Извор странице Божидар Терзић

{{Инфокутија Војно лице
| име = Божидар Терзић
| слика = Božidar Terzić.jpg
| опис_слике = 
| надимак = 
| датум_рођења = {{датум рођења|1867|9|7}}
| место_рођења = [[Горњи Милановац]]
| држава_рођења = [[Кнежевина Србија]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1939|9|29|1867|9|7}}
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = [[Краљевина Југославија]]
| школа = 
| војска = [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|Краљевина Србија]] <br /> [[Југословенска војска|Краљевина Југославија]]
| године_служења= [[1886]] — [[1920]].<br /> [[1923]] — [[1929]].
| чин= {{nobreak|[[File:Kingdom of Yugoslavia-Army general.svg|25px]] [[File:KoS-KoY-Army-Main Branch-General.svg|25px]]}} [[Армијски генерал]]
| јединица=
| битке= [[Први балкански рат]]<br />[[Други балкански рат]]<br />[[Први светски рат]]
| награде = [[Краљевски орден Светог Саве|Орден Светог Саве]] <br /> [[Краљевски орден Карађорђеве звезде|Орден Карађорђеве звезде]] <br /> [[Орден Таковског крста]] <br /> [[Краљевски орден Белог орла|Орден белог орла]]
}}
'''Божидар Терзић''' ([[Горњи Милановац]], [[7. септембар]] [[1867]] — [[Београд]], [[29. септембар]] [[1939]]) био је српски [[генерал]] и министар војни [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] у [[Први светски рат|Првом светском рату]]. У [[Југословенска војска|војсци Краљевине Југославије]] био је [[армијски генерал]] и командант армијских области.

== Биографија ==
Рођен је [[7. септембар|7. септембра]] [[1867]]. године у [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]], од оца Петра, писара среза [[Качер (област)|Качерског]], округа Рудничког и мајке Јерине.
Основну школу завршио је у Горњем Милановцу, а седам разреда гимназије у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. У војску је ступио као питомац 19. класе [[Војна академија|Војне академије]], [[10. септембар|10. септембра]] [[1886]]. године. Током школовања прошао је све војничке чинове од каплара у који је унапређен [[14. март]]а [[1887]], преко поднаредника који је постао [[30. септембар|30. септембра]] 1887. до наредника у који је унапређен 10. септембра [[1888]]. године. Школовање је завршио [[1. септембар|1. септембра]] [[1889]]. године, као девети у рангу, када је произведен у чин пешадијског [[потпоручник]]а. По завршетку Ниже, октобра [[1892]]. ступио је, као питомац 4. класе, на Вишу школу Војне академије, а завршио је јула [[1894]]. као други у рангу. Војно школовање је продужио у иностранству. Августа [[1896]]. година, као државни питомац послат је у [[Немачка|Немачку]]. Служио је у пољској артиљерији и Померанском артиљеријском пуку. На усавршавању је остао до октобра [[1897]]. У октобру [[1898]]. ступио је на курс приправника за генералштабну струку. Курс је завршио новембра [[1900]].{{sfn|Милићевић|Поповић|2003|p=233-237}}

== Официрско напредовање ==
По завршетку Војне академије унапређен је у чин пешадијског [[потпоручник]]а [[1. септембар|1. септембра]] [[1889]]. године. [[Поручник]] је постао [[2. август]]а [[1893]], [[капетан]] 2. класе 2. августа [[1896]], [[капетан прве класе|капетан 1. класе]] 2. августа [[1898]], [[мајор]] [[12. август]]а [[1901]], [[потпуковник]] [[29. јул]]а [[1907]], [[пуковник]] [[29. јун]]а [[1912]], [[генерал]] 29. јуна [[1916]]. и [[армијски генерал]] [[21. октобар|21. октобра]] [[1923]].{{sfn|Бјелајац|2004|p=288}}

== Активна служба ==
[[Датотека:Paradne epolete armijskog đenerala i ministra vojnog Božidara Terzića.jpg|мини|Парадне еполете Божидара Терзића. Део сталне поставке под називом „Поклони и откупи – време [[Обреновићи|династије Обреновић]]” у [[Горњи Милановац|горњомилановачком]] [[Музеј рудничко-таковског краја|Музеју рудничко-таковског краја]]]]
Првим распоредом, по завршеној Војној академији, одређен је за водника у 1. а затим у 2. чети 12. батаљона сталног кадра. Но, већ марта [[1890]]. преведен је у други род војске, артиљерију, те одређен за водника у 2. дивизиону Шумадијског артиљеријског [[пук]]а. По завршетку Више школе Војне академије одређен је за водника и наставника у Артиљеријској подофицирској школи. На овој дужности остао је до августа [[1895]], када је постављен за водника 2. дивизиона Дунавског артиљеријског пука. На том положају остао је до августа наредне године, када одлази у [[Немачка|Немачку]]. Октобра [[1897]]. одређен је за командира батерије у 2. дивизиону Дунавског артиљерјског пука. На службу у Унутрашњи одсек Генералштабног одељења Команде Активне војске прешао је [[25. децембар|25. децембра]] 1897. године. Након завршетка генералштабног курса распоређен је на службу у Операцијско одељење Главног генералштаба. За ађутанта начелника Главног генералштаба одређен је [[28. децембар|28. децембра]].{{sfn|Милићевић|Поповић|2003|p=233-237}}

У времену од [[1901]]. до [[1905]]. постављан је на више командних дужности. Од [[5. март]]а 1901. до [[31. јул]]а 1901. био је вршилац дужности команданта 1. батаљона у 26. пешадијском пуку; од 31. јула 1901. до [[19. април]]а [[1902]]. вшилац дужности команданта 2. батаљона 19. пешадијског пука; од 19. априла 1902. до [[14. новембар|14. новембра]] [[1903]]. начелник је Штаба команде Шумадијске дивизијске области, од 14. новембра 1903. до [[9. април]]а 1905. вршилац је дужности команданта 12. пешадијског пука. У истом периоду, од 1903. до 1905. био је и [[ађутант]] краља [[Петар I Карађорђевић|Петра I]]. За вршиоца дужности шефа Унутрашњег одсека Оперативног одељења Главног генералштаба постављен је 9. априла 1905. Од [[30. септембар|30. септембра]] [[1906]]. био је вршилац дужности команданта 1. пешадијског пука. Са ове дужности [[25. март]]а [[1907]]. одређен је за вршиоца дужности, а од [[6. јун]]а за команданта 17. пешадијског пука. Од марта [[1908]]. до априла [[1913]]. године био је на више штабних дужности: од [[24. март]]а 1908. до [[9. фебруар]]а [[1910]]. шеф Унутрашњег одсека Опертивног одељења Главног генералштаба; од 9. фебруара до [[14. октобар|14. октобра]] 1910. вршилац дужности начелника Историјског одељења Главног генералштаба; од 14. октобра 1910. до [[17. септембар|17. септембра]] [[1912]]. вршилац дужности начелника Оперативног одељења Главног генералштаба.{{sfn|Бјелајац|2004|p=288}}
== Балкански и Први светски рат ==
У време избијања рата са [[Османско царство|Турском]], септембра [[1912]], постављен је за начелника Оперативног одељења штаба Врховне команде. На том положају остао је до априла [[1913]], када је постављен за команданта Шумадијске дивизије 1. позива Народне војске. Овим дивизијом командовао је у рату са Бугарском 1913. године. Њен командант био је до [[13. август]]а 1913, када је преузео команду Шумадијске дивизијске области, до [[12. април]]а [[1914]]. са ове дужности премештен је за команданта Вардарске дивизијске области.{{sfn|Милићевић|Поповић|2003|p=233-237}}
[[Датотека:Гробница генерала Терзића 04.jpg|мини|десно|200п|Гробница генерала Терзића на градском гробљу у [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]].]]

По објави рата Аустроугарске, јула 1914. ратним распоредом постављен је за начелника Штаба 1. армије. Убрзо је поново био на челу Шумадијске дивизије 1. позива, са којом је учествовао у пробоју у [[Срем]], септембра 1914. Овом јединицом командује и у [[Колубарска битка|Колубарској бици]], у саставу 2. армије, а затим и у борбама за ослобођење Београда 1914. године. У јесен [[1915]]. ова дивизија, под његовом командом, водила је борбу код [[Пирот]]а, а затим код [[Смедерево|Смедерева]]. Пред надмоћнијим непријатељем, са осталим јединицама, и она је одступила преко [[Краљевина Црна Гора|Црне Горе]] и [[Албанија|Албаније]] до [[Скадар|Скадра]]. Ту је њен командант преузео нову дужност. Реконструкцијом кабинета [[Никола Пашић|Николе Пашића]], [[6. децембар|6. децембра]] 1915. постављен је за министра војног, заменивши на тој дужности пуковника [[Радивоје Бојовић|Радивоја Бојовића]]. Ову дужност обављао је и у кабинету Никола Пашића, од [[10. јун]]а [[1917]]. до [[10. март]]а [[1918]]. У новоформираном кабинету Николе Пашића остао је до 10. марта 1918. до [[31. мај]]а 1918, када је поднео оставку.{{sfn|Бјелајац|2004|p=288}}

== Краљевина Југославија ==
Октобра [[1918]]. одређен је за изванредног изасланика Врховне команде у [[Сарајево|Сарајеву]]. Кратко, од [[1. децембар|1. децембра]] 1918. до [[1. јануар]]а [[1919]], био је командант Вардарске дивизијске области, а од 1. јануара 1919. командант је 3. армијске области. Исте године постављен је и за команданта свих трупа у Банату. За команданта 2. армијске области одређен је [[12. новембар|12. новембра]] 1919. године уместо [[војвода (војни чин)|војводе]] [[Степа Степановић|Степе Степановића]]. По својој молби, [[10. мај]]а [[1920]]. је пензионисан. Поново је реактивиран [[19. фебруар]]а [[1923]]. и десет дана касније постављен за команданта 3. армијске области. На том положају остао је до [[30. децембар|30. децембра]] [[1925]]. Тог дана одређен је на исти положај у 5. армијској области. На тој дужности остао је до пензионисања, [[11. април]]а [[1929]].{{sfn|Бјелајац|2004|p=288}}

Уз поменуте дужности, кратко је током [[1890]]. године, био и уредник часописа ''Ратник''.{{sfn|Милићевић|Поповић|2003|p=233-237}} Није био жењен.{{sfn|Бјелајац|2004|p=288}}

Преминуо је [[29. септембар|29. септембра]] [[1939]]. године. Сахрањен је у породичну гробницу у [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]].<ref name="Политика">{{cite news|first=|last=|authorlink = |others=| title = Умро је армијски генерал Божидар Терзић - Бивши министар војске и морнарице| url = http://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs/wb/?action=getbook&bookkey=12313#page/8/mode/1up| publisher = [[Политика (новине)|Политика]]|date=30. 9. 1939.| accessdate=10. 8. 2013}}{{Мртва веза|date=09. 2018. | bot = InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>

== Одликовања ==
=== Домаћа одликовања ===
{| border="0" cellpadding="2" cellspacing="0"  style="float:right; margin:1em 1em 1em 0; background:white; border:1px #0047ab solid; border-collapse:collapse;"
|- style="background:white;"
! colspan="4" style="text-align:center;"|<span style="color:black;">Одликовања Армијског генерала Божидара Терзића {{напомена|Споменице и медаље нису укључене.}}</span> 
|-
| colspan="5" style="text-align:center;"|[[Датотека:SRB-SHS-YUG Orden Svetog Save VKrst BAR.svg|100п|Орден Светог Саве]]&nbsp;[[Датотека:SRB-SHS-YUG Orden Karađorđeve zvezde VOficir BAR.svg|100п|Орден Карађорђеве звезде]]&nbsp;[[Датотека:YUG Orden Jugoslovenske Krune VOficir BAR.svg|100п|Орден Југословенске круне]]
|-
|[[Датотека:SRB-SHS-YUG Orden Belog Orla sa macevima VOficir BAR.svg|100п|Орден Белог орла са мачевима]]
|[[Датотека:SRB-SHS-YUG Orden Karađorđeve zvezde sa mačevima Komandir BAR.svg|100п|Орден Карађорђеве звезде са мачевима]]
|[[Датотека:SRB-SHS-YUG Orden Belog Orla Oficir BAR.svg|100п|Орден Белог орла]]
|[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta Kavalir BAR.svg|100п|Орден Таковског крста]]
|-
|[[Датотека:Cavaliere di Gran Croce OCI Kingdom BAR.svg|100п|Орден Италијанске круне]]
|[[Датотека:Ordine di Skanderbeg - gran croce.png|100п|Орден Скендербега]]
|[[Датотека:Order of the Star of Romania - Ribbon bar.svg|100п|Орден Румунске круне]]
|[[Датотека:Order of the Star of Romania - Ribbon bar.svg|100п|Орден Румунске Звезде са мачевима]]
|-
|[[Датотека:POL Polonia Restituta Wielki BAR.svg|100п|Орден Полонија Реститута]]
|[[Датотека:UK Order St-Michael St-George ribbon.svg|100п|Орден Светог Михајла и Светог Ђорђа]]
|[[Датотека:TCH CS Vojensky Rad Bileho Lva 2st (1945) BAR.svg|100п|Орден Белог лава]]
|[[Датотека:Legion Honneur Commandeur ribbon.svg|100п|Орден Легије части]]
|}
* Орден Карађорђеве звезде са мачевима 3. и 4. реда
* Орден Карађорђеве звезде 2. реда
* Орден белог орла са мачевима 2. реда
* Орден белог орла 4. и 5. реда
* Орден Таковског крста 5. реда
* Орден Светог Саве 1. реда
* Орден Југословенске круне 2. реда
* Медаља за војничке врлине
* Споменице балканских ратова 1912—1913.
* Споменица Првог светског рата 1914—1918.
* Споменица Краља Петра I
* Албанска споменица

=== Инострана одликовања<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=568}}</ref> ===
* Орден Скендербега 1. реда, Албанија
* Орден Светог Михајла и Светог Ђорђа 2. реда, Енглеска
* Орден Италијанске круне 1. реда, Италија
* Орден Полонија Реститута 1. реда, Пољска
* Орден Румунске круне 1. реда, Румунија
* Орден Румунске Звезде са мачевима 1. реда, Румунија
* Орден Легије части 3. реда, Француска
* Орден Белог лава 2. реда, Чехословачка
* Медаља за храброст 2. реда, Грчка

== Напомене ==
{{напомене}}

== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|last=Милићевић|first = Милић|last2=Поповић|first2 = Љубодраг|author = Милић Милићевић; Љубодраг Поповић| title = Генерали Војске Кнежевнине и Краљевине Србије| edition = |publisher=Војноиздавачки завод|year=2003|isbn=978-86-335-0142-2|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Бјелајац|first = Миле|authorlink = Миле Бјелајац| title = Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918—1941| edition = |publisher=Институт за новију историју Србије, Београд|year=2004|isbn=978-86-7005-039-6|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Поповић|first = Љубодраг|last2=Милићевић|first2 = Милић|year=1998| title = Министри војни Кнежевине и Краљевине Србије: 1862—1918 | publisher = Војноиздавачки завод | location = Београд|isbn=978-86-335-0035-7|pages=}}
* {{Cite journal|last=Радојчић|first=Милорад|authorlink=Милорад Радојчић|year=2006|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2021/08/Zbornik-radova-Muzeja-rudnicko-takovskog-kraja-Gornji-Milanovac-3-4-2006..pdf|title= Генерал Божидар П. Терзић|journal=Зборник радова музеја рудничко-таковског краја Горњи Милановац|number=3—4| location=Горњи Милановац|publisher=Музеј рудничко-таковског краја|pages=125—141}} {{COBISS|ID=174599431}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Поповић|first1= Ирена|last2=Марушић|first2 = Александар|year=2008|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2020/01/3-djeneral-bozidar-terzic-1867-1939-katalog-izlozbe.pdf|title= Ђенерал Божидар П. Терзић : 1867-1939 : каталог изложбе|publisher= Музеј рудничко-таковског краја, (Горњи Милановац : CODEX print)|location= Горњи Милановац|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=147827724}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Мандић|first1= Ирена|last2=Марушић|first2 = Александар|year=2011|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2020/04/Djeneral-Bozidar-P.-Terzic-prosireni-katalog.pdf|title= Ђенерал Божидар П. Терзић : 1867-1939 : каталог изложбе|publisher= Музеј рудничко-таковског краја ; Београд : Музеј града Београда, (Чачак : Светлост)|location= Горњи Милановац|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=522282077}} {{COBISS|ID=181467660}}

== Спољашње везе ==

* [http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:581170-Jos-zivi-legenda-o-djeneralu-Terzicu Још живи легенда о ђенералу Терзићу („Вечерње новости“, 13. децембар 2015)]

{{Кутијица за след
| претходник = артиљеријски пуковник <br /> [[Радивоје Бојовић]]
| као1 = 
| титула = [[Списак министара одбране Србије|Министар војни]]
| период= [[1915]] — [[1917]]. <br /> други пут 1917—1918. <br /> трећи пут [[1918]].
| следбеник= [[Стојан Протић]]
| као2 = заступник
}}

{{Министри одбране Србије}}
{{нормативна контрола}}
{{Портал бар|Биографија|Први светски рат|Војна историја Срба}}

{{СОРТИРАЊЕ:Терзић, Божидар}}
[[Категорија:Рођени 1867.]]
[[Категорија:Умрли 1939.]]
[[Категорија:Горњомилановчани]]
[[Категорија:Српске војсковође у Првом светском рату]]
[[Категорија:Солунски борци]]
[[Категорија:Генерали Војске Краљевине Србије]]
[[Категорија:Генерали Југословенске војске]]
[[Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве]]
[[Категорија:Носиоци Ордена Југословенске круне]]
[[Категорија:Носиоци Албанске споменице]]
[[Категорија:Министри одбране Србије]]