Извор странице Артур Зајс-Инкварт

{{Инфокутија Политичар
| име = Артур Зајс-Инкварт
| слика = Bundesarchiv Bild 121-1976, Arthur Seyß-Inquart.jpg
| опис слике = 
| датум_рођења = {{датум рођења|1892|7|22}}
| место_рођења = [[Стонаров]]
| држава_рођења = [[Маркгрофовија Моравија|Моравска]], [[Аустроугарска]], сада [[Чешка]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1946|10|16|1892|7|22}}
| место_смрти = [[Нирнберг]]
| држава_смрти = [[Савезничка окупација Немачке|Немачка]]
| партија = [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Нацистичка партија]]
| вероисповест = [[Католичка црква|Католичка]]
| супруга = Гетруд Машка
| деца = 3
| занимање = [[Адвокат]]
| функција_1 = 16. [[савезни канцелар Републике Аустрије|канцелар Аустрије]]
| почетак_функције_1 = 11. март 1938
| крај_функције_1 = 15. март 1938.<ref>{{en}}[http://www.ess.uwe.ac.uk/genocide/seyss_inquart_Judgment.htm"Активности у Аустрији“] {{Wayback|url=http://www.ess.uwe.ac.uk/genocide/seyss_inquart_Judgment.htm |date=20100401104350 }}, Приступљено 10. 4. 2010.</ref>
| председник_1 = [[Вилхелм Миклас]]
| претходник_1 = [[Курт фон Шушниг]]
| наследник_1 = [[Аншлус]] ([[Адолф Хитлер]] као<br />шеф државе и канцелар [[Велика Немачка|Велике Немачке]]).<br />[[Карл Ренер]]
| функција_2 = Рајхкомесар Холандије
| почетак_функције_2 = 18. мај 1940
| крај_функције_2 = 8. мај 1945.<ref>{{en}}[http://www.ess.uwe.ac.uk/genocide/Seyss_Inquart1.htm"Позиције које је држао Зајс-Инкварт“] {{Wayback|url=http://www.ess.uwe.ac.uk/genocide/Seyss_Inquart1.htm |date=20100402222454 }}, Приступљено 10. 4. 2010.</ref>
| претходник_2 = [[Александер фон Фалкенхаусен]]
| наследник_2 = нико
| функција_3 = [[Министар иностраних послова]] Трећег рајха
| председник_3 = [[Карл Дениц]]
| почетак_функције_3 = 30. април 1945
| крај_функције_3 = 2. мај 1945.
| претходник_3 = [[Јоахим фон Рибентроп]]
| наследник_3 = [[Луц Граф Шверин фон Крозиг]]
}}

'''Артур Зајс-Инкварт''' ({{јез-нем|Arthur Seyß-Inquart}}; [[Стонаров]], [[22. јул]] [[1892]] — [[Нирнберг]], [[16. октобар]] [[1946]]) био је правник а касније званичник нациста у Аустрији пре окупације од стране [[Нацистичка Њемачка|Нацистичке Немачке]] у [[Друга пољска република|Пољској]] и [[Холандија|Холандији]]. На [[Нирнбершки процес|Нирнбершком процесу]], Зајс-Инкварт је проглашен кривим за злочине против човечности и касније је погубљен.

== Биографија ==
=== Рана младост ===
Родио се у [[Стонаров]]у, градићу у [[Маркгрофовија Моравија|Моравској]], тада делу [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. На рођењу, презиме му је Зајтих{{sfn|Persico|1994|pp=}}, по оцу [[Чеси|Чеху]] који је био директор школе (мајка му је била [[Немци|Немица]]).[[1907]]. године његова породица сели се у [[Аустрија|Аустрију]] и мења презиме у Зајс-Инкварт. Студирао је [[право]] на [[Универзитет у Бечу|Бечком универзитету]], и дипломирао је [[1917]]. године. На почетку [[Први светски рат|Првог светског рата]], у августу [[1914]]. пријавио се у аустроугарску војску. Био је на фронтовима у [[Руска Империја|Русији]], [[Румунски поход (Први светски рат)|Румунији]] и [[Краљевина Италија|Италији]]. Више пута је био одликован за храброст, а дипломирао је док се опорављао од повреда.<br />
[[1911]]. упознаје Гетруд Машку и жени је [[1916]]. године. Пар је имао троје деце.

=== Политичка каријера ===
Након рата је почео радити као [[адвокат]], а [[1921]]. је отворио и своју праксу. Током раних година [[Прва аустријска република|Прве аустријске републике]] био је близак са [[Отаџбински фронт (Аустрија)|Отаџбинским фронтом]]. Као успешан адвокат био је позван у кабинет канцелара [[Енгелберт Долфус|Енгелберта Долфуса]] [[12. март]]а [[1933]]. године. После Долфусовог убиства [[25. јул]]а 1934. постао је државни саветник док је канцелар био [[Курт фон Шушниг]]. У почетку није био члан [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Нацистичке партије]], али је био наклоњен многим њиховим ставовима и акцијама.<ref>Л. Л. Шнајдер, ''Енциклопедија Трећег рајха'' (1976), Макграв-Хил. pp. 320</ref> До 1938. Зајс-Инкварт се придружио нацистима када је увидео какве ће бити политичке струје у ближој будућности.

==== Аншлус ====
[[Датотека:Bundesarchiv Bild 119-5243, Wien, Arthur Seyß-Inquart, Adolf Hitler.jpg|мини|лево|Артур Зајс-Инкварт са [[Адолф Хитлер|Адолфом Хилером]] у [[Беч]]у 1938.]]
После преговора у [[Берхтесгаден]]у [[12. фебруар]]а између Курт фон Шушнига и [[Адолф Хитлер|Хитлера]], Зајц- Инкварт је постављен за министра унутрашњих послова од стране Шушнига<ref name="Аустрија је готова">{{en}}[http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,788262-3,00.html"Аустрија је готова“] {{Wayback|url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,788262-3,00.html |date=20120112101113 }}, ''Time'', 21. 3. 1938, Приступљено 10. 4. 2010.</ref>, али тек након претње Хитлера да ће извршити војну инвазију на Аустрију уколико тај захтев не буде био испуњен. [[11. март]]а 1938, пошто је био суочен са претњама Немачке о инвазији да би био спречен [[референдум]] на којем би грађани гласали о приступању Аустрије [[Нацистичка Њемачка|нацистичкој Немачкој]], Шушниг је дао оставку на место канцелара, а на то место је именован Зајс-Инкварт од стране председника [[Вилхелм Миклас|Вилхелма Микласа]]. Следећег дана немачке трупе су прешле границе Аустрије на [[телеграф]]ски позив Зајс-Инкварта Хитлеру<ref>{{en}}[http://www.historyonthenet.com/Nazi_Germany/anschluss.htm"Аншлус“] {{Wayback|url=http://www.historyonthenet.com/Nazi_Germany/anschluss.htm# |date=20101123130652 }}, Приступљено 10. 4. 2010.</ref>. Тај позив је служио као званични извештај како би се касније оправдала ова акција у очима међународне заједнице. У годинама после рата се говорило да тај позив није ни постојао, већ је служио само као оправдање.<ref>{{en}}[http://www.nizkor.org/hweb/imt/tgmwc/tgmwc-19/tgmwc-19-182-09.shtml"Суђење немачким војним криминалцима“] {{Wayback|url=http://www.nizkor.org/hweb/imt/tgmwc/tgmwc-19/tgmwc-19-182-09.shtml |date=20100616002829 }}, Приступљено 10. 4. 2010.</ref>. Зајс-Инкварт је такође приликом уласка немачких трупа преко радиа говорио грађанима Аустрије да не пружају отпор Хитлеровим војницима, јер ће им они донети срећу.<ref name="Аустрија је готова" /> Тек [[13. март]]а 1938, када је било сигурно да ће се Аустрија прикључити Трећем рајху, Зајс-Инкварт се учланио у [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Нацистичку партију]].<ref>{{en}}[http://avalon.law.yale.edu/imt/judseyss.asp"Пресуда Зајс-Инкварту], Приступљено 10. 4. 2010.</ref>

=== Шеф нацистичке Аустрије и јужне Пољске ===
Зајс-Инкварт је потписао закон којим Аустрија постаје провинција Немачке 13. марта 1938. Са Хитлеровим допуштењем остао је шеф новостворене нацистичке Аустрије. Његов главни министар био је [[Ернст Калтенбрунер]]. Зајс-Инкварт је такође добио почасан чин [[Шуцштафел|СС-а]] ''Gruppenfuhrer'', а у мају [[1939]]. постао је [[министар без портфеља]] у Хитлеровој влади.

После [[Инвазија на Пољску (1939)|инвазије на Пољску]] Зајс-Инкварт је постао административни шеф за јужну Пољску, али није преузео ту функцију док се није основало [[Генерално губернаторство]] где је постао [[вицегувернер]] [[Ханс Франк|Хансу Франку]]<ref name="Пресуда:Зајс-Инкварт">{{en}}[http://www.ess.uwe.ac.uk/genocide/seyss_inquart_Judgment.htm"Криминалне активности Зајс-Инкварта“] {{Wayback|url=http://www.ess.uwe.ac.uk/genocide/seyss_inquart_Judgment.htm |date=20100401104350 }}, Приступљено 10. 4. 2010.</ref>. Тврди се да је био укључен у премештањеу пољских Јевереја у [[гето]]е и заплењивању стратешких залиха.

=== Рајхкомесар Холандије ===
После капитулација земаља [[Бенелукс]]а, Зајс-Инкварт је постављен за [[рајхкомесар]]а окупиране [[Холандија|Холандије]] у мају [[1940]]. Био је задужен за цивилну администрацију, за стварање блиске економске сарадње са Немачком и за брањења интереса Рајха. Подржао је стварање национал-социјалистичке партије у Холандији која је створила помоћну полицију нацистима. Друге [[Политичка партија|политичке партије]] су биле забрањене крајем [[1941]]. године, а већина предратних државних службеника је било затворено. Управљање земљом је у великој мери лично контролисао Зајс-Инкварт. Увео је мере за борбу против отпора када је [[штрајк]] широких размера захватио [[Амстердам]], [[Арнем]] и [[Хилверсум]] у мају 1943. Тада се усвојене специјлне пресуде војног суда и колективна казна од 18 милиона [[гулден]]а је изречена. Међутим, на лето исте године 6.200 холандских [[љекар|доктора]] је ступило у штрајк, па је Зајс-Инкварт издао наређење да се доктори затворе. Више стотина доктора је ухапшено, што је допринело да у Холандији уопште није било медицинских услуга неколико недеља. Убрзо потом, због страха Немаца од епидемија, доктори су убрзо и пуштени на слободу<ref>{{en}}[http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,885063,00.html"Холандски доктори у штрајку“] {{Wayback|url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,885063,00.html |date=20110121155559 }}, ''Time'', 23. 8. 1943, Приступљено 11. 4. 2010.</ref>. До ослобођења Холандије Зајс-Инкварт је одобрио погубљење од око 800 људи, мада неки извештаји говори да је та бројка била и дупло већа. Од јула 1944. већина Зајс-Инквартових овлашћења су пренета на војну команду у Холандији и [[Гестапо]], иако је он и даље имао велики утицај.

У Холандији су постојала четири већа [[концентрациони логор|концентрациона логора]]: [[Концентрациони логор Фехт|Фехт]], [[Концентрациони логор Амерсфорт|Амерсфорт]], [[концентрациони логор Вестерборк|Вестерборк]] и Емен<ref>{{en}}[http://www.cympm.com/map-holland.html"Локација кампова у Холандији“] {{Wayback|url=http://www.cympm.com/map-holland.html |date=20100402072100 }}, Приступљено 10. 4. 2010.</ref>. Такође је било и више мањих логора које је контролисала војска, полиција, СС-овци и администрација Зајс-Инкварта. Укупно је око 530.000 холандских цивила противољно радило за Немце од којих је њих 250.000 послато у Немачку на присилан рад. Постојао је и неуспели покушај Зајс-Инкварта да у Немачку шаље само раднике који имају 21-23 године, а [[1944]]. се оглушио о наређење да пошаље још 250.000 радника из Холандије и те године их је послао само 12.000.

Зајс-Инкварт је био непоколебљив [[антисемитизам|антисемиста]]. У року од неколико месеци од доласка на власт у Холандији преузео је мере да избаци [[Јевреји|Јевреје]] из владе, [[медији|медија]] и водећих позиција у [[индустрија|индустрији]]. Антијеврејске мере су појачане 1941. године. Те године је било регистровано око 140.000 Јевреја, прављени су гетои у Амстердаму, транзитни логор у Вестерборку. Фебруара 1941. 600 Јевреја је послато у [[Концентрациони логор Бухенвалд|Бухенвалд]] и [[Концентрациони логор Маутхаузен-Гусен|Маутхаузен]]. Касније су холандски Јевреји слати у [[Логор Аушвиц|Аушвиц]]. Од 140.000 холандских Јевереја само њих 30.000 је преживело [[Холокауст]].

Када је Хитлер извршио самоубиство [[30. април]]а [[1945]]. године, Зајс-Инкварт је прогласио стварање нове Немачке владе под [[адмирал]]ом [[Карл Дениц|Карлом Деницом]], у којој је он био нови министар иностраних послова. То је била и жеља у Хитлеровом тестаменту. На том месту је наследио [[Јоахим фон Рибентроп|Јоахима фон Рибентропа]], који је одавно изгубио Хитлерову подршку. То је било признање за високо мишљење које је Хитлер имао о Зајс-Инкварту, у време када га је већина кључних поручника и официра напуштало. У условима у којима је створио нову владу, није ни било изненађење што Зајс-Инкварт с њом ништа није постигао. Ухапшен је убрзо по завршетку рата. Деницева влада није трајала ни 20 дана.

Када су [[антихитлеровска коалиција|савезници]] ушли у Холандију крајем 1944. године нацисти су хтели да изведу политику [[спаљена земља|спаљене земље]], захваљујући којој је спаљено неколико лука и докова. Зајс-Инкварт је, међутим, у договору са министром наоружања [[Алберт Шпер|Албертом Шпером]] увидео узалудност таквих радњи, а са прећутним пристајањем већине војних команданата у великој мери је ограничено изврашавење наредби о ''спаљеној земљи''<ref name="Пресуда:Зајс-Инкварт" />. Када је наступила несташица хране у Холандији у зиму 1944—1945, Зајс-Инкварта су успели да убеде савезници да дозволи савезничким авионима да избаце храну гладним људима који су се налазили на окупираној територији у [[северозапад]]у земље. Иако је знао да ће изгубити рат, Зајс-Инкварт није хтео да се преда.

Остао је рајхкомесар Холандије до [[8. мај]]а 1945. када су га канадски морнари ухапсили после састанка са Деницом.

== Нирнбершки процес ==
[[Датотека:Inquart crop.jpg|мини|лево|Артур Зајс-Инкварт на Нирбершком процесу.]]
На [[Нирнбершки процес|Нирнбершком процесу]] се суочио са четири тачке оптужбе:
# Учествовање у заједничком плану или завери за спровођење [[злочини против мира|злочина против мира]]…………. Ослобођен оптужби<ref name="Пресуда:Зајс-Инкварт" />.
# Планирање, започињање и вођење [[Агресорски рат|агресорских ратова]] и других злочина против мира…….. Проглашен кривим<ref name="Пресуда:Зајс-Инкварт" />.
# [[Ратни злочини]]……………………………………………………………………………………………………………………………… Проглашен кривим<ref name="Пресуда:Зајс-Инкварт" />.
# [[Злочин против човечности|Злочини против човечности]]………………………………………………………………………………………………………… Проглашен кривим<ref name="Пресуда:Зајс-Инкварт" />.

Када је чуо своју пресуду да је осуђен на [[Смртна казна|смртну казну]] вешањем рекао је: ''"Смрт вешањем… па, с обзиром на читаву ситуацију, нисам ни очекивао ништа друго. У реду је"''<ref>Г. М. Гилберт, ''Нирнбершки дневник'' (1947), Фарар Штраус. pp. 433.</ref>. <br />
Обешен је [[16. октобар|16. октобра]] [[1946]]. у 54. години заједно са још десет окривљених. Био је последњи који је обешен, у 2:57 ујутру. Последње речи су му биле: ''"Надам се да је ово погубљење последњи чин [[Други светски рат|Другог светског рата]] и да је свет извукао поуку да мир и разумевање треба да владају међу људима. Ја верујем у Немачку."''<ref>{{en}}[http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,803997-3,00.html"РАТНИ ЗЛОЧИНИ: Ноћ без зоре“] {{Wayback|url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,803997-3,00.html |date=20091214172814 }}, ''Time'', 28. 10. 1946, Приступљено 11. 4. 2010.</ref>
[[Датотека:Dead arthurseyssinquart.jpg|мини|центар|Тело Зајс-Инкварта после вешања]]

== Види још ==
* [[Аншлус]]
* [[Курт фон Шушниг]]
* [[Нирнбершки процес]]

== Извори ==
{{извори}}

== Литература ==
* {{Cite book | ref=harv|last=Persico|first=Joseph E.|title=Nuremberg: Infamy on Trial|url=https://books.google.com/books?id=SLuPAAAAMAAJ|year=1994|publisher=Viking|isbn=978-0-670-84276-6}}

== Спољашње везе ==
* [http://propagander3.tripod.com/nur17.html -{Биографија Артура Зајс-Инкварта}-] {{en}}
* [https://web.archive.org/web/20100402222454/http://www.ess.uwe.ac.uk/genocide/Seyss_Inquart1.htm -{Инвидуалне одговорности Артура Зајса-Инкварта на Нирнбершком процесу}-] {{en}}

{{низ
| пре= [[Курт фон Шушниг]]
| списак= [[Савезни канцелар Републике Аустрије|Канцелар Аустрије]]<br />(11 - 15. март [[1938]])
|после= [[Аншлус]]<br /> после ослобођења:<br /> [[Карл Ренер]]
|пре2= [[Александер фон Фалкенхаусен]]
|списак2=Рајхкомесар Холандије (1940—1945)
|после2=нико
|пре3= [[Јоахим фон Рибентроп]]
|списак3=Министар иностраних послова Трећег рајха (1945)
|после3= [[Лутз Граф Шверин фон Крозиг]]
}}

{{ОН}}
{{Канцелари Аустрије2}}
{{подножје|Биографија}}

{{СОРТИРАЊЕ:Зајс, Артур}}
[[Категорија:Рођени 1892.]]
[[Категорија:Умрли 1946.]]
[[Категорија:Канцелари Аустрије]]
[[Категорија:Нацисти]]
[[Категорија:Гестапо]]
[[Категорија:Немачки политичари]]
[[Категорија:Аустријски политичари]]
[[Категорија:Осуђени за ратне злочине]]
[[Категорија:Осуђени на смрт]]
[[Категорија:Министри Нацистичке Немачке]]