Извор странице Коча Поповић

{{Херој М
| дидаскалија = КОЧА ПОПОВИЋ
| слика = Koča Popović (1).jpg
| опис_слике = Коча Поповић као потпредседник СФРЈ
| пуно_име = Константин Поповић
| надимак = Коча; Гроф
| датум_рођења = {{Датум рођења|1908|3|14}}
| место_рођења = [[Београд]]
| држава_рођења = [[Краљевина Србија]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1992|10|20|1908|3|14}}
| место_смрти = [[Београд]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]]
| држава_смрти = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]
| супруга = [[Вероника Бакотић]]
| партнер=[[Лепа Перовић|Лепосава Перовић]]

| професија = [[филозоф]], [[песник]], [[официр]],<br />[[политичар]] и [[дипломата]]
| КПЈ = [[1933]].
| рат = [[Шпански грађански рат]]<br />[[Априлски рат]]<br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
| служба = [[Југословенска војска]]<br />[[Интернационалне бригаде]]<br />[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија]]
| НОБ = [[командант]] [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске бригаде]]<br />командант [[1. пролетерска дивизија НОВЈ|Прве пролетерске дивизије]]<br />командант [[Друга армија ЈА|Друге армије ЈА]]
| чин = [[генерал-пуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]]
| године службе = [[1926]] — [[1927]].<br />[[1937]] — [[1939]].<br />[[1941]] — [[1953]].
| функција = '''[[Начелници Генералштаба (Југославија)#Начелници Генералштаба ЈНА (1945—1992)|Начелник Генералштаба ЈНА]]'''
| мандат = [[1945]] — [[1953]].
| претходник = [[Арсо Јовановић]]
| наследник = [[Пеко Дапчевић]]
| функција2 = '''[[Списак министара иностраних послова Југославије#Савезни секретар за иностране послове ФНРЈ/СФРЈ (1953—1992)|Савезни секретар<br />за иностране послове СФРЈ]]'''
| мандат2 = [[1953]] — [[1965]].
| претходник2 = [[Едвард Кардељ]]
| наследник2 = [[Марко Никезић]]
| функција3 = '''[[Потпредседник СФРЈ]]'''
| мандат3 = [[1966]] — [[1967]].
| претходник3 = [[Александар Ранковић]]
| наследник3 = ''функција укинута''
| народни херој = [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]].
| одликовања = 
{{{!}} style="background:transparent"
{{!}} ''[[одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовања СФР Југославије]]:''
{{!}}}
{{{!}} style="background:transparent"
{{!}} {{!}}{{!}}{{Орден слободе}} 
{{!}}-
{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден јунака социјалистичког рада}} {{!}}{{!}} {{Орден народног ослобођења}}
{{!}}-
{{!}} {{Орден ратне заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден југословенске заставе(СФРЈ)1}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде1}} 
{{!}}-
{{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}{{!}} {{Орден републике1}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}}
{{!}}-
{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}}
{{!}}}
{{{!}} style="background:transparent"
{{!}} ''[[Важносни ред одликовања Краљевине Југославије|одликовања Краљевине Југославије]]:''
{{!}}}
{{{!}} style="background:transparent"
{{!}} [[Датотека:Ordre de la Couronne de Yougoslavie (Royaume).png|ивица|50п|Орден Југословенске круне петог реда|link=https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%80%D0%B4%D0%B5%D0%BD_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%BD%D0%B5]]
{{!}}}
{{{!}} style="background:transparent"
{{!}} ''инострана одликовања:''
{{!}}}
{{{!}} style="background:transparent"
{{!}} {{Орден Суворова1}} {{!}}{{!}} {{Орден Суворова2}} {{!}}{{!}} [[Датотека:Order of the Leader (1922-1973).gif|50п| Највиши орден вође|link=https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%80%D0%B4%D0%B5%D0%BD_%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5_(%D0%90%D0%B2%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD)]] 
{{!}}-
{{!}}[[Датотека:MEX Order of the Aztec Eagle 1Class BAR.png|50п|Орден Астешког орла]] {{!}}{{!}} [[Датотека:GRE Order of George I - Grand Cross BAR.png|50п|Велики крст - Орден Ђорђа I (Грчка)|link= https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B5%D0%BD_%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B0_I]] {{!}}{{!}} [[Датотека:ETH Order of Menelik II - Grand Cross BAR.png|50п|Велики крст - Орден Менелика II (Етиопија)]]
{{!}}-
{{!}}[[Датотека:ISL Icelandic Order of the Falcon - Grand Cross BAR.png|50п|Велики крст - Орден Сокола (Исланд)]]{{!}}{{!}}[[Датотека:St Olavs Orden storkors stripe.svg|50п|Велики крст - Орден Светог Олафа (Норвешка)]]{{!}}{{!}}[[Датотека:FIN Order of the White Rose Grand Cross BAR.png|50п|Велики крст - Орден Беле руже (Финска)]]
{{!}}-
{{!}}[[Датотека:NLD Order of Orange-Nassau - Knight Grand Cross BAR.png|50п|Велики крст - Орден Оранско-Насавског дома (Холандија)]]{{!}}{{!}} [[Датотека:Legion Honneur GC ribbon.svg|50п|link=Национални Орден Легије части]] {{!}}{{!}} [[Датотека:ESP Laureada de Madrid pasador.svg|50п|Официр - Орден Ослобођења (Шпанска република)]]
{{!}}}
}}
'''Константин Коча Поповић''' ([[Београд]], [[14. март]] [[1908]] — Београд, [[20. октобар]] [[1992]]) био је учесник [[Југословени у Шпанском грађанском рату|Шпанског грађанског рата]] и [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[филозоф]], [[песник]] [[Надреализам|надреалиста]], [[генерал-пуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]], [[Дипломатија|дипломата]] и друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], [[Орден јунака социјалистичког рада|јунак социјалистичког рада]] и [[народни херој Југославије]]. У периоду од [[1945]]. до [[1953]]. обављао је функцију [[Начелници Генералштаба (Југославија)#Начелници Генералштаба ЈНА (1945—1992)|Начелника Генералштаба ЈНА]], од 1953. до [[1965]]. функцију [[Списак министара иностраних послова Југославије#Савезни секретар за иностране послове ФНРЈ/СФРЈ (1953—1992)|Савезног секретара за иностране послове СФРЈ]], a од [[1966]]. до [[1967]]. функцију [[Потпредседник СФРЈ|Потпредседника СФРЈ]].

== Биографија ==
=== Детињство, школовање и рана младост ===
Рођен је [[14. март]]а [[1908]]. године у [[Београд]]у, од оца Александра (1869—1932), богатог индустријалца, и мајке Руже, рођене Здравковић (1875—1963). Његов деда по мајци је био [[генерал]] [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] и [[Академија|академик]] [[Стеван Здравковић]].{{sfn|Чкребић|2012|p=19}} Имао је једног брата, Николу, и пет сестара — Мару, Јелисавету, Ксенију, Татјану и Оливеру.{{sfn|Чкребић|2012|p=23}} Као дечак једно време је са породицом живео у [[Швајцарска|Швајцарској]], од [[1912]]. до [[1921]]. године, где је стекао основно образовање у школи једног [[Доминикански ред|Доминиканског]] [[манастир|самостана]], у околини [[Лозана|Лозане]]. Ту је научио [[француски језик]], да свира [[клавир]], а певао је и у [[хор]]у као [[Соло (музика)|солиста]], и као основац пропутовао Швајцарску певајући соло [[Арија (музика)|арије]] на [[миса]]ма у црквама.{{sfn|Чкребић|2012|p=20}}

По повратку у новостворену [[Краљевина Југославија|Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца]], Поповић се уписао у београдску [[Трећа београдска гимназија|Трећу мушку гимназију]], у којој је матурирао [[1926]]. године, а као одличан ученик био је ослобођен полагања усмених испита. У међувремену, све активније се бави [[бокс]]ом и [[пливање]]м. По завршетку гимназије, отишао је на одслужење војног рока. Завршио је Школу резервних артиљеријских официра [[Југословенска војска|Војске Краљевине Југославије]] у [[Сарајево|Сарајеву]] [[1927]]. године, а исте године произведен је у чин резервног [[Артиљерија|артиљеријског]] [[потпоручник]]а.{{sfn|Чкребић|2012|p=20–22}}<ref>[https://www.arhiv-beograda.org/images/publikacije_elektronske_pdf/katalog%20ODLIKOVANJA%20IAB%20web.pdf Одликовања];''arhiv-beograda.org'', 2015</ref> 

После завршетка служења војске, поново одлази у Швајцарску, па затим у [[Трећа француска република|Француску]], где на париској [[Сорбона|Сорбони]] студира најпре [[Право|правне науке]], а потом и [[Филозофија|филозофију]] и дипломира [[1931]]. године. Тамо се прикључује [[Надреализам|надреалистичким]] круговима и постаје близак пријатељ [[Андре Бретон|Андреа Бретона]] и [[Жан Кокто|Жана Коктоа]].<ref>{{cite web|author= |url=https://dipos.rs/en/blog/famous-serbian-diplomats-konstantin-koca-popovic/ |title=Famous Serbian diplomats – Konstantin Koča Popović |date= |website= |publisher= |access-date = 27. 10. 2021}}</ref>{{sfn|Црнобрња|2016|pp=150}} Од тада па до рата [[1941]]. године бавио се писањем [[Поезија|поезије]], књижевном публицистиком и [[Филмска критика|филмском критиком]]. У време студија, интензивно је посећивао психијатријску болницу „Света Ана” у [[Париз]]у, с обзиром да се доста интересовао за [[Психоанализа|психоанализу]] и дело [[Зигмунд Фројд|Зигмунда Фројда]]. Тада је написао и текст ''Записи из луднице''. Академску [[1931]]/[[1932]]. годину, Коча Поповић провео је у [[Вајмарска република|Немачкој]], у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурт]]у, на продуженим студијама психоанализе и филозофије.{{sfn|Чкребић|2012|p=27–28}}

Од своје ране младости усвојио је [[Марксизам|марксистички]] поглед на свет и пружао подршку [[Раднички покрет|радничком покрету]], иако је потицао из богате буржоаске породице. У војсци је због тога био прогањан од стране монархистичког режима. Током студија у Паризу, [[1929]]/[[1930]]. године, активно се укључио у студентски друштвено-политички живот и учествовао у демонстрацијама против [[Фашизам|фашистичких]] организација. У [[Савез комуниста Југославије|Комунистичку партију Југославије]] (КПЈ) примљен је [[1933]]. године, после чега је још интензивније наставио своју револуционарну делатност, због чега је стално био изложен прогонима полиције, а више пута је био и хапшен.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-63322010|title=Koča Popović: Vispren duh nadrealiste u uniformi|date=2022-10-20|website=BBC News na srpskom|language=sr-latn|access-date=2023-01-28}}</ref>

=== Шпански грађански рат ===
Од јула [[1937]]. године борио се у [[Шпански грађански рат|Шпанском грађанском рату]], прво као борац, затим као начелник Штаба, па командант артиљеријског дивизиона, када је добио чин [[поручник]]а [[Народна републиканска армија|Шпанске републиканске армије]]. Око две године учествовао је у свим борбама артиљеријских јединица [[Интернационалне бригаде|Интернационалних бригада]], на свим бојиштима републиканске [[Друга шпанска република|Шпаније]], до њене последње битке — [[опсада Мадрида|битке за Мадрид]].

После слома Шпанске републиканске армије, Коча Поповић, заједно са осталим борцима Интернационалних бригада, прелази у [[Трећа француска република|Француску]]. Због учешћа у Шпанском грађанском рату интерниран је, па март и април [[1939]]. године проводи у логору Сен Сипријен ({{Јез-фра|Saint Cyprien}}). Једно време радио је у Комитету за шпанске борце у [[Париз]]у. Септембра 1939. преко партијских веза враћа се из Француске у [[Краљевина Југославија|Југославију]], где је наставио своју револуционарну активност, извршавајући задатке које му је постављала [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]].

=== Народноослободилачка борба ===
[[Датотека:Koča Popović, Mlinište, septembar 1942.jpg|мини|Коча Поповић 1942.]]
Оружану борбу против [[Фашизам|фашизма]] започету у [[Друга шпанска република|Шпанији]] наставља у редовима [[Југословенска војска|Војске Краљевине Југославије]] као командант трупе пуковске коморе у чину артиљеријског [[Поручник|поручника]]. Заробљен је код [[Ивањица|Ивањице]] у априлу [[1941]]. године, али је одмах побегао из заробљеништва.

Учесник је [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] од јула 1941. године. Био је [[командант]] [[Космајски партизански одред|Космајског партизанског одреда]]. Након тога је командант [[Посавски партизански одред (Србија)|Посавског партизанског одреда]]. Под његовом командом ови одреди су водили бројне битке и извојевали многе успехе у лето и јесен 1941. године. Са дужности команданта Посавског одреда постављен је за команданта групе одреда у [[Шумадија|Шумадији]] и западној [[Србија|Србији]].

Новембра 1941. командовао је заштитницом која је обезбеђивала повлачење [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба НОПОЈ-а]] и главнине партизанских снага према [[Санџак]]у, у време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]]. Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]], прве регуларне јединице НОВ и ПОЈ, у [[Рудо]]м [[21. децембар|21. децембра]] 1941. године Коча Поповић је постављен за првог команданта. За време читавог рата брижљиво је водио свој дневник који је изашао након рата под именом „''Дневник о ратном путу Прве пролетерске бригаде''“. Под његовом командом бригада је водила борбе у источној Босни, извршила чувени [[Игмански марш]] да би избегла уништење. Под његовом командом, бригада је извршила [[поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|поход у Босанску крајину]]. Првог новембра [[1942]]. Коча Поповић је постављен за команданта [[1. пролетерска дивизија НОВЈ|Прве пролетерске дивизије]] и на тој дужности је остао до [[5. октобар|5. октобра]] [[1943]]. године.

Дивизија се нарочито истакла у [[Битка на Неретви|Четвртој непријатељској офанзиви]]: борбама које је водила на Иван-планини; противударом Главе оперативне групе код [[Горњи Вакуф-Ускопље|Горњег Вакуфа]] и у заштитници Групе и [[Централна болница НОВЈ|Централне болнице]] затварајући правце: [[Бугојно]]–[[Прозор]] и [[Купрес]]–Шујица–Прозор. У овој офанзиви му је пала непријатна улога да буде један од партизанских преговарача са [[Нацистичка Њемачка|Немцима]] у Горњем Вакуфу о прекиду непријатељства и размени заробљеника. Ови [[Мартовски преговори]] су остали забележени и по томе што је једино Коча Поповић преговарао под пуним именом и презименом, док су [[Милован Ђилас]] и [[Владимир Велебит]] користили лажна имена.

У [[Битка на Сутјесци|Петој непријатељској офанзиви]] [[9. јун|9]]. и [[10. јун]]а 1943. године [[1. пролетерска дивизија НОВЈ|Прва пролетерска дивизија]] пробила је обруч [[369. легионарска дивизија|369. немачке дивизије]] код Балиновца, [[12. јун]]а на комуникацији [[Фоча]]-[[Калиновик]] и [[17. јун]]а Прача-Реновица, чиме је отворила пут оперативној групи дивизија [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] на [[Сутјеска (река)|Сутјесци]]. Али, овакав маневар стајао је великих људских губитака. После пробоја Коча је скоро стигао до војног суда, јер је пробој учинио самоиницијативно, изгубивши комуникацију са [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховним штабом]]. За моменат се то сматрало кукавичлуком, тј. пробој из обруча је протумачен „као бежанија“.

Када су [[1. мај]]а 1943. године уведени први [[официрски чинови НОВЈ|официрски чинови у НОВЈ]], Коча Поповић, [[Коста Нађ]] и [[Пеко Дапчевић]] су тада постали [[генерал-мајор]]и, а [[1. новембар|1. новембра]], [[Генерал-потпуковник|генерал-лајтнанти]]. Петог октобра 1943. године, Коча је постављен за команданта [[Први пролетерски корпус НОВЈ|Првог пролетерског корпуса]] и на тој дужности остао је до краја јула 1944. године. За то време Корпус се нарочито истакао [[Зимске операције 1943/1944. у централном делу Југославије|против немачког 15. брдског армијског корпуса у централној Босни]]; у [[Првa бањалучкa операцијa|првој бањалучкој операцији]]; [[Десант на Дрвар|дрварској операцији]] и у другим борбама.

Јула 1944. године постављен за команданта [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главног штаба НОВ и ПО за Србију]]. То је било време када се тежиште борбених дејстава НОВЈ и свих других зараћених страна, преносило на [[Србија|Србију]], пред одлучујућим биткама за њено ослобођење. Једно време био је командант Јужне групе дивизија, а јануара [[1945]]. године постављен је за команданта [[Друга армија ЈА|Друге армије]]. У Штаб Друге армије су ушли још и [[генерал-мајор]] [[Радован Вукановић]], као помоћник генерала Коче Поповића, [[пуковник]] [[Блажо Ломпар]], као [[политички комесар]] армије и генерал-мајор [[Љубо Вучковић]], као начелник Штаба армије. Армија се истакла у завршним операцијама за ослобођење [[Југославија|Југославије]], својим дејством у правцу: [[Ужице]]–[[Сарајево]]–[[Бања Лука|Бањалука]]–[[Карловац]]–[[Загреб]]. Заједно са генералом Пеком Дапчевићем руководио је [[Београдска операција|операцијом ослобођења југословенске престонице Београда]] октобра 1944. године.

За време Народноослободилачког рата (НОР), био је члан највиших политичких представништава Нове Југославије. Био је члан [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а од [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првог заседања]] (1942. године), а [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва АВНОЈ-а]] од [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања]], новембра 1943. године.

=== Послератни период ===
[[File:Postcards of Koča Popović 02.jpg|мини|Разгледнице Коче Поповића; део колекције „[[Адлигат]]”-а]]
После ослобођења [[Југославија|Југославије]], остао је у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] (ЈНА) и од [[15. септембар|15. септембра]] [[1945]]. до [[27. јануар]]а [[1953]]. године обављао дужност [[Начелници Генералштаба (Југославија)#Начелници Генералштаба ЈНА (1945—1992)|Начелника Генералштаба ЈНА]]. Чин [[генерал-пуковник]]а добио је [[16. децембра]] [[1947]]. године.<ref name="Borba">{{cite web|title=Унапређење генерала и адмирала Југословенске армије| url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp%7Cissue:UB_00064_19471222%7Cpage:1%7Cquery:%D1%92%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%81%20%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD|publisher=Borba|date=22. 12. 1947}}</ref> Активна војна служба му се завршила [[27. април]]а 1953. и преведен је у резерву. Положај Начелника Генералштаба ЈНА препустио је још једном партизанском генералу, [[Пеко Дапчевић|Пеку Дапчевићу]]. После завршетка војног службовања највише се посветио политичким пословима.
Био је посланик Уставотворне скупштине [[Демократска Федеративна Југославија|Демократске Федеративне Југославије]] и посланик Привремене народне скупштине Југославије. Од [[1945]]. године непрекидно је биран за народног посланика [[Скупштина СФРЈ|Савезне народне скупштине]] и [[Скупштина СР Србије|Народне скупштине]] [[Социјалистичка Република Србија|НР Србије]].

Од [[15. јануар]]а 1953. до [[23. април]]а [[1965]]. године био је члан [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]] (СИВ) и [[Списак министара иностраних послова Југославије#Савезни секретар за иностране послове ФНРЈ/СФРЈ (1953—1992)|Савезни секретар за иностране послове СФРЈ]]. Као секретар за иностране послове учествовао је у свим преговорима Југославије са многим земљама света. Коча Поповић је учествовао као шеф југословенских делегација на заседањима [[Генерална скупштина Уједињених нација|Генералне скупштине]] [[Уједињене нације|Организације уједињених нација]] (ОУН). Својом запаженом активношћу у ОУН-у и залагањем за принципе активне и мирољубиве коегзистенције много је допринео повећању угледа и афирмацији Југославије у свету. Заједно са [[Петар Стамболић|Петром Стамболићем]], председником СИВ-а и амбасадором у САД [[Вељко Мићуновић|Вељком Мићуновићем]] је био члан делегације Југославије на сахрани [[Џон Кенеди|Џона Ф. Кенедија]], [[25. новембар|25. новембра]] [[1963]]. године.<ref>{{cite web |url=https://www.jfklibrary.org/asset-viewer/archives/JFKWHP/1963/Month%2011/Day%2025/JFKWHP-1963-11-25-C?image_identifier=JFKWHP-KN-C30695 |title=STATE FUNERAL OF PRESIDENT KENNEDY: WHITE HOUSE, POST FUNERAL RECEPTION |author=<!--Not stated--> |date = 25. 11. 1963. |website=jfklibrary.org |publisher=JFK library |access-date = 12. 3. 2022.}}</ref>

Током [[1966]]. и [[1967]]. години обављао је функцију [[Потпредседник СФРЈ|Потпредседника Републике]]. За члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Савеза комуниста Југославије]] биран је на [[Шести конгрес КПЈ|Шестом]], [[Седми конгрес СКЈ|Седмом]] и [[Осми конгрес СКЈ|Осмом конгресу СКЈ]], а члан [[Председништво ЦК СКЈ|Председништва ЦК СКЈ]] постао је октобра 1966. године. Био је члан првог [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Србије|КП Србије]], а на [[Девети конгрес СКЈ|Деветом конгресу]] изабран је за члана Сталног дела Конференције СКЈ. Био је члан Савезног одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР-а Југославије]], од 1966. до [[1982]]. године Извршног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|ССРН Југославије]], [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]] и [[Савет народне одбране СФРЈ|Савета народне одбране]].

Из политичког живота се дефинитивно повукао [[3. новембар|3. новембра]] [[1972]]. године, после догађаја у [[Социјалистичка Република Хрватска|Хрватској]] и [[Социјалистичка Република Србија|Србији]], тзв. ''[[Чистка либерала у Србији|чистке либерала]]'', и отишао у пензију. [[Парада 85|Приликом прославе дана победе]] [[9. мај]]а [[1985]]. године, [[Председништво СФРЈ]] је изнело предлог да се Коча Поповић и [[Пеко Дапчевић]] унапреде у чин [[Генерал армије|генерала армије]]. Ово унапређење је била награда за њихово изузетно командовање армијским јединицама у [[Завршне операције за ослобођење Југославије 1945.|завршним операцијама за ослобођење Југославије]], међутим обојица су овај предлог одбила.

Поводом обележавања 70. годишњице [[Београдска операција|ослобођења Београда]], одлуком Скупштине града Београда, Загребачка улица у општини [[Градска општина Савски венац|Савски венац]] од [[18. септембар|18. септембра]] [[2014]]. носи име Коче Поповића.<ref>{{cite web |author= |url=http://www.kurir-info.rs/vesti/beograd/od-danas-zvanicno-koca-popovic-i-peko-dapcevic-dobili-svoju-ulicu-clanak-1561139 |title=Од данас званично: Коча Поповић и Пеко Дапчевић добили своју улицу |date= |website= |publisher= |access-date=24. 9. 2014 |archive-date=27. 10. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141027150053/http://www.kurir-info.rs/vesti/beograd/od-danas-zvanicno-koca-popovic-i-peko-dapcevic-dobili-svoju-ulicu-clanak-1561139 |url-status= }}</ref>

=== Последња воља и смрт ===
Након што је имао [[мождани удар]], пребачен је на [[Војномедицинска академија Универзитета одбране у Београду|Војномедицинску академију]] (ВМА), где је и преминуо [[20. октобар|20. октобра]] [[1992]]. године. Сахрањен је у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]]. Последња жеља му је била да на одру буде сам.{{sfn|Чкребић|2012|pp=393}}{{sfn|Црнобрња|2016|p=153}}<ref>{{Cite web|url=http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#issue:UB_00064_19921021|title=Juče u Beogradu: Umro Koča Popović|date=21. 10. 1992|website=istorijskenovine.unilib.rs|publisher=[[Борба (новине)|Borba]]|pages=1}}</ref>

Своју последњу вољу, Коча Поповић је написао шеснаест година пре своје смрти, [[26. септембар|26. септембра]] [[1976]]. године. У њој је истакао да када умре „жели да буде спаљен, без икаквих церемонија и поворке, опроштајних говора, венаца и других почасти” које би му иначе следовале. Својом последњом вољом је желео „''да сачува самопоштовање, као човек; сматрајући то највишом обавезом према људима и вредностима на којима је почивала снага и величина наше Револуције.''”{{sfn|Чкребић|2012|p=392}}

== Приватни живот == 
Био је у браку са Вероником Вјером Бакотић (1913—2005) и од ње се развео после рата. Од [[1946]]. године, живео је невенчано са [[Лепа Перовић|Лепосавом Лепом Перовић]] (1911—2000), [[Партизанска споменица 1941.|првоборцем]] из [[Бања Лука|Бања Луке]]. Деце није имао. 

До краја живота живео је у [[Београд]]у, иако је доста времена проводио и у [[Дубровник]]у, у ком је последњи пут боравио лета [[1991]]. године.{{sfn|Чкребић|2012|p=392}}

== Књижевност и публицистика ==
[[Датотека:Orden narodnog heroja (izlozba IAB).jpg|мини|усправно|Орден народног хероја, Коче Поповића на изложби у [[Историјски архив Београда|Историјском архиву града Београда]]]]
Мање је познато да се Коча Поповић, за време студија у [[Париз]]у, прикључио [[Надреализам|надреалистичком покрету]]. Познавао је уметнике из Бретоновог круга и одржавао комуникацију између београдске и француске групе надреалиста.

Са [[Стеван Живадиновић|Ваном Бором]], [[Робер Деснос|Робером Десносом]] и другим уметницима окупљеним око париског часописа ''Revue Du Cinéma'' (бр. 3). Године [[1929]]. потписао је протест „Човек од укуса“. Писао је филмске критике и за лист ''Paris Soir''. Био је сарадник београдског часописа ''50'' у Европи. Био је члан групе београдских надреалиста и један је од потписника манифеста.

Године [[1931]]. са [[Марко Ристић|Марком Ристићем]] објавио је књигу „''Нацрт за једну феноменологију ирационалног''“. А од 1931. до [[1932]]. сарађивао је у часопису ''Надреализам данас и овде''. Тада је добио псеудоним ''Гроф'' који је касније користио у партизанима и током рата то му је било шифровано име.{{sfn|Чкребић|2012|p=217}}

Као публициста написао је више дела, међу којима су најзначајнија: 
* ''Дневник о ратном путу Прве пролетерске бригаде'', [[1946]].
* ''За правилну оцену ослободилачког рата народа Југославије'', [[1949]].
* ''Белешке уз ратовање'', [[1988]].

== Одликовања ==
Одликован је бројним високим [[одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовањима СФР Југославије]]:
{{columns-list|3|
* [[Орден слободе|Орденом слободе]], 
* [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]], којим је одликован [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године.
* [[Орден јунака социјалистичког рада|Орденом јунака социјалистичког рада]],
* [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]],
* [[Орден ратне заставе|Орденом ратне заставе]], 
* [[Орден југословенске заставе|Орденом југословенске заставе са лентом]], 
* [[Орден партизанске звезде|Орденом партизанске звезде са златним венцем]] (два пута), 
* [[Орден Републике|Орденом Републике са златним венцем]],
* [[Орден заслуга за народ|Орденом заслуга за народ за златном звездом]],
* [[Орден братства и јединства|Орденом братства и јединства са златним венцем]],
* [[Орден за храброст|Орденом за храброст]],
* [[Партизанска споменица 1941.|Партизанском споменицом 1941.]]
}}

Одликовањем [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]:
* [[Орден Круне|Орденом Југословенске круне петог реда]].

Такође је одликован са многобројним иностраним одликовањима, а међу њима се истичу:<ref>{{Cite journal|last=Гачић|first=Драган| year=2015|title=Одликовања из легата историјског архива Београда|url=|journal=|publisher=Историјски архив Београда|volume=|pages=|via=}}</ref><ref>{{Cite book|last=Ацовић|first=Драгомир|title=Слава и част: Одликовања међу Србима, Срби међу одликовањима|year=2012|location=Београд|publisher=Службени гласник РС|pages=351–353}}</ref>
{{columns-list|3|
* [[Орден Астечког орла]] првог реда, [[Мексико]]
* [[Орден финске беле руже]] првог реда, [[Финска]]
* [[Орден Бурмаnске Уније|Орден Бурманске уније]] првог реда, [[Мјанмар|Бурма]]
* [[Орден вође (Авганистан)|Орден Вође првог реда]], [[Авганистан]]
* [[Орден Два Нила]] првог реда, [[Судан]]
* [[Краљевски орден Ђорђа I]] првог реда, [[Краљевина Грчка]]
* [[Орден за заслуге (Аргентина)|Орден за заслуге]] првог реда, [[Аргентина]]
* [[Орден за заслуге (Чиле)|Орден за заслуге]] првог реда, [[Чиле]]
* [[Орден за заслуге за Републику Италију]] првог реда, [[Италија]]
* [[Велики крст националног ордена јужног крста]] првог реда, [[Бразил]]
* [[Орден Кондора Анда]] првог реда, [[Боливија]]
* [[Орден Ослобођења (Шпанска република)|Командирски крст ослобођења Шпаније]], Шпанска републиканска влада у егзилу
* [[Легија части|Орден Легије части]] првог и трећег реда, [[Француска]]
* [[Орден Мађарске заставе]] првог реда, [[Народна Република Мађарска|НР Мађарска]]
* [[Орден Манелика II]] првог реда, [[Етиопско царство|Етиопија]]
* [[Орден Народне слободе]] првог реда, [[Народна Република Бугарска|НР Бугарска]]
* [[Орден Оранско-Насавског дома]] првог реда, [[Холандија]]
* [[Орден Републике (УАР)|Орден Републике]] првог реда, [[Египат]]
* Велика лента [[Орден Републике (Тунис)|Орден Републике]] првог реда, [[Тунис]]
* [[Орден Светог Олафа]] првог реда, [[Норвешка]]
* [[Орден соватаре]] првог реда, [[Камбоџа]]
* [[Орден исландског сокола]] првог реда, [[Исланд]]
* [[Орден Суворова]] првог и другог реда, [[Совјетски Савез]]
* [[Орден белог лава|Орден Белог лава]] другог реда, [[Чехословачка Социјалистичка Република|Чехословачка]]
* [[Орден Гринвалдског крста]] другог реда,
* [[Орден Ослобођења]] четвртог реда,
* Златна звезда [[Чехословачки војни орден "За Слободу"|Чехословачког војног ордена "За Слободу"]],
* Златна медаља части града Атине,
* [[Чехословачки ратни крст 1939]], [[Чехословачка]]
* Споменица крунисања краљице Елизабете друге, 1953, [[Уједињено Краљевство]]
* Споменица 20-годишњице победе у великом отаџбинском рату 1941—1945, Совјетски Савез
}}

== Галерија ==
<center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125">
Датотека:Koča Popović uniforma kraljevske vojske.jpg|[[Поручник]] Коча Поповић у униформи [[Југословенска војска|Југословенске војске]]
Датотека:Jugoslovenski artiljerci u Španiji.jpg|Коча Поповић (четврти здесна, средњи ред) са артиљерцима батерије „[[Карл Либкнехт]]“ у Шпанији, 1937.
Датотека:Koča Popović.jpg|Генерал Коча Поповић у [[Дрвар]]у, [[1944]].
Датотека:Popović and Lekić 1943.jpg|Коча Поповић и [[Данило Лекић Шпанац|Данило Лекић]] после [[битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]]
Датотека:Koča Popović, Peko Dapčević i Kosta Nađ.jpg|Коча Поповић, [[Пеко Дапчевић]] и [[Коста Нађ]], 1944. године
Датотека:Koča Popović and Tito, photo by Stevan Kragujević.jpg|Коча Поповић са Титом
Датотека:Koča Popović UN.jpg|Коча Поповић и [[Добривоје Видић]] на заседању [[Генерална скупштина Уједињених нација|Генералне скупштине ОУН]]
Датотека:Stevan Kragujevic, Koca Popovic, 15. janua .JPG|Коча Поповић у позним годинама
Датотека:Grob Koče Popovića.jpg|Гроб Коче Поповића у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана на Новом гробљу]]
</gallery></center>

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* [[Војна енциклопедија]] (књига седма). Београд 1974. година.
* {{cite encyclopedia|year=1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id=}}
* {{Cite book|last=Чкребић|first=Душан|authorlink =Душан Чкребић |year=2012|title=Коча Поповић — Дубока људска тајна |publisher=Службени гласник | location = Београд|isbn=978-86-519-1616-1|page=|ref=harv}}
* {{Cite book|last=Ацовић|first=Драгомир|authorlink =Драгомир Ацовић |year=2013|title=Слава и част — Одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима |publisher=Службени гласник | location = Београд|isbn=978-86-519-1750-2|page=}}
* {{Cite book|last=Марић|first=Миломир|authorlink =Миломир Марић |year=1987|title=Деца комунизма |publisher=Просвета | location = Београд|isbn=978-86-7159-007-0|page=}}
* {{Cite book|last=Иветић|first=Велимир|authorlink = |year=2000|title=Начелници генералштаба 1876—2000|publisher=Новинско-информативни центар ВОЈСКА |location = Београд|id=}}
* {{Cite book|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|title=Историја српске државности|volume=3|year=2001|url=https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}}
* {{Cite book|title=Неочекивана промјена: како је створен Покрет несврстаних: дневнички записи Богдана Црнобрње из 1961. године|year=2016|publisher=Музеј историје Југославије и Станко Црнобрња|location=Београд|isbn=978-86-84811-36-5|page=289|ref=harv}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* {{Јутјуб|6hS61KVBbmI|title=Титова соба тајни: Константин Коча Поповић}}
* [https://web.archive.org/web/20060624003701/http://www.serbiansurrealism.com/ Надреалистички покрет у Србији]
* [http://www.rastko.rs/knjizevnost/jderetic_knjiz/jderetic-knjiz_10.html#_Toc412464113 Јован Деретић: Кратка историја српске књижевности (Надреализам)]
* [http://www.arhiv-beograda.org/index.php/rs/legat-koca Легат Константина-Коче Поповића и Лепосаве-Лепе Перовић (Историјски архив Београда)]
* [http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/jugoslovenski_komunisti_na_zapadnoj_strani.26.html?news_id=122765 Југословенски комунисти на западној страни („Данас“, 22. септембар 2007)]
* [http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/538981/Svetska-premijera-Dokumentarac-Gorana-Markovica-o-Koci-Popovicu Светска премијера: Документарац Горана Марковића о Кочи Поповићу („Блиц“, 2. март 2015)]
* [https://www.blic.rs/vesti/drustvo/intervju-sa-kocom-popovicem-iz-1989-milosevic-je-bio-obican-bankarski-pacov-zbog/8cgwmrh ИНТЕРВЈУ СА КОЧОМ ПОПОВИЋЕМ ИЗ 1989. "Милошевић је био обичан банкарски пацов, због њега ће бити крви до колена" („Блиц”, 2. фебруар 2018)]
* [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:727022-ZAOSTAVSTINA-NAJBOLjEG-TITOVOG-KOMANDANTA-Koca-ostavio-zlatni-orden-sa-61-brilijantom Коча оставио златни орден са 61 брилијантом („Вечерње новости”, 13. мај 2018)]
* [https://www.youtube.com/watch?v=K5VP8u-b2Rg Трибина „Коча Поповић — гроф комунистичке Југославије”]
* [https://www.novosti.rs/drustvo/vesti/1119498/istorijski-dodatak-tito-hteo-strelja-kocu-neverovatni-zivotni-zapleti-najslavnijeg-ratnog-komandanta ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК — ТИТО ЈЕ ХТЕО ДА СТРЕЉА КОЧУ: Невероватни животни заплети најславнијег ратног команданта („Вечерње новости”, 25. мај 2022)]
* [https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2022&mm=10&dd=20&nav_id=2230682 Коча Поповић, надреалиста у униформи Прве пролетерске бригаде, идеалиста до краја живота (Б92, 20. октобар 2022)]

{{s-start}}
{{s-off}}
{{s-bef|before=[[Александар Ранковић]]}}
{{s-ttl|title=[[Потпредседник СФРЈ]] | years=1966–1967}}
{{s-aft|after=Функција укинута}}
{{s-bef|before=[[Едвард Кардељ]]}}
{{s-ttl|title=[[Списак министара иностраних послова Југославије|Савезни секретар за иностране послове ФНРЈ]]|years=1953–1965}}
{{s-aft|after=[[Марко Никезић]]}}
{{s-mil}}
{{s-bef|before=[[Арсо Јовановић]]}}
{{s-ttl|title=[[Начелници Генералштаба (Југославија)|Начелник Генералштаба]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]]|years= 15. септембар 1945 – 27. јануар 1953}}
{{s-aft|after=[[Пеко Дапчевић]]}}
{{s-end}}

{{1. пролетерска дивизија}}
{{Команданти и комесари ГШ Србије}}
{{Уметници у НОБ}}
{{Савезни секретари иностраних послова СФРЈ}}
{{Команданти ЈНА}}
{{Шпански борци генерали ЈНА}}
{{Народни хероји-Београд}}
{{Подножје|Биографија|Филозофија|Књижевност|Војска|Југословени у Шпанском грађанском рату|Народноослободилачка борба|СФРЈ}}

{{СОРТИРАЊЕ:Поповић, Коча}}
[[Категорија:Рођени 1908.]]
[[Категорија:Умрли 1992.]]
[[Категорија:Комунисти Србије]]
[[Категорија:Чланови ЦК КП/СК Србије]]
[[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]]
[[Категорија:Југословени у Шпанском грађанском рату]]
[[Категорија:Учесници Априлског рата]]
[[Категорија:Официри и подофицири Југословенске војске у НОВЈ]]
[[Категорија:Југословенски партизани]]
[[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]]
[[Категорија:Већници АВНОЈ-а]]
[[Категорија:Српске војсковође]]
[[Категорија:Србија у Народноослободилачкој борби]]
[[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]]
[[Категорија:Носиоци Ордена Југословенске круне]]
[[Категорија:Носиоци Ордена слободе]]
[[Категорија:Носиоци Ордена народног ослобођења]]
[[Категорија:Јунаци социјалистичког рада]]
[[Категорија:Народни хероји - П]]
[[Категорија:Носиоци Легије части (Србија)]]
[[Категорија:Генерал-пуковници ЈНА]]
[[Категорија:Српски филозофи]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Српски надреалисти]]
[[Категорија:Српски публицисти]]
[[Категорија:Југословенски филозофи]]
[[Категорија:Југословенски књижевници]]
[[Категорија:Југословенски песници]]
[[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]]
[[Категорија:Посланици Народне скупштине ФНРЈ (први сазив)]]
[[Категорија:Министри СФР Југославије]]
[[Категорија:Чланови Председништва СФРЈ]]
[[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]]
[[Категорија:Чланови Савета народне одбране СФРЈ]]
[[Категорија:Политичари из Београда]]
[[Категорија:Носиоци Ордена белог лава]]
[[Категорија:Официри из Београда]]
[[Категорија:Књижевници из Београда]]
[[Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]]
[[Категорија:Носиоци Ордена ратне заставе]]
[[Категорија:Генерали НОВЈ]]
[[Категорија:Посланици АСНОС-а]]