Извор странице Википедија:Вики гимназијалац/Основе уређивања

{{Википедија:Вики гимназијалац/заглавље}}
{|cellspacing="10px" style="background:none; margin-top:-10px"
| style="border: 2px solid purple; background:#FFF; padding:1em" |{{пречица|ВП:ГимнУређ}}
'''Пример за уређивање чланка'''

'''Београд''' је [[главни град|главни]] и највећи град [[Србија|Србије]]. Један је од најстаријих градова у [[Европа|Европи]]. Београд су основали [[Келти]] у [[3. век]]у пре н. е, пре него што је постао [[Римско царство|римско]] насеље [[Сингидунум]].<ref name="Vinca">{{Cite book|last=Тасић|first=Никола|others = Драгослав Срејовић, Братислав Стојановић | editor-last = Поповић | editor-first = Владислав | other = Смиљка Кјурин (преводилац) | title = Винча: Центар неолитске културе у Дунавском региону | url = http://www.rastko.rs/arheologija/vinca/vinca_eng.html | accessdate=28. 10. 2006. |year=1990 | location = Београд | chapter = Винча и њена култура | chapterurl = http://www.rastko.rs/arheologija/vinca/vinca_eng.html#_Toc504111710 }}</ref> Према последњим подацима Пописа у граду живи ''1.639.121'' становника, што га чини четвртом највећом престоницом у југоисточној Европи.<ref name="аутоматски генерисано1">[http://webrzs.stat.gov.rs/axd/Zip/NEP1.pdf Републички завод за статистику Републике Србије - Национална или етничка припадност - подаци по насељима], Приступљено дана 10. децембра 2012. године</ref> Београд је друштвени, економски, културни и политички центар Србије. Смештен је на ушћу реке Саве у [[Дунав]].

<pre>
'''Београд''' је [[главни град|главни]] и највећи град [[Србија|Србије]]. Један је од најстаријих градова у [[Европа|Европи]]. Београд су основали [[Келти]] у [[3. век]]у пре н. е, пре него што је постао [[Римско царство|римско]] насеље [[Сингидунум]].<ref name="Vinca">{{cite book|author=Никола Тасић 
| others = Драгослав Срејовић, Братислав Стојановић | editor-last = Поповић | editor-first = Владислав | other = Смиљка Кјурин (преводилац) | title = Винча: Центар неолитске културе у Дунавском региону | url = http://www.rastko.rs/arheologija/vinca/vinca_eng.html | accessdate=28. 10. 2006. |year=1990 
| location = Београд | chapter = Винча и њена култура | chapterurl = http://www.rastko.rs/arheologija/vinca/vinca_eng.html#_Toc504111710 }}</ref> 
Према последњим подацима Пописа у граду живи ''1.639.121'' становника, што га чини четвртом највећом престоницом у југоисточној Европи.
<ref name="аутоматски генерисано1" />. Београд је друштвени, економски, културни и политички центар Србије. Смештен је на ушћу реке Саве у [[Дунав]].
</pre>

== Порекло назива ==
Прво име келтског је порекла и гласи -{Singidūn(on)}-, док је за време Римљана егистирало романизовано келтско име [[Сингидунум|Singidūnum]]. Назив „Белиград“ (слов. Бјелград) први пут је забележено [[878]]. као словенско име у писму папе Јована VIII цару Борису бугарском. Током историје град се звао и -{Alba Graeca}-, -{Fehérvár}-, -{Castelbianco}-, -{Dar Ul Jihad}-, -{Prinz Eugen Stadt}- и др.

<pre>
==Порекло назива==
Прво име [[Келти|келтског]] је порекла и гласи -{Singidūn(on)}-, док је за време [[Римљани|Римљана]] егистирало романизовано келтско име [[Сингидунум|Singidūnum]]. 
Назив „Белиград“ (слов. Бјелград) први пут је забележено [[878]]. године као словенско име у писму папе Јована VIII цару Борису бугарском. 
Током историје град се звао и -{Alba Graeca}-, -{Fehérvár}-, -{Castelbianco}-, -{Dar Ul Jihad}-, -{Prinz Eugen Stadt}- и др.
</pre>

== Географија и положај ==
[[Датотека:Beograd Sat.png|200п|мини|десно|Сателитски снимак Београда]]
Београд се налази на 116,75 m надморске висине, и то на координатама 44°49'14" сгш и 20°27'44" игд. Историјско језгро Београда (данашња Београдска тврђава) налази се на десној обали Саве. Према положају београд је подунаски, посавски, балкански, јужноевропси и средњоевропски град. Лежи на ушћу Саве у Дунава. Урбана површина града износи 359,92  km². Београд се налази на раскрсници западне и источне европске културе.<ref name="аутоматски генерисано2">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1027 |title=Географска позиција Београда |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>

У граду постоји доста уређених зелених површина и паркова, али шума (Топчидер, Кошутњак, Бањичка шума) и две планине Авала и Космај. Београд се развио на неколико брда - Бановом, Петловом, Малешком, Лекином брду, Врачарском платоу, Топчидеру, Сењаку и Кошутњаку. Осим Саве и Дунава, територијом града теку и бројни потоци попут Миријевског потока, Мокролушког, али и мање реке Топчидерске. Клима Београда је умерено-континентална са дугим и топлим летима, хладним и често оштрим зимама, и прелазним периодима пролећа и јесени. Просечна годишња температура је 12,3&nbsp;°C, док је најтоплији месец јул, са просечном температуром од 21,8&nbsp;°C, а најхладнији јануар са 0,6&nbsp;°C. На годишњем нивоу у Београду падне око 690 милиметара падавина.

<pre>
[[Датотека:Beograd Sat.png|200п|мини|десно|Сателитски снимак Београда]]
Београд се налази на 116,75 m надморске висине, и то на координатама 44°49'14" сгш и 20°27'44" игд. Историјско језгро Београда (данашња Београдска тврђава)
 налази се на десној обали Саве. Према положају београд је подунаски, посавски, балкански, јужноевропси и средњеевропски град. Лежи на ушћу Саве у Дунава. 
Урбана површина града износи 359,92  km². Београд се налази на раскрсници западне и источне европске културе.
<ref name="аутоматски генерисано2" />

У граду постоји доста уређених зелених површина и паркова, али шума (Топчидер, Кошутњак, Бањичка шума) и две планине Авала и Космај. Београд се развио на неколико брда -
Бановом, Петловом, Малешком, Лекином брду, Врачарском платоу, Топчидеру, Сењаку и Кошутњаку. Осим Саве и Дунава, територијом града теку и бројни потоци попут Миријевског потока, Мокролушког, али и мање реке Топчидерске. Клима Београда је умерено-континентална са дугим и топлим летима, хладним и често оштрим зимама, и прелазним периодима пролећа и јесени. Просечна годишња температура је 12,3 °C, док је најтоплији месец јул, са просечном температуром од 21,8 °C, а најхладнији 
јануар са 0,6 °C. На годишњем нивоу у Београду падне око 690 милиметара падавина. 
</pre>

== Историја ==
[[Датотека:Fortress Belgrade.jpg|200п|мини|десно|Београд у 16. веку]]
Подручје Београда било је насељено и у праисторијско доба, о чему сведоче остаци скелета неандерталца пронађених током изгарде Палате Алабанија. Пре око 7.000 се на простору Балкана, развила Винчанска култура, па се њени остаци могу пронаћи и у околини Београда код истоименог насеља, по коме је цела култура добила име. У трећем веку п. н. е. населили су га Келти, а убрзо га освајају Римљани. београд су освајали бројни народи, попут Хуна, Острогота и Авара. У седмог веку насељавају га и Словени.

Први пут у оквиру српских земаља Београд се нашао 1284. године, током владавине краља Стефана Драгутина. Сулејман Величанствени осваја град 1521. године. Током наредна скоро три века Београдом владају наизменично Османлије и Аустријанци. Године 1806. град постаје престоница Устаничке Србије, а 1817. Кнежевине Србије. Током Првог и Другог светског рата Београд је значајно разрушен. Главни град СФРЈ постао је 1945, а 1992. године - СРЈ. Након распада државне заједнице СЦГ 2006. године, опет постаје престоница Србије. Почетком ХХ века у граду је живело око 100.000 становника, да би се тај број увећао на 1,6 милиона за само 100 година.

<pre>
[[Датотека:Fortress Belgrade.jpg|200п|мини|десно|Београд у 16. веку]]
Подручје Београда било је насељено и у праисторијско доба, о чему сведоче остаци скелета неандерталца пронађених током изгарде Палате Алабанија. 
Пре око 7.000 се на простору Балкана, развила Винчанска култура, па се њени остаци могу пронаћи и у околини Београда код истоименог насеља, по коме је цела култура добила име. У трећем веку п. н. е. населили су га Келти, а убрзо га освајају Римљани. београд су освајали бројни народи, попут Хуна, Острогота и Авара. У седмог веку насељавају га и Словени.

Први пут у оквиру српских земаља Београд се нашао 1284. године, током владавине краља Стефана Драгутина. Сулејман Величанствени осваја град 1521. године. 
Током наредна скоро три века Београдом владају наизменично Османлије и Аустријанци. Године 1806. град постаје престоница Устаничке Србије, а 1817. 
Кнежевине Србије. Током Првог и Другог светског рата Београд је значајно разрушен. Главни град СФРЈ постао је 1945, а 1992. године - СРЈ. 
Након распада државне заједнице СЦГ 2006. године, опет постаје престоница Србије. Почетком ХХ века у граду је живело око 100.000 становника, да би се тај број увећао на 1,6 милиона за само 100 година.
</pre>

== Становништво ==
{{Главни чланак|Демографија Београда}}
Према попису становништва из 2002. године,  Београд има 1.576.124 становника. Према етничким групама, становници Београда су се изјаснили као [[Срби]] (1.417.187), [[Југословени]] (22.161), [[Црногорци]] (21.190), [[Роми]] (19.191), [[Хрвати]] (10.381), [[Македонци (народ)|Македонци]] (8.372) и [[Муслимани (народ)|Муслимани]] (4.617).<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1199 |title=Град Београд - Чињенице (Становништво) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> 

Иако постоје неколико религиозних заједница у Београду, тај склоп је релативно хомоген. Православна заједница је далеко најбројнија са 1.429.170 верника. Такође има и 20.366 [[Муслимани (народ)|муслимана]] и 16.305 [[Католичка црква|католика]]. Постојала је и велика [[Јевреји|јеврејска]] [[Јевреји у Србији|заједница]], али након нацистичке окупације 1941. и велике емиграције Јевреја у [[Израел]], њихов број је опао на 415. У Београду такође има и 3.796 [[Протестантизам|протестаната]].<ref name="аутоматски генерисано3">[http://webrzs.stat.gov.rs/axd/Zip/VJN3.pdf „Књиге резултата Пописа 2002.": „Књига 3: Вероисповест, матерњи језик и национална или етничка припадност према старости и полу - подаци по општинама“], страна 12. <u>Републички завод за статистику Србије</u>, 2003.</ref>

<pre>
{{Главни чланак|Демографија Београда}}
Према попису становништва из 2002. године,  Београд има 1.576.124 становника. Према етничким групама, становници Београда су се изјаснили као [[Срби]] (1.417.187), [[Југословени]] (22.161), [[Црногорци]] (21.190), [[Роми]] (19.191), [[Хрвати]] (10.381), [[Македонци (народ)|Македонци]] (8.372) и [[Муслимани (народ)|Муслимани]] (4.617).
<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1199 |title=Град Београд - Чињенице (Становништво) |publisher=Beograd.org.rs 
|date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> 

Иако постоје неколико религиозних заједница у Београду, тај склоп је релативно хомоген. Православна заједница је далеко најбројнија са 1.429.170 верника. 
Такође има и 20.366 [[Муслимани (народ)|муслимана]] и 16.305 [[Католичка црква|католика]]. Постојала је и велика [[Јевреји|јеврејска]] [[Јевреји у Србији|заједница]], али након нацистичке окупације 1941. и велике емиграције Јевреја у [[Израел]], њихов број је опао на 415. У Београду такође има и 3.796 [[Протестантизам|протестаната]].
<ref name="аутоматски генерисано3" />
</pre>

== Привреда ==
{{Главни чланак|Привреда Београда}}
Београд је економски најразвијенији део Србије. Више од 30 % БДП у Србији долази из Београда, који даје више од 30 % радне снаге у Србији. Током деведесетих година 20. века, град је био под санкцијама Уједињених нација, као и цела тадашња СР Југославија. Хиперинфлација југословенског динара је такође десетковала привреду града.
Привреда града се опоравља расте брзо од 2000. године, након пада режима Слободана Милошевића и укидања санкција УН. Седиште Народне банке Србије је у Београду. Главне компаније у Београду, између осталих су: Јат ервејз, Телеком Србија, Теленор Србија, Делта Холдинг, и многе друге.

<pre>
{{Главни чланак|Привреда Београда}}
Београд је економски најразвијенији део Србије. Више од 30 % БДП у Србији долази из Београда, који даје више од 30 % радне снаге у Србији. 
Током деведесетих година 20. века, град је био под санкцијама Уједињених нација, као и цела тадашња СР Југославија. Хиперинфлација југословенског динара је такође десетковала привреду града.
Привреда града се опоравља расте брзо од 2000. године, након пада режима Слободана Милошевића и укидања санкција УН. Седиште Народне банке Србије је у Београду. 
Главне компаније у Београду, између осталих су: Јат Ервејз, Телеком Србија, Теленор Србија, Делта Холдинг, и многе друге.
</pre>

=== Саобраћај ===
У целини гледано, саобраћај у Београду је конфузан. Београд има само један ауто-пут у правцу исток запад (који преко моста Газела повезује Нови Београд са старим делом града) док нема ни једну брзу саобраћајницу у правцу север-југ. Постојећи мостови су недовољни и са малом пропусном моћи (посебно [[Savski most (Beograd)|стари мост на Сави]]).

Београдски јавни превоз је заснован на [[аутобус]]ком (112 линија), [[трамвај]]ском (12 линија) и [[тролејбус]]ком (8 линија) саобраћају.<ref>{{cite web|url=http://www.gsp.co.rs/statistika1.htm |title=ГСП „Београд“ - Статистика |publisher=Gsp.co.rs |date=31. 12. 2010. |accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>

Градски аутобуски, трамвајски и тролејбуски саобраћај обавља Градско саобраћајно предузеће. На појединим линијама саобраћају и приватни превозници. Београдска приградска насеља повезана су ауто-превозником „Ласта“. Београд такође има и регионалну железничку мрежу [[Беовоз]] којом управљају ЈП [[Железнице Србије]].<ref name="аутоматски генерисано4">[http://www.yurail.co.yu/mreza_beovoz.htm Железнице Србије - Беовоз]</ref>

<pre>
У целини гледано, саобраћај у Београду је конфузан. Београд има само један ауто-пут у правцу исток запад (који преко моста Газела повезује Нови Београд са старим делом града) док нема ни једну брзу саобраћајницу у правцу север-југ. Постојећи мостови су недовољни и са малом пропусном моћи (посебно [[Savski most (Beograd)|стари мост на Сави]]).

Београдски јавни превоз је заснован на [[аутобус]]ком (112 линија), [[трамвај]]ском (12 линија) и [[тролејбус]]ком (8 линија) саобраћају.<ref>
{{cite web|url=http://www.gsp.co.rs/statistika1.htm |title=ГСП „Београд“ - Статистика |publisher=Gsp.co.rs |date=31. 12. 2010. |accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>

Градски аутобуски, трамвајски и тролејбуски саобраћај обавља Градско саобраћајно предузеће. На појединим линијама саобраћају и приватни превозници. 
Београдска приградска насеља повезана су ауто-превозником „Ласта“. Београд такође има и регионалну железничку мрежу [[Беовоз]] којом управљају ЈП [[Железнице Србије]].<ref name="аутоматски генерисано4" />
</pre>

== Локална самоуправа ==
Београд има статус посебне територијалне јединице у Републици Србији, са својим посебним органима локалне самопураве. Скупштина града Београда је представнички орган који врши основне функције локалне власти утврђене законом и Статутом града. Скупштина има 90 одборника који се бирају на локалним изборима, на четири године. Градоначелник Београда представља и заступа Град и обавља извршну функцију у Граду Београду. Тренутни градоначелник је Драган Ђилас.

<pre>
Београд има статус посебне територијалне јединице у Републици Србији, са својим посебним органима локалне самопураве. Скупштина града Београда је представнички орган који врши основне функције локалне власти утврђене законом и Статутом града. Скупштина има 90 одборника који се бирају на локалним изборима, на четири године. Градоначелник Београда представља и заступа Град и обавља извршну функцију у Граду Београду. Тренутни градоначелник је Драган Ђилас.
</pre>
=== Градске општине ===
[[Датотека:Beograd district.gif|250п|десно|мини|Карта београдских општина]]
Територија Града Београда подељена је на 17 градских општина од којих свака има своју локалну самоуправу.
<center>
{| class="wikitable"
|-
! Име општине !! Површина (у км²) !! Бр. становника (2011. год)
|-
| [[Градска општина Барајево|Барајево]]|| 213 || 27.036
|-
| [[Градска општина Вождовац|Вождовац]] || 148 || 157.152
|-
| [[Градска општина Врачар|Врачар]] || 3 || 55.463
|-
| [[Градска општина Гроцка|Гроцка]] || 289 || 83.398
|-
| [[Градска општина Звездара|Звездара]] || 32 || 148.014
|-
| [[Градска општина Земун|Земун]] || 150 || 166.292
|-
| [[Градска општина Лазаревац|Лазаревац]] || 384 || 58.224
|-
| [[Градска општина Младеновац|Младеновац]] || 339 || 53.050
|-
| [[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]] || 41 || 212.104
|-
| [[Градска општина Обреновац|Обреновац]] || 411 || 71.419
|-
| [[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]] || 451 || 170.593
|-
| [[Градска општина Раковица|Раковица]] || 31 || 108.413
|-
| [[Градска општина Савски венац|Савски венац]] || 14 || 38.660
|-
| [[Градска општина Сопот|Сопот]] || 271 || 20.199
|-
| [[Градска општина Стари град (Београд)|Стари град]] || 5 || 48.061
|-
| [[Градска општина Сурчин|Сурчин]] || 288 || 42.012
|-
| [[Градска општина Чукарица|Чукарица]] || 156 || 179.031
|}
</center>

<pre>
[[Датотека:Beograd district.gif|250п|д|мини|Карта београдских општина]]
Територија Града Београда подељена је на 17 градских општина од којих свака има своју локалну самоуправу.
<center>
{| class="wikitable"
|-
! Име општине !! Површина (у км²) !! Бр. становника (2011. год)
|-
| [[Градска општина Барајево|Барајево]]|| 213 || 27.036
|-
| [[Градска општина Вождовац|Вождовац]] || 148 || 157.152
|-
| [[Градска општина Врачар|Врачар]] || 3 || 55.463
|-
| [[Градска општина Гроцка|Гроцка]] || 289 || 83.398
|-
| [[Градска општина Звездара|Звездара]] || 32 || 148.014
|-
| [[Градска општина Земун|Земун]] || 150 || 166.292
|-
| [[Градска општина Лазаревац|Лазаревац]] || 384 || 58.224
|-
| [[Градска општина Младеновац|Младеновац]] || 339 || 53.050
|-
| [[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]] || 41 || 212.104
|-
| [[Градска општина Обреновац|Обреновац]] || 411 || 71.419
|-
| [[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]] || 451 || 170.593
|-
| [[Градска општина Раковица|Раковица]] || 31 || 108.413
|-
| [[Градска општина Савски венац|Савски венац]] || 14 || 38.660
|-
| [[Градска општина Сопот|Сопот]] || 271 || 20.199
|-
| [[Градска општина Стари град (Београд)|Стари град]] || 5 || 48.061
|-
| [[Градска општина Сурчин|Сурчин]] || 288 || 42.012
|-
| [[Градска општина Чукарица|Чукарица]] || 156 || 179.031
|}
</center>
</pre>

== Култура ==
[[Датотека:Serbia Beograd SANU - Feb 2006.jpg|мини|200п|десно|Зграда [[САНУ]]-а, саграђена 1922.]]
Београд је домаћин многим културним манифестацијама, укључујући [[ФЕСТ]] (Међународни филмски фестивал), [[БИТЕФ]] (Београдски интернационални театарски фестивал), [[БЕЛЕФ]] (Београдски летњи фестивал), [[БЕМУС]] (Београдске музичке свечаности), [[Београдски сајам књига]], и [[Београдски фестивал пива]].<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1297 |title=Град Београд — Култура и уметност (Културне манифестације) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> [[Нобелова награда за књижевност|Добитник Нобелове награде]] [[Иво Андрић]] је написао своја најпознатија дела: „[[На Дрини ћуприја]]“ и „[[Проклета авлија]]“ у Призренској улици у Београду.<ref>[http://www.ivoandric.org.yu/html/biografija.html Задужбина Иве Андрића — Биографија Иве Андрића]</ref> Остали истакнути српски књижевници који су живели и радили у Београду су: [[Бранислав Нушић]], [[Милош Црњански]], [[Борислав Пекић]], [[Милорад Павић]], [[Меша Селимовић]] и многи други.<ref name="аутоматски генерисано5">[http://www.rastko.rs/knjizevnost/nauka_knjiz/pekic-biograf.html Борислав Пекић - Биографија]</ref><ref name="аутоматски генерисано6">{{cite web|url=http://www.znanje.org/i/i21/01iv07/01iv0723/s1.htm |title=Милош Црњански — Биографија |publisher=Znanje.org |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref><ref name="аутоматски генерисано7">{{cite web|url=http://www.xs4all.nl/~eteia/kitabhana/Selimovic_Mehmed_Mesa/Biografija.html |title=Меша Селимовић — Биографија |publisher=Xs4all.nl |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>

<pre>
[[Датотека:Serbia Beograd SANU - Feb 2006.jpg|мини|200п|д|Зграда [[САНУ]]-а, саграђена 1922.]]
Београд је домаћин многим културним манифестацијама, укључујући [[ФЕСТ]] (Међународни филмски фестивал), [[БИТЕФ]] (Београдски интернационални театарски фестивал), [[БЕЛЕФ]] (Београдски летњи фестивал), [[БЕМУС]] (Београдске музичке свечаности), [[Београдски сајам књига]], и [[Београдски фестивал пива]].<ref>{{cite web|
url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1297 |title=Град Београд — Култура и уметност (Културне манифестације) |publisher=Beograd.org.rs 
|date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> [[Нобелова награда за књижевност|Добитник Нобелове награде]] [[Иво Андрић]] је написао своја најпознатија дела: 
„[[На Дрини ћуприја]]“ и „[[Проклета авлија]]“ у Призренској улици у Београду.<ref>[http://www.ivoandric.org.yu/html/biografija.html Задужбина Иве Андрића — 
Биографија Иве Андрића]</ref> Остали истакнути српски књижевници који су живели и радили у Београду су: [[Бранислав Нушић]], [[Милош Црњански]], [[Борислав Пекић]], [[Милорад Павић]], [[Меша Селимовић]] и многи други.<ref name="аутоматски генерисано5" />
<ref name="аутоматски генерисано6" />
<ref name="аутоматски генерисано7" /> 
</pre>

== Архитектура ==
У различитим деловима града архитектура варира од типично централноевропског стила (Земун), преко извесног броја зграда у турском стилу лоцираних у старим деловима града, до најмодерније архитектуре Новог Београда. Архитектура 19. века је доста утицала на архитектонске трендове у Србији, па и у Београду. Нарочито је видљив утицај аустроугарске архитектуре 19. века. Под комунизмом, већина кућа је грађена брзо и јефтино, што је довело до бруталистичке архитектуре блокова Новог Београда подигнутих у првим деценијама након Другог светског рата.

<pre>
У различитим деловима града архитектура варира од типично централноевропског стила (Земун), преко извесног броја зграда у турском стилу лоцираних у старим деловима града, до најмодерније архитектуре Новог Београда. Архитектура 19. века је доста утицала на архитектонске трендове у Србији, па и у Београду. 
Нарочито је видљив утицај аустроугарске архитектуре 19. века. Под комунизмом, већина кућа је грађена брзо и јефтино, што је довело до бруталистичке архитектуре блокова Новог Београда подигнутих у првим деценијама након Другог светског рата.
</pre>

== Туризам ==
[[Датотека:Sava river in Belgrade, view from Kalemegdan fortress.jpg|200п|мини|десно|Сава са Калемегдана]]
{{Главни чланак|Туризам у Београду}}
Историјски делови и зграде Београда су највеће градске туристичке атракције. Оне укључују [[Скадарлија|Скадарлију]], [[Народни музеј (Београд)|Народни музеј]], оближње [[Народно позориште у Београду|Народно позориште]], [[Земун]], [[Трг Николе Пашића]], [[Милошев конак]], [[Конак кнегиње Љубице]], [[Теразије (улица у Београду)|Теразије]], [[Студентски трг]], [[Калемегдан]], [[Кнез Михаилова (улица у Београду)|Кнез Михаилову]] улицу, [[Народна скупштина Републике Србије|Дом Народне скупштине]], [[Храм светог Саве|Храм Светог Саве]] и [[Стари двор]]. Поред овога, постоје многи паркови, споменици, музеји, кафићи, ресторани и продавнице и то са обе стране реке [[Сава (река)|Саве]]. Маузолеј [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], назван [[Кућа цвећа]], паркови, [[Ада Циганлија]], [[Топчидер]] и [[Кошутњак]] који се налазе у близини су такође популарни, посебно посетиоцима из [[Југославија|бивше Југославије]].

<pre>
[[Датотека:Sava river in Belgrade, view from Kalemegdan fortress.jpg|200п|мини|десно|Сава са Калемегдана]]
{{Главни чланак|Туризам у Београду}}
Историјски делови и зграде Београда су највеће градске туристичке атракције. Оне укључују [[Скадарлија|Скадарлију]], [[Народни музеј (Београд)|Народни музеј]], оближње [[Народно позориште у Београду|Народно позориште]], [[Земун]], [[Трг Николе Пашића]], [[Милошев конак]], [[Конак кнегиње Љубице]], [[Теразије (улица у Београду)|Теразије]], [[Студентски трг]], [[Калемегдан]], [[Кнез Михаилова (улица у Београду)|Кнез Михаилову]] улицу, [[Народна скупштина Републике Србије|Дом Народне скупштине]], [[Храм светог Саве|Храм Светог Саве]] и [[Стари двор]]. Поред овога, постоје многи паркови, споменици, музеји, кафићи, ресторани и продавнице и то са обе стране реке [[Сава (река)|Саве]]. Маузолеј [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], назван [[Кућа цвећа]], паркови, [[Ада Циганлија]], [[Топчидер]] и [[Кошутњак]] који се налазе у близини су такође популарни, посебно посетиоцима из [[Југославија|бивше Југославије]].
</pre>

== Види још ==
* [[Биоград]]
* [[Белгрејд]]
* [[Сингидунум]]

<pre>
==Види још==
* [[Биоград]]
* [[Белгрејд]]
* [[Сингидунум]]
</pre>

== Референце ==
{{reflist|30em}}

<pre>
==Референце==
{{reflist|30em}}
</pre>

== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|last=Тасић|first=Никола|others = Драгослав Срејовић, Братислав Стојановић | editor-last = Поповић | editor-first = Владислав | other = Смиљка Кјурин (преводилац) | title = Винча: Центар неолитске културе у Дунавском региону | url = http://www.rastko.rs/arheologija/vinca/vinca_eng.html | accessdate=28. 10. 2006. |year=1990 | location = Београд | chapter = Винча и њена култура | chapterurl = http://www.rastko.rs/arheologija/vinca/vinca_eng.html#_Toc504111710 }}
* [[Милорад Павић]]: Кратка историја Београда; Дерета. {{page|year=2000|isbn=978-86-7346-117-5|pages=}}
* [[Јасмина Тешановић]]: Дневник политичког идиота: Нормалан живот у Београду; Cleis Press. {{page|year=2000|isbn=978-1-57344-114-8|pages=}}
* Florence Levinsohn: Belgrade; Ivan R. Dee. {{page|year=1995|isbn=978-1-56663-061-0|pages=}}

<pre>
== Литература ==
* [[Милорад Павић]]: Кратка историја Београда; Дерета. {{page|year=2000|isbn=978-86-7346-117-5|pages=}}
* [[Јасмина Тешановић]]: Дневник политичког идиота: Нормалан живот у Београду; Cleis Press . {{page|year=2000|isbn=978-1-57344-114-8|pages=}}
* Florence Levinsohn: Belgrade; Ivan R. Dee. {{page|year=1995|isbn=978-1-56663-061-0|pages=}}
</pre>

== Спољашње везе ==
* [http://www.beograd.rs/ Званични сајт Града Београда] {{sr}}, {{en}}, {{de}}
* [http://www.tob.co.rs/ Туристичка организација Београда] {{sr}}, {{en}}
</pre>

<pre>
</pre>

<pre>

</pre>

<pre>
[[ar:بلغراد]]
[[bg:Белград]]
[[bs:Beograd]]
[[de:Belgrad]]
[[el:Βελιγράδι]]
[[en:Belgrade]]
[[fr:Belgrade]]
[[it:Belgrado]]
[[ja:ベオグラード]]
[[mk:Белград]]
[[ro:Belgrad]]
[[zh:贝尔格莱德]]
</pre>

<pre>
== Спољашње везе ==
* [http://www.beograd.rs/ Званични сајт Града Београда] {{sr}}, {{en}}, {{de}}
* [http://www.tob.co.rs/ Туристичка организација Београда] {{sr}}, {{en}}
</pre>