Извор странице Даворјанка Пауновић Зденка

{{Војно лице
|дидаскалија=ДАВОРЈАНКА ПАУНОВИЋ
|слика=Paunović Davorjanka Zdenka.jpg
|опис_слике=Даворјанка Пауновић Зденка
|датум_рођења={{Датум рођења|1921|1|19|}}
|место_рођења=[[Кучево]] 
|држава_рођења=[[Краљевина СХС]]
|датум_смрти={{Датум смрти|1946|5|1|1921|1|19|}}
|место_смрти=[[Голник]], код [[Крањ]]а 
|држава_смрти=[[НР Словенија]] <br />[[ФНР Југославија]]
|професија=студент [[Француски језик|француског језика]]
|СКОЈ=[[1936]].
|КПЈ=[[1938]].
|рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
|служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија|Југословенска армија]]
|године службе=[[1941]]—[[1946]].
|НОБ=секретарица <br /> [[Маршал Југославије|Маршала Југославије]] <br /> [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]]
|чин=[[мајор]]
|одликовања=
{{{!}} style="background:transparent"
{{!}} ''[[Ордени и медаље СФРЈ|југословенска одликовања]]:''
{{!}}}
{{{!}} style="background:transparent"
{{!}} {{Орден братства и јединства}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}}
{{!}}}
{{{!}} style="background:transparent"
{{!}} ''[[Одликовања Совјетског Савеза|совјетска одликовања]]:''
{{!}}}
{{{!}} style="background:transparent"
{{!}} {{Орден Отаџбинског рата1}} 
{{!}}}
}}
'''Даворјанка Пауновић Зденка''' ([[Кучево]], [[19. јануар]] [[1921]] — [[Голник]], код [[Крањ]]а, [[1. мај]] [[1946]]) била је студенткиња, учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и невенчана супруга [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]].

Као гимназијалка се [[1936]]. укључила у омладински револуционарни покрет и постала члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), [[1938]]. [[Савез комунистичке омладине Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ), а [[1939]]. члан Среског партијског повереништва у [[Пожаревац|Пожаревцу]]. Јуна [[1940]]. постала је члан Среског комитета СКОЈ-а за Пожаревац, а исте године и члан Партијског бироа на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету у Београду]], где је студирала [[француски језик]].

Непосредно пред почетак [[Други светски рат|Другог светског рата]], [[1941]]. постала је специјални курир [[Политбиро ЦК КПЈ|Политбироа]] [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КП Југославије]]. Након окупације, пратила је Јосипа Броза Тита приликом његовог преласка из [[Загреб]]а у [[Београд]], у [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|мају]], а потом и приликом његовог одласка на ослобођену територију, у [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.|септембру 1941.]] године. Све време рата провела је са Јосипом Брозом Титом, као његов лични секретар.

У току рата, разболела се од [[Туберкулоза|туберкулозе]], па је у лето [[1944]]. отишла у [[Совјетски Савез]] на лечење. По повратку у земљу живела је заједно са Титом у [[Резиденција у Ужичкој 15|резиденцији у Румунској 15]] и [[Бели двор|Белом двору]], где је радила као његов лични секретар. Почетком [[1946]]. поново се разболела, након чега се извесно време лечила у санаторијуму на [[Голник]]у, код [[Крањ]]а, у [[Социјалистичка Република Словенија|Словенији]], где је и умрла. Сахрањена је по личној жељи у [[Дворски комплекс на Дедињу|Дворском комплексу на Дедињу]], у близини Белог двора.

Даворјанка Пауновић се сматра једном од највећих љубави Јосипа Броза Тита, са којим је пуних пет година живела у [[Ванбрачна заједница|ванбрачној заједници]].

== Биографија ==
Рођена је [[19. јануар]]а [[1921]]. у [[Кучево|Кучеву]].{{sfn|Dedijer|1981|p=963}} Половином [[1922]]. њена породица се преселила у [[Пожаревац]].{{напомена|У литератури се често као место њеног рођења наводи Пожаревац, јер је од своје прве године живела у овом месту.{{sfn|Жене Србије|1975|p=146}}{{sfn|Вујошевић|1977|p=150}}}} 

Њен отац Милан (1876—1955) био је [[учитељ]] и угледна личност, као учесник [[Први светски рат|Првог светског рата]] и носилац многих одликовања, међу којима и [[Краљевски орден Карађорђеве звезде|Ордена Карађорђеве звезде]]. Мајка Бисенија Биса (рођена Милетић; 1893—1983), била је домаћица. Поред Даворјанке имали су још једну старију ћерку Бранку, рођену [[1912]], која је након велике матуре [[1932]]. умрла од [[Маларија|маларије]].{{напомена|У другом тому ''Нових прилога за биографију Јосипа Броза Тита'', [[Владимир Дедијер|Владимира Дедијера]], објављен је интервју са Љубицом Пејовић, рођеном сестром Бисе Пауновић, у коме се наводи да је Бранка Пауновић преминула [[1933]]. од маларије, док се у ''[[Вечерње новости|Вечерњим новостима]]'', од [[26. август]]а [[2006]]. у интервјуу са Надеждом Пејовић, снајом Љубице Пејовић, наводи да је Бранка Пауновић преминула 1932. од туберкулозе. Недоумицу око године смрти решена је текстом у Вечерњим новостима, од [[17. јануар]]а [[2018]]. где је у тексту о Старом гробљу у Пожаревцу објављена фотографија породичне гробнице породице Пауновић.<ref name="Неко је рекао — не">{{Cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:187441-Neko-je-rekao---ne|title=Neko je rekao ne!|access-date=26. 8. 2006|website=novosti.rs}}</ref>}}<ref>{{Cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:706672-Pelagic-i-Kvaka-na-istoj-adresi|title=Pelagić i Kvaka na istoj adresi|website=novosti.rs}}</ref>{{sfn|Dedijer|1981|p=963}} Даворјанку су у породици од милоште звали „Дара” и „Дарица”.{{sfn|Dedijer|1981|p=964}}

Након пресељења у Пожаревац, Даворјанка и њена старија сестра Бранка, су овде похађале основну школу и гимназију. Даворјанка је у школу кренула [[1927]], са шест година. Одмалена се интересовала за књигу и све време школовања била је одлична ученица. Након основне школе, похађала је [[Пожаревачка гимназија|Пожаревачку гимназију]].{{sfn|Dedijer|1981|p=963}} Као гимназијалка, заједно са својом сестром од ујака [[Вера Милетић|Вером Милетић]], која јој је била најбоља другарица, укључила се [[1936]]. у револуционарни омладински покрет.{{sfn|Марковић 1|2015|p=46}} Исте године примљена је у чланство тада илегалног [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Пошто је потицала из угледне породице, када је била у вишим разредима гимназије, директор гимназије посетио је њене родитеље и рекао им да ће је морати избацити из гимназије, због њеног учешћа у комунистичком покрету.{{sfn|Dedijer|1981|p=963}}

Припадала је најактивнијој групи револуционарне омладине у Пожаревцу. Заједно са њом деловале су и њене сестре од ујака — Вера, Олга и Бранка Милетић, па су их у Пожаревцу прозвали „црвене девојке”.<ref name="Црвене девојке Пожаревца">{{Cite web |url=http://www.newsweek.rs/svet/80123-newsweek-predstavlja-crvene-devojke-pozarevca-e-moja-davorjanka-cemu.html |title=„Црвене девојке Пожаревца” newsweek.rs |access-date=26. 3. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170327080733/http://www.newsweek.rs/svet/80123-newsweek-predstavlja-crvene-devojke-pozarevca-e-moja-davorjanka-cemu.html |archive-date=27. 3. 2017 |url-status=dead |df= }}</ref> Године 1938. примљена је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).{{sfn|Лабовић|1995|p=39}} Наредне, 1939. постала је члан Среског повереништва КПЈ у Пожаревцу, задужена за рад међу женама.{{sfn|Жене Србије|1975|p=146}} Исте године завршила је велику матуру и уписала факултет у [[Београд]]у. Њена жеља била је да студира [[Агрономија|агрономију]], али је под утицајем оца уписала [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофски факултет]],{{напомена|[[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошки факултет]] се од Филозофског одвојио тек 1960. године.}} где је студирала [[француски језик]] и [[Француска књижевност|књижевност]].{{sfn|Дедијер|1981|p=963}}

Заједно са сестром, Вером Милетић, одмах по доласку на студије у Београд, укључила се у [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарни студентски покрет]] на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]]. Даворјанка је била члан Удружења студената Пожаревљана, члан Међуфакултетског женског актива Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) и члан Управног одбора Дома студенткиња,{{sfn|Жене Србије|1975|p=146}} док је Вера, од стране Месног комитета КПЈ за Београд, ангажована у Комисију за рад са средњошколском омладином.{{sfn|Лабовић|1995|p=53}} У првим годинама студија, Даворјанка је често одлазила у Пожаревац, где је такође била политички активна. Јуна 1940. постала је члан новоформираног Окружног комитета СКОЈ-а за Пожаревац. У јесен исте године постала је секретар партијског бироа на Филозофском факултету и секретар Удружења студената Филозофског факултета.{{sfn|Жене Србије|1975|p=146}}

Била је веома образована, поред француског, говорила је [[Немачки језик|немачки]] и [[чешки језик]]. Облачила се модерно и женствено, пошто је била из богате породице.<ref name="Црвене девојке Пожаревца" /> Све ово ју је препоручило да постане партијска курирка. Због илегалног начина рада Комунистичке партије Југославије, посао партијских курира, који су често преносили важна партијска документа и информације, био је веома сложен и опасан. Како би избегли да курири, заједно са документима, падну у руке полиције, руководство КПЈ је за курире почело да ангажује младе девојке, у које полицији није било лако да посумња да су илегални партијски курири. Фебруара 1941. у [[Загреб]]у је похађала илегални радио-телеграфски курс. Том приликом упознала је генералног секретара КПЈ [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], који је пратио курс и упознао све учеснике, међу којима је била и Даворјанка.{{sfn|Tito 3|1981|p=}} 

[[Датотека:Davorjanka Paunović sa drugaricama.jpg|лево|мини|Даворјанка Пауновић са другарицама. На фотографији слева надесно — [[Радмила Трифуновић]], Даворјанка Пауновић, [[Вера Милетић]] и Слободанка Стефановић. Даворјанка је једина преживела рат, док су остале три страдале. Радмила Трифуновић је погинула и проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја Југославије]], док су Вера Милетић и Слободанка Стефановић{{напомена|Слободанка Стефановић (1919—1944), студенткиња агрономије, родом из Пожаревца. Заједно са Даворјанком Пауновић и Вером Милетић, припадала је револуционарној омладини у Пожаревцу и касније [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарном студентском покрету]] у Београду. Била је члан КПЈ и девојка [[Слободан Пенезић Крцун|Слободана Пенезића Крцуна]]. У току НОР-а деловала је у пожаревачком крају, све до хапшења [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.|маја 1942]]. године. Била је затворена у Заводу за принудно преваспитавање омладине у [[Смедеревска Паланка|Смедеревској Паланци]], одакле је пуштена [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1944.|августа 1944]]. године. Након ослобођења Пожаревца, 1944. ухапшена је под оптужбом да се лоше држала пред полицијским иследницима у току истраге. Стрељана је [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.|4. децембра 1944.]] године. Рехабилитована је [[2015]]. године.{{sfn|Лабовић|1995|p=99}}<ref>{{Cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:564413-Vracena-cast-Krcunovoj-ljubavi|title=Vraćena čast Krcunovoj ljubavi|website=novosti.rs}}</ref>}} трагично страдале.]]
Након курса, постала је курир за везу између [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]], који се налазио у [[Загреб]]у. Убрзо потом, [[Хронологија радничког покрета и КПЈ март 1941.|марта 1941.]] прешла је у Загреб, где је постала специјални курир [[Политбиро ЦК КПЈ|Политбироа ЦК КПЈ]] и прешла у илегалност узевши илегално име — „Зденка Хорват”.{{sfn|Жене Србије|1975|p=146}} Кроз неколико недеља, [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#6. април|6. априла 1941.]] отпочео је [[Други светски рат у Југославији]], а месец дана касније, [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.#8. мај|8. маја 1941.]] била је у пратњи Јосипа Броза Тита приликом његовог преласка из Загреба у Београд.{{sfn|Вујошевић|1977|p=54}}

Током Титовог боравка у [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупираном Београду]], од маја до [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.|септембра 1941]], била је његова специјална курирка. Тито је боравио на [[Дедиње|Дедињу]], у вили породице Ненадовић, а Даворјанка у непосредној близини у Румунској улици.{{напомена|Румунској улици је после рата, 1948. године, промењен назив у Ужичка улица, који и данас носи.}} Поред ње, курирске послове везане за Тита, обављале су и [[Милева Лула Планојевић]], [[Гроздана Белић-Пенезић|Гроздана Зина Белић]] и [[Љубинка Ђурђевић Буба]]. Љубинка је била сестра власнице куће у којој је становао Тито, па је и она боравила у тој кући. Преко ње и Даворјанке, Тито је одржавао везу са осталим курирским пунктовима, а преко Луле и Зине је одржавао контакт са осталим члановима Централног комитета.{{sfn|Вујошевић|1977|p=61}}

Приликом Титовог преласка из Београда на ослобођену територију западне Србије, [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.#16. септембар|16. септембра 1941]], Даворјанка се заједно са [[Јаша Рајтер|Јашом Рајтером]] и [[Веселинка Малинска|Веселинком Малинском]], налазила у његовој пратњи. Заједно са њима, путовао је и свештеник Драгољуб Милутиновић, који је био пријатељ [[Владислав С. Рибникар|Владислава Рибникара]].{{sfn|Вујошевић|1977|p=61}} Нако доласка на ослобођену територију — најпре у околину [[Ваљево|Ваљева]] и потом у [[Крупањ]], а касније у [[Ужице]], које је било центар ослобођене територије тзв. „[[Ужичка република|Ужичке републике]]”, стално се налазила у пратњи Врховног команданта, као његова лична секретарица. Поред послова секретарице, вршила је и посао дактилографкиње и домаћице.{{sfn|Жене Србије|1975|p=146}}

У току читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]], била је уз Тита и [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ]] — прошла је ратни пут од Ужица, преко [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|боравка у Санџаку]] и [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]], [[Поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|похода у Босанску крајину]], [[Бихаћка република|боравка у Бихаћу]], [[Битка на Неретви|битака на Неретви]] и [[Битка на Сутјесци|Сутјесци]], боравка у Јајцу и Дрвару, [[Десант на Дрвар|десанта на Дрвар]] до доласка на [[Вис (острво)|Вис]]. Учешће у дугим и напорним маршевима, као и у непријатељским офанзивама, излагало је посебним напорима и утицало на њено крхко здравље.<ref name="Црвене девојке Пожаревца" /> [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1944.|Јуна 1944]], када је Врховни штаб прешао на острво Вис, Тито је успео да је убеди да пође у [[Совјетски Савез]] на лечење.{{sfn|Радуловић|1990|p=311}}

Током боравка у Савезу Совјетских Социјалистичких Република (СССР), лечена је у санаторијуму у [[Москва|Москви]]. Поред лечења, бавила се и политичким радом. Обилазила је организације жена и омладине и држала предавања о ослободилачкој борби у Југославији. У Москви је била делимично излечена, јер се није у потпуности хтела подврћи саветима лекара. Својевољно се вратила у [[Југославија|Југославију]], почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1944.|октобра 1944]], приликом Титове посете Москви, непосредно пред [[Београдска операција|ослобођење Београда]].<ref name="Црвене девојке Пожаревца" />

Након ослобођења Југославије, Даворјанка је постала лична секретарица [[Маршал Југославије|маршала Југославије]] и становала је најпре у [[Резиденција у Ужичкој 15|резиденцији у Румунској 15]], а потом у [[Бели двор|Белом двору]], где је преузела и улогу домаћице. Почетком 1946, поново се разболела и добила запаљење десне плућне марамице. Најпре је лечена у Београду, а онда је упућена у санаторијум у [[Голник]]у, код [[Крањ]]а, где је умрла [[Хронологија ФНРЈ и КПЈ мај 1946.#1. мај|1. маја 1946]]. године.{{sfn|Dedijer|1981|p=964}}{{sfn|Жене Србије|1975|p=146}}{{sfn|Радуловић|1990|p=312}} По личној жељи, сахрањена је у кругу [[Дворски комплекс на Дедињу|Дворског комплекса на Дедињу]], у близини Белог двора.{{sfn|Марковић 1|2015|p=47}}

Имала је чин [[мајор]]а [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]] (ЈА). Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]], а одликована је [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенским]] [[Орден братства и јединства|Орденом братства и јединства]] и совјетским [[Орден Отаџбинског рата|Орденом Отаџбинског рата првог степена]].{{sfn|Дедијер|1981|p=964}}

Њено име данас носе улице у Пожаревцу и [[Петровац на Млави|Петровцу на Млави]],<ref>{{Cite web|url=https://www.planplus.rs/|title=Digitalna mapa i poslovni adresar Srbije|website=planplus.rs}}</ref> а њено име налази се на спомен-плочи погинулих професора и ђака [[Пожаревачка гимназија|Пожаревачке гимназије]] (спомен-табла се налази на згради основне школе „Доситеј Обрадовић”, у којој се некада налазила гимназија).{{sfn|Dedijer|1981|p=965}}

Лик Даворјанке Пауновић појавио се у телевизијској серији ''[[Одлазак ратника, повратак маршала]]'', редитеља [[Сава Мрмак|Саве Мрмка]] из [[1986]], где је Даворјанку тумачила глумица [[Оливера Јежина]]. Поред ове серије, њен лик појавио се и у играно-документарној серији ''Тито'', редитеља [[Антун Врдољак|Антуна Врдољака]] из [[2010]], где је Даворјанку тумачила глумица [[Зринка Цвитешић]], као и у телевизијској серији ''[[Драмска трилогија 1941—1945|Равна гора]]'', редитеља [[Радош Бајић|Радоша Бајића]] из [[2013]], где је Даворјанку тумачила глумица [[Милена Јакшић]].<ref>{{Cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:405582-quotRavna-goraquot-Enigma-lepe-Davorjanke|title=&quot;Ravna gora&quot;: Enigma lepe Davorjanke|website=novosti.rs}}</ref>

== Љубав са Титом ==
Љубав Даворјанке Пауновић и [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] била је велика и трагична.{{sfn|Nikčević|2010|p=55}} Њихов први сусрет био је почетком 1941. у хотелу „Еспланада” у [[Загреб]]у. Даворјанка је похађала илегални партијски курс, а Тито је као генерални секретар КПЈ упознао све полазнике курса.<ref name="Црвене девојке Пожаревца" />{{sfn|Simčić|2008|p=136}} Она је тада била у емотивној вези са [[Јово Капичић|Јовом Капичићем]], студентом медицине, с којим се упознала крајем 1939, а Тито је био у ванбрачној вези са [[Херта Хас|Хертом Хас]], која је била у другом стању.{{sfn|Nikčević|2010|p=28}}{{sfn|Simčić|2008|p=125}}

Јосип Броз Тито тада је живео у Загребу под илегалним именом инжењер Славко Бабић. Како би избегао да га открију агенти загребачке полиције, он се служио разним методама, а једна од њих била је веома елегантно облачење. Како би додатно заварао траг полицији, од потчињених партијских руководстава тражио је да контакт са њим одржавају преко партијских курира, које су биле младе и лепо обучене девојке.{{напомена|У писму упућеном Покрајинским комитетима Тито је навео: „Убудуће за везу са мном шаљите другарице, које нису компромитоване и које се лепо облаче”.{{sfn|Radulović|1990|p=293}}}} На тај начин, полицијским агентима било је тешко да посумњају да је елегантни господин у пратњи младе девојке у ствари генерални секретар илегалне Комунистичке партије, а да је девојка партијски курир.{{sfn|Вујошевић|1977|p=61}}

[[Датотека:Tito i zdenka.jpg|десно|мини|Врховни командант Јосип Броз Тито диктира Даворјанки Пауновић Зденки, [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1942.|јуна 1942.]] на планини [[Зеленгора|Зеленгори]]]]
Након ове директиве, [[Савез комуниста Србије|Покрајински комитет КПЈ за Србију]] свог дотадашњег курира за везу са [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централним комитетом КПЈ]] [[Филип Мацура|Филипа Мацуру]] заменио је младом студенткињом Даворјанком Пауновић. Она је изабрана, јер је била веома образована и облачила се модерно и елегантно. Због свог модерног облачења, она је у почетку била критикована од стране партијских другова, који су сматрали да се комунисти морају облачити скромније.{{sfn|Radulović|1990|p=293}} Тако се догодио нови сусрет Даворјанке и Тита, а неки сматрају да се тада између њих догодила „љубав на први поглед”.<ref name="Црвене девојке Пожаревца" /> Убрзо након овог сусрета, Даворјанка је постала специјални курир [[Политбиро ЦК КПЈ|Политбироа ЦК КПЈ]] и морала је прећи у Загреб. Претпоставља се да су Тито и [[Александар Ранковић]] опазили њене способности за поверљив илегални рад због њене интелигенције и спретности,{{напомена|Даворјанка Пауновић била је веома способна за илегални партијски рад. Након окупације земље, приликом једног путовања из Београда у Загреб, она се у возу спријатељила с једним немачким официром, коме се свидела. Након доласка на загребачки колодвор, који је био пун усташке и немачке полиције, она је замолила официра да јој понесе кофер (у коме су се налазила илегална партијска документа). У пратњи немачког официра, без великих проблема прошла је легитимисање од стране усташке полиције, јер је имала фалсификоване личне исправе.{{sfn|Simčić|2008|p=135}}}} али и познавања страних језика.{{sfn|Simčić|2008|p=135}} Крајем [[Хронологија радничког покрета и КПЈ март 1941.|марта 1941]], посетила је родитеље у [[Пожаревац|Пожаревцу]] и рекла им да одлази на сигурно место и да не брину.{{sfn|Dedijer|1981|p=964}} Потом се у [[Београд]]у опростила од свог дотадашњег момка и саопштила му да је партија послала на задатак.{{напомена|Приликом растанка Даворјанке и Јове Капичића, она му је саопштила да због партијског задатка мора да отпутује и напусти Београд. Из конспиративних разлога није му саопштила где одлази и којим послом, нити је он на томе инсистирао, јер су таква била правила илегалног партијског рада.{{sfn|Nikčević|2010|p=28}}}} Њихов растанак био је веома емотиван, јер су се веома волели.{{sfn|Nikčević|2010|p=29}}

Након преласка у Загреб, прешла је у илегалност и узела илегално име — „Зденка Хорват”, студенткиња [[Свеучилиште у Загребу|Загребачког свеучилишта]].{{sfn|Жене Србије|1975|p=146}} Као специјална курирка Политбироа ЦК КПЈ одржавала је везу између Загреба, Београда и [[Љубљана|Љубљане]]. Убрзо потом избио је [[Војни пуч од 27. марта 1941.|војни пуч]], а потом и напад [[Силе Осовине|Сила Осовина]] на [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]]. Загреб је за неколико дана окупиран и у њему је проглашена усташка [[Независна Држава Хрватска]] (НДХ). Нова [[Усташе|усташка]] власт отпочела је прогон свих [[Антифашизам|антифашиста]], па је даљи боравак руководства КПЈ у граду био веома ризичан. Стога су отпочеле припреме за њихов прелазак у Београд. Након одржаног [[Мајско саветовање ЦК КПЈ|Мајског саветовања ЦК КПЈ]], Јосип Броз Тито је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.#8. мај|8. маја 1941.]] прешао у [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупирани Београд]].{{sfn|Вујошевић|1977|p=51}} У Загребу је тада оставио Херту Хас, која је била у поодмаклој трудноћи и која је неколико дана касније родила њиховог сина [[Мишо Броз|Александра Мишу]].{{sfn|Simčić|2008|p=125}}

Приликом Титовог преласка из Загреба у Београд, у његовој пратњи била је само Даворјанка Пауновић. Они су путовали возом до [[Земун]]а, где су се кратко задржали. Тито је одсео у башти хотела „Централ”, док је Даворјанка посетила [[Владимир Дедијер|Владимира Дедијера]] и предала му документа, која је он требало да илегално пребаци у Београд. Након тога, Тито и Даворјанка су се истог дана бродом пребацили у Београд.{{sfn|Вујошевић|1977|p=54}} Првих дана боравка у Београду, Тито је променио неколико илегалних станова, да би се крајем марта уселио у вилу породице Ненадовић, на [[Дедиње|Дедињу]]. Даворјанка је тада боравила у стану, који се налазио у непосредној близини у Румунској улици. Поред ње, курирске послове везане за Тита обављале су и [[Милева Лула Планојевић]], [[Гроздана Белић-Пенезић|Гроздана Зина Белић]] и [[Љубинка Ђурђевић Буба]]. Преко Даворјанке и Бубе, одржавао је везу са осталим курирским пунктовима, а преко Луле и Зине контакт са осталим члановима Централног комитета.{{sfn|Вујошевић|1977|p=61}}

У току Титовог боравка у Београду, од почетка маја до половине септембра 1941, упркос разлике у годинама, развила се љубав између њега и Даворјанке. Била је то „забрањена љубав” између скојевке и генералног секретара КПЈ, који је од ње био старији више од 28 година.<ref name="Маршал је волео жене">{{Cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:524175-Marsal-je-voleo-zene-a-i-one-njega|title=Maršal je voleo žene, a i one njega|website=novosti.rs}}</ref> Титу се свидело што је она била импулсивна и одлучна, а истовремено млада, нежна и емотивна девојка. Њена лепота, елеганција и поступци чинили су је правом дамом. Тито је због њене храбрости, одважности, темперамента, отмености и познавања страних језика, осећао да ће са њом лакше обављати задатке који су му предстојали.{{sfn|Radulović|1990|p=295}}

Приликом Титовог преласка из Београда на ослобођену територију, [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.#16. септембар|16. септембра 1941]], Даворјанка се налазила у његовој пратњи. Поред ње, у пратњи су били [[Јаша Рајтер]], [[Веселинка Малинска]] и свештеник [[Драгољуб Милутиновић]], пријатељ [[Владислав С. Рибникар|Владислава Рибникара]] и припадника четничке организације [[Коста Пећанац|Косте Пећанца]]. Након два дана путовања, они су 18. септембра стигли на ослобођену територију западне Србије, коју је контролисао [[Ваљевски партизански одред]].{{sfn|Вујошевић|1977|p=84}} Даворјанка је била једина од пратилаца, која је знала прави Титов идентитет. Приликом путовања возом од Београда до [[Сталаћ]]а, локомотива је дрмнула вагоне нешто јаче па је Титов кофер умало слетео на њихове главе. Даворјанка је то приметила, па је непромишљено узвикнула: „Тито, пази кофер!” Тада је Јаша Рајтер дознао ко је човек кога је пратио.{{sfn|Mladenović|2006|p=26}}

На ослобођеној територији, познатој као [[Ужичка република]], Тито и Даворјанка су најпре до половине [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.|октобра 1941.]] боравили у [[Крупањ|Крупњу]], а потом до краја [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.|новембра 1941.]] у [[Ужице|Ужицу]]. Прелазак на слободну територију, још више је зближио Тита и Даворјанку. Касније, током боравка у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|ослобођеној Фочи]],{{напомена|Филип Радуловић у својој књизи ''[[Љубави Јосипа Броза]]'' наводи податак да је Даворјанка током боравка у Фочи родила Титу сина Славишу. Према овим наводила дете је по рођењу, [[Александар Ранковић]] предао на чување једној породици у Фочи.{{sfn|Radulović|1990|p=301}} Према неким тврдњама, ово дете је касније умрло, а према неким другим њихов син је живео у Србији под именом Славиша Пауновић. Ипак, о постојању Титовог и Даворјанкиног сина не постоје никакви чврсти докази. У сачуваним Титовим и Даворјанкиним писмима постојање тог сина не може се ни наслутити, па многи сматрају да је читава прича о сину измишљена.{{sfn|Simčić|2008|p=140}}<ref name="Неко је рекао — не" />}} од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.|јануара]] до [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.|маја 1942]], доживели су своје најлепше тренутке.{{sfn|Radulović|1990|p=297}}

[[Датотека:Tito i Davorjanka u Jajcu, septembra 1942.jpg|лево|мини|Тито у разговору са [[Никола Љубичић|Николом Љубичићем]], тада командантом батаљона у [[Друга пролетерска ударна бригада|Другој пролетерској бригади]]. Иза Тита стоји Даворјанка. [[Јајце]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1942.|септембра 1942.]]]]
Након напуштања Фоче, [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] је са главнином снага [[Поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|кренуо ка Босанској крајини]]. На том путу, почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1942.|јула 1942.]] [[Маријан Стилиновић]], који је био један од најстаријих комуниста и тадашњи секретар партијске организације при Врховном штабу, пришао је Титу и пренео му шта се у Врховном штабу говори о Даворјанки.{{sfn|Dedijer|1981|p=953}} Због њеног лошег понашања, већина људи из Врховног штаба и његових помоћних служби, Даворјанку нису волели и подносили.{{sfn|Simčić|2008|p=136}} Критику на Даворјанкино понашање Тито је примио мирно, обећавши Маријану да ће утицати на њу да се промени. У једном тренутку током разговора, Тито је узвикнуо: „Шта ћу Маријане, ја без ње не могу!”{{sfn|Dedijer|1981|p=953}}

Нов проблем између чланова и сарадника Врховног штаба и Тита и Даворјанке, избио је због њиховог непридржавања партизанске етике. У [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанима]] је био строго забрањен сваки љубавни или сексуални однос између бораца. За непоштовање ове директиве била је прописана чак и смртна казна, која је понекад и извршавана. Од овог правила нису били поштеђени чак ни брачни парови, па су они углавном били раздвајани, да не буду у истим јединицама.{{sfn|Simčić|2008|p=136}} Тито и Даворјанка нису се придржавали овог правила, па је осталим члановима и сарадницима Врховног штаба сметало гласно стењање које је долазило из Титовог шатора. Овом њиховом односу био је посвећен чак и један састанак партијске ћелије при Врховном штабу.{{sfn|Radulović|1990|p=303}} Титу су замерали што живи са Даворјанком и поједини су чак тражили да буде искључен из КПЈ. Тито је рекао да је спреман да буде искључен из Партије, али да није спреман да њу напусти. Интервенцијом појединих чланова Врховног штаба, пре свега [[Александар Ранковић|Александра Ранковића]] и [[Моша Пијаде|Моше Пијаде]], овај састанак је завршен Титовим и Даворјанкиним обећањем да ће се службено венчати након завршетка рата.{{sfn|Simčić|2008|p=137}}{{sfn|Radulović|1990|p=304}}

Када је током [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#9. јун|9. јуна 1943.]] Тито рањен у руку од гелера авионске бомбе, Даворјанка му је прва притекла у помоћ. Заједно са пратиоцем Радетом Ристановићем, пружила му је прву помоћ и превила рањену руку.{{sfn|Mladenović|2006|p=148}} Заједно са Титом, прошла је кроз најгора искушења партизанског ратовања. Марширала је у колони заједно са осталима, гладовала, пешачила, спавала на земљи и др. Све ово је било веома тешко за њено крхко здравље, јер је била болесна на плућима. Развој њене болести утицао на то да буде нервно лабилна, због чега је често улазила у сукобе са многима из Врховног штаба.{{sfn|Dedijer|1981|p=952}} Упркос њеном лошем односу са другима, Тито је био веома пажљив према Даворјанки. Према тврдњи Влатка Броза, Тито је једном у [[Дрвар]]у, [[Хронологија Народноослободилачке борбе април 1944.|априла 1944.]] дао инструкције Даворјанки како да одговори на неко писмо, а када се она вратила са текстом, Тито га је пажљиво прочитао и био пун хвале како га је Даворјанка лепо написала.{{sfn|Dedijer|1981|p=953}}

[[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|Новембра 1943]], у време припрема за [[Друго заседање АВНОЈ-а]], у ослобођено [[Јајце]], где се тада налазио Врховни штаб НОВ и ПОЈ, заједно са словеначком делегацијом стигла је [[Херта Хас]], Титова невенчана супруга. Она се налазила у усташком затвору, али је замењена за заробљене немачке официре, након [[Мартовски преговори|Мартовских преговора]], 1943. године. Након ослобађања, извесно време је провела на [[Словенија у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Словеније]], а пред заседање АВНОЈ-а пошла је са члановима словеначке делегације у Јајце. Када је стигла, потражила је Врховни штаб и у кући у којој је боравио Тито затекла Даворјанку Пауновић Зденку, која је очито добро знала ко је Херта, па ју је дочекала речима: „Драга моја, у овој соби нема простора за две жене!”{{sfn|Simčić|2008|p=131}} Херта је одмах потражила Тита и упитала га ко му је та друга жена, на шта јој је он, затечен у незгодној ситуацији, рекао да се договоре. Видно љута, Херта се одмах након завршетка заседања, са словеначком делегацијом вратила у Словенију, где је остала до краја рата.{{sfn|Simčić|2008|p=132}}

Иако је с Титом прошла све ратне страхоте, Даворјанка је имала велики страх од [[Бомбардовање|бомбардовања]]. Због наглог развоја своје болести, што ју је чинило нервозном и раздражљивом, али и великог страха од бомбардовања, она је током немачког [[Десант на Дрвар|десанта на Дрвар]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1944.|25. маја 1944]], доживела слом живаца. Док су немачки падобранци, држали под ватром [[Титова пећина у Дрвару|Титову пећину]], она је хистеричним и гласним испадима забрањивала Титу излазак из пећине. Својом виком одавала је њихов положај и неки од бораца [[Пратећи батаљон Врховног штаба НОВ и ПОЈ|Пратећег батаљона]] су били одлучни да је убију, како би смирили ситуацију и заштитили Тита. Од сигурне смрти, спасила је само чињеница да је била Титова невенчана супруга.{{sfn|Simčić|2008|p=140}}

[[Датотека:Davorjanka u Moskvi 1944.jpg|десно|мини|Даворјанка током боравка у Москви, у јесен 1944.]]
Након десанта на Дрвар, Врховни штаб је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1944.|јуна 1944.]] прешао на острво [[Вис (острво)|Вис]]. Даворјанки су се тада појавили отворени знаци [[Туберкулоза|туберкулозе]]{{напомена|Након [[Смрт и сахрана Јосипа Броза Тита|смрти Јосипа Броза Тита]], маја [[1980]], патолози који су вршили [[Аутопсија|аутопсију]] његовог тела открили су да је и он имао туберкулозу, вероватно када и Даворјанка, али је успео да сам савлада болест без већих последица.{{sfn|Simčić|2008|p=140}}}}, па јој је саветовано да пође на лечење у [[Москва|Москву]]. Она је то упорно одбијала не желећи да остави Тита. Чак јој је и [[Рандолф Черчил]], који је тада боравио на Вису, предлагао да оде на лечење у [[Лондон]].{{sfn|Radulović|1990|p=311}} Упркос првобитним одбијањима, на крају је пристала и половином јуна 1944. отпутовала је за Москву. Отишла је истим авионом, којим је претходно на Вис из Москве стигао [[Милован Ђилас]], у пратњи Титовог сина [[Жарко Броз|Жарка]]. Након Даворјанкиног одласка, дужност Титове секретарице преузела је [[Олга Хумо|Олга Нинчић-Хумо]], која је била Даворјанкина познаница са факултета и супруга [[Авдо Хумо|Авде Хума]], босанско-херцеговачког револуционара.{{sfn|Mladenović|2006|p=233}}

Током боравка на лечењу у Москви, Даворјанка се није придржавала савета лекара. Уместо да се лечи, она је држала предавања о [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби народа Југославије]] и о маршалу Титу, а учествовала је и на Конгресу совјетских жена.{{sfn|Radulović|1990|p=312}} Када је Тито, крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1944.|септембра 1944.]] боравио у Москви, где се сусрео са [[Јосиф Стаљин|Јосифом Стаљином]] и договарао пролазак трупа [[Црвена армија|Црвене армије]] кроз Југославију, Даворјанка је одлучила да прекине лечење и врати се с њим назад. Иако још увек није била потпуно излечена, она се на повратак у земљу, највероватније одлучила, јер се плашила да би нека друга жена могла да заузме њено место поред Тита.{{sfn|Simčić|2008|p=140}}

Након [[Београдска операција|ослобођења Београда]], крајем октобра 1944, заједно са Титом уселила се у [[Бели двор]]. Наставила је да обавља дужност његове личне секретарице. Била је веома заузета пословима око Тита, па је свега неколико пута успела да оде у [[Пожаревац]] и обиђе родитеље и рођаке. Имала је жељу да настави студије, али не француског језика, већ да студира агрономију. С професорима се договорила да не долази редовно на предавања на факултету, већ само да полаже испите.{{sfn|Simčić|2008|p=141}}{{sfn|Dedijer|1981|p=964}} Почетком 1946. Даворјанки се нагло погоршало стање. [[Владимир Дедијер]], у другом тому ''Нових прилога за биографију Јосипа Броза Тита'' наводи део из историје Даворјанкине болести:

{{цитат2|Боловала у току партизанске борбе у неколико махова, али се никада није редовно лечила. У току 1944. године оболела је поново и била упућена у Совјетски Савез ради лечења. Тамо јој је нађен фибринозни процес у десном плућном крилу. Међутим, болесница се није хтела подврћи лечењу које јој је лекар прописао, па се вратила у Југославију.{{sfn|Dedijer|1981|p=953}}}}

Када се поново разболела, Даворјанка је позвала своју мајку Бисенију да дође у Београд и буде уз њу, јер је желела је да јој мајка спрема храну. Мајка ју је неговала око два месеца у [[Резиденција у Ужичкој 15|резиденцији у Румунској 15]]. Пошто јој се стање нагло погоршало, морала је да оде у санаторијум на [[Голник]]у, код [[Крањ]]а. Тамо ју је једном посетио и отац Милан.{{sfn|Dedijer|1981|p=964}} Током боравка у санаторијуму, Тито и Даворјанка су размењивали писма у којима је Тито изражавао искрену бригу за њено здравље и жељу за брзо оздрављење.{{sfn|Dedijer|1981|p=954}}{{sfn|Simčić|2008|p=141}} Даворјанка је преминула [[Хронологија ФНРЈ и КПЈ мај 1946.#1. мај|1. маја 1946.]] године, управо на дан када је у санаторијуму требало да се одржи [[Празник рада|првомајска]] прослава, коју је организовала.{{sfn|Simčić|2008|p=132}}

Након добијања вести о Даворјанкиној смрти, Тито је наредио да се њено тело допреми у Београд. Истог дана, послао је кола по њене родитеље у Пожаревац.{{sfn|Dedijer|1981|p=964}} Сахрана је организована у кругу [[Дворски комплекс на Дедињу|Дворског комплекса на Дедињу]], у близини Белог двора, што је била њена последња жеља. Желела је да и мртва буде у Титовој близини.{{sfn|Марковић 1|2015|p=47}} О самој сахрани постоји неколико верзија — према једној је Тито сам присуствовао сахрани, а према другој сахрани су присуствовали само њени родитељи и ужа родбина. Сахрана је обављена веома скромно, готово партизански. Без икаквих церемонијалија, било црквених, било војних, иако је као [[мајор]] [[Југословенска народна армија|ЈА]] на то имала право. Тито о Зденкиној смрти и сахрани није обавестио никога од својих сарадника и сабораца, тако да остаје непознаница да ли је то била његова или њена одлука, с обзиром да с већином њих није била у добрим односима.{{sfn|Simčić|2008|p=142}}

Попут своје велике љубави, Јосип Броз Тито је пред крај свог живота одлучио да се не сахрани на гробљу. Као место свог вечног почивалишта одабрао је двориште своје резиденције у Ужичкој 15, односно зимску башту данас познату као [[Кућа цвећа]].{{sfn|Simčić|2008|p=145}}

== Фото-галерија ==
<center><gallery widths="250px" heights="250px" perrow="7">
Датотека:Davorjanka Paunović Zdenka1.jpg
Датотека:Davorjanka Paunović Zdenka2.jpg
Датотека:Davorjanka Paunović Zdenka3.jpg
</gallery></center>
<center>Даворјанкине фотографије из гимназијских и студентских дана</center>

== Други о Даворјанки ==
Након смрти, Даворјанка Пауновић је полако пала у заборав, о њој се није много говорило ни писало.{{sfn|Simčić|2008|p=132}} [[Јосип Броз Тито]] је никада није заборавио и до своје смрти је одржавао контакт са њеним родитељима.{{sfn|Dedijer|1981|p=963}} Званична историографија је Даворјанкино учешће у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачком рату]] свела на свега неколико података — да је била специјална курирка ЦК КПЈ, да се налазила у Титовој пратњи приликом одласка на ослобођену територију и да је касније била Титова ратна секретарица.{{sfn|Жене Србије|1975|p=146}} У већини књига у којој се помињала, углавном је то било под илегалним именом Зденка, а њен и Титов интимни однос био је прећуткиван. Права истина о њиховом односу се у јавности почела појављивати тек [[1980е|1980-их]] година. Први је о Даворјанкином и Титовом односу писао [[Владимир Дедијер]] у ''Новим прилозима за биографију Јосипа Броза Тита'' издатим [[1981]]. године.{{sfn|Dedijer|1981|p=952}}

Иако се званична историографија трудила да маргинализује Даворјанкин лик, а посебно њен однос са Титом, о њој су у својим мемоарима писале поједине истакнуте личности из Титовог окружења. [[Генерал]] [[Љубодраг Ђурић]], који је од [[1945]]. до [[1949]]. био шеф Кабинета [[Маршал Југославије|Маршала Југославије]] и у том периоду готово свакодневно боравио са Титом, у својим мемоарима ''Сећања на људе и догађаје'', издатим [[1989]], након његове смрти, поред бројних личности описује и Даворјанку Пауновић, којој је посветио и посебно поглавље у књизи.{{напомена|[[Љубодраг Ђурић]] био је Титов сарадник све до [[Шести конгрес КПЈ|Шестог конгреса КПЈ]], новембра [[1952]], када је због свог излагања на Конгресу био ухапшен, а потом уклоњен са свих државних функција и искључен из [[Савез комуниста Југославије|СКЈ]].}}{{sfn|Đurić|1989|p=270—272}} Ђурић је Даворјанку описао као коректну особу:

{{цитат2|Савесно је обављала дужност секретара друга Тита, педантно се старала о Титовим личним стварима, као и за време рата. Била је скромна, ничим се није одвајала од других. Била је сувише повучена у себе... Даворјанка се хранила са осталим особљем Белог двора. Преоптерећена пословима и бригом око Тита, није стизала да обилази старе родитеље у Пожаревцу. Њен отац Милан, учитељ у пензији, кад год је долазио да обиђе своју кћер, доносио је слатко и компот за њу и Тита. Тито га је увек задржавао на ручку. Ни тада Даворјанка није хтела да с оцем и нама обедује у истој трпезарији.{{sfn|Đurić|1989|p=270}}}}

Такође, Ђурић је дао и један опис у коме приказује и другу страну Даворјанкиног понашања:

{{цитат2|Али не тврдим да Даворјанка Зденка није имала мане. Чак је била и престрога према појединим другарицама које су обављале послове у овој згради, па је од мене тражено да утичем на другарицу Даворјанку да не „прекардашује” у својим хировима, чак и према самом Титу.{{sfn|Đurić|1989|p=271}}}}

Иако је његов и Даворјанкин однос био коректан и другарски, она се на њега наљутила и нису говорили све до њене смрти. Било је то након што је приликом једног Титовог одсуства из [[Београд]]а, одобрио [[Херта Хас|Херти Хас]] да посети сина [[Мишо Броз|Мишу]], који је становао у [[Бели двор|Белом двору]]. Даворјанка се након овога наљутила на њега и приликом сваког наредног сусрета с њим демонстративно је окретала главу.{{sfn|Đurić|1989|p=271}} На крају, Ђурић даје и један опис Титовог и Даворјанкиног односа:

{{цитат2|Без обзира на то што му је Даворјанка при крају живота задавала бриге и љутила га повремено, Тито је ипак осећао недостатак њеног присуства, не само као најповерљивијег секретара, већ и како најближег сарадника и саветника. Она је то могла бити, не само због свог образовања једне интелектуалке, предратног члана Партије, већ и због школе уз Тита, за време овог нашег суровог рата.{{sfn|Đurić|1989|p=314}}}}

У књизи Тамаре Никчевић ''Голи отоци Јова Капичића'', из [[2010]], која представља исповест [[Јово Капичић|Јове Капичића]] о његовом животу, Јово је евоцирао успомене и на Даворјанку Пауновић, коју је звао „Даца”. Посебан осврт дао је на три ратна сусрета са Даворјанком. Први се догодио [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.|децембра 1941]], када је заједно са [[Бошко Ђуричковић|Бошком Ђуричковићем]], након [[Пљеваљска битка|Пљеваљске битке]], одређен да иде у [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и поднесе извештај. Приликом разговора с Титом, у собу је ушла Даворјанка:

[[Датотека:Jovo Kapičić.jpg|лево|мини|[[Јово Капичић]], Даворјанкин момак из предратног периода]]
{{цитат2|Гледао сам је укочено, гледала је и она мене. Ништа, ћутали смо! Разговарало се о погибији, касапници о којој смо прошли, и било би непријатно да сам, усред те муке, притрчао и загрлио Даворјанку. А није да нијесам желио. Био сам заљубљен, али то су чудни, тешки моменти. Сјећам се да ми је у једном тренутку прошло кроз главу — добро је, жива је! Било ми је важно да је у Врховном штабу, да није у директној борби. Остала је у соби још који минут и без ријечи изашла.{{sfn|Nikčević|2010|p=51}}}}

Након састанка с Титом, Јово није имао времена да потражи Даворјанку и морао се одмах вратити у свој батаљон. Следећи њихов сусрет догодио се [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.|марта 1942.]] у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|ослобођеној Фочи]], када је поново упућен у Врховни штаб код Тита:

{{цитат2|Лијепо ме је примио, позвао на ручак. Излазећи из његове собе, у ходнику сам налетио на Даворјанку Пауновић. Била је радосна што ме види, љубила ме је. И даље сам је сматрао својом дјевојком. Предложила је да увече дођем на један од оних фочанских мостова...{{sfn|Nikčević|2010|p=54}}<br />Био сам пресрећан што сам је срео, а тек кад ме је позвала. Стајали смо на мосту, пољубили се. Било је хладно, мјесечина. Загрлио сам је. Питала ме је како сам, гдје сам све био. Каже — донијела сам ти неке поклоне. У марами су били запаковани кутија цигарета, упаљач, сапун, чешаљ, марамица. Ситнице, али мени драго.{{sfn|Nikčević|2010|p=55}}}}

Јово јој је тада на растанку рекао: „Мило ми је, Дацо, што си у Врховном штабу. Чувај се.”{{sfn|Nikčević|2010|p=55}} Ипак убрзо се одиграо и њихов трећи и последњи сусрет. Неколико дана касније, Јово је поново добио задатак да оде у Фочу. Шетајући градом, наишао је на двоје коњаника — први је био Тито, а други Даворјанка. Јови је у моменту све било јасно:

{{цитат2|Било ми је тешко, али сам схватио да је крај. Рат је чудо, а у рату заборављате на љубав, родбину, патњу, губитке. Да није било рата, сигурно бих патио за Даворјанком. Овако — нијесам много. Била је заљубљена у Тита, а и Тито у њу.{{sfn|Nikčević|2010|p=55}}}}

Иако више никада није сусрео Даворјанку, многи сматрају да је Титова наклоност према Јови Капичићу, била последица тога, јер се осећао дужним према њему зато што му је преузео девојку.{{sfn|Simčić|2008|p=135}} Капичић је демантовао такав став, наводећи да никада са Титом није причао о Даворјанки. Претпостављао је да Тито никада није ни сазнао да је Даворјанка пре њега била у вези са Јовом: „Као што мени никада није рекла за везу с Титом, мислим да ни Титу није рекла да је била моја дјевојка”.{{sfn|Nikčević|2010|p=57}} Касније током рата, Јово је чуо да се Даворјанка распитивала за њега, где је и је ли жив. Такође, слушао је приче о њеној незгодној нарави, о томе како је Тита покушала ставити под своју комаду и др. [[Митар Бакић]], који је знао за њихову љубав, рекао му је: „Спасио си се. Она је чудовиште! Нико се у Врховном штабу од ње не смије жив чути.”{{sfn|Nikčević|2010|p=56}} Када је након рата чуо за Даворјанкину смрт, било му је страшно жао.{{sfn|Nikčević|2010|p=57}}

Сви Даворјанкини савременици описивали су је као изузетно лепу. Књижевница [[Јара Рибникар]] је за Даворјанку рекла: „Имала је чист тен боје слоноваче, дугачке, црне бадемасте очи, уста савршеног облика, косу црну... Осмех јој је био чаробан... Али имала је у очима понекад веома посебан сјај...” О Даворјанкиној лепоти оставио је запис и [[Милован Ђилас]]: „Била је упадљиво лепа, чак је и грозничава узнемиреност израза и кретњи истицала њену лепоту. Витка, складних удова и облика, маслинастог тена, крупних зуба и крупних очију, које су засипале тамом и неким чудом, зеленкастим севовима...”<ref name="Зденка и Јованка">{{Cite web|url=http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:277753-Zdenka-i-Jovanka|title=Zdenka i Jovanka|website=novosti.rs}}</ref>

== Породица ==
Даворјанкини родитељи — Милан и Биса од растанка са Даворјанком, марта 1941, па све до 1943. нису имали никаквих информација о њој. Преко једног пријатеља њеног оца, такође учитеља, чули су да је у неким [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|љотићевским]] новинама писало о [[Јосип Броз Тито|Титовој]] секретарици „Зденки Пауновић”, што им је улило наду да је она жива. Током окупације, њени родитељи нису били малтретирани од стране окупационих власти, а Милана су једном позвали и питали где му је ћерка, на шта је он рекао да је отишла са црногорским студентима за Црну Гору.{{sfn|Dedijer|1981|p=964}}

[[Датотека:Grob Davorjanke Paunović.jpg|десно|мини|Гроб Даворјанке Пауновић у кругу [[Дворски комплекс на Дедињу|Дворског комплекса на Дедињу]]]]
Одмах након [[Београдска операција|ослобођења Београда]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1944.|октобра 1944]], Даворјанка се јавила својим родитељима преко курира и позвала оца да је посети у [[Бели двор|Белом двору]]. Отац је неколико пута посећивао, јер она тада није могла путовати, а потом је неколико пута одлазила у [[Пожаревац]]. Када се почетком [[1946]], поново разболела позвала је мајку да дође у Београд, јер је желела да јој она спрема храну. Мајка се о њој старала два месеца у [[Резиденција у Ужичкој 15|резиденцији у Ужичкој 15]], али је због напретка болести морала да оде у санаторијум на [[Голник]]у, код [[Крањ]]а, где ју је отац једном посетио.{{sfn|Dedijer|1981|p=964}}

Када је Даворјанка умрла, њени родитељи су доведени у Београд, где су присуствовали сахрани. Након тога, често су посећивали њен гроб, а неколико пута их је примао и Тито. Касније су на ћеркин гроб одлазили сваког [[1. мај]]а, претходно најављујући своју посету Кабинету [[Председник Југославије|председника Републике]]. Кола за њихов одлазак обезбеђивао је [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Србије|Савез бораца]] из Пожаревца, а сваког 4. јула на [[Дан борца]] посећивали су их из Кабинета председника и доносили им поклоне, пакете са храном и др. Отац Милан умро је 1955, а након његове смрти Тито је наставио да помаже њеној мајци Биси. Она је Титу сваке године слала честитку за рођендан, а он њој за Нову годину.{{sfn|Dedijer|1981|p=964}} Након [[Смрт и сахрана Јосипа Броза Тита|Титове смрти]], Даворјанкиној мајци било је омогућено да посећује ћеркин гроб, све до своје смрти [[1983]]. године.{{sfn|Simčić|2008|p=143}}

Након смрти супруга, Даворјанкина мајка Бисенија одлучила је да посмртне остатке ћерке пребаци на [[Старо гробље у Пожаревцу]], где су већ били сахрањени њена старија ћерка и супруг. Она је због тога подигла споменик и уредила гроб, одмах поред породичне гробнице. Када се надлежнима обратила с овим захтевом, била је одбијена с образложењем да треба да испоштује одлуку своје ћерке да буде сахрањена у Белом двору.{{sfn|Simčić|2008|p=143}}<ref name="Неко је рекао — не"/>

Даворјанкина шира породица активно је учествовала у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]]. Деца њеног рођеног ујака Драгомира Милетића били су партизански борци од 1941. године. Његов син Михајло Миха Митровић (1922—1942), студент права и члан КПЈ, погинуо је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.|јануара 1942.]] као борац Млавског партизанског одреда.{{sfn|Лабовић|1995|p=42}} Ћерка [[Вера Милетић]] (1920—1944), студенткиња француског језика, била је на почетку рата члан Окружног комитета КПЈ за Пожаревац и један од организатора устанка у пожаревачком крају. Након слома устанка, била је илегалка, а [[Гестапо]] је за њом 1942. расписао потерницу. [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1943.|Августа 1943.]] пребачена је у [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупирани Београд]], где је преузела дужност секретара Месног комитета КПЈ за Београд. Недуго по доласку у Београд, била је ухапшена [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#5. октобар|5. октобра 1943.]] и потом затворена у [[Бањички логор|логору на Бањици]]. Стрељана је [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1944.|септембра 1944.]] у [[Јајинци]]ма. Након рата је оптужена, да је током истраге агентима [[Специјална полиција|Специјалне полиције]] одала имена својих сарадника, чиме је покренула велику полицијску провалу у београдску партијску организацију, полсе чега је ухапшен велики број чланова и симпатизера [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП), међу којима је био и [[Јанко Јанковић]].{{sfn|Марковић 1|2015|p=38—44}} Приликом једне од послератних посета Пожаревцу, Даворјанка је свом ујаку Драгомиру обећала да ће разјаснити све околности Вериног хапшења и разлоге због којих је проглашена за издајника, али ју је у томе спречила прерана смрт.{{sfn|Марковић 1|2015|p=46}} Поред, Михајла и Вере, у рату су учествовале још две ћерке Даворјанкиног ујака — Олга и Бранка.{{sfn|Марковић 1|2015|p=29}}

Вера Милетић, Даворјанкина сестра од ујака и најбоља другарица из гимназијских и студентских дана, у току рата је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1942.|јула 1942.]] родила ћерку [[Мира Марковић|Миру]], којој је дала своје [[Партизанска имена|партизанко име]]. Њен отац био је [[Мома Марковић]], револуционар који је као инструктор Покрајинског комитета КПЈ за Србију послат у пожаревачки крај. Он је после рата био високи државни и партијски функционер [[Социјалистичка Република Србија|Народне Републике Србије]].{{sfn|Марковић 1|2015|p=35}} Верина ћерка Мира удала се за [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], који је крајем 1980-их постао високи партијски функционер [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста Србије]], а након [[1990]]. и први [[Председник Републике Србије|председник Републике Србије]]. Након његовог избора за [[Председник Савезне Републике Југославије|председника Савезне Републике Југославије]], [[1997]]. они су се уселили у бившу Титову [[Резиденција у Ужичкој 15|резиденцију у Ужичкој 15]], а за службене потребе користили су [[Бели двор]].{{sfn|Марковић 2|2015|p=98}} На тај начин, пуних 50 година након Даворјанкине смрти у резиденцију у Ужичкој 15 и Бели двор, где су након рата, живели она и Тито, уселила се њена сестричина. За разлику од своје тетке, коју је прерана смрт спречила у томе, Мира била је званична супруга председника државе. Једна сличност између Даворјанке и њене сестричине Мире огледала се у томе да су обе биле омражене од стране сарадника својих партнера, на које су обе имале велики утицај.{{sfn|Simčić|2008|p=143—145}}

== Напомене ==
{{напомене}}

== Референце ==
{{reflist|3}}

== Литература ==
{{Литература|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Вујошевић|first=Убавка|year=1977|title=Тито у Београду 1926—1944.|publisher=Музеј града Београда|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=50415879}}
* {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}}
* {{Cite book|ref={{harvid|Tito 3|1981}}|title=Josip Broz Tito sabrana djela — tom -{III}-|year=1981|publisher=Izdavački centar „Komunist”|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=75702284}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Dedijer|first=Vladimir|authorlink=Владимир Дедијер|title=Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita tom -{II}-|year=1981|publisher=Rad|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=39211271}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Đurić|first=Ljubodrag|authorlink1=Љубодраг Ђурић|year=1989|title=Sećanja na ljude i događaje|publisher=Rad|location=Beograd|id=}} {{COBISS|31961612}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Radulović|first=Filip|year=1990|title=[[Љубави Јосипа Броза|Ljubavi Josipa Broza]]|publisher=Grafos|location=Beograd|id=}} {{COBISS|864524}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Лабовић|first=Ђурица|authorlink=Ђурица Лабовић|year=1995|title=Тајне енигме о Вери Милетић|publisher=Експортпрес|location=Београд|id=}} {{COBISS|100416519}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Mladenović|first=Miroslav|year=2006|title=Tito od ustanka do pobede 1941—1945|publisher=|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=126116108}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Simčić|first=Miro|year=2008|title=Žene u Titovoj sjeni|publisher=VBZ studio|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=150257676}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Nikčević|first=Tamara|authorlink=Тамара Никчевић|year=2010|title=Goli otoci Jova Kapičića|publisher=VBZ studio|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID= 173427724}}
* {{Cite book|ref={{harvid|Марковић 1|2015}}|last=Марковић|first=Мирјана|authorlink1=Мира Марковић|year=2015|title=Било је то овако том -{I}-|publisher=Вечерње новости|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=219096076}}
* {{Cite book |ref= {{harvid|Марковић 2|2015}}|last=Марковић|first=Мирјана|authorlink1=Мира Марковић|year=2015|title=Било је то овако том -{II}-|publisher=Вечерње новости|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=219097100}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* {{Cite web|url=http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:277753-Zdenka-i-Jovanka|title=Zdenka i Jovanka|website=novosti.rs|date=9. 5. 2006}}
* {{Cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:187441-Neko-je-rekao---ne|title=Neko je rekao — ne!|website=novosti.rs|date=26. 8. 2006}}
* {{Cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:524175-Marsal-je-voleo-zene-a-i-one-njega|title=Maršal je voleo žene, ali i one njega|website=novosti.rs|date=13. 12. 2014}}
* {{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20170327080733/http://www.newsweek.rs/svet/80123-newsweek-predstavlja-crvene-devojke-pozarevca-e-moja-davorjanka-cemu.html|title=Crvene devojke Požarevca: E moja Davorjanka... čemu?|website=newsweek.rs|date=24. 12. 2016}}
* {{Cite web|url=http://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/seks-moc-i-smrt-na-belom-dvoru-grob-titove-ljubavnice-krije-pricu-o-lepotici-pred/hmpkkch|title=Grob Titove ljubavnice krije priču o lepotici pred kojom su i generali drhtali|website=blic.rs|date=23. 3. 2017}}

{{Јосип Броз Тито}}
{{Чланови Врховног штаба НОВ и ПОЈ}}
{{НОБ-сјајни и добри чланци}}
{{Нормативна контрола}}
{{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}}
{{Сјајан чланак}}

{{СОРТИРАЊЕ:Пауновић, Даворјанка}}
[[Категорија:Рођени 1921.]]
[[Категорија:Умрли 1946.]]
[[Категорија:Кучевци]]
[[Категорија:Комунисти Србије]]
[[Категорија:Револуционарни студентски покрет Југославије]]
[[Категорија:Југословенски партизани]]
[[Категорија:Официри НОВЈ]]
[[Категорија:Мајори ЈНА]]
[[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]]
[[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]]
[[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]]
[[Категорија:Јосип Броз Тито]]