Извор странице Правни факултет Универзитета у Београду

{{Инфокутија Универзитет
| име                    = Правни факултет Универзитета у Београду
| слика                  = Свјетлопис зграде Правног факултета у Биограду.jpg
| опис_слике             = Зграда на [[Градска општина Палилула (Београд)|Палилули]]
| тип                    = [[Државни универзитет|државни]]
| оснивање               = {{start date and age|1808}}
| афилијација            = [[Универзитет у Београду]]
| декан                  = [[Зоран Мирковић (правник)|Зоран Мирковић]]
| академско_особље       = 103 (2022/23)<ref name="2023stats">{{cite web |title=Високо образовање 2022/2023. |url=https://publikacije.stat.gov.rs/G2023/Pdf/G20236008.pdf |website=stat.gov.rs |publisher=Statistical Office of Serbia |accessdate=1 January 2024 |language=Serbian }}</ref>
| студенти               = 8.158 (2022/23)<ref name="2023stats" />
| град                   = [[Београд]]
| земља                  = [[Србија]]
| координате             = {{coord|44.807237|20.472090|region:RS_type:edu|display=title,inline}}
| слободно_ознака        = Часопис
| слободно               = ''[[Анали Правног факултета у Београду|Анали]]''
| веб-сајт               = {{URL|ius.bg.ac.rs}}
| лого                   = Pravni faks BG logo.png
| ширина_лога            = 150п
}}

'''Правни факултет''' је [[Високо образовање|високошколска]] установа [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]]. Основан је 1808. године и један је од највећих [[Правни факултет|правних факултета]] у региону, са дугом традицијом водеће институције правничког образовања у [[Србија|Србији]]. 

Окупљао је научнике и предаваче који су образовали око 50.000 дипломираних правника, око 1.200 магистара и 830 доктора наука, као и више стотина специјалиста за разне области. Многи некадашњи студенти Правног факултета су постали признати стручњаци и научници у свим областима права, професори других правних факултета, као и носиоци високих државних функција. 

== Историјат ==

=== Почеци правничког образовања у Србији ===
Правни факултет једна је од најстаријих чланица [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]]. Баштини традицију [[Велика школа Ивана Југовића|Велике школе]], основане [[1808]]. године, на којој је школовање трајало три године, а завршна година је обухватала искључиво правне предмете (државно право, кривично право и [[међународно право]]).

У наставку образовања правника, [[Београдски Лицеј|Лицеум Књажества сербског]] је [[1841]]. године добио и правно одељење, поред већ постојећег филозофског одељења. Настава је трајала две године (за филозофију) и додатне три године за право. Исте године, [[Београдски Лицеј|Лицеум]] је премештен у [[Београд]]. Први професори правног одељења били су [[Јован Стерија Поповић]] (предавао Увод у право и Судски поступак), [[Игњат Станимировић]] и Рајић. Касније је већина професора била школована у иностранству.

Посебне студије права започињу [[1853]]. године. Тадашња зграда факултета је била у [[Конак кнегиње Љубице|Конаку кнегиње Љубице]]. Лицеј [[1863]]. постаје [[Велика школа]], од које је касније настао и [[Универзитет у Београду|Универзитет]]. Просторије су се налазиле у [[Капетан-Мишино здање|Капетан Мишином здању]], а студије су трајале четири године.

=== Настанак Правног факултета ===
Године [[1905]]. се доноси Закон о Универзитету и Велика школа званично мења свој статус у Универзитет. Због све већих потреба, факултет се сели у здање у којем је данас [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошки факултет]], а библиотека у зграду на Обилићевом венцу.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1935/08/24?pageIndex=00007 "Време", 24. август 1935]</ref>

На Правном факултету Универзитета у Београду докторске дисертације се бране од 1907. године и до 1941. је одбрањено 98 докторских дисертација.

=== Међуратни период ===
[[Датотека:Milan Stojadinovic polaze kamen temeljac za zgradu Pravnog fakulteta.png|мини|200пиксел|Председник [[Министарски савет Краљевине Југославије|Министарског савета]] [[Милан Стојадиновић]] полаже повељу у темељ [[Зграда Правног факултета у Београду|зграде Правног факултета]] у [[Београд|Београду]] (7. јул 1937)]]Након оснивања [[Краљевина Југославија|Краљевине СХС]] правна наука је највише пажње посвећивала изради закона и научној обради питања која су се појављивала у процесу кодификације. Најзначајнији актери кодификовања грађанског права били су [[Живојин Перић]], [[Драгољуб Аранђеловић]], [[Mihailo Konstantinović|Михаило Константиновић]], Иван Мауровић, Младен Пливерић, Бертолд Ајзнер, Срећко Цуља и други.  У изради закона из кривичног права и кривичног судског поступка учествовали су [[Тома Живановић]], Станко Франк, Божидар В. Марковић, Никола Огорелица, Метод Доленц и други.<ref>{{Cite book|title=СРПСКА ПРАВНА ИСТОРИЈА|last=Мирковић|first=Зоран|publisher=ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ (УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ)|year=2017|isbn=|location=Београд|pages=270,271}}</ref>

Готово четвртина професора у међуратном периоду, били су припадници [[Руска емиграција у Београду|руске емиграције]]: [[Теодор Тарановски|Теодор Васиљевич Тарановски]], [[Александар Соловјев|Александар Васиљевич Соловјев]], Евгениј Васиљевич Спекторски, Сергије Николајевич Трегубов, Константин Михајлович Смирнов, Михаило Павлович Чубински, Петар Берингардович Струве, [[Сергије Троицки|Сергије Викторович Троицки]], Никола Николајевич Алексејев, Никола Васиљевич Крајински, Григорије Васиљевич Демченко, Александар Николајевич Челницев

Значајно место у историји југословенске и српске правне науке заузимају конгреси југословенских правника на којима су изношена и обрађивана нека од најважнијих питања, као што су: судијска независност, положај судија у друштву, питање примене закона итд. Основана су и удружења за поједине гране права: међународно право, поморско право.

У нову заграду факултет се усељава [[1937]]. године. Нова зграда у ул. Краља Александра, на Тркалишту, изграђена је од 1937. (освећење темеља 7. јула, у присуству шефа владе [[Милан Стојадиновић|Стојадиновића]]) до јесени 1940, када је и усељена. Пре Другог светског рата на факултету је било око 4.000 студената и мноштво професора од којих је већина била школована у иностранству. У то време су предавали [[Тома Живановић]], [[Слободан Јовановић]], [[Ђорђе Тасић]], Михаило Илић и други. У време рата факултет није радио, а у згради се налазила немачка команда. Више професора је отерано на робију у [[Бањички логор]], а два, Михаило Илић и Ђорђе Тасић су стрељани 1944. године.

=== Послератни период ===
Одмах након [[Београдска операција|ослобођења Београда]] [[1944]]. године, припадници [[Одељење за заштиту народа|ОЗНЕ]] су ухапсили професора [[Илија Пржић|Илију Пржића]], под оптужбом да је ратни злочинац пошто је радио на факултету у време окупације. Његово име је објављено на насловној страни листа [[Политика]], [[27. новембра]] [[1944]]. године, уз саопштење Војног суда [[Први пролетерски корпус НОВЈ|Првог корпуса]] [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске Југославије]] о суђењу ратним злочинцима и списком са именима 105 стрељаних, који су означени као народни непријатељи.<ref>{{Cite web|url=http://www.otvorenaknjiga.komisija1944.mpravde.gov.rs/cr/okrug/00/70246/16318.htm|title=Регистар жртава|publisher=Комисија за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године|url-status=live}}</ref>

После рата, у новој политичкој клими, рад факултета се осетно мења. У наставни програм бива унесено мноштво предмета који су били по вољи тадашњој власти. И даље, међутим, на њему раде врхунски стручњаци. Посебно истакнути међу њима су: [[Mihailo Konstantinović|Михаило Константиновић]] (познат по Закону о облигационим односима), [[Милан Бартош]], [[Борислав Благојевић]], [[Михаило Ђурић]], [[Радомир Лукић]], [[Мехмед Беговић]], [[Јован Ловчевић]], [[Драгомир Стојчевић]] и [[Алберт Вајс]].

Године 1971. са факултета је протеран један број наставника који су, дискутујући о уставним амандманима 1971. године критиковали разбијање Југославије и посебно тежак положај који се тиме намеће српском народу. Међу њима је најистакнутији професор Михаило Ђурић који је осуђен на две године затвора.<ref>http://www.sac.org.yu/komunikacija/casopisi/Hereticus/group_search_ctype?ct_id=39&from=I_2&stdlang=hr{{Мртва веза}}</ref> Међу отеранима су били и професор [[Андрија Гамс]], доцент Александар Стојановић и асистенти [[Војислав Коштуница]] и [[Коста Чавошки]].

Деведесетих, када је декан био Мирослав Петровић, почињу лагане промене на факултету, на коме се постепено модернизује и настава и администрација. Крајем деведесетих, међутим, са факултета одлази већи број наставника незадовољних Законом о универзитету која је тадашња власт [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] донела како би повећала контролу над Универзитетом.<ref>{{cite web |url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/10/26/srpski/i99102501.shtm |title=www.glas-javnosti.co.yu |publisher=Arhiva.glas-javnosti.rs |date= |accessdate=16. 9. 2011. }}{{Мртва веза}}</ref> Тада је за декана био постављен [[Оливер Антић]]. Деканат Антића обележавају бројне афере везане за избацивање и сукоб са појединим професорима факултета ([[Владимир Водинелић]], [[Весна Ракић-Водинелић]], [[Драгор Хибер]], [[Драгољуб Поповић]], [[Мирјана Стефановски]] и др) због њихове политичке неподобности.<ref>{{cite web|url=http://www.hrw.org/reports/1999/serbia/Serbia99-08.htm |title=Deepening Authoritarianism In Serbia: |publisher=Hrw.org |date=|accessdate=16. 9. 2011.}}</ref>

Последњих година Факултет се укључује у Болоњски процес<ref>{{cite web |url=http://www.sf-foca.org/Bolonjski%20proces.htm |title=sf-foca.org |publisher=sf-foca.org |date= |accessdate=16. 9. 2011. |archive-date=27. 09. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070927185921/http://www.sf-foca.org/Bolonjski%20proces.htm |url-status=dead }}</ref> и темељно мења наставни план и програм,<ref>{{cite web|url=http://www.ius.bg.ac.rs/informacije/nastavni%20plan%202006.htm |title=Nastavni Plan Osnovnih |publisher=Ius.bg.ac.rs |date=|accessdate=16. 9. 2011.}}</ref> а сарађује и са светски признатим професором [[Алан Вотсон|Аланом Вотсоном]], почасним доктором Универзитета у Београду, у чију је част Правни факултет основао [[Фондација алан вотсон|Фондацију Алан Вотсон]], а чији је председник професор [[Сима Аврамовић]]. За љубитеље римског права и антике од 1970. године постоји и факултетски клуб [[Форум Романум]].

На месту секретара Правног факултета од јула 1985. године до 1. октобра 2018. године, дуже од 33 године, налазио се Миљко Ваљаревић.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:558417-Njegov-potpis-nose-diplome-25000-pravnika Његов потпис носе дипломе 25.000 правника („Вечерње новости“, 20. јул 2015)]</ref><ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/412263/Dobri-duh-Pravnog-fakulteta-odlazi-u-penziju Добри дух Правног факултета одлази у пензију („Политика”, 1. октобар 2018)]</ref>

Факултет издаје стручни часопис [[Анали Правног факултета у Београду]].

Сви правни факултети који су касније настајали у Србији ([[Суботица]], [[Нови Сад]], [[Приштина]], [[Ниш]], [[Крагујевац]]) и Црној Гори ([[Подгорица]]), па и у другим деловима бивше Југославије ([[Сарајево]], [[Скопље]]), формирани су из језгра које је чинио Правни факултет у Београду. На правним факултетима у свим земљама бивше Југославије налази се велики број наставника који су своја академска звања, магистарске и докторске титуле, стекли на Правном факултету Универзитета у Београду.

== Зграда факултета ==
{{главни чланак|Зграда Правног факултета у Београду}}
Зграда у коме се данас налази факултет грађена је од 1937. до 1940. године. Налази се на углу [[Булевар краља Александра|Булевара краља Александра]] и Београдске улице. 

Пројекат је израдио архитекта [[Петар Бајаловић]]. У њој се налази више учионица и амфитеатара од којих је највећи и најпознатији амфитеатар V (тзв. „петица") који од 2006. године носи име амфитеатар [[Радомир Лукић]]. Библиотека факултета, која садржи значајан фонд књига и преко 500.000 библиотечких јединица, је такође смештена у згради. 1995. је завршен анекс факултета.

На [[Крстовдан]], Крсну славу факултета, 27. септембра 2011. године [[Патријарх српски Иринеј]] и декан Правног факултета Универзитета у Београду [[Мирко Васиљевић]] отворили су [[Музеј Правног факултета Универзитета у Београду]].

== Старешине и декани ==
[[File:Slobodan_Jovanović,_by_Uroš_Predić_(1931).jpg|thumb|257x257px|[[Слободан Јовановић]], декан Правног факултета (1903−1905, 1909−1912)]]
[[File:Djtasic.jpg|thumb|274x274px|[[Ђорђе Тасић]], декан Правног факултета (1938−1941)]]
[[File:RadomirLukic portret.jpg|thumb|275x275px|[[Радомир Лукић]], декан Правног факултета (1958−1959)]]
[[File:Sima-Avramovic.jpg|thumb|301x301px|[[Сима Аврамовић]], декан Правног факултета (2012−2015, 2015−2018)]]Међу деканима и професорима Правног факултета у Београду, били су и некадашњи ректори [[Велика школа|Велике школе]], односно касније [[Списак ректора Универзитета у Београду|ректори Универзитета у Београду]]: Сергије Николић (1865−1866), [[Григорије Гершић]] (1898−1899), [[Слободан Јовановић]] (1913−1914, 1920−1921), [[Чедомиљ Митровић]] (1927−1930), [[Драгослав Јовановић]] (1936−1939), [[Борислав Благојевић]] (1955−1963), [[Мирослав Печујлић]] (1977−1981) и [[Дејан Поповић (правник)|Дејан Поповић]] (2004−2006). 

Једина жена декан Правног факултета је била [[Љубица Кандић]], од [[1987]]. до [[1989]]. године.
# Стојан Марковић (1888−1893)
# Гргур Миловановић (1893−1894)
#[[Григорије Гершић]] (1894−1896)
# Драгутин Мијушковић (1896−1899)
# Александар Борисављевић (1899−1903)
#[[Слободан Јовановић]] (1903−1905)
# Милић Радовановић (1905−1908)
#[[Живојин Перић]] (1908−1909)
#[[Слободан Јовановић]] (1909−1912)
#[[Живојин Перић]] (1912−1919)
# Божидар Марковић (1919−1920)
#[[Чедомиљ Митровић]] (1920−1921)
# Драгољуб Аранђеловић (1921−1923)
#[[Чедомиљ Митровић]] (1923−1926)
#[[Тома Живановић]] (1926−1929)
# Милета Новаковић (1929−1932)
# Живан Спасојевић (1932−1935)
# Велизар Митровић (1935−1938)
#[[Ђорђе Тасић]] (1938−1941)
# [[Јован Ђорђевић (правник)|Јован Ђорђевић]] (1945−1946)
# Миодраг Аћимовић (1946−1947)
#[[Mihailo Konstantinović|Михаило Константиновић]] (1947−1948)
# Никола Стјепановић (1948−1950)
# [[Борислав Благојевић]] (1950−1951)
#[[Mihailo Konstantinović|Михаило Константиновић]] (1951−1953)
# Јован Ловчевић (1953−1954)
# Мехмед Беговић (1954−1955)
# Милан Жујовић (1955−1956)
# Милош Радојковић (1956−1958)
#[[Радомир Лукић]] (1958−1959)
#[[Mihailo Konstantinović|Михаило Константиновић]] (1959−1960)
# [[Јован Ђорђевић (правник)|Јован Ђорђевић]] (1960−1962)
# Драгослав Јанковић (1962−1964)
# Михајло Јездић (1964−1967)
# Павле Димитријевић (1967−1969)
# Милан Милутиновић (1969−1971)
# Никола Стјепановић (1971−1973)
# Милан Деспотовић (1973−1975)
# Драгомир Стојчевић (1975−1977)
# Павле Ристић (1977−1979)
# Мирослав Ђорђевић (1979−1981)
# Мирко Мирковић (1981−1983)
# Владимир Јовановић (1983−1985)
# Живомир Ђорђевић (1985−1987)
# [[Љубица Кандић]] (1987−1989)
# Мирослав Петровић (1989−1991)
# Обрад Станојевић (1991−1993)
# Мирослав Петровић (1993−1995)
#[[Дејан Поповић (правник)|Дејан Поповић]] (1995−1997, 1997−1998)
#[[Оливер Антић]] (1998−2000)
# Драгутин Шошкић (2000−2001)
# Владимир Милић (2001−2002, 2002−2004)
#[[Мирко Васиљевић]] (2004−2006, 2006−2009, 2009−2012)
#[[Сима Аврамовић]] (2012−2015, 2015−2018)
#[[Зоран Мирковић (правник)|Зоран Мирковић]] (2018−)

== Академици ==
Међу професорима Правног факултета у Београду, јавило се много чланова домаћих и иностраних академија наука.

=== Српска академија наука и уметности (Српска краљевска академија) ===

* [[Милан Бартош]], редовни члан од 1961. године, секретар САНУ (1961—1965), потпредседник САНУ (1965—1971) и члан Председништва САНУ (1972—1974)
* Данило Баста, редовни члан од 2012. године
* Мехмед Беговић, редовни члан од 1965. године, члан Председништва САНУ (1974—1981), председник Научног већа [[Балканолошки институт САНУ|Балканолошког института САНУ]] и председник Научног већа [[Етнографски институт САНУ|Етнографског института САНУ]]
* [[Јован Ђорђевић (правник)|Јован Ђорђевић]], редовни члан од 1961. године, члан Председништва САНУ (1966—1969)
* [[Михаило Ђурић (академик)|Михаило Ђурић]], редовни члан од 2000. године, секретар Одељења друштвених наука (2003—2011)
* [[Тома Живановић]], прави члан Академије друштвених наука од 1926. године, секретар Академије друштвених наука Српске краљевске академије (1937—1940, 1941-1942, 1944-1945), редовни члан Одељења друштвених наука САНУ (1948—1971)
* [[Слободан Јовановић]], прави члан Академије друштвених наука СКА од 1908. године, председник Српске краљевске академије (1928—1931), редовни члан САНУ од 1948. године
* [[Радомир Лукић]], редовни члан од 1970. године, секретар САНУ (1971—1974), потпредседник САНУ (1974—1977), секретар Одељења друштвених наука (1981—1982)
* Иван Максимовић, редовни члан од 1985. године, секретар Одељења друштвених наука (1989—1993)
* [[Живојин Перић]], дописни члан од 1948. године
* [[Коста Чавошки]], редовни члан од 2015. године, секретар Одељења друштвених наука

=== Академија наука и умјетности Републике Српске ===
Професор [[Мирко Васиљевић]], некадашњи декан Правног факултета Универзитета у Београду, инострани је члан [[Академија наука и умјетности Републике Српске|Академије наука и умјетности Републике Српске]] од [[2008]]. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.anurs.org/lat/academic/131|title=Биографија Мирка Васиљевића|last=|first=|date=|website=|publisher=Академија наука и умјетности Републике Српске|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> Такође, професор [[Слободан Перовић (академик)|Слободан Перовић]] је био члан [[Академија наука и умјетности Републике Српске|АНУРС]].

=== Остале академије ===
Професор [[Слободан Перовић (академик)|Слободан Перовић]] је био члан [[Словеначка академија наука и уметности|Словенске академије наука и умјетности]], [[Црногорска академија наука и умјетности|Црногорске академије наука и умјетности]] и члан [[Академија наука и умјетности Републике Српске|Академије наука и умјетности Републике Српске]].

Поред [[Слободан Перовић (академик)|Перића]], професори Влајко Брајић и Милан Милутиновић су били чланови [[Црногорска академија наука и умјетности|Црногорске академије наука и умјетности]].

Професор Драгослав Јанковић је био члан [[Југословенска академија знаности и уметности|Југословенске академије наука и умјетности]].

[[File:Vojislav_Kostunica_-_EPP_Congress_Rome_2006_(68)_(cropped).jpg|thumb|170px|right|др [[Војислав Коштуница]], асистент Правног факултета у Београду (1970—1974)]]

== Познати професори и сарадници ==

* др [[Смиља Аврамов]], редовни професор Међународног јавног права (1949—1985)
* др [[Оливер Антић]], амбасадор Србије у Португалији; декан Правног факултета у Београду (1998—2000), редовни професор Наследног права (1978—2015)
* др [[Гашо Кнежевић]], министар просвете у [[Влада Републике Србије|Влади Републике Србије]] (2001-2004); редовни професор Међународног приватног права (1980—2014)
* др [[Војислав Коштуница]], [[председник Савезне Републике Југославије]] (2000-2003) и председник [[Прва влада Војислава Коштунице|Владе Србије]] (2004-2007, 2007-2008), асистент на предмету Увод у право
* др [[Ратко Марковић]], потпредседник [[Влада Републике Србије|Владе Републике Србије]] (1994-2000), професор Уставног права (1985—2012)
*др [[Мирољуб Лабус]], [[потпредседник Владе Савезне Републике Југославије]] (2000-2003), [[потпредседник Владе Републике Србије]] (2004-2006),професор на предмету Основи економије
* [[Горан Свилановић]], [[Списак министара иностраних послова Југославије|министра иностраних послова]] [[Савезна Република Југославија|СР Југославије]] (2000-2004) и министра за иностране послове [[Србија и Црна Гора|Државне заједнице Србије и Црне Горе]] (2003-2004), асистент-приправник на предмету Грађанско процесно право (1989—1998)
* [[Никола Селаковић]], министар правде у [[Влада Републике Србије|Влади Републике Србије]] (2012-2016), генерални секретар [[Председник Републике Србије|председника Републике Србије]], асистент на предметима Српска правна историја и Упоредна правна традиција
* др [[Коста Чавошки]], редовни члан [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]], редовни професор Увода у праву (1970 – 1976 и 1991 - 2009)
* др [[Војислав Шешељ]], председник [[Српска радикална странка|Српске радикалне странке]], професор Политичких система (2000—2001)
[[Датотека:Aleksandar Vučić, 2017.jpg|мини|[[Александар Вучић]], [[председник Републике Србије]]]]

== Алумни ==

* др [[Војислав Коштуница]], [[Председник Савезне Републике Југославије|председник СР Југославије]] (2000-2003) и председник [[Прва влада Војислава Коштунице|Владе Републике Србије]] (2004-2008)
*др [[Владан Батић]], министар правде у [[Влада Зорана Ђинђића|Влади Републике Србије]] (2001-2003) и председник [[Демохришћанска странка Србије|Демохришћанске странке Србије]]
* [[Филип Вујановић]], [[предсједник Владе Црне Горе]] (1998-2003) и [[председник Црне Горе]] (2003-2018)
* [[Владан Вукосављевић (политичар)|Владан Вукосављевић]], [[Министарство културе и информисања Републике Србије|министар културе и информисања]] у [[Влада Ане Брнабић|Влади Републике Србије]] (2016-2020)
* [[Александар Вучић]], [[Министарство одбране Републике Србије|министар одбране]] (2012-2013) [[председник Владе Републике Србије]] (2014-2017), [[председник Републике Србије]] (2017-), председник [[Српска напредна странка|Српске напредне странке]]
* [[Вук Драшковић]], министар спољних послова у [[Прва влада Војислава Коштунице|Влади Републике Србије]] (2004-2007), председник [[Српски покрет обнове|Српског покрета обнове]]
* [[Даница Драшковић]], члан Управног одбора [[Нафтна индустрија Србије|Нафтне индустрије Србије]], истакнути функционер [[Српски покрет обнове|Српског покрета обнове]] и супруга [[Вук Драшковић|Вука Драшковића]]
* [[Киро Глигоров]], председник [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине СФРЈ]] (1974-1978), први председник [[Северна Македонија|Републике Македоније]] (1991-1999)
* [[Ранко Кривокапић]], предсједник [[Скупштина Црне Горе|Скупштине Црне Горе]] (2003-2016), бивши предсједник [[Социјалдемократска партија Црне Горе|Социјалдемократске партије Црне Горе]]
*[[Владимир Лепосавић]], министар правде, мањинских и људских права у [[Влада Здравка Кривокапића|Влади Здравка Кривокапића]]
* [[Слободан Милошевић]], [[председник Републике Србије]] (1989-1997) и [[Председник Савезне Републике Југославије|председник СР Југославије]] (1997-2000)
*др [[Дејан Мировић]], ванредни професор [[Правни факултет Универзитета у Приштини|Правног факултета Универзитета у Приштини]], народни посланик у [[Народна скупштина Републике Србије|Народној скупштини Републике Србије]] (2007-2012)
*[[Томислав Момировић]], [[Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике Србије|министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре]] Републике Србије (2020-)
* [[Ђурђе Нинковић]], адвокат, један од обновитеља [[Демократска странка (Србија)|Демократске странке]], заменик министра правде (2001)
*[[Маја Поповић]], [[Министарство правде Републике Србије|министарка правде]] Републике Србије (2020-)
* [[Милан Ст. Протић]], председник [[Скупштина града Београда|Скупштине града Београда]] (2000-2001), амбасадор [[Савезна Република Југославија|СР Југославије]] у [[САД]] (2001) и амбасадор [[Србија|Србије]] у [[Швајцарска|Швајцарској]] и [[Лихтенштајн|Лихтенштајну]] (2009)
* [[Иван Стамболић]], председник [[Председништво СР Србије|Председништва СР Србије]] (1986-1987), председник Централног комитета [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста Србије]] (1984-1986)
* [[Тома Фила]], адвокат, народни посланик у [[Народна скупштина Републике Србије|Народној скупштини Републике Србије]] (2020-), члан Председништва [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичке партије Србије]] и члан Епархијског савета [[Архиепископија београдско-карловачка|Архиепископије београдско-карловачке]]
*[[Филота Фила]], адвокат

== Библиографија ==
* Илија А. Пржић: Оснивање Правног факултета у Србији, Београд, 1940. ([https://www.uzzpro.gov.rs/doc/biblioteka/digitalna-biblioteka/1940-Osnivanje-pravnog-fakulteta-u-srbiji.pdf link])
* Сто педесет година Правног факултета 1841 - 1991, Правни факултет у Београду, Београд, 1991.
* Научно наслеђе Правног факултета у Београду од 1841. до 1941. године, Правни факултет у Београду, Београд, 1994
* Кандић, Љ, Историја Правног факултета 1905-1941, I-II, Завод за уџбенике и наставна средства, београд, 2002.

== Види још ==
* [[Универзитет у Београду]]
* [[Списак факултета у Србији]]

== Референце ==
{{reflist}}

== Спољашње везе ==
* {{Званични веб-сајт}}

{{Универзитет у Београду}}
{{Подножје|Право|Београд|Србија}}

[[Категорија:Правни факултет Универзитета у Београду| ]]
[[Категорија:Правни факултети у Србији|Београд]]
[[Категорија:Образовање на Палилули (Београд)]]
[[Категорија:Факултети у Београду]]