Извор странице Мркоњић Град

{{Насељено мјесто у Босни и Херцеговини
| мјесто = Мркоњић Град
| слика = Mrkonjić Grad.jpg
| опис_слике = Поглед на Мркоњић Град
| грб = Mrkonjić Grad (grb).svg
| ентитет = Република Српска
|општина = Мркоњић Град
|надм висина = 591
|популација = {{decrease}} 7.017<ref name="б">[http://www2.rzs.rs.ba/static/uploads/bilteni/popis/rezultati_popisa_po_naseljenim_mjestima/Rezultati_Popisa_2013_Naseljena_mjesta_WEB.pdf Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПО НАСЕЉЕНИМ МЈЕСТИМА]</ref>
|попис = 2013
|површина =
|поштански код = 70260
|позивни број = 050
|гшир = 44.41693
|гдуж = 17.08401
|застава=Mrkonjic-Grad-Flag.png}}
'''Мркоњић Град''', у прошлости зван '''Варцар Вакуф''',<ref name="карта"/> је градско насеље и сједиште [[општина Мркоњић Град|истоимене општине]] у западном дијелу [[Република Српска|Републике Српске]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]]. По [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини]], а према [[Резултати пописа становништва у Републици Српској 2013.|коначним подацима за Републику Српску]] које је издао [[Републички завод за статистику (Република Српска)|Републички завод за статистику]], у насељу Мркоњић Град је живјело 7.017 лица.<ref name="б" />

Налази се у географској области [[Босанска Крајина]]. Подручје општине обухвата 68.455 [[хектар]]а површине и лежи на просјечно 591 метар [[апсолутна висина|надморске висине]]. У данашње вријеме овдје живи око 16.000 становника, међу којима [[Срби]] чине апсолутну већину.<ref name="geografija">{{Cite web |url=http://www.mrkonjic-grad.rs.ba/5/mrkonjic-grad/Polozaj/Grada |title=Положај града |accessdate=20. 09. 2007. |last= |first= |date= |work= |publisher= |archive-date=02. 04. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080402011402/http://www.mrkonjic-grad.rs.ba/5/mrkonjic-grad/Polozaj/Grada |url-status= }}</ref>

Основна одлика конфигурације терена општине је наглашена рељефност, јер највећи дио припада брдско-планинском простору. Наиме, Мркоњић Град је са свих страна окружен [[планина]]ма: [[Лисина (планина)|Лисина]], [[Димитор]], [[Чемерница (планина у БиХ)|Чемерница]], [[Мањача]] и [[Овчара (планина)|Овчара]].<ref name="zav">Гојко Јокић: „Мркоњић Град — Град I засједања ЗАВНОБиХ-а“, 1979. године</ref> Заступљена је [[Умереноконтинентална клима|умјерено континентална клима]], а просјечна годишња [[температура]] износи 9&nbsp;°C. Саобраћајну мрежу чине [[магистрални пут|магистралне]] и [[регионални пут|регионалне]] саобраћајнице, које допуњује мрежа [[локални пут|локалних путева]].<ref name="geografija" />

Оно што се веже за ову општину је Прво засједање [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине|ЗАВНОБиХ-а]] [[25. новембар|25. новембра]] [[1943]]. када је [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босна и Херцеговина]] проглашена републиком [[Срби|Срба]], [[Хрвати|Хрвата]] и [[Муслимани (народ)|Муслимана]]. Мркоњић Град је познат и по најквалитетнијим косама у региону — „[[варцарка]]ма“, које добијају од старог имена града, Варцар Вакуфа.<ref name="kosa">{{Cite web|url=http://www.glassrpske.com/plus/teme/Cuvari-tajne-kaljenja-kose-kovanice/lat/45100.html|title=Чувари тајне каљења косе кованице |accessdate=07. 9. 2010|last=|first= |date=|work= |publisher=}}</ref>

Привредно, ово је крај рудних налазишта [[гвожђе|гвожђа]] и [[бакар|бакра]], развијеног [[занатство|занатства]], богатих [[шума|шумских]] површина итд.

== Демографија ==
=== Демографија општине ===
[[Датотека:Мркоњић град - главни трг -- Mrkonjić grad - Main Square.jpg|350пpx|мини|десно|Мркоњић Град — Главни трг са здањем општине]]
{{Главни чланак|Демографија Мркоњић Града}}Према најстаријим сачуваним записима ово подручје су првобитно насељавали становници Варцарева и Мајдана, ([[Католичка црква|католичке]] и [[муслимани|муслиманске]] вјере). Међутим у [[17. век|17.]] и [[18. век|18. вијеку]], времену великих сеоба на западном [[Балканско полуострво|Балкану]], структура становништва се знатно промијенила. Доселио се [[Католичка црква|католички]] живаљ из западне [[Босна|Босне]], [[Далмација|Далматинске Загоре]] и српско [[православље|православно]] становништво из [[Лика|Лике]], источне [[Херцеговина|Херцеговине]], [[Црна Гора|Црне Горе]] и [[гламоч]]ког и [[Босанско Грахово|граховског]] подручја.<ref name="monografija">Ловреновић Иван: „Мркоњић-Град — монографија“, Народни универзитет, Мркоњић-Град 1973.</ref><ref name="stanov">Шпирић Н, Маријанац З: „Становништво Републике Српске“, Бања Лука 2000.</ref>

Према службеном [[попис становништва|попису становништва]] из [[1991]]. године, општина Мркоњић Град је имала 27.395 становника, распоређених у 38 насеља. Сам [[град]] је имао 11.225 становника или 40,97% од укупног броја.<ref name="statistika">{{Cite web|url=http://www.fzs.ba/popis.htm|title=Федерални завод за статистику Босне и Херцеговине|accessdate=20. 09. 2007.|last=|first=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20140111035218/http://www.fzs.ba/popis.htm|archive-date=11. 01. 2014.|url-status=dead}}</ref> Један дио општине (из овог пописа) је касније, по [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонском споразуму]], припојен општини [[Јајце]].

{{-}}
<center>
{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" style="margin:auto;"
|! colspan="5" style="background:#bdf; font-size:90%; text-align:center;"| '''БРОЈ СТАНОВНИКА ОПШТИНЕ'''<ref name="statistika" /><ref name="glasnik">Опћа приручна и адресна књига за Босну и Херцеговину: „Босански гласник“, Сарајево 1914. године</ref><ref name="privreda">{{Cite web |url=http://www.mrkonjic-grad.rs.ba/7/mrkonjic-grad/Privreda/ |title=Привреда |accessdate=20. 09. 2007 |last= |first= |date= |work= |publisher= |archive-date=24. 12. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071224081523/http://www.mrkonjic-grad.rs.ba/7/mrkonjic-grad/Privreda/ |url-status= }}</ref><ref name="godisnjak">Статистички годишњак Републике Српске, Бања Лука 2001.</ref>
|-  style="text-align:center; font-size:85%; vertical-align:middle; background:lightsteelblue;"
|! colspan="2"| '''ПРЕМА ПОПИСИМА'''
|! colspan="2"| '''ПО МЈЕСНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА (1991)'''
|-
|  style="width:141pt; text-align:center; height:25pt;"| {{зас|Аустроугарска}} [[1910]].
|  style="text-align:center; width:141pt;"|20.620
|  style="text-align:left; width:141pt;"|Баљвине
|  style="text-align:right; width:141pt;"|1.140
|-
|  style="width:141pt; text-align:center; height:25pt;"| {{зас|Краљевина Југославија}} [[1931]].
|  style="text-align:center; width:141pt;"|27.014
|align="left"|Бараћи
|align="right"|1.029
|-
|  style="text-align:center; height:25pt;"| {{зас|СФРЈ}} [[1948]].
| style="text-align:center;"|29.175
|align="left"|Бјелајце
|align="right"|3.608
|-
|  style="text-align:center; height:25pt;"| {{зас|СФРЈ}} [[1953]].
| style="text-align:center;"|31.301
|align="left"|Герзово
|align="right"|868
|-
|  style="text-align:center; height:25pt;"| {{зас|СФРЈ}} [[1961]].
| style="text-align:center;"|30.949
|align="left"|Горња Пецка
|align="right"|690
|-
|  style="text-align:center; height:25pt;"| {{зас|СФРЈ}} [[1971]].
| style="text-align:center;"|30.159
|align="left"|Мајдан
|align="right"|1.774
|-
|  style="text-align:center; height:25pt;"| {{зас|СФРЈ}} [[1981]].
| style="text-align:center;"|29.684
|align="left"|Медна
|align="right"|934
|-
|  style="text-align:center; height:25pt;"| {{зас|СФРЈ}} 1991.
| style="text-align:center;"|27.395
|align="left"|Мркоњић Град
|align="right"|11.225
|-
|  style="text-align:center; height:25pt;"| {{зас|Република Српска}} [[1993]].
| style="text-align:center;"|22.987*
|align="left"|Пецка
|align="right"|284
|-
|  style="text-align:center; height:25pt;"| {{зас|Босна и Херцеговина}} [[1999]].
| style="text-align:center;"|19.155*
|align="left"|Подбрдо
|align="right"|2.870
|-
|  style="text-align:center; height:25pt;"| {{зас|Босна и Херцеговина}} [[2007]].
| style="text-align:center;"|21.160*
|align="left"|Подрашница
|align="right"|1.123
|-
| colspan="2"  style="text-align:center; font-size:75%; height:25pt;"| '''*Напомена:''' процјена
|align="left"|Шеховци
|align="right"|1.850
|}
</center>

=== Демографија града ===
{{ДемографијаБиХ
| naslov_tabele            = Састав становништва
| ime_naseljenog_mjesta    = Мркоњић Град
| vrsta_naseljenog_mjesta  = насељено мјесто
| maticni_broj             = 214272
| admin_godina             = 2013
| g2013_izvor              =<ref name="popis2013">{{cite web |title=Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik |url=https://www.popis.gov.ba/popis2013/knjige.php?id=2 |website=popis.gov.ba |publisher=Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine |access-date=7. 4. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210407103505/https://www.popis.gov.ba/popis2013/knjige.php?id=2 |archive-date=07. 04. 2021 |url-status=live }}</ref>
| g1991_izvor              = 
| g1981_izvor              =<ref name="Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.">{{Cite web| url=http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1981/pdf/G19814001.pdf |title=Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981. |work=stat.gov.rs |accessdate= 18. 9. 2015}}</ref>
| g1971_izvor              =<ref name="Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.">{{Cite web| url=http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1971/pdf/G19714001.pdf |title=Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971. |work=stat.gov.rs |accessdate= 18. 9. 2015}}</ref>
| g1961_izvor              =
| g1948_izvor              =<ref>{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref>
| g2013_ukupno             = 7371
| g2013_bosnjaci           = 115
| g2013_srbi               = 7130
| g2013_hrvati             = 52
| g2013_muslimani          = 3
| g2013_bosanciihercegovci = 2
| g2013_albanci            = 3
| g2013_jugosloveni        = 8
| g2013_crnogorci          = 5
| g2013_slovenci           = 1
| g2013_makedonci          = 1
| g2013_madjari            = 
| g2013_nisu_izjasnili     = 35
| g2013_nepoznato          = 10
| g1991_ukupno             = 8422
| g1991_muslimani          = 1450
| g1991_srbi               = 5945
| g1991_hrvati             = 454
| g1991_jugosloveni        = 470
| g1981_ukupno             = 6602
| g1981_muslimani          = 1414
| g1981_srbi               = 4077
| g1981_hrvati             = 427
| g1981_jugosloveni        = 618
| g1981_albanci            = 11
| g1981_makedonci          = 6
| g1981_madjari            = 1
| g1981_crnogorci          = 30
| g1971_ukupno             = 4089
| g1971_muslimani          = 1419
| g1971_srbi               = 2156
| g1971_hrvati             = 406
| g1971_jugosloveni        = 62
| g1971_albanci            = 6
| g1971_makedonci          = 1
| g1971_madjari            = 
| g1971_crnogorci          = 21
| g1961_ukupno             = 2770
| g1961_muslimani          = 
| g1961_srbi               = 1304
| g1961_hrvati             = 542
| g1961_jugosloveni        = 833
| g1961_albanci            = 2
| g1961_makedonci          = 2
| g1961_madjari            = 1
| g1961_crnogorci          = 15
| g1948_ukupno             = 2249
}}

== Насељена мјеста ==
У оквиру општине данас постоји 37 насељених мјеста, организованих у десет [[месна заједница|мјесних заједница]].<ref name="geografija" /> Највећи дио пријератне општине остао је у саставу [[Република Српска|Републике Српске]]. У састав [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације БиХ]] ушао је насељени дио мјеста [[Власиње (Мркоњић Град)|Власиње]], које је раније припадало мркоњићкој општини.

Мрежа насеља је развијена, али и неравномјерно распоређена. Најгушћа је око града док је на сјеверном, западном и југозападном дијелу општине рјеђа. [[Село|Сеоска насеља]] су најчешће развијеног типа и имају мали број становника (50—150).<ref name="diplomski">Весна Милаковић: Дипломски рад — „Туристички потенцијали Општине Мркоњић Град“, Природно-математички факултет, Нови Сад 2003.</ref>

== Природне одлике ==
=== Геологија и рељеф ===
[[Датотека:Lisina (Mrkonjić Grad).jpg|мини|десно|200п|Планина Лисина]]
Највећи дио Мркоњић Града припада брдско-планинском подручју јер је окружен [[планина]]ма: [[Лисина (планина)|Лисина]] (1.467 м), [[Димитор]] (1.483 м), [[Чемерница (планина у БиХ)|Чемерница]] (1.338 м), [[Мањача]] (1.239 м) и [[Овчара (планина)|Овчара]] (1.576 м). Између планина се налазе висоравни Подрашко поље и Подови, док су долинска подручја релативно мала и налазе се уз водотоке ријека.
Географски положај општине Мркоњић Град обухвата подручје између 44° 11' и 44° 34' сјеверне географске ширине и од 16° 47' до 17° 15' источне географске дужине по Гриничу.

Геолошку грађу терена сачињавају [[стене|стијене]] различите по постанку, старости, физичко-механичким, геомеханичким, хидрогеолошким и другим особинама. Шире подручје општине изграђено је од пермотријаских, доњокредних и неогених [[седимент|седимената]]. Осим тога, овдје су присутна и налазишта минерала: [[боксит]]а, грађевинског камена [[кречњак]]а и [[доломит]]а, [[кварцит]]а и [[глина|глине]].<ref name="mudrenovic">Мудреновић В: Дипломски рад — „Испитати геолошки састав и тектонику склопа ближе околине Мркоњић-Града са нарочитим освртом на рудне појаве“, Београд 1957.</ref>

У [[геотектоника|тектонском]] погледу, подручје општине припада унутрашњим [[Динарске планине|Динаридима]] и зони [[Палеозоик|палеозојских]] шкриљаца и [[Мезозоик|мезозојских]] кречњака. Тектонски покрети су се на овом подручју јављали већ у млађем [[палеозоик]]у. Почетком [[тријас]]а наступило је спуштање и ова област је преплављена тријаским морем. Процес наизмјеничног издизања и спуштања копна настављен је кроз дуге геолошке периоде ([[креда (периода)|креду]], [[олигомиоцен]]), да би током [[алпска орогенеза|алпске орогенезе]] дошло до коначног настанка копна и спуштања котлине у којој се данас налази Мркоњић Град.

Основни облици рељефа овог подручја су крашки и флувијални, а основна структурна особина терена је пружање наслага у правцу [[северозапад|сјеверозапад]]-[[југоисток]].<ref name="prostorni">Просторни план Општине Мркоњић Град, 1988. година</ref>

=== Клима ===
Подручје општине карактерише умјерено-континентална [[клима]] са микроклиматским карактеристикама планинског подручја. Карактеристичне су хладне [[зима|зиме]], умјерено топла [[лето|љета]], јасно изражена прелазна годишња доба и редовна појава [[снијег]]а у зимским мјесецима.<ref name="klima">Куштриновић Н: „Клима Републике Српске“, Бања Лука 1996.</ref> У граду је [[6. децембар|6. децембра]] 2007. отворена [[Метеорологија|метеоролошка]] станица.<ref name="meteo">{{Cite web |url=http://www.mrkonjicgrad.com/novosti/opstina/otvorena-savremena-meteoroloska-stanica/ |title=Метеоролошка станица |accessdate=09. 12. 2007 |last= |first= |date= |work= |publisher= |archive-date=29. 06. 2013 |archive-url=https://archive.today/20130629221651/http://www.mrkonjicgrad.com/novosti/opstina/otvorena-savremena-meteoroloska-stanica/ |url-status=unfit }}</ref>

<center>
{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" style="margin:auto;"
|! colspan="14" style="background:#bdf; font-size:90%; text-align:center;"| '''КЛИМАТСКИ ПАРАМЕТРИ (1970—1985)'''<ref name="diplomski" />
|- style="text-align:center;"
|!  style="background:lightsteelblue; font-size:85%; width:170pt; height:20pt;"| '''ПЕРИОД'''
|!  style="font-size:90%; width:40pt;"| Јан
|!  style="font-size:90%; width:40pt;"| Феб
|!  style="font-size:90%; width:40pt;"| Мар
|!  style="font-size:90%; width:40pt;"| Апр
|!  style="font-size:90%; width:40pt;"| Мај
|!  style="font-size:90%; width:40pt;"| Јун
|!  style="font-size:90%; width:40pt;"| Јул
|!  style="font-size:90%; width:40pt;"| Авг
|!  style="font-size:90%; width:40pt;"| Сеп
|!  style="font-size:90%; width:40pt;"| Окт
|!  style="font-size:90%; width:40pt;"| Нов
|!  style="font-size:90%; width:40pt;"| Дец
|!  style="font-size:90%; width:50pt;"| Просјек
|- style="text-align:center;"
|!  style="background:lightsteelblue; font-size:85%; height:20pt;"| '''ТЕМПЕРАТУРА''' ( °C)
|!  style="font-size:90%; "| -3,1
|!  style="font-size:90%; "| 1,2
|!  style="font-size:90%; "| 3,9
|!  style="font-size:90%; "| 8,7
|!  style="font-size:90%; "| 12,8
|!  style="font-size:90%; "| 15,9
|!  style="font-size:90%; "| 17,9
|!  style="font-size:90%; "| 17,4
|!  style="font-size:90%; "| 14,3
|!  style="font-size:90%; "| 10,2
|!  style="font-size:90%; "| 6,2
|!  style="font-size:90%; "| -1,0
|!  style="font-size:90%; "| '''8,7'''
|- style="text-align:center;"
|!  style="background:lightsteelblue; font-size:85%; height:20pt;"| '''РЕЛ. ВЛАЖ. ВАЗДУХА''' (%)
|!  style="font-size:90%; "| 85
|!  style="font-size:90%; "| 80
|!  style="font-size:90%; "| 79
|!  style="font-size:90%; "| 77
|!  style="font-size:90%; "| 76
|!  style="font-size:90%; "| 75
|!  style="font-size:90%; "| 75
|!  style="font-size:90%; "| 73
|!  style="font-size:90%; "| 79
|!  style="font-size:90%; "| 80
|!  style="font-size:90%; "| 81
|!  style="font-size:90%; "| 83
|!  style="font-size:90%; "| '''79'''
|- style="text-align:center;"
|!  style="background:lightsteelblue; font-size:85%; height:20pt;"| '''ОБЛАЧНОСТ'''
|!  style="font-size:90%; "| 6,6
|!  style="font-size:90%; "| 6,4
|!  style="font-size:90%; "| 6,1
|!  style="font-size:90%; "| 5,8
|!  style="font-size:90%; "| 5,6
|!  style="font-size:90%; "| 5,3
|!  style="font-size:90%; "| 5,0
|!  style="font-size:90%; "| 4,9
|!  style="font-size:90%; "| 5,4
|!  style="font-size:90%; "| 5,5
|!  style="font-size:90%; "| 5,9
|!  style="font-size:90%; "| 6,1
|!  style="font-size:90%; "| '''5,7'''
|- style="text-align:center;"
|!  style="background:lightsteelblue; font-size:85%; height:20pt;"| '''ПАДАВИНЕ''' (-{mm}-)
|!  style="font-size:90%; "| 83
|!  style="font-size:90%; "| 65
|!  style="font-size:90%; "| 74
|!  style="font-size:90%; "| 93
|!  style="font-size:90%; "| 101
|!  style="font-size:90%; "| 110
|!  style="font-size:90%; "| 74
|!  style="font-size:90%; "| 64
|!  style="font-size:90%; "| 80
|!  style="font-size:90%; "| 81
|!  style="font-size:90%; "| 128
|!  style="font-size:90%; "| 105
|!  style="font-size:90%; "| '''1.058'''
|}
</center>

=== Хидрологија ===
[[Датотека:Jezero Bočac.jpg|мини|десно|200п|Језеро Бочац]]
Овај крај је испресијецан бројним, мањим и већим воденим токовима. Уопштено, разликују се двије главне хидрографске цјелине: прва, чије воде припадају водотоку ријеке [[Врбас (ријека)|Врбас]] (око 85%) и друга, чије воде припадају водотоку [[Сана (ријека)|Сане]] (око 15%).<ref name="diplomski" /> Мањи водотоци, нарочито бројни на падинама Димитора и Лисине, представљају значајне водене ресурсе у локалним оквирима.<ref name="prostorni" />

Општини Мркоњић Град припада дио тока Врбаса од Дабрачког завоја до улаза у кањон Тијесно, дужине 15 км. На овом потезу се налази [[хидроелектрана Бочац]] и истоимено акумулационо [[Бочац (језеро)|језеро]]. [[Црна ријека]] је отока језера [[Балкана]] и лијева притока Врбаса. Дужина њеног тока је 17 км, а тече у правцу [[југ]]-[[север|сјевер]].<ref name="diplomski" /> Рјечица [[Понор (ријека)|Понор]] представља јединствену хидролошко-геоморфолошку појаву. Она извире код села [[Подрашница]], а понире испод југозападне падине [[Мањача|Мањаче]], да би се опет појавила у мјесту [[Крупа на Врбасу]] и под именом Крупа се улива у Врбас.<ref name="diplomski" />

У [[Доња Пецка|Доњој Пецкој]] се налази извор Сане, која неколико километара тече кроз мркоњићку општину и послије укупног тока од преко 140 km се улива у [[Уна|Уну]] код [[Нови Град (град)|Новог Града]].<ref>{{Cite web|url=http://www.voders.org/index.php/slivovi/sliv-une|title=Слив Уне|accessdate=09. 10. 2010|last=|first=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20131015095009/http://www.voders.org/index.php/slivovi/sliv-une|archive-date=15. 10. 2013|url-status=dead}}</ref> У истом селу извире и [[Корана (Мркоњић Град)|Корана]], док у оближњој [[Медна|Медној]] извире [[Медљанка]] и обје ријеке се уливају у Сану.<ref name="turvod" />

На падинама Лисине извире [[Сокочница]], која пролази између [[Герзово|Герзова]] и [[Трново (Мркоњић Град)|Трнова]]<ref>{{Cite web|url=http://www.trnovo.iz.rs/index.php/o-trnovu |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100618085623/http://www.trnovo.iz.rs/index.php/o-trnovu |archivedate=18. 06. 2010 |title=Трново |accessdate=09. 10. 2010|last=|first= |date=|work= |publisher=}}</ref> и у [[општина Шипово|општини Шипово]] се улива у [[Плива|Пливу]]. На западном обронку исте планине извире [[поток]] [[Зеленковац]] који протиче кроз истоимено планинско излетиште.<ref>{{Cite web|url=http://www.zelenkovac.org//index.php?option=com_content&task=blogcategory&id=7&Itemid=51 |title=О Зеленковцу |accessdate=09. 10. 2010|last=|first= |date=|work= |publisher=}}</ref>

=== Биљни и животињски свијет ===
Мркоњић Град карактерише велико богатство и разноврсност [[биљке|биљног]] и [[животиње|животињског]] свијета.<ref name="diplomski" />

У биљном покривачу овог подручја заступљена су три вегетациона типа: шумски, травни и агрокултурни.

Од шумског дрвећа највише има [[буква|букве]], [[Граб (дрво)|граба]], [[храст]]а, [[јела|јеле]], [[смрча|смрче]], [[Бор (биљка)|бора]], [[јавор]]а, [[клен]]а, [[јасен]]а и других мање заступљених врста. На овом подручју јављају се и грмолике биљке: [[леска|лијеска]], [[дрен|дријен]], [[глог]], [[зова]], [[купина]], [[шипак]], [[боровница]] и сл. Травнати покривач чине: [[папрати|папрат]], [[млечика|мљечика]], [[репух]], [[бујад]], [[kukurek|кукуријек]], [[јагорчевина]], [[јагода]], [[мртва коприва]], [[чичак]], [[коприва]] и [[хајдучка трава]].<ref name="diplomski" /> На подручју општине је пронађено више од 1.500 врста [[гљиве|гљива]], од којих се педесетак препоручује за људску исхрану.<ref>{{Cite web|url=http://www.mrkonjic-grad.com/doc.asp?id=3550&tip=3 |title=Лисина драгуљ природе |accessdate=26. 11. 2010|last=|first= |date=|work= |publisher=}}</ref>

Међу дивљим [[животиње|животињама]] најбројније су: [[срна]], [[divlja svinja|дивља свиња]], [[лисица]], [[зец]], [[јазавац]], [[јастреб (Даниловград)|јастреб]], [[орао]], [[јаребица]] и друге. Од рибљих врста има [[пастрмке]], [[липљен]]а, [[младица|младице]], клена, [[амур]]а и [[шаран]]а.<ref name="diplomski" /><ref name="maric">Марић Ђ, Бајић Д: „Туристички комплекс Балкане и њен значај у трансформацији Горњосанско-пливског подручја“, Нови Сад 2001.</ref>

== Историја ==
{{Main|Историја Мркоњић Града}}
Доста је трагова који свједоче да се [[човек|човјек]] овдје настанио још прије 2.500 година — првенствено због ископавања руде [[бакар|бакра]] и [[гвожђе|гвожђа]]. У доба [[Илири|Илира]] овдје је живјело племе [[Мезеји|Мезеја]], у чијем су сусједству били [[Далмати]] и [[Деситијати|Десидијати]]. О њиховом присуству свједоче остаци илирске керамике (пронађени испод Курбасан камена код извора Суљиновац) и бројне градине настале крајем [[бронзано доба|бронзаног доба]].<ref name="zav" />
[[Датотека:Stećak u Baljvinama.jpg|мини|десно|200п|Стећак у Баљвинама]]
За вријеме [[Римско царство|Римског царства]] овуда је пролазио важан пут који је повезивао [[Далмација|Далмацију]] са [[Панонија|Панонијом]]. Почињао је код [[Млиниште|Млиништа]] и ишао до [[Бочац (Бања Лука)|Бочца]], а затим ријеком [[Врбас (ријека)|Врбас]] према сјеверу. Постојало је још неколико важних путева — ка [[Котор (Мркоњић Град)|Котору]], [[Шипово|Шипову]], [[Језеро (насеље)|Језеру]] итд. С обзиром на саобраћајну и рударску важност краја још из предримских времена, овдје се у [[антика|антици]] створио сплет насеља и прикључних путева. Према резултатима [[археологија|археолошких истраживања]] стјециште и раскршће тих путева је било насеље Леусаба (средњовјековно Варцарево), смјештено испод Грабежа око извора Врћенац. Трагови и дијелови насеља су откривени у [[Копљевићи (Мркоњић Град)|Старом Селу]] (римски жртвеник), [[Бјелајце|Бјелајцу]] (надгробни споменик са текстом), [[Мајдан (Мркоњић Град)|Мајдану]] (античка [[базилика]]), [[Горња Пецка|Пецкој]] (римска тврђава), [[Тријебово|Тријебову]] (бронзана глава [[Медуза (митологија)|Медузе]]) и сл.<ref name="monografija" />

У [[Средњи вијек|средњем вијеку]], ово је био дио жупе [[Доњи Краји]], која је припадала [[феудализам|феудалцима]] Стипанићима-Хрватинићима. О том периоду свједочи 29 некропола и 500-600 пронађених [[стећци|стећака]] (надгробних споменика), који су разасути свуда по општини. Нарочито лијепо су обрађени (архитектонски и ликовно) они у [[Баљвине|Баљвинама]], [[Шеховци (Мркоњић Град)|Шеховцима]], [[Густовара|Густовари]] и [[Лисковица|Лисковици]].<ref name="monografija" /> На три мјеста у мркоњићкој општини постоје и данас остаци три средњовјековна града-тврђаве:
[[Датотека:Prizrenac.jpg|мини|десно|200п|Остаци Призренца]]

[[Датотека:Тврђава Бочац.jpg|мини|десно|200п|Бочац]]
* Град [[Соко Град (пливски)|Сокол]] над кањоном ријеке Сокочнице, који је [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртко I Котроманић]] поклонио [[1366]]. године Вукцу Хрватинићу за побједу над [[Мађари|Угарима]] три године раније;
* Призренац (или Призрен), који је смјештен високо на десној страни кањона ријеке [[Сана (ријека)|Сане]], са видиком према [[Кључ (град)|Кључу]] и [[Млиниште|Млиништима]]. То је била тврђава-осматрачница, што говори и његово име. Народна традиција га веже за легенду о тзв. „Црној краљици“;
* Бочац, над кањоном ријеке Врбас, као једно од најважнијих утврђења врбачког одбрамбеног система (први пут се спомиње [[1446]]. године).<ref name="autogenerated1">Ловреновић Иван: „Мркоњић Град — монографија“, Народни универзитет, Мркоњић Град 1973.</ref>

Насеље Мркоњић Град је на садашњем мјесту настало [[1593]]. године, када је ту подигао свој [[вакуф (ислам)|вакуф]] (задужбину) кизлар-ага Ђукановић (у народу познат као Крзлар-ага) поријеклом из оближњих Котлина. Он је узет као „[[данак у крви]]“, а када је одвођен у [[Цариград]] овдје су војници убили његовог оца. Крзлар-ага је саградио [[џамија|џамију]], 24 [[дућан]]а, мусафирхану (пансион) са 20 [[димњак]]а, [[турско купатило|хамам]], [[пекара|пекару]], [[мектеб]] и [[водовод]], за који је [[вода]] доведена са планине Лисине.<ref name="turvod">„Туристички водич Мркоњић Града“, Удружење за развој и унапређење туризма општине Мркоњић Град, 2010.</ref> Посебном вакуфнамом (који се чувао у [[Земаљски музеј Босне и Херцеговине|Земаљском музеју]] у [[Сарајево|Сарајеву]]) оставио је 690.000 [[акча|акчи]] за унапређење [[трговина|трговине]] и [[занатство|занатства]] и за издржавање мусафирхане у којој је сваки путник (и његов [[коњи|коњ]]) бесплатно могао бити гост 24 часа.<ref name="zav" />

[[Град]] спомиње у својим записима и познати турски путописац [[Евлија Челебија]] [[1660]]. године, наводећи да су га спалили [[ускоци]] [[Стојан Јанковић|Стојана Јанковића]].<ref name="monografija" />

Мјесто је касније названо Јениџе Јајце (''Ново Јајце''). Затим је добило име Варцарев Вакуф, па Варцар Вакуф, а [[1. март]]а [[1925]]. године име је промијењено у Мркоњић Град, у знак сјећања на српског владара [[Петар I Карађорђевић|Петра I Карађорђевића]] који је као [[Петар I Карађорђевић|Петар Мркоњић]] учествовао у [[невесињска пушка|босанско-херцеговачком устанку]] [[1875]]. године.<ref name="zav" />

{{цитат2|''Градски вијећници, нарочито Срби, захтијевали су да се граду промијени име. Томе су се јако противили сви католички и муслимански градски одборници; осим Цере, власника кахве и хана на чаршији. Тако се град од данас зове Мркоњић Град, а не Варцар Вакуф као до сада''.<ref name="vodic">Мирослав Караулац: „Водич кроз Варцар Вакуф“, 1984. године</ref>}}

У граду је исте 1925. године освећен и споменик почившем краљу Петру I Ослободиоцу. Обележје је подигао Одбор на челу са среским начелником Б. Антићем, а аутор споменика је био академски вајар [[Иван Екерт]].<ref>„Илустровани лист”, Београд 1925. године</ref>

Од [[1849]]. до [[1851]]. године у Варцару је служио фра [[Иван Фрањо Јукић]] (1818—1857). Он је овдје основао и водио прву световну школу и покренуо први босански књижевни часопис „[[Босански пријатељ]]“.<ref name="monografija" /> Из нешто каснијег периода је остао забиљежен велики [[пожар]] који се одиграо [[3. септембар|3. септембра]] [[1883]]. када је изгорило 98 кућа, 120 дућана, православна црква и католичка капела. Још један пожар у насељу Рика се десио 1925. године.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.mrkonjic-grad.com/doc.asp?id=2790&tip=11 |title=Пожар у Варцар Вакуфу |date= |website= |publisher= |access-date = 13. 4. 2013}}</ref>

Вријеме народних устанака 1875. и [[1878]]. године, као и [[Први светски рат|Први]] и [[Други светски рат|Други свјетски рат]], оставили су трага и на овдашњем становништву. У устанцима је учествовао знатан број житеља, посебно из [[Медна|медљанског]] округа. О томе свједочи и књижевник [[Еуген Кумичић]] у својој дневничкој [[проза|прози]] „Под пушком“.

=== Други свјетски рат ===
Са подручја општине, учешће у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|НОБ]] је узео велики број становника у саставу [[5. крајишка дивизија НОВЈ|VII Крајишке бригаде]], а неки су проглашени и [[списак народних хероја|народним херојима]]. Истакнуте личности [[Народноослободилачка војска Југославије|НОП]]-а су били: [[Миља Ђукановић]], [[Павле Џевер]], [[Акиф Бешлић]] и др. [[Народноослободилачка војска Југославије|Партизани]] су ослободили Мркоњић Град први пут [[28. август]]а [[1941]], али су га држали под контролом само неколико дана. [[Народноослободилачка војска Југославије|Партизанске јединице]] су град ослобађале 39 пута у току [[Други светски рат|Другог свјетског рата]], што је јединствено у читавој бившој [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]]. Град је [[25. новембар|25. новембра]] 1943. године био домаћин Првог засједања Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] ([[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине|ЗАВНОБиХ]]).<ref name="monografija" /> И данас постоји кућа-музеј у којој је одржано засједање.

=== Рат у БиХ ===
Мркоњић Град је током рата у више наврата био гранатиран и том приликом су страдали српски цивили.<ref>{{cite news|author= |url=http://www.b92.net/info/vesti/pregled_stampe.php?yyyy=2002&mm=08&dd=29&nav_id=68523 |title=Хаг на Јужном потезу |date= 29. 08. 2002|website= |publisher= |access-date = 26. 11. 2010}}</ref> Недалеко од града, [[2. јун]]а [[1995]], припадници [[Војска Републике Српске|ВРС]] су [[Инцидент код Мркоњић Града|оборили]] авион [[НАТО]] снага, а његовог пилота су [[сједињене Америчке Државе|амерички]] [[марински корпус Сједињених Држава|маринци]] спасили шест дана касније. Овај случај је познат као [[инцидент код Мркоњић Града]].<ref>{{cite web|author= |url=http://www.f-16.net/varia_article10.html |title=Инцидент код Мркоњић Града |date= |website= |publisher= |access-date = 13. 4. 2013}}</ref> У мјесту [[Оборци]] код [[Доњи Вакуф|Доњег Вакуфа]] су [[13. септембар|13. септембра]] 1995. стрељана 24 Муслимана и 4 Хрвата са подручја мркоњићке општине, који су били на радној обавези. Ово се догодило у зони одговорности [[Први крајишки корпус Војске Републике Српске|Првог крајишког корпуса ВРС]], али није доказано ко је непосредни извршилац.<ref>{{Cite web|url=http://www.dw-world.de/dw/article/0,,2780810,00.html?maca=bos-rss-bos-all-1475-rdf|title=Годишњица злочина |accessdate=04. 3. 2009|last=|first= |date=|work= |publisher=}}</ref>

У самом граду и околини се нису одвијале борбе све до [[операција Јужни потез|операције Јужни потез]], када су [[10. октобар|10. октобра]] 1995. године [[Oružane snage Republike Hrvatske|Хрватска војска]] и [[Хрватско вијеће одбране]] заузели Мркоњић Град. Готово цијело становништво је тада кренуло према [[Бања Лука|Бањој Луци]]. Они који су остали су углавном побијени и сахрањени у масовној гробници на православном гробљу.<ref>{{Cite web|url=http://www.slobodan-milosevic.org/documents/reports/Serbian/8-MRK.htm |title=Злочини почињени у Мркоњић Граду |accessdate=11. 02. 2010.|last=|first= |date=|work= |publisher=}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.slobodnaevropa.org/content/news/2184909.html |title=Фонд за хуманитарно право |accessdate=26. 11. 2010.|last=|first= |date=|work= |publisher=}}</ref> Из ове гробнице је ексхумирано 181 тијело<ref>{{Cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Svet/t5970.sr.html |title=Правда стала на граници |accessdate=13. 04. 2013.}}</ref><ref>{{cite web|author= |url=http://www.independent.co.uk/news/world/serbs-unearth-181-bodies-in-mass-grave-1303475.html |title=-{Serbs unearth 181 bodies in mass grave}- |date= |website= |publisher= |access-date = 13. 4. 2013|archive-date=17. 12. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131217185222/http://www.independent.co.uk/news/world/serbs-unearth-181-bodies-in-mass-grave-1303475.html |url-status=unfit }}</ref>, од чега 42 цивила, 136 припадника [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] и 3 полицајца српске националности.<ref name="rsrpska">{{Cite web|url=http://www.radiooaza.com/clanak.php?id=5542 |title=Помен за жртве |accessdate=24. 11. 2008.|last=|first= |date=|work= |publisher=}}</ref> На подручју читаве општине су евидентиране укупно 364 жртве, од чега 210 са подручја општине.<ref>{{Cite web|url=http://www.glassrpske.com/drustvo/vijesti/Sjecanje-na-364-zrtve/lat/34757.html |title=Сјећање на 364 жртве |accessdate=07. 2. 2010.|last=|first= |date=|work= |publisher=}}</ref> У јесен и зиму 1995. и почетком 1996. је уништен и велики дио [[индустрија|индустрије]] и [[привреда|привреде]] уопште. Према подацима Општинске комисије за процјену ратне штете, уништене су и 3.644 куће и 700 станова, а оштећено је још 6.017 стамбених објеката.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.index.hr/vijesti/clanak.aspx?id=379028 |title=Вијести |date= |website= |publisher= |access-date = 13. 4. 2013}}</ref><ref>{{cite web|author= |url=http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-21-09-2007/na-tapetu-hrvatska-vojska-i-snage-hvo |title=Глас јавности |date= |website= |publisher= |access-date = 13. 4. 2013}}</ref>

После потписивања [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мировног споразума]] Мркоњић Град је враћен Републици Српској [[4. фебруар]]a [[1996]]. Од тада се овај датум прославља као ''Дан општине''.

== Привреда ==
[[Датотека:Vodakruna.jpg|мини|десно|200п|Отварање фабрике „Вода Круна“]]
У привредно-административној подјели [[Република Српска|Републике Српске]], општина Мркоњић Град припада бањалучкој регији. У поређењу са осталим привредним регијама, бањалучка је просторно и популационо највећа и економски најразвијенија, а има обиљежје високог степена урбанизације и индустријализације.

Прву радну организацију у својој историји Мркоњић Град је добио [[1947]]. године, када су занатлије (ковачи, мутафџије и столари) основали заједничку [[радионица|радионицу]]. Из те мале комбиноване радионице, изникла је до [[1973]]. године фабрика [[вијак]]а, једна од најмодернијих те врсте у земљи. Запошљавала је око 400 радника и пословала је у саставу Рударско-металуршког комбината Зеница.<ref name="monografija" />

Поред тога, постојао је и низ других друштвених предузећа: „Лисина“, „Мањача“, „Ударник“, „Младост“, „Задружна трговина“, „Крајина“, „Парк“, „Мркоњић путеви“, ХЕ „Бочац“ и др. Већина њих послује и данас у мањем обиму, али је капитал претежно [[приватна својина|приватног карактера]].

Фабрика [[вода|воде]] „Вода Круна“ је отворена [[19. март]]а [[2008]]. године. Вода потиче са извора „Орлов камен“, који се налази на планини Лисини на [[апсолутна висина|надморској висини]] од 870 метара. Укупна инвестиција је вриједила 10 милиона [[конвертибилна марка|конвертибилних марака]] и спада у највеће инвестиције мркоњићке општине у послијератном периоду.<ref name="voda">{{Cite web|url=http://www.mrkonjicgrad.com/novosti_iz_grada/privreda/otvorena_fabrika_voda_kruna/ |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080324232600/http://www.mrkonjicgrad.com/novosti_iz_grada/privreda/otvorena_fabrika_voda_kruna/ |archivedate=24. 03. 2008 |title=Отворена фабрика „Вода Круна“ |accessdate=21. 03. 2008|last=|first= |date=|work= |publisher=}}</ref>

Више од половине становника се бави [[ратарство]]м, [[сточарство]]м, [[воћарство]]м и [[живинарство]]м. Јака миграциона кретања способне радне снаге у друге крајеве земље и у иностранство највише се осјећају у [[село|сеоским]] подручјима.

На подручју општине има око 24.000 хектара обрадиве земље, која је већином распрострањена до 700 метара надморске висине. Пољопривредна земљишта заузимају 54% од укупне површине, а 80% обрадивог земљишта је у посједу индивидуалних пољопривредних произвођача. На њему успијевају готово све врсте [[житарице|житарица]], а највише се гаји [[пшеница]], [[кукуруз]] и [[јечам]]. У крајевима изнад 700 метара надморске висине становништво се претежно бави сточарством и гајењем оних пољопривредних култура које успијевају на тој висини.<ref name="privreda" />

Веома значајан природни ресурс представљају [[шума|шуме]] у државном и приватном власништву. Оне прекривају 44% укупне површине општине (30.139 хектара). Подручје Мркоњић Града је особено по многим рудним и минералним богатствима, али са врло ниским степеном искоришћености. Од рудног богатства експлоатишу се [[боксит]], [[кварц]], [[бентонит]] и [[мермер]].<ref name="privreda" />

=== Стари занати ===
[[Ковач]]ки [[занат]] је на овим просторима дуга и стара [[традиција]], која вуче коријене још из [[средњи вијек|средњег вијека]]. Према подацима сачуваним из доба [[Аустроугарска|Аустроугарске]], годишње се у Мркоњић Граду израђивало 8.000 [[коса (оруђе)|коса]], 15.000 [[нож]]ева, 12.000 [[мутаф]]а (покривач од костријети), 20.000 земљаних лонаца и знатан број других предмета.<ref name="zav" /> Производња костријети је знатно опала након Првог свјетског рата.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1935/12/08?pageIndex=00016 „Политика”, 8. дец. 1935]</ref>

Многе породице су вјештину ковања [[метал]]а преносиле са генерације на генерацију. Производили су се различити предмети за потребе домаћинства, али су најчувеније косе зване „[[варцарка|варцарке]]“. Технологија њиховог [[каљење|каљења]], од чега зависе квалитет и вијек трајања косе, је вјековима била строго чувана тајна. Најчешће је за њихову производњу коришћен [[челик]] звани „мазија“, који се увозио из жељезаре „Франц Мајер“ у [[Аустрија|аустријском]] граду [[Линц]]у.<ref name="kosa" />

И данас у Мркоњић Граду ради неколико ковачница.<ref name="kosa" />

== Образовање ==
[[Датотека:Skola u Gerzovu.jpg|мини|десно|200п|Школа у Герзову]]
Прва [[школа]] у мркоњићкој општини (и једна од најстаријих у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]) основана је [[1857]]. године у селу [[Герзово]]. Дозволу за отварање школе дао је турски султан [[Абдулмеџид I|Абдул Меџид]], о чему постоји писани документ — [[ферман]], који се чува у герзовачкој цркви.<ref name="gerzovo">{{Cite web|url=http://www.mrkonjic-grad.com/doc.asp?id=1947&tip=4 |title=Најстарију школу очекује обнова |accessdate=20. 09. 2007|last=|first= |date=|work= |publisher=}}</ref> Овај културно-историјски споменик је у великој мјери оштећен у рату 1995. године.

Према [[аустроугарска|аустроугарском]] попису [[становништво|становништва]] из [[1885]], у општини Мркоњић Град радила су само два учитеља, од којих један у Герзову а други у тадашњем Варцар Вакуфу.<ref name="gerzovo" />

Године 1947. основан је „Народни универзитет“ чија је активност била везана за унапређење културног живота на подручју општине. Исти је дјеловао све до [[1990]]. године, када је његову улогу преузео Културно-информационо-образовни центар „Петар Кочић“.
[[Датотека:Srednjoškolski centar, Mrkonjić Grad.JPG|мини|десно|200п|Средњошколски центар]]
На подручју општине данас постоје четири централне основне школе и четрнаест подручних, у којима наставу похађа близу 2.000 ученика. У саставу ОШ „[[ОШ „Петар Кочић“ (Мркоњић Град)|Петар Кочић]]“ раде подручне школе: [[Оћуне]], [[Мајдан (Мркоњић Град)|Мајдан]] и [[Копљевићи (Мркоњић Град)|Копљевићи]], у ОШ „[[ОШ Иван Горан Ковачић (Мркоњић Град)|Иван Горан Ковачић]]“ раде подручне школе [[Шеховци (Мркоњић Град)|Шеховци]] и [[Сурјан]], у ОШ „[[ОШ Вук Караџић (Бараћи)|Вук Караџић]]“ [[Бараћи]] раде деветоразредна школа [[Подрашница]], петоразредне школе у [[Подбрдо|Подбрду]], [[Горњи Граци|Грацима]], [[Ораховљани (Мркоњић Град)|Ораховљанима]], [[Медна|Медној]] и [[Герзово|Герзову]] и у ОШ „[[ОШ Бранко Ћопић (Бјелајце)|Бранко Ћопић]]“ у [[Бјелајце|Бјелајцу]] раде подручне школе у [[Баљвине|Баљвинама]], [[Магаљдол]]у и [[Густовара|Густовари]].

У Мркоњић Граду постоје и двије средње школе: [[Гимназија Мркоњић Град|Гимназија]] (основана 1961) и [[Средњошколски центар Мркоњић Град|Средњошколски центар]], раније Машинска школа, а смјештене су у заједничком средњошколском центру.

Библиотека је настала у оквиру пјевачког друштва „Николајевић“ [[1900]]. године. Прва самостална пољопривредна [[библиотека]] и [[читалиште|читаоница]] под именом „Срески воћни расадник“ је формирана [[1940]], да би касније ушла у састав Народног универзитета „Ђуро Пуцар Стари“. Пресељена је у садашње просторије 1973. године, послије изградње Дома ЗАВНОБиХ-а. У јесен 1995. је запаљена и уништена, али је постепено обновљена у каснијем периоду.<ref>{{cite web |author= |url=http://www.junbmg.info/ |title=Народна библиотека |date= |website= |publisher= |access-date=13. 4. 2013 |archive-date=16. 10. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20091016053612/http://www.junbmg.info/ |url-status= }}</ref>

== Култура ==
[[Датотека:Културно-уметничко друштво "Јединство" из Мркоњић Града.jpg|мини|десно|200п|КУД „Јединство“ 1983. године]]
Српско-православно црквено-пјевачко друштво „Николајевић“ је основано [[9. фебруар]]а 1900. године и његов први предсједник је био прото Јован Пећанац. Друштво је његовало православне црквене пјесме, бавило се подучавањем пјевања пјесама световног карактера, организовало бесједе и забаве хуманитарног карактера.<ref>{{Cite web|url=http://www.mrkonjic-grad.com/doc.asp?id=2955&tip=11 |title=Пјевачко друштво „Николајевић“ |accessdate=23. 11. 2008|last=|first= |date=|work= |publisher=}}</ref>

Прво културно-умјетничко друштво на подручју општине настало је под именом „Јединство“. Под његовим покровитељством су радиле четири секције (хорска, драмска, музичка и фолклорна). Од [[1992]]. године КУД носи назив „Петар Мркоњић“ и у његовом саставу раде исте секције.

Културни центар „Петар Кочић“ се бави организацијом [[позориште|позоришних]] и [[биоскоп|кино]] представа, концерата, јавних предавања, семинара, курсева, изложби различитог садржаја, књижевних вечери, промоција књига и сл.

У организацији културних дешавања такође учествују: ЈУ Народна библиотека, Удружење грађана „Клуб умјетничких душа“, Удружење грађана КУД „Петар I Карађорђевић Мркоњић“, Одбор за културу Општине, Светосавска омладинска заједница, Омладинска организација „Центар“, Градско позориште Мркоњић Град, Удружење гљивара и љубитеља природе, Основна школа „Иван Горан Ковачић“, Основна школа „Петар Кочић“ и Средњошколски центар.<ref name="kultura">{{Cite web |url=http://www.mrkonjic-grad.rs.ba/53/mrkonjic-grad/Javna/ustanova/Kulturni/Centar/ |title=Култура |accessdate=20. 09. 2007 |last= |first= |date= |work= |publisher= |archive-date=06. 03. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080306185550/http://mrkonjic-grad.rs.ba/53/mrkonjic-grad/Javna/ustanova/Kulturni/Centar/ |url-status= }}</ref>

Реконструисани Дом културе (некадашњи Дом ЗАВНОБиХ-а), који важи за средиште културних дешавања општине, отворен је [[27. фебруар]]а 2008. године.<ref name="obno">{{Cite web|url=http://www.mrkonjicgrad.com/novosti_iz_grada/kultura/otvoren_dom_kulture/ |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080905193022/http://www.mrkonjicgrad.com/novosti_iz_grada/kultura/otvoren_dom_kulture/ |archivedate=05. 09. 2008 |title=Отворен Дом културе |accessdate=29. 02. 2008|last=|first= |date=|work= |publisher=}}</ref>

=== Фолклор ===
Српска народна ношња са простора општине припада групи тзв. динарских ношњи. То је по структури изразито планинска ношња, са основним дијеловима од грубог [[конопља]]ног и [[лан]]еног платна (кошуље и чакшире) и горњим дијеловима од дебелог вуненог сукна (зубуни, зимске хаљине, гуњеви, мушке шалваре). Главна карактеристика ове ношње је богатство орнаментике на свим дијеловима ношње изражене [[вез]]ом, [[ткање]]м и [[плетење]]м. Мушка кошуља кројена је из једног дијела и по свом облику одговара туници Далматинаца.

У градским ношњама, које су биле раширене све до почетка [[20. век|20. вијека]] (односно до [[Први светски рат|Првог свјетског рата]]), без обзира на националну припадност уочава се јак оријентални утицај. Ту се издваја одјећа муслиманских жена, која им је служила за излазак ван куће. Чине је фереџа, а од краја [[19. век|19. вијека]] и „зар“. У овим хаљинама жене су биле сасвим покривене, што је и био прави циљ ове врсте одјеће (источњачки утицај).<ref name="diplomski" />

=== Културна дешавања ===
[[Датотека:Kosidba.jpg|мини|десно|200п|Дани косидбе]]
Сваког љета се у Туристичком центру [[Балкана]] традиционално одржава манифестација „Дани косидбе — Меморијал Лазар Лакета“. Централни дио манифестације чини такмичење домаћих и иностраних косаца (у брзини кошења, количини покошеног сијена и сл), а поред тога одржавају се смотре [[фолклор]]а, такмичење у [[пливање|пливању]] и друга [[спорт]]ска и [[култура|културна дешавања]]. Догађај је посвећен очувању [[традиција|традиције]] овог краја, односно сјећању на мркоњићке косце и косе „варцарке“, [[Српски народни обичаји|обичаје]] итд.

Од осталих редовних дешавања издвајају се:
* Светосавска академија,
* Вече хумора и сатире,
* Илинданска смотра фолклора,
* Џез фестивал,
* Фестивал ракије,
* Изложба гљива,
* Дани позоришта
* Дјеца пјевају граду
* Фестивал дјечјег драмског стваралаштва Републике Српске.

== Религија ==
[[Датотека:Krzlar-agina dzamija.JPG|мини|десно|200п|Крзлар-агина џамија]]
Један од најпознатијих објеката средњовјековне архитектуре овог краја је била Крзлар-агина џамија. Она је саграђена у периоду од [[1591]]. до [[1595]]. године.<ref name="dzamija">{{Cite web|url=http://kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=2556|title=Кизларагина џамија|date=14. 02. 2015|accessdate=15. 02. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20160305023239/http://kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=2556|archive-date=05. 03. 2016|url-status=dead}}</ref>, а дозидана [[1873]]. по угледу на [[Али-пашина џамија|Али-пашину џамију]] у [[Сарајево|Сарајеву]]. У њу је из [[Цариград]]а донесен велики [[ћилим]], тежак 200-300 -{kg}-. Током пљачке 1878. године, [[аустроугарска|аустроугарски]] војници су га расјекли на четири дијела, од којих се један и данас чува у [[беч]]ком Умјетничком музеју. У [[џамија|џамији]] је Крзлар-ага основао [[библиотека|библиотеку]] у којој је до рушења чувано 50-ак старих књига и рукописа. Џамију је српска војска срушила [[12. новембар|12. новембра]] 1992. године. Мјесто и остаци архитектонске цјелине овог вјерског објекта су у мају [[2005]]. проглашени националним спомеником Босне и Херцеговине, али је она и раније рјешењима из [[1951]]. и [[1962]]. била стављена под заштиту државе и уписана у Регистар непокретних споменика културе.<ref name="dzamija" /> У насељу Рика се налази [[џамија]] Хамидија. На њеном мјесту је до 1992. била џамија подигнута [[1906]]. године (мада постоје подаци да је на истом мјесту постојала џамија преко 250 година).{{чињеница|date = 12. 2018.}}<!--mrtva veza do tog datuma.--> Она је срушена у рату убрзо послије Крзлар-агине џамије<ref>{{cite web|url=https://web.archive.org/web/20110916111714/http://assembly.coe.int/Main.asp?link=/Documents/WorkingDocs/Doc94/EDOC6999.htm|title=-{Council of Europe}- |accessdate=07. 2. 2010|last=|first= |date=|work= |publisher=}}</ref>, а обнова је започета у јуну [[2003]]. Обновљени објекат је свечано отворен [[29. јул]]а 2007.<ref>{{cite web |author= |url=http://www.rijaset.ba/index.php?option=com_content&task=view&id=1610&Itemid=59 |title=Свечаност отварања Хамидија џамије |date= |website= |publisher= |access-date=13. 4. 2013 |archive-date=04. 09. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110904055745/http://www.rijaset.ba/index.php?option=com_content&task=view&id=1610&Itemid=59 |url-status= }}</ref> Претходно су у марту 2003. мјесто и остаци градитељске цјелине џамије проглашени националним спомеником Босне и Херцеговине.<ref>{{cite web |author= |url=http://kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=1323 |title=Хамидија џамија |date= |website= |publisher= |access-date=13. 4. 2013 |archive-date=05. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160305023737/http://kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=1323 |url-status= }}</ref>
[[Датотека:Храм Светог Саве (М. Град).jpg|мини|десно|200п|Храм Светог Саве]]
Најстарија православна [[црква]] на подручју општине потиче из [[18. век|18. вијека]] и налази се у Герзову. У граду је [[1892]]. подигнут Парохијски храм Рођења Пресвете Богородице, а на мјесту некадашње дрвене цркве изгорјеле у пожару 1883. године. Поред храма се налази Парохијски дом и црквена сала. Хрватска војска је оштетила и опљачкала ове објекте у октобру 1995. године, као и остале православне вјерске објекте на подручју општине.

Католичка црква је изграђена у периоду 1881—1883, а торањ је подигнут [[1889]]. године. Жупу у Мркоњић Граду је основао фра [[Августин Милетић]] [[18. мај]]а [[1821]]. Жупом су до [[1899]]. године управљали [[фрањевци]], а након тога управљање су преузели дијецезански свештеници. Жупа је имала и капелана од [[1845]]. до [[1890]]. У цркви је службовао, између осталих, фра [[Иван Фрањо Јукић]], фра [[Антун Кнежевић]] и др. Она је у великој мјери оштећена у пожару који су подметнули припадници српске војске 1992. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.biskupija-banjaluka.org/TABB/svibanj2005/mrkonjicgrad3svibnja.htm |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090105185413/http://www.biskupija-banjaluka.org/TABB/svibanj2005/mrkonjicgrad3svibnja.htm |archivedate=05. 01. 2009 |title=Жупа Мркоњић Град |accessdate=13. 04. 2013}}</ref> Након повратка становништва, црква је постепено поправљана, а [[звоник]] је коначно обновљен у мају 2007. године. Такође су обновљени гробови седморице некадашњих жупника из града и из села Лисковица и Мајдан.<ref>{{Cite web|url=http://www.katolicki-tjednik.com/vijest.asp?n_UID=529|title=Уређени свећенички гробови говоре нараштајима|accessdate=04. 9. 2010|last=|first=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20071024040653/http://www.katolicki-tjednik.com/vijest.asp?n_UID=529|archive-date=24. 10. 2007|url-status=dead}}</ref>

Овде се налази [[Храм Светог Саве у Мркоњић Граду]].

== Здравство ==
[[Датотека:Hospital Mrkonjić Grad.jpg|мини|десно|200п|Дом здравља]]
Дом здравља „Др Јован Рашковић“ је централна здравствена установа, која запошљава око 100 здравствених радника. Теренске амбуланте постоје у [[Доњи Бараћи|Бараћима]], [[Подрашница|Подрашњици]], [[Баљвине|Баљвинама]] и [[Бјелајце|Бјелајцу]]. Осим тога, постоји и одређени број приватних ординација, амбуланти и лабораторија.

У Дому здравља се организује примарна и дио секундарне здравствене заштите становништва, као и консултативно-специјалистичка здравствена заштита из одређених медицинских специјалности.<ref name="zdravstvo">{{Cite web |url=http://www.mrkonjic-grad.rs.ba/51/mrkonjic-grad/JZU/Dr/Jovan/Raskovic |title=Здравство |accessdate=20. 09. 2007 |last= |first= |date= |work= |publisher= |archive-date=06. 03. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080306185540/http://mrkonjic-grad.rs.ba/51/mrkonjic-grad/JZU/Dr/Jovan/Raskovic |url-status= }}</ref>

Пружање услуга се одвија кроз следеће службе:
* Служба опште медицине са теренским амбулантама,
* Служба хитне медицинске помоћи са возним парком,
* Служба медицине рада,
* Служба за заштиту здравља дјеце и омладине,
* Стоматолошка служба,
* Интернистичка служба са интерним одјелом,
* Хигијенско-епидемиолошка служба,
* Служба за заштиту здравља жена са порођајним одјелом,
* Антитуберкулозни диспанзер,
* Рендген служба и ултразвучни кабинет,
* Служба за лабораторијску дијагностику,
* Служба заједничких послова.

== Спорт ==
[[Датотека:Sportska dvorana u Mrkonjić Gradu.JPG|мини|десно|200п|Спортска дворана]]
На подручју општине постоји више спортских клубова: фудбалски клуб „[[ФК Слобода Мркоњић Град|Слобода]]“ који игра у [[Прва лига Републике Српске у фудбалу|Првој лиги Републике Српске]],<ref>Фудбалски портал РС: {{cite web |author= |url=http://www.rs-sport.org/bihlige/klub.php?id_clubs=29&champ=2 |title=ФК Слобода Мркоњић Град |date= |website= |publisher= |access-date=6. 9. 2010 |archive-date=08. 11. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20111108003725/http://www.rs-sport.org/bihlige/klub.php?id_clubs=29&champ=2 |url-status= }}</ref> кошаркашки клуб „[[КК Младост Мркоњић Град|Младост]]“ који игра у [[Премијер лига Босне и Херцеговине у кошарци|Премијер лиги БиХ]],<ref>{{Cite web|url=http://www.eurobasket.com/team.asp?Cntry=BIH&Team=4099 |title=КК Младост |accessdate=07. 9. 2010|last=|first= |date=|work= |publisher=}}</ref> мушки одбојкашки клуб, женски одбојкашки клуб „Балкана МП“ који игра у Другој лиги Републике Српске, стонотениски клуб „Мимоза“,<ref>{{Cite web|url=http://stsrs.org/index.php?option=com_content&task=view&id=15&Itemid=36 |title=Стонотениски савез РС |accessdate=07. 9. 2010|last=|first= |date=|work= |publisher=}}</ref> шаховски клуб „Ан пасан“,<ref>{{Cite web |url=http://www.mrkonjicgrad.com/novosti/sport/talente-predvodi-slaven-pastar/ |title=Таленте предводи Славен Паштар |accessdate=07. 9. 2010 |last= |first= |date= |work= |publisher= |archive-date=14. 09. 2012 |archive-url=https://archive.today/20120914081416/http://www.mrkonjicgrad.com/novosti/sport/talente-predvodi-slaven-pastar/ |url-status=unfit }}</ref> планинарско друштво „Видик“<ref>{{Cite web|url=http://pedvidik.blogspot.com/ |title=ПЕД Видик |accessdate=07. 9. 2010|last=|first= |date=|work= |publisher=}}</ref> итд.

Међу спортистима се посебно издваја атлетичар [[Ђуро Коџо]], који је у дисциплини [[маратон]] учествовао на [[Летње олимпијске игре 2000.|Олимпијским играма]] у [[Сиднеј]]у [[2000]],<ref>{{Cite web|url=http://news.bbc.co.uk/sport/hi/english/static/in_depth/olympics/2000/results_schedule/olymp_res_atht_womens_marathon.stm|title=-{BBC Olympics Site}-|accessdate=07. 9. 2010|last=|first=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20080201094530/http://news.bbc.co.uk/sport/hi/english/static/in_depth/olympics/2000/results_schedule/olymp_res_atht_womens_marathon.stm|archive-date=01. 02. 2008|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.abc.net.au/olympics/2000/results/oly_results_today_ATHLETICS.htm |title=Резултат маратона на ОИ 2000 |accessdate=07. 9. 2010|last=|first= |date=|work= |publisher=}}</ref> [[Светско првенство у атлетици на отвореном|Свјетском првенству у атлетици]] у [[Едмонтон]]у [[2001]]. године<ref>{{Cite web|url=http://www.iaaf.org/athletes/biographies/country=bih/athcode=179727/index.html |title=Биографија на сајту Међународне асоцијације атлртских федерација |accessdate=07. 9. 2010|last=|first= |date=|work= |publisher=}}</ref> и на бројним другим такмичењима.

У граду је [[12. децембар|12. децембра]] [[2006]]. отворена нова спортска дворана.<ref>{{Cite web|url=http://www.mrkonjic-grad.com/doc.asp?id=2226&tip=5&cat= |title=Мркоњић Град добио нову спортску дворану |accessdate=07. 9. 2010|last=|first= |date=|work= |publisher=}}</ref>

== Туризам ==
У мркоњићкој општини постоје добри природни услови за развој брдско-планинског и [[сеоски туризам|сеоског туризма]]. Са туристичког аспекта, најинтересантнија је планина Лисина и језеро [[Балкана]] у њеном подножју, док се у граду налази већина културних објеката и хотел „Крајина“, изграђен 1973. године.

=== Излетишта ===
[[Датотека:Balkana1.JPG|мини|десно|200п|Балкана]]
[[Датотека:Zelenkovac zimi 2.jpg|мини|десно|200п|Зеленковац]]
{{Main|Балкана}}

Језеро Балкана, удаљено 4 km од града, најатрактивније је излетиште у овом крају. Окружено је пашњацима и густим четинарским и листопадним [[шума]]ма. Језерски дио комплекса чине два овална вјештачка [[језеро|језера]]: мало и велико, укупне површине 56.000 -{m²}-. Језера су изграђена [[1970е|70-их]] година [[20. век|20. вијека]], а напајају се из планинских [[поток]]а Цјепало и Скакавац и из сублакустријских извора испод Великог језера.

Туристичка инфраструктура Балкане намијењена је љетној и зимској рекреацији и одмору. Током читаве године ово мјесто посјећује велики број домаћих и иностраних туриста.<ref name="zav" />

{{Main|Зеленковац}}

Зеленковац је планинско излетиште смјештено поред села [[Подрашница]]. Сачињено је од долине истоименог потока који тече кроз борову [[шума|шуму]]. На потоку је прије неколико вијекова изграђено петнаестак [[воденица]], а једну од њих је [[1985]]. проширио и преуредио у свој атеље [[сликар|ликовни умјетник]] [[Борислав Јанковић]].<ref name="zelenkovac">{{Cite web|url=http://www.zelenkovac.org |title=Зеленковац |accessdate=20. 09. 2007|last=|first= |date=|work= |publisher=}}</ref>

Осим тога мјеста за шетње и излете су: [[планина]] [[Лисина (планина)|Лисина]], [[Понор (ријека)|Понор]], обале [[Црна ријека (притока Врбање)|Црне ријеке]], стари градови Бочац, Сокол и Призренац, извор ријеке [[Сана (ријека)|Сане]], Двоструки точкови итд.

=== Лов и риболов ===
Мркоњић Град се налази на подручју једног од најбогатијих и највећих ловишта у Босни и Херцеговини — „[[Млиниште|Млиништа]] — [[Лисина (планина)|Лисина]] — [[Клековача (планина)|Клековача]]“, површине преко 40.000 хектара. Од дивљачи се могу наћи: [[срна]], [[divlja svinja|дивља свиња]], [[медвед|медвјед]], [[тетреб|тетријеб]], [[саџе|љештарка]], [[зец]] и сл.

Услови за риболов су такође добри. Од [[рибе|риба]] највише има [[пастрмке|пастрмки]] и [[липљен]]а. Пеца се на језеру [[Балкана]] и на ријекама [[Сана (ријека)|Сана]], [[Понор (ријека)|Понор]], [[Врбас (ријека)|Врбас]] и Црна ријека.<ref name="zav" />

== Саобраћај ==
Општина се налази на раскршћу веома значајних [[пут]]них праваца. Овуда пролази: магистрални пут ''М-15'' (Мркоњић Град ([[Подбрдо|Рогољи]]) — [[Гламоч]] — [[Сплит]]), магистрални пут ''М-5'' односно некадашњи пут [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а ([[Јајце]] — Мркоњић Град — [[Бихаћ]]), магистрални пут ''М-16'' ([[Бања Лука]] — [[Црна ријека|Црна Ријека]] — Јајце — [[Сарајево]]). У плану је и изградња [[ауто-пут]]а у дужини од 110 -{km}- на релацији [[Лакташи|Гламочани]]-[[Купрес]] (до границе са [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерацијом БиХ]]), који би ишао преко мркоњићке општине.<ref name="koncesija">{{Cite web|url=http://www.ekapija.com/website/bih/page/87068 |title=Ауто-пут |accessdate=8. 2. 2008.|last=|first= |date=|work= |publisher=}}</ref>

=== Удаљености ===
* Мркоњић Град — [[Јајце]] ~ 25 км
* Мркоњић Град — Јајце — [[Зеница (Зеница)|Зеница]] — [[Сарајево]] ~ 189 км
* Мркоњић Град — [[Бања Лука|Бањалука]] ~ 54 км
* Мркоњић Град — Бањалука — [[Окучани]] — [[Београд]] ~ 392 км
* Мркоњић Град — [[Кључ (град)|Кључ]] — [[Босански Петровац|Петровац]] ~ 77 км
* Мркоњић Град — Петровац — [[Дрвар]] — [[Книн]] — [[Сплит]] ~ 265 км
* Мркоњић Град — Кључ — [[Сански Мост]] — [[Приједор]] ~ 92 км
* Мркоњић Град — Петровац — [[Бихаћ]] ~ 131 км
* Мркоњић Град — Бихаћ — [[Карловац]] — [[Загреб]] ~ 286 км<ref name="zav" />

== Познате личности ==
* [[Стефан Вучковић]], архимандрит
* [[Милан Будимир]], филолог
* [[Заим Имамовић]], певач
* [[Милан Гверо]], генерал
* [[Дејан Тодоровић]], кошаркаш
* [[Ђуро Коџо]], атлетичар
* [[Дивна Аничић]], политичар
* [[Радослав Граић]], музичар

== Галерија слика ==
<center>
<gallery widths="110px" heights="110px" perrow="5">
Датотека:Dzamija Hamidija MG.JPG|Џамија Хамидија
Датотека:Pravoslavna crkva MG.JPG|Православна црква
Датотека:Katolicka crkva MG.JPG|Католичка црква
Датотека:Sportska dvorana Mrkonjić Grad.jpg|Спортска дворана
Датотека:Džez festival.jpg|Џез фестивал
Датотека:Festival rakije.jpg|Фестивал ракије
Датотека:Dani kosidbe.jpg|Дани косидбе
Датотека:Korida.jpg|Корида
</gallery>
</center>

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извори ==
* Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, и 1991. године.
* Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
* {{cite web|author= |url=https://web.archive.org/web/20090520191154/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf |title=Попис по мјесним заједницама |date= |website= |publisher= |access-date=}}, Федерални завод за статистику, БиХ

== Референце ==
{{референце|refs=
*<ref name="карта">{{cite book
| title = Übersichts-Blatt für die Generalkarte von Bosnien und der Hercegovina
| trans-title = Прегледни лист за општу карту Босне и Херцеговине
| publisher = Kaiserlich-Königliches Militär-Geographisches Institut
| location = Wien
| year = 1885
| url = https://kartographie.staatsbibliothek-berlin.de/fileadmin/user_upload/topolist/images/kartq1525.jpg
| archive-url = https://web.archive.org/web/20231207013829/https://kartographie.staatsbibliothek-berlin.de/fileadmin/user_upload/topolist/images/kartq1525.jpg
| archive-date = 7. 12. 2023.
}}</ref>

}}

== Литература ==
{{Литература|2}}
* {{cite journal |last1=Bejtić|first1=Alija|last2=|first2=|authorlink=Alija Bejtić|url=https://drive.google.com/drive/folders/0B3DXTyPZg9mqfktpMUVOWWpqb0VWMlJtbTZNbFhnX1l4TURvSlZqZXdDUWluWVo1eVJSbWM|title=Uloga vakufa u izgradnji i razvitku naših gradova|journal= Narodna uzdanica : kalendar za godinu 1944 : (1363—1364. po Hidžri)|publisher= Muslimansko kulturno društvo „Narodna uzdanica”, (Sarajevo : Tiskara „Bosanska pošta“)|location=Sarajevo|language=|date=1943|volume=XII|number=|pages=153—161|ref = harv}} {{COBISS.BIH|ID=22110470}}
* {{cite journal |last=Bejtić|first=Alija|date=1953|url=https://www.scribd.com/document/201623833/Prilozi-Za-Orijentalnu-Filologiju-1952-53|title= Spomenici osmanlijske arhitekture u Bosni i Hercegovini|journal = Prilozi za orijentalnu filologiju i istoriju jugoslovenskih naroda pod turskom vladavinom|publisher=Orijentalni institut|location=Sarajevo|number = III—IV/1952-53|pages=229—297|ref = harv}} {{COBISS|ID=89151498}} {{COBISS|ID=103969543}} {{COBISS.RS|ID=1126062052}} {{COBISS.BIH|ID=16399874}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==

* {{cite web|author= |url=http://www.mrkonjic-grad.rs.ba/ |title=Званична интернет презентација општине |date= |website= |publisher= |access-date=}} {{Wayback|url=http://www.mrkonjic-grad.rs.ba/ |date=20151226173309 }} {{ср}}
* [http://www.mrkonjic-grad.com/ Мркоњић Град] {{ср}}
* [http://www.medna.net/ Село Медна] {{Wayback|url=http://www.medna.net/ |date=20081230022200 }} {{ср}}
* [http://www.zelenkovac.org/ Еколошки покрет Зеленковац] {{ен}} {{ср}} {{фр}}
* {{cite web|author= |url=http://www.tors.rs.sr/?option=btg_turizam&grad=26 |title=ТОРС: општина Мркоњић Град |date= |website= |publisher= |access-date=}} {{Wayback|url=http://www.tors.rs.sr/?option=btg_turizam&grad=26 |date=20180224173150 }} {{ср}}
* [http://www.iserbia.rs/novosti/mrkonjicki-kraj-medju-rekama-i-planinama-3701/ Мркоњички крај: Међу рекама и планинама] {{ср}}

{{Општина Мркоњић Град}}
{{нормативна контрола}}
{{портал бар|Република Српска|Босна и Херцеговина}}
{{Subject bar|d=yes}}
{{Сјајан чланак}}

[[Категорија:Насељена места у Мркоњић Граду| ]]
[[Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској]]
[[Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини]]