Ferjančić}}
* {{cite book|title=Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije II|last=Ferjančić|first=Božidar|year=2007|isbn=978-86-83883-08-0|edition=fototipsko izdanje originala iz 1959|location=Belgrade|pages=46–65}}
* {{cite book|url=https://books.google.com/books?id=qDduhCXNhi0C|title=The Balkans: A History of Bulgaria, Serbia, Greece, Rumania, Turkey|last=Forbes|first=Nevill|publisher=Digital Antiquaria|year=2004|isbn=978-1-58057-314-6}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Y0NBxG9Id58C|title=The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century|last=Fine|first=John Van Antwerp Jr.|publisher=University of Michigan Press|year=1991|isbn=0472081497|location=Ann Arbor, Michigan|author-link=John Van Antwerp Fine Jr.|orig-year=1983}}
* {{cite book|url=https://books.google.com/books?id=GpQ3AAAAIAAJ|title=E.J. Brill's first encyclopaedia of Islam 1913–1936|last=Houtsma|first=M. Th.|publisher=BRILL|year=1993|isbn=90-04-08265-4}}
* {{Cite journal|last=Komatina|first=Predrag|year=2010|title=The Slavs of the mid-Danube basin and the Bulgarian expansion in the first half of the 9th century|url=http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0584-9888/2010/0584-98881047055K.pdf|journal=Зборник радова Византолошког института|volume=47|pages=55–82}}
* {{Cite book|url=https://www.academia.edu/13442372|title=Cyril and Methodius: Byzantium and the World of the Slavs|last=Komatina|first=Predrag|publisher=Dimos|year=2015|location=Thessaloniki|pages=711–718|chapter=The Church in Serbia at the Time of Cyrilo-Methodian Mission in Moravia}}
* {{cite book|url=https://books.google.com/books?id=QzyVcM4qUucC|title=Servia and the Servians|last=Mijatovic|first=Cedomilj|publisher=Cosimo, Inc.|year=2007|isbn=978-1-60520-005-7|author-link=Čedomilj Mijatović|orig-year=1908}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Y-NBAAAAYAAJ|title=A History of the First Bulgarian Empire|last=Runciman|first=Steven|publisher=G. Bell & Sons|year=1930|isbn=9780598749222|location=London|author-link=Steven Runciman}}
* {{cite book|url=https://books.google.com/books?id=pi0xAAAAIAAJ|title=The Macedonian question:the struggle for southern Serbia|last=Slijepčević|first=Đoko M.|publisher=American Institute for Balkan Affairs|year=1958}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=eaq90_BOvqIC|title=Byzantium's Balkan Frontier: A Political Study of the Northern Balkans, 900-1204|last=Stephenson|first=Paul|publisher=Cambridge University Press|year=2000|isbn=0-521-77017-3|location=Cambridge}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=fpVOAAAAIAAJ|title=The Entry of the Slavs into Christendom: An Introduction to the Medieval History of the Slavs|last=Vlasto|first=Alexis P.|publisher=Cambridge University Press|year=1970|isbn=9780521074599|location=Cambridge|author-link=Alexis P. Vlasto}}
* {{cite book|url=https://books.google.com/books?id=d-KTAAAACAAJ|title=Portreti srpskih vladara (IX—XII vek)|last=Živković|first=Tibor|year=2006|isbn=86-17-13754-1|location=Belgrade|pages=11–20}}
* {{Cite journal|last=Živković|first=Tibor|author-link=Tibor Živković|year=2007|title=The Golden Seal of Stroimir|url=http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis55%282007%29.pdf|journal=Historical Review|location=Belgrade|publisher=The Institute for History|volume=55|pages=23–29}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=JlIsAQAAIAAJ|title=Forging unity: The South Slavs between East and West 550-1150|last=Živković|first=Tibor|publisher=The Institute of History, Čigoja štampa|year=2008|isbn=9788675585732|location=Belgrade|author-link=Tibor Živković}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=pLJCCwAAQBAJ|title=The World of the Slavs: Studies of the East, West and South Slavs: Civitas, Oppidas, Villas and Archeological Evidence (7th to 11th Centuries AD)|last=Živković|first=Tibor|publisher=The Institute for History|year=2013|isbn=9788677431044|location=Belgrade|pages=15–36|chapter=The Urban Landcape &#91;sic&#93; of Early Medieval Slavic Principalities in the Territories of the Former Praefectura Illyricum and in the Province of Dalmatia (ca. 610-950)|author-link=Tibor Živković}}
* {{cite book|url=http://www.promacedonia.org/vz1a/index.html|title=История на Първото българско Царство. I. Епоха на хуно-българското надмощие (679—852)|last=Zlatarski|first=Vasil|year=1918|edition=Internet|location=Sofia|language=bg|author-link=Vasil Zlatarski}}
{{div col end}}

=== Викизворник ===
{{Категорија на Остави|Vlastimirović dynasty}}
* [[Константин VII Порфирогенит|Константин Порфирогенит]], [[:s:De administrando imperio|„-{De administrando Imperio}-“ („О управљању Царством“)]] ([[:s:32. О Србима и земљи у којој сада станују|глава 32]])
{{S-start}}
{{S-hou|<small>(династија [[Властимировићи]])</small>||око 805.||око 851.|name='''Властимир'''}}
{{S-reg|}}
{{S-bef|before=[[Просигој]]}}
{{S-ttl|title=[[Списак српских владара|кнез]]|years=око 830 – 851.}}
{{S-aft|after=[[Мутимир]]}}
{{s-end}}{{властимировићи}}
{{српски владари|србија}}
{{нормативна контрола}} {{Портал бар|Историја|Србија}} {{Сјајан чланак}}

[[Категорија:Српски владари]]
[[Категорија:Српски кнезови]]
[[Категорија:Властимировићи]]