Извор странице Домника

{{Infobox royalty
|name=Domnica|title=[[List of Augustae|Augusta]]|succession=[[List of Roman empresses|Roman empress]]|reign=364–378|consort=yes|burial_place=|spouse=[[Valens]]|issue=[[Valentinianus Galates]],<br />Carosa,<br />Anastasia|full name=|father=Petronius|religion=}}
'''Домника''' <ref>''[[Pauly–Wissowa]]'', "[[wikisource:de:RE:Domnica|Domnica]]"</ref> <ref>''[[PLRE]]'' 1, p. 265</ref> <ref>Lenski, [{{googlebooks|paowDwAAQBAJ|plainurl=y}} ''Failure of Empire''], p. 60</ref> ( {{Floruit}} 378 ) је била жена римског цара [[Валенс|Валенса]] . Валенс, који је владао од 364. до 378. године, био је цар Истока и савладар са својим братом царем [[Валентинијан I|Валентинијаном I.]] <ref>{{Cite book|title=Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology|publisher=Spottiswoodes and Shaw|year=1862|editor-last=Smith|editor-first=William|location=London|pages=1202–1205|chapter=Valens}}</ref> Након смрти свог мужа 378. године, владала је као ''де фацто'' [[Регент|намесница]] и бранила је Константинопољ од напада [[Готи|Гота]] све док није стигао његов наследник [[Теодосије I|цар Теодосије I.]] <ref name="Banchich">{{Cite web|url=http://www.roman-emperors.org/domnica.htm|title=Domnica Augusta, Wife of the Emperor Valens|last=Banchich|first=Thomas|date=3 November 1997|publisher=Canisius College|archive-url=https://web.archive.org/web/20070617192817/http://www.roman-emperors.org/domnica.htm|archive-date=17 June 2007|url-status=live|access-date=10 May 2007}}</ref>

== Породица ==
Доминика је била ћерка моћног и непопуларног преторијанског префекта Петронија, који је био омражен због своје похлепе и окрутности. Непопуларност њеног оца била је толика да је довела до побуне [[Прокопије (противцар)|Прокопија]], Валенсовог ривала, 365. године. <ref>{{Cite book|title=The Roman Emperors|url=https://archive.org/details/romanemperorsbio0000gran_x1d4|last=Grant|first=Michael|publisher=Weidenfeld and Nicolson|year=1985|location=London|pages=[https://archive.org/details/romanemperorsbio0000gran_x1d4/page/263 263]–265}}</ref>

Према извештају [[Амијан Маркелин|Амијана Марцелина]] :<blockquote>„Царевој суровости смртоносни подстицај дао је његов таст Петроније, који је из команде Мартенске легије наглим скоком унапређен у чин [[Патрицији|патриција]] . Био је то човек ружан и по духу и по изгледу, који је, горећи од неумерене чежње да оголи све без разлике, осудио и кривце и невине, после изузетних мучења, на четвороструке одштете, тражећи дугове још од времена цара [[Аурелијан|Аурелијана]] ., претерано тугујући ако је био дужан да пусти било кога да побегне неповређен.“ <ref>[https://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Ammian/26*.html Ammianus Marcellinus, "Roman Antiquities", Book 26, chapter 6, 1940 translation by John Carew Rolfe]</ref></blockquote>Петроније је вероватно био [[Списак античких племена у Илирији|Панонац]] . Њено даље порекло је непознато. Разни њени рођаци били су на утицајним положајима. Могући рођак је Домник, Валенсов официр ког Либаније спомиње у Орацији II. Прокопија, префекта [[Константинопољ|Цариграда]] 377. године, Зосим помиње као [[Зосим|Валенсовог]] рођака по женидби. Сугерише да је такође био у сродству са Домиником. <ref>Noel Emmanuel Lenski, "Failure of Empire: Valens and the Roman State in the Fourth Century A.D" (2003), page 62-63</ref> Према Никити из Сере, Јевсевије је био њен ујак и префекту урби у [[Диоцеза Понт|епархији Понта]] . Никита је био коментатор дела [[Григорије Богослов|Григорија Назијанског]] и идентификовао је Јевсевија са иначе неименованом фигуром која се помиње у делима Григорија. Јевсевије је тако наводно забележен у погребној беседи у част Василија [[Цезареја (Израел)|Цезарејског]] . <ref>[[Prosopography of the Later Roman Empire]], vol. 1</ref> <ref>[https://www.ucalgary.ca/~vandersp/Courses/texts/cappadoc/gnazor43.html Gregory of Nazianzus, Oration 43:"Funeral Oration on the Great S. Basil, Bishop of Caesarea in Cappadocia", chapters 55–57. Public domain translation posted by J. Vanderspoel, Department of Greek, Latin and Ancient History, University of Calgary]</ref>

Сматра се да су имена Анастасија, Домник, Јевсевије, Петроније и Прокопије која користе различити чланови породице грчког порекла. Разни научници сугеришу да би ово могло указивати на порекло Доминике и њених рођака из породица које говоре [[Грчки језик|грчки]] у [[Сирмијум|Сирмијуму]], почетној престоници [[Префектура Илирик|преторијанске префектуре Илирика]] . Брак са [[Грци|грчком]] породицом могао је помоћи да се учврсти Валенсова владавина над [[Хеленизација|хеленизованим]] [[Византија|Источним римским царством]] . <ref>Noel Emmanuel Lenski, "Failure of Empire: Valens and the Roman State in the Fourth Century A.D" (2003), page 63</ref>

== Брак ==
Удала се за Валенса ( ''око'' 354) и родила две ћерке, Анастазију и Карозу, пре него што је родила сина и наследника Валентинијана Галатеса (366–370). Према [[Сократ Схоластик|Сократу из Константинопоља]] и [[Созомен|Созомена]], обе ћерке је образовао Маркијан, бивши палатин ( паладин ). Маркијан је постао [[Новатијани|новацијански]] [[презвитер]] . Његова континуирана служба на двору наводно је осигурала да је Валенс имао толерантнији став према новацијанима. <ref name="roman-emperors.org">[http://www.roman-emperors.org/domnica.htm Thomas M. Banchich, "Domnica Augusta, Wife of the Emperor Valens"]</ref>

== Верски скандали и смрт Галатеса ==
Историју хришћанске цркве у раном 4. веку обележила је тринитарна контроверза. [[Први васељенски сабор|Први Никејски сабор]] 325. године успоставио је [[Никејски симбол вјере|Никејски симбол вере]], који је прогласио да су Отац, Син и Свети Дух сви једнаки једни другима и исте супстанце. Теолог [[Арије]], оснивач [[Аријанство|аријанства]], није се сложио са овим и веровао је да су три дела Тројице материјално одвојена један од другог и да је Отац створио Сина. Доминика је већ била аријанка и прича се да је наговорила свог мужа Валенса да пређе у аријанску секту. <ref name="ccel">Schaff, Philip. Theodoret, Jerome, Gennadius, and Rufinus: Historical Writings. Vol. 3. Edinburgh: T & T Clark, 1892. Christian Classics Ethereal Library. 17 May 2007 <http://www.ccel.org/ccel/schaff/npnf203.i.html>.</ref> Око 367. године, према [[Теодорит Кирски|Теодориту]], Доминика је убедила Валенса да тражи [[крштење]] од [[Евдоксије Антиохиски|Евдоксија Антиохијског]], [[Списак цариградских патријарха|архиепископа Константинопоља]] . Евдоксије је био један од најутицајнијих аријанаца. <ref name="roman-emperors.org">[http://www.roman-emperors.org/domnica.htm Thomas M. Banchich, "Domnica Augusta, Wife of the Emperor Valens"]</ref>

Валенс је био један од ретких царева  који је фаворизовао аријанце. Царица је оптужена, без доказа, да је наговарала свог мужа да прогони секту Тројице, укључујући прогон многих истакнутих епископа. Прогони су били уобичајени током читаве његове владавине. <ref name="ccel">Schaff, Philip. Theodoret, Jerome, Gennadius, and Rufinus: Historical Writings. Vol. 3. Edinburgh: T & T Clark, 1892. Christian Classics Ethereal Library. 17 May 2007 <http://www.ccel.org/ccel/schaff/npnf203.i.html>.</ref>

Група паганских филозофа бавила се гатањем и предвиђала је да ће извесни филозоф по имену Теодор бити следећи цар. Када је Валенс открио ово пророчанство, сматрао је филозофе кривим за заверу против његове безбедности. Валенс се разбеснео и убио филозофе и, такав је био његов бес, убио је и друге потпуно невине филозофе, па чак и оне обучене као филозофе. <ref>{{Cite book| editor-last = Lewis | editor-first = Naphtali |editor2=Meyer Reinhold|title=Roman Civilization|volume=II: the Empire|location=New York|publisher=Columbia University Press|year=1990|id=|pages=594–597, 614–615}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://en.wikisource.org/wiki/Nicene_and_Post-Nicene_Fathers:_Series_II/Volume_II/Sozomen/Book_VI/Chapter_35|title=Nicene and Post-Nicene Fathers: Series II/Volume II/Sozomen/Book VI}}</ref>

Рана смрт младог Валентинијана била је велики ударац за његове родитеље, окружена верским скандалима и свађама. Према Сократу, Доминика је рекла свом мужу да је имала визије да је болест њиховог сина казна за злостављање епископа [[Василије Велики|Василија из Цезареје]] . Василије је био истакнути православни вођа који се противио царевим полуаријанским веровањима. На питање да се моли за дете, познато као Галатес, Свети Василије је рекао да је одговорио дајући Валенсову посвећеност православљу као услову за дечаков опстанак. Валенс је одбио да се повинује и да Галатеса  крсти у православљу. Уместо тога, свом сину је дао аријанско крштење. Василије је одговорио да ће се испунити воља Божија, а Галат је убрзо умро. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/ecclesiasticalh01valogoog|title=The Ecclesiastical History of Socrates|last=Socrates|last2=Walford|first2=Edward|last3=de Valois, Henri|publisher=Bohn|year=1853|isbn=9780524006528|location=London|pages=[https://archive.org/details/ecclesiasticalh01valogoog/page/n237 211]–261}}</ref> <ref name="Banchich">{{Cite web|url=http://www.roman-emperors.org/domnica.htm|title=Domnica Augusta, Wife of the Emperor Valens|last=Banchich|first=Thomas|date=3 November 1997|publisher=Canisius College|archive-url=https://web.archive.org/web/20070617192817/http://www.roman-emperors.org/domnica.htm|archive-date=17 June 2007|url-status=live|access-date=10 May 2007}}</ref>

== Пораз код Адријанопоља и Валенсова смрт ==
Валенс је погинуо у борби против Гота у [[Битка код Хадријанопоља|бици код Адријанопоља]] 9. августа 378. године. Тачне околности његове смрти нису познате. Готи су потом наставили да се крећу на исток и напали Цариград. Пошто није било цара који би водио снаге, царица Доминика је била принуђена да организује контранапад. Према Сократу и Созомену, Доминика је плаћала војничке плате из царске благајне свим цивилним добровољцима који су били вољни да се наоружају против освајача. <ref>{{Cite journal|last=Lenski|first=Noel|year=1997|title=Initium mali Romano imperio: Contemporary Reactions to the Battle of Adrianople|journal=Transactions of the American Philological Association|volume=127|pages=129–168|doi=10.2307/284390|jstor=284390}}</ref> <ref name="roman-emperors.org">[http://www.roman-emperors.org/domnica.htm Thomas M. Banchich, "Domnica Augusta, Wife of the Emperor Valens"]</ref>

После смрти свог мужа владала је као ''де фацто'' [[Регент|намесница]] и бранила Цариград од напада [[Готи|Гота]] све док није стигао његов наследник цар [[Теодосије I|Теодосије I.]] Датум и околности њене смрти остају непознати. <ref name="Banchich">{{Cite web|url=http://www.roman-emperors.org/domnica.htm|title=Domnica Augusta, Wife of the Emperor Valens|last=Banchich|first=Thomas|date=3 November 1997|publisher=Canisius College|archive-url=https://web.archive.org/web/20070617192817/http://www.roman-emperors.org/domnica.htm|archive-date=17 June 2007|url-status=live|access-date=10 May 2007}}</ref>

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book| ref=harv| editor-last = Lewis | editor-first = Naphtali |editor2=Meyer Reinhold|title=Roman Civilization|volume=II: the Empire|location=New York|publisher=Columbia University Press|year=1990|id=|pages=594–597, 614–615}}{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==

* [https://books.google.com/books?id=uvXo39xOV8kC&pg=PA62 Страница "Неуспеха империје" која извештава о њеном пореклу и породици]
* [https://books.google.com/books?id=uOHw4idqAeYC&pg=PA304 Упис њеног стрица Јевсевија у Просопографију каснијег римског царства]
{{портал бар|Биографија|Историја}}

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Непозната година смрти]]
[[Категорија:Римске царице]]
[[Категорија:Византијске царице]]
[[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]]