Извор странице Разарач Дубровник

{{друго значење2|Дубровник}}
{|{{Infobox ship begin}}
|+Разарач ''Дубровник''
{{Infobox ship image
|Ship image=File:Destroyer Dubrovnik.jpg
|Ship caption=Вођа флотиле ''Дубровник'' 1932. године
|image alt=Југословенски велики разарач Дубровник 1932. године
}}
{{Infobox ship class overview
|Name=
|Builders=
|Operators= *{{зас|Краљевина Југославија|naval}} [[Југословенска краљевска ратна морнарица|ЈКМ]]
*{{зас|Краљевина Италија|naval}} [[Regia Marina|''Ређиа Марина'']]
*{{зас|Трећи рајх|naval}} [[Кригсмарине|''Кригсмарине'']]
|Class before=''Нема''
|Class after=[[Разарачи класе Београд|Класа ''Београд'']]
|Built range=1930-1932.
|In service range=1932-1945.
|Total ships planned=3
|Total ships on order=
|Total ships building=
|Total ships completed=1
|Total ships cancelled=2
|Total ships active=
|Total ships laid up=
|Total ships lost=1
|Total ships retired=
|Total ships scrapped=
|Total ships preserved=
}}
{{Infobox ship career
|Hide header=
|Ship country=[[Краљевина Југославија]]
|Ship flag=[[Датотека:Naval Ensign of the Kingdom of Yugoslavia.svg|50px]]
|Ship name=''Дубровник''
|Ship namesake=Град [[Дубровник]]
|Ship ordered=1929.
|Ship builder=[[Бродоградилиште Јароу Шипбилдерс|''Јароу Шипбилдерс'']] у [[Глазгов]]у
|Ship yard number=1585
|Ship laid down=10. јун 1930.
|Ship launched=11. октобар 1931.
|Ship sponsor = [[Олга Карађорђевић]]
|Ship acquired=
|Ship commissioned=14. мај 1932.
|Ship nickname = "Краљевски кочијаш"<ref name="referenca 1" />
|Ship fate=Заробљен од стране [[Италијанска краљевска ратна морнарица|италијанске војске]] 17. априла 1941.
|Ship notes=
}}
{{Infobox ship career
|Hide header=title
|Ship country=[[Краљевина Италија]]
|Ship flag=[[Датотека:Flag of Italy (1861-1946) crowned.svg|50px]]
|Ship name=''Премуда''
|Ship namesake=Острво [[Премуда]]
|Ship acquired=17. април 1941.
|Ship commissioned= Фебруар 1942.
|Ship identification = Ознака на трупу: -{PU}-
|Ship fate=Заробљен од стране [[Wehrmacht|немачке војске]] 9. септембра 1943.
|Ship notes=
}}
{{Infobox ship career
|Hide header=title
|Ship country=[[Трећи рајх]]
|Ship flag=[[Датотека:War ensign of Germany (1938-1945).svg|50px]]
|Ship name=''TA32''
|Ship acquired=9. септембар 1943.
|Ship commissioned= 18 август 1944.
|Ship fate=Потопљен од стране сопствене посаде 24. априла 1945.
|Ship status=
|Ship notes=
}}
{{Infobox ship characteristics
|Hide header=
|Header caption=
|Ship type=[[Вођа флотиле]]
|Ship class=
|Ship displacement=*1.910 -{t}- (Стандардни)
*2.884 -{t}- (Пуни борбени)
|Ship length= 113.2 -{m}-
|Ship beam= 10.67 -{m}-
|Ship draught= 3.58-4.1 -{m}-
|Ship power=48.000 [[Коњска снага|КС]] максимална (42.000 КС пројектовано)
|Ship propulsion=*3 × Јароу котла
*2 × Парсонс турбине
*2 × Кертис турбине (свака 900 КС)
|Ship speed=40,3 [[Чвор (брзина)|чвора]] максимална (37 чворова пројектовано)
|Ship range=7000 [[Наутичка миља|наутичких миља]] (13000 -{km}-) при економској брзини од 15 чворова
|Ship crew=20 официра и 220 морнара
|Ship sensors=
|Ship EW=
|Ship armament=*4 × 1 Шкода 140 -{mm}- [[топови]]
*1 × 2 Шкода 83,5 -{mm}- [[ПВО|ПА]] топови
*2 × 2 и 2 × 1 Шкода 40 -{mm}- ПА топови
*2 × 1 Збројовка 15 -{mm}- [[митраљези]]
*2 × 3 533 -{mm}- [[Торпедо|торпедне цеви]]
*4 бацача дубинских бомби
*2 клизача за дубинске бомбе<br>(по 6 комада на сваком)
*40 морских мина
|Ship notes=
}}
|}
'''Разарач ''Дубровник''''' (званични назив: ''Краљевски брод Дубровник''<ref>[http://www.paluba.info/smf/index.php?action=dlattach;topic=24733.0;attach=593922 Службени указ КЈРМ]</ref>) био је [[вођа флотиле]] и први модеран [[разарач]] који је изграђен за потребе [[Краљевска југословенска ратна морнарица|Југословенске краљевске морнарице]] (ЈКМ). Саграђен је у [[Шкотска|шкотском]] [[Бродоградилиште|бродоградилишту]] -{''Yarrow Shipbuilders''}-, у складу са специфичним захтевима ЈКРМ. ''Дубровник'' је био велики разарач, вођа флотиле, брод који је у ЈКМ требало да обавља задатке које би у другој морнарици обављале [[Лака крстарица|лаке крстарице]]. Са топовима од 140 -{mm}-, скоро 10 година је био најбоље наоружан разарач на свету<ref>{{Cite web|url=http://ww2.debello.ca/polish/baltic/wicher/index.html |title=Разарач Дубровник на Debello.ca |accessdate=15. 2. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150216020113/http://ww2.debello.ca/polish/baltic/wicher/index.html |archive-date=16. 2. 2015 |url-status=dead }}</ref>. 

Ушао је у службу ЈКРМ 1932. године, а краљ [[Александар I Карађорђевић|Александар I]] је њиме путовао у званичне посете околним државама користећи га како би демонстрирао југословенску војну моћ [[Краљевина Италија|Краљевини Италији]] с којом је [[Краљевина Југославија]] била у константном сукобу. Остао је упамћен по томе што је управо њиме краљ Александар I у октобру 1934. отпловио за [[Марсељ]] где је [[Марсељски атентат|убијен]]. Ковчег с краљевим телом је ''Дубровник'' пренео у Југославију. Разарач ''Дубровник'' је током [[Априлски рат|Априлског рата]] [[1941]]. био командни брод 1. Торпедне дивизије, дислоциране у [[Бококоторски залив|Бококоторском заливу]]. Било је планова да ''Дубровник'' и остали ратни бродови исплове из залива и упуте се ка [[Савезници (Други светски рат)|Савезницима]], али до остварења ових планова није дошло. Брод, и остатак југословенске флоте, су заробили [[Краљевина Италија|Италијани]] [[17. априла]] [[1941]]. у [[Бока которска|Боки Которској]]. 

Италијани су преименовали разарач у '''''Премуда''''' и након извршене реконструкције ушао је у оперативну употребу италијанске -{''[[Regia Marina]]''}-. Разарач је активно коришћен у операцијама у Средоземљу. Служио је као пратња конвојима који су путовали за Северну Африку, те за превоз трупа за и из Северне Африке. Учествовао је и у офанзивним операцијама и нападима на британске конвоје и [[Малта|Малту]]. Услед интензивног коришћења и неодржавања разарач [[јул]]а [[1943]]. доживљава тешко оштећење погонских машина те је отегљен у [[Ђенова|Ђенову]] на ремонт. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], у [[Септембар|септембру]] [[1943]]. брод, који је био у процесу ремонта и пренаоружавња, преузели су [[Трећи рајх|Немци]]. ''Премуда'' (бивши ''Дубровник'') је био најважнији и најефективнији италијански брод-[[Плен|ратни плен]] [[Други светски рат|Другог светског рата]].

Немци су брод преименовали у '''''ТА32''''' и извршили додатне реконструкције и преправке - монтирали су радаре и ново артиљеријско наоружање, претворивши разарач у радарски брод за ноћно навођење авиона и противавионски брод. ''ТА32'' је учествовао у немачким нападима на савезничке снаге на копну, али и на мору те је коришћен за полагање мина. Приликом немачког повлачења из Ђенове у [[април]]у [[1945]]. године, разарач ''ТА32'' је потопљен од стране сопствене посаде како не би пао у руке Савезницима. 

Након рата олупина бившег разарача ''Дубровник'' је извађена с дна ђеновљансе луке и изрезана у старо гвожђе.

== Развој пројекта ==
Након [[Први светски рат|Првог светског рата]], новонастала држава, [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца]], није добила ни један већи ратни брод бивше [[Аустроугарска ратна морнарица|аустроугарске ратне морнарице]]. Краљевина СХС, наследница [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] која је била победница у рату, од ратних бродова бивше аустроугарске ратне морнарице добила је само 12 торпиљерки које су 20-их година [[20. век]]а биле модерни бродови, али временом постаће дотрајали; 8 торпиљерки класе ''[[торпиљерке класе 250t|250-{t}-]]'' ( до 1941. у употреби ће остати 6 торпиљерки ) и 4 торпиљерке класе ''[[торпиљерке класе Кајман|Кајман]]'' (у периоду [[1928]]-[[1930]]. године све 4 торпиљерке ове класе биће разрезане и исписане из флотне листе) и једну стару [[Оклопњача|оклопњачу]] ''SMS Kronprinz Erzherzog Rudolf'' која ће у морнарици Краљевине СХС добити назив ''[[оклопњача Кумбор|Кумбор]]'' (услед старости и неупотребљивости биће расходована и разрезана [[1922]]. године). Краљевина Југославија морала је да ни из чега изгради своју ратну морнарицу.

Министарство војске и морнарице и команда морнарице одабрали су концепт мале и ефикасне ударне снаге која би могла да одбрани југословенску обалу. За југословенску морнарицу и [[Јадранско море]] није требало набављати, за југословенску економију, прескупе бојне бродове и тешке крстарице, већ је флота требало да буде састављена од извесног броја брзих разарача, подморница, торпиљера и хидроавиона који су идеални за Јадран и који би могли да образују брзу и ефикасну ударну снагу.<ref name="referenca 2">{{Cite book|last=Бјелајац |first=Миле |title=Војска Краљевине СХС/Југославије 1922-1935 |year=1994|publisher=ИНИС |pages=48,104,105, 130-133. |accessdate=6. 6. 2019}}</ref>

Први већи ратни брод који се нашао у саставу ЈКРМ била је лака крстарице [[крстарица Далмација|''Далмација'']] (бивша ''Niobe''), купљена од [[Вајмарска република|Немачке]] [[1925]]. године. Крстарица ''Далмација'' је постала командни брод флоте и претежно се користила за обуку морнара.<ref name="referenca 1">{{cite journal|last=Јојић |first=Ђорђе |title=Разарач ''Дубровник'' под трима заставама |journal=Весник Војног Музеја |year=2012|pages=215-227. |accessdate=6. 6. 2019}}</ref> Следеће јединице које су ушле у флоту ЈКМ биле су две подморнице класе ''[[подморнице класе Храбри|Храбри]]'' (изграђене у [[Уједињено Краљевство|Великој Британији]] [[1927]]. године) и две подморнице класе [[подморнице класе Осветник|''Осветник'']] (изграђене у [[Француска|Француској]] 1928-[[1929]]. године). Године 1930. у састав ЈКРМ ушао је носач хидроавиона ''[[Носач хидроавиона Змај|Змај]]'', набављен у Немачкој.<br>
<br>
=== Нова јединица ===
Флотни програм из 1928. године био је веома важан за ЈКМ, јер је предвиђао ванредни кредит за додатно опремање и наоружавање Краљевске морнарице.<ref name="referenca 1"/> Између осталог, у пројекту је предвиђено набављање једног великог разарача, тј. вође флотиле. Услове које је поставила команда југословенске морнарице задовољавали су француски пројекти великих разарача које су Французи звали ''контра-торпиљери'' (contre-torpilleur), будући да су Французи као основу својих разарача користили и градили управо велике разараче (вође флотила) какав је требало да буде и југословенски разарач. Проблем је био то што је југословенска страна захтевала да се за калибар главне бродске артиљерије уграде Шкодини бродски топови 140 -{mm}-, будући да је Краљевина Југославија била чланица [[Мала Антанта|Мале Антанте]], а Шкодини топови су већ увелико били у саставу југословенске копнене војске и важили су за топове одличних способности и квалитета, што ће се и показати касније, у [[Други светски рат|Другом светском рату.]] Француска страна је одбила југословенски захтев за монтирање Шкодиних топова 140-{mm}- и понудила свој топ, Шнајдер 138,6 -{mm}- М1924. Југословенска страна је остала при првобитном захтеву за уграђивање Шкодиних топова 140 -{mm}-.
Потом се југословенска страна заинтересовала за понуде две компаније из Велике Британије - компаније ''Семјуел Уајт'' (''Samuel White'') и компаније ''Јароу Шипбилдерс'' (''Yarrow Shipbuilders'') из Глазгова.

[[File:Draw of destroyer Dubrovnik.jpg|мини|лево|500п|Цртеж разарача ''Дубровник''.]]
Пројекат компаније ''Уајт'' предвиђао је велики разарач депласмана 2.140 -{t}-, наоружан са 7 топова калибра 120 -{mm}-, 4 ПА топа 40 -{mm}-, два троцевна торпедна апарата, максималне брзине брода око 37 чворова, три котла би била смештена сваки у свом простору, а димоводи би се спајали у један димњак. По југословенској оцени, брод овог пројекта је био врло високе цене и са слабим наоружањем, тако да је југословенски избор ишао у корист компаније ''Јароу''. По овом пројекту компаније Уајт, касније ће за пољску морнарицу бити изграђена два разарача класе [[разарачи класе Гром|''Гром'']] који ће се у Другом светском рату показати као одлични бродови.<ref name="referenca 1"/>

Оно што је било кључно у избору бродоградилишта, а што је допринело победи компаније ''Јароу'', поред солидне цене брода, била је спремност бродоградилишта ''Јароу'' да монтира Шкодине топове 140 -{mm}-, под условом да топове допреми наручилац.

Компанија ''Јароу'' је у периоду од десет година (1924–1934) имала само две државне поруџбине и била је у тешкој ситуацији, па је, сходно томе, морала да се окрене страном тржишту. Поред тога што би изградила брод за ЈКРМ, компанија ''Јароу'' би на њему испробала и представила неке техничке иновације које би се први пут јавиле у свету и уз чију помоћ би могла да придобије пажњу команде [[Краљевска ратна морнарица|британске морнарице]]. Због овога, југословенски разарач ''Дубровник'' био је практично прототип за изградњу нове класе великих британских разарача, класе ''[[Разарачи класе Трајбл|Трајбл]]'' (''Tribal'').<ref name="referenca 1"/>

Уговор о изградњи вође флотиле који ће се звати ''Дубровник'' потписан је у лето 1929. године.<ref name="referenca 1"/>

== Дизајн и конструкција ==

==== Разарач ''Дубровник'' ====
Новоградња носила је број 1585. Кобилица разарача ''Дубровник'' постављена је 10. јуна 1930. године, у бродоградилишту у Глазгову. ''Дубровник'' је поринут [[11. октобар|11. октобра]] [[1931]]. године, а његова „кума” која му је дала име била је кнегиња [[Олга Карађорђевић]]. Већ у пролеће следеће, [[1932]], године разарач ''Дубровник'' био је спреман за пробне вожње и генерално испитивање.<ref name="referenca 1"/>
[[Датотека:Изградња разарача Дубровник.jpg|мини|десно|300п|Разарач ''Дубровник'' током изградње у Глазгову.]]
[[Датотека:Pramac .jpg|мини|лево|250п|Облик прамца кроз историју. Облик под број 6 одговара клиперској форми.]] Дужина разарача ''Дубровник'' износила је 113,2 -{m}-, ширина 10,67 -{m}-, а газ између 3,58 и 4,1 -{m}-. Стандардни депласман брода износио је 1.910 -{t}-, а пуни борбени депласман износио је 2.884 -{t}-.
Брод је по изгледу и унутрашњости био типичан британски разарач тог времена, али с неким новитетима и био је већи у односу на остале британске разараче.
 
Повишена прамчана палуба простирала се на око једну трећину дужине брода, а прамац је имао „клиперску” форму, која се, управо на ''Дубровнику,'' први пут јавља код британских разарача. На прамчаном надграђу налазила су се два топа главне артиљерије Шкода 140 -{mm}-, за њима следио је командни мост. Командни мост био је веома простран тако да се разарач могао користити као командни брод ескадре. На самом командном мосту налазио се даљинометар, тј. систем за управљање ватром главне артиљерије. Иза командног моста налазио се уздигнути простор котларнице, а на њему два масивна димњака. Између димњака налазила су се два двоцевна ПА топа Шкода 40 -{mm}-, један наспрам другог. На боковима другог димњака налазиле су се платформе с два рефлектора од 90 -{cm}-, по један рефлектор на платформи. Иза су се налазила два троцевна торпедна апарата од 533 -{mm}-, а између њих платформа на којој је стајао велики двоцевни ПА топ Шкода Шкода 83,5 -{mm}-. Иза другог троцевног торпедног апарата, налазило се крмено надграђе. На боковима крменог надргађа стајала су два једноцевна ПА топа Шкода 40 -{mm}-, један наспрам другог. На самом крменом надргађу налазио се резервни командни мост, а на њему даљинометар. Иза резервног командног моста, а на крменом надграђу налазио се трећи Шкодин топ 140 -{mm}-. Иза крменог надграђа био је монтиран четврти топ Шкода 140 -{mm}-, а на самој крми биле су постављене шине за полагање морских мина.<ref name="referenca 1" />

[[Датотека:Поринуће разарача Дубровник.jpg|мини|десно|301п|Поринуће разарача ''Дубровник'' у Глазгову, 11. октобра 1931. године.]]

Разарач ''Дубровник'' је имао две погонске осовине које су биле погоњене од стране две парне турбине типа Парсонс. Систем котлова састојао се од три котла типа Јароу, али се сада, по први пут, ложишта котлова налазе на боковима истих, што смањује дужину котловног простора и први пут се јавља код британских разарача, а исти принцип биће коришћен и код разарача класе ''Трајбл''. Уз сваки комплекс главних турбина типа Парсонс, ишла је по једна помоћна турбина типа Кертис снаге 900 КС. Кертис турбине биле су намењене вожњи при економској брзини од 15 чворова. Пројектована снага главног погона разарача ''Дубровник'' износила је 42.000 КС, али је приликом једне вожње снага погона достигла чак преко 48.000 КС. Пројектована максимална брзина разарача била је 37 чворова, али је приликом вожње на Јадрану, лета 1934. године, разарач ''Дубровник'' при максималном форсирању погонских машина достигао брзину од чак 40,3 чвора. Погонски комплекс разарача био је врло поуздан, те је касније, током Другог светског рата, а услед неодржавања погонског комплекса, разарач успевао да и даље плови брзином од преко 30 чворова. Капацитет горива у резервоарима износио је 590 тона мазута. Ова огромна количина горива омогућила је ''Дубровнику'' да слободно плови чак 7.000 миља (око 13.000 -{km}-) при економској брзини од 15 чворова, на погону турбина типа Кертис.<ref name="referenca 1" />

==== Наоружање ====
Главно офанзивно наоружање разарача ''Дубровник'' чинила су 4 једноцевна Шкодина топа калибра 140 -{mm}- и два троцевна торпедна апарата од 533 -{mm}-. Маса гранате за топове Шкода 140 -{mm}- била је 39,8 -{kg}-, брзина гранате при устима цеви износила је 900 -{m/s}-, а кинетичка енергија гранате при устима цеви била је 16.119.000 -{J}-. Домет гранате био је 23.400 -{m}-. Иако импресивни и велике ватрене моћи, ови топови имали су велики проблем. При елевацији већој од 15 степени, није било могуће поновно пуњење топа, па се исти морао враћати у нулти положај ради пуњења. Овај процес, уз велику масу граната, временом је замарао послуге топова те је брзина испаљених граната у минути, с почетне од 5-6 граната по минути, услед заморености послуга опадала. Још један проблем био је то што су постојала само два лифта за дотур муниције (један на прамчаном делу и један на крменом делу), тако да је дотур муниције до једног прамчаног/крменог топа био лак, али до другог се морао обављати ручно.<ref name="referenca 1" /><br>
[[File:Skoda 140 guns and Dutch officers on deck of destroyer Dubrovnik.jpg|мини|лево|300п|Велики топ [[Топ Шкода 140 mm|Шкода 140-{mm}-]] и југословенски подофицири на палуби разарача ''Дубровник'' маја 1932. године током посете [[Холандија|Холандији]] (лука Ден Хелдер) ради уградње уређаја за контролу паљбе.]]
''Дубровник'' je на себи носио два троцевна торпедна апарата, а од торпеда је користио британска торпеда ''Мк IX'' 533 -{mm}-, домета 9.600 -{m}- при брзини од 36 чворова, тј. домета 12.350 -{m}- при брзини од 30 чворова. Југославија, будући да је у то време била погођена економском кризом, купује најнужнији број торпеда, свега 6 торпеда што је било довољно за само једну торпедну салву (плотун).

Противавионска артиљерија разарача ''Дубровник'' била је опремљена уређајима за прислушкивање за ноћна гађања -{''IWAC''}-, фирме Хаземајер.<ref name="referenca 2" /> Гранате за Шкодин ПА топ 83,5 -{mm}- биле су масе 10 -{kg}-, домета 17.000 -{m}-, ефикасног вертикалног домета 11.000 -{m}-. Шест топова Шкода 40 -{mm}- чинили су блиску ПВО. Брзина гађања из ових топова била је 40 граната у минути, а маса гранате била је 0,95 -{kg}-. И ПА топови 40 -{mm}- и ПА топови 83,5 -{mm}- били су полуаутоматски. Током зиме [[1939]]/[[1940]]. године, разарач ''Дубровник'' је на крилима командног моста добио два чешка митраљеза Збројовка М38 15 -{mm}- (по један на сваком крилу).<ref name="referenca 1" />

За противподморничко ратовање ''Дубровник'' је имао четири бацача дубинских бомби и два клизача за дубинске бомбе, по 6 бомби на сваком клизачу. На крменој палуби је имао постављене шине за 40 морских мина.<ref name="referenca 1" />

[[File:Completion of destroyer Dubrovnik.jpg|мини|десно|300п|Довршавање разарача ''Дубровник'' у Глазгову 1932. године.]]
Систем за управљање ватром главне бродске артиљерије 140 -{mm}- био је холандске производње. Састојао се од механичког рачунара елемената гађања и даљиномера за централно нишањење и опаљење, које је могло бити ручно или аутоматски, помоћу жироскопа. Оптички даљинометар, базе 4 -{m}-, био је производње Карл Цајс. Овај систем сматран је врло савременим, врло поузданим и ефикасним.<ref name="referenca 1" /> С друге стране, систем за управљање ватром за ПА топове 83,5 -{mm}-, такође холандске производње, с рачунаром и Карл Цајс оптичким даљинометром, базе 4 -{m}-, био је врло комплексан и захтеван. За његово опслуживање било је потребно чак 14 људи, а за разлику од система за управљање ватром главне артиљерија, овај систем био је лош и непоуздан, тако да је посада морала да нишани ручно.
Највећи проблем с разарачем ''Дубровник'' био је његов стабилитет. Иако су Британци били познати по изградњи стабилних бродова, ''Дубровник'', услед специфичних југословенских захтева и врло високе повишене прамчане палубе није био те среће. Током пробних вожњи по [[Атлантик]]у, Британци су увидели овај велики проблем и покушали да га отклоне уграђивањем 40 -{t}- гвозденог баласта. Овим је проблем делимично отклоњен. На срећу, [[Средоземно море]] и Јадран, захваљујући својим климатским условима, а за разлику од Атлантика, допуштали су овакав мањак стабилитета.<ref name="referenca 1" />

Оригинални југословенски захтеви за наоружање разарача ''Дубровник'' били су 5 топова Шкода 140 -{mm}- и лансирна рампа са хидроавионом која би била смештена између торпедних апарата. У то време није било уобичајено да разарачи имају лансирне рампе са хидроавионима, само су их крстарице и бојни бродови имали. Једини изузетак били су холандски разарачи класе ''[[Разарачи класе Адмирален|Адмирален]]'' који су имали лансирну рампу и хидроавион. Услед великог проблема са стабилитетом, одустало се од монтирања петог топа 140 -{mm}- и лансирне рампе за хидроавион. Касније ће у Тиватском Арсеналу у Краљевини Југославији на месту где је требало да буде постављена лансирна рампа за хидроавион бити монтиран двоцевни Шкодин ПА топ 83,5 -{mm}-.<ref name="referenca 1" /><ref name="referenca 5" />

Посаду брода чинило је 240 људи - 20 официра и 220 морнара. Кабине за официре и подофицире биле су смештене у крменом делу, а простор за морнаре у прамчаном делу.<ref name="referenca 1" /><ref name="referenca 5" />

=== Неостварени планови ===
[[File:Flotilla leader Dubrovnik.jpeg|мини|десно|300п|Вођа флотиле ''Дубровник'' на путу за Југославију 1932. године.]]
Пре, а и након изградње разарача ''Дубровник'', јавила се идеја за изградњом више од једне јединице. Командант ЈКМ, [[адмирал]] [[Виктор Викерхаузер]], у свом меморандуму из марта 1931. године, између осталог, захтева изградњу чак 6 великих разарача класе ''Дубровник''. Његов наследник на положају команданта ЈКМ, [[вицеадмирал]] [[Никола Станковић]], говори британском војном аташеу да би за потребе евентуалног рата Краљевине Југославије с Италијом, морнарица, између осталог, морала да има 6 разарача класе ''Дубровник''.<ref name="referenca 2"/>

Када је Италија почела да пожурује почетак међународне конференције о разоружавању у Женеви, заказану за фебруар 1932. године, адмирал Викерхаузер је у журби, у опширном реферату, обавестио [[Списак министара одбране Југославије|министра војске и морнарице]], [[Армијски генерал|армијског генерала]] [[Драгомира Стојановића]], о потреби да се што пре почне с изградњом нових разарача класе ''Дубровник'', јер је било скоро сигурно да ће од 15. новембра 1931. године почети једногодишња пауза у изградњи ратних бродова. Адмирал је захтевао да се, између осталог, хитно отпочне изградња још два разарача класе ''Дубровник'' како би се Југославија могла позвати на чињеницу да већ има ратне бродове у изградњи и да они не могу ући у сферу паузирања. Услед [[Велика криза|светске економске кризе]] која је почела да захвата и Југославију и намери Владе Краљевине Југославије да у 1932. години приђе максималној штедњи буџета, иста није хтела да донесе исхитрену одлуку.

Током 1932. године, Команда морнарице позвала је британске фирме да се размотри изградња још два велика разарача класе ''Дубровник'' у домаћем бродоградилишту у [[Краљевица (Хрватска)|Краљевици]] чију је већину акција откупила компанија Јароу 1930. године, тако да је бродоградилиште имало добро залеђе. Поред преговора о изградњи још два велика разарача класе ''Дубровник'', југословенска страна је водила преговоре и о изградњи 6 торпиљера у бродоградилишту у Југославији.<ref name="referenca 2"/> 

Међутим, услед светске економске кризе, изградња два велика разарача класе ''Дубровник'' и 6 торпиљера у Краљевици није била реализована.

== Каријера ==
=== Служба у Југословенској краљевској морнарици ===
Дана [[29. фебруар]]а 1932. године, за првог команданта разарача ''Дубровник'' постављен је [[капетан бојног брода]] (потоњи [[контраадмирал]]) [[Армин Павић]], који је ту дужност примио [[19. мај]]а исте године.<ref>{{Cite book|last=Бјелајац |first=Миле |title=Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918-1941 |year=2004|publisher=ИНИС |isbn=978-86-7005-039-6 |pages=236. |accessdate=7. 6. 2019}}</ref> Након пробних вожњи, на којима је показао одличне резултате, разарач ''Дубровник'' је [[14. мај]]а 1932. године званично преузет и уписан у флотну листу ЈКРМ. Након тога, отпловио је у Холандију како би тамо на њега био уграђен систем за контролу паљбе. Разарач ''Дубровник'' је [[14. јул]]а упловио у Боку Которску где га је дочекао окупљени народ. Лист ''[[Политика (новине)|Политика]]'' 15. јула, поводом овог догађаја, пренео је:
[[File:Destroyer Dubrovnik in Tivat 1.jpg|мини|лево|300п|Разарач ''Дубровник'' привезан у луци Ден Хелдер у Холандији ради уградње уређаја за контролу паљбе, мај 1932. године.]] 
[[File:Arrival of destroyer Dubrovnik in Yugoslavia.jpg|мини|десно|301п|Дочек разарача ''Дубровник'' у Боки, 14. јула 1932. године.]]
 →'''„'''<u>Наш разарач ''Дубровник'' стигао је у Боку</u> 
 Још пре седам часова на хоризонту пред уласком у Бокељски залив појавио се наш ратни брод, разарач ''Дубровник''. Појава ''Дубровника'' алармирала је читаво грађанство, које се са великом радошћу журило по терасама и обали да заузме што лепша места, одакле ће посматрати долазак брода. Адмирал г. Марјан Полић са начелником штаба, г. Вркљаном и осталим официрима дочекао је ''Дубровник'' на самом улазу у залив. Долазак брода поздрављен са свију страна пуцањем из прангија, звоњењем звона и френетичким аплаузом сакупљеног становништва, које је непрекидно клицало и поздрављало. Брод је пловио уз саму обалу од Херцег Новог кроз цео залив до Рисна и Котора. Како при уласку тако свуда редом, како је стизао дубље у залив, брод је био поздрављен од сакупљеног народа. Клицању није било краја. Поред саме обале морнари и војници такође су одушевљено поздрављали. Пошто је тријумфално прошао кроз Боку, ''Дубровник'' је морао пристати на Тиватском пристаништу. Ради његовог доласка ту је била сакупљена маса света, која је с нестрпљењем очекивала. Тачно у 10.10 ''Дубровник'' опет најбурније поздрављен, пристао у Тиватску луку.'''”'''{{чињеница|date=10. 2024.}}

Крајем септембра и почетком октобра [[1933]]. године, [[Краљ Александар I Карађорђевић|краљ Александар I]] и [[краљица Марија]] ће разарачем ''Дубровник'' пловити у званичне посете [[Краљевина Румунија|Румунији]], [[Краљевина Бугарска|Бугарској]], [[Република Турска|Турској]] и [[Друга грчка република|Грчкој]]. Разарач ''Дубровник'' стигао је у [[Констанца|Констанцу]], где је командант разарача, капетан бојног брода Павић, преко југословенског посланика у [[Букурешт]]у, ставио брод на располагање Маршалу двора, [[Дивизијски генерал|дивизијском генералу]] [[Александар Димитријевић|Александру Димитријевићу]].{{чињеница|date=10. 2024.}} У дочек разарачу ''Дубровник'' пристигли су румунски разарач -{''[[Разарачи класе Регеле Фердинанд|Регеле Фердинанд]]''}- и једна топовњача.<ref name="referenca 1" /> Краљ Александар I и краљица Марија ће заједно с румунским краљем [[Карол II Румунски|Каролом II]] учествовати у откривању споменика румунском краљу [[Карол I Румунски|Каролу I]] и у [[Меџидија (Румунија)|Меџидији]] положити венац на споменик палим српским добровољцима на фронту у [[Добруџа|Добруџи]]. Након тога, враћајући се назад, краљевски пар ће разарачем ''Дубровником'' из луке [[Балчик]] отпловити у [[Варна|Варну]] где ће посетити бугарског краља [[Борис III|Бориса III]] у дворцу Евксиноград, а при њиховом одласку, бугарски краљ Борис III и његова супруга удостојиће разарач ''Дубровник'' својим присуством. Истог дана, предвече, краљ и краљица са свитом напуштају Варну и разарачем ''Дубровник'' плове за Цариград где ће бити одржана званична посета југословенског краља Турској.{{чињеница|date=10. 2024.}}
[[File:Large destroyer Dubrovnik.jpg|мини|лево|450п|Велики разарач ''Дубровник'' у [[Бококоторски залив|Боки Которској]].]]
Разарач ''Дубровник'' је ујутру, [[4. октобар|4. октобра]] допловио у [[Цариград]], где је при дочеку у знак поздрава испалио 21 топовски хитац, потом је направио круг и стао испред палате [[Долмабахче]]. Након тога краљ Александар I је напустио палубу разарача и ступио на цариградско тле где га је дочекао турски председник [[Кемал-паша Ататурк]]. Потом су сви скупа отишли у палату Долмабахче. Након тога краљ и председник Турске су се укрцали на јахту и отпловили на разарач ''Дубровник'' где је била приређена закуска и где је председник Кемал-паша Ататурк поздравио краљицу Марију која је била остала на броду. Након поноћи, сада већ 5. октобра, разарач ''Дубровник'' с краљевским паром напушта Цариград у пратњи два турска разарача пролази кроз Дарданеле и улази у [[Егејско море]].<ref name="referenca 1"/>
''Дубровник'' је до [[Крф]]а стигао [[7. октобар|7. октобра]]. Разарач се зауставио на месту где се налазила [[Плава гробница|''Плава гробница'']] и на палуби брода одржан је помен палим српским војницима. Затим, с ''Дубровника'' испаљено је 11 топовских хитаца у част војницима који почивају на дну мора. Након тога, краљ и краљица су с палубе брода у море бацили букете цвећа. Краљ и краљица су потом посетили острво [[Видо]] где су положили ловоров венац на гробље српских војника; на венцу је писало „''Александар и Марија''”. Затим су се краљ и краљица вратили на разарач ''Дубровник'' с кога су касније, моторним чамцем, посетили острво Крф. Разарач ''Дубровник'' је у 16 часова, истог дана, с краљевским паром напустио крфску луку и упутио се ка Боки Которској.{{чињеница|date=10. 2024.}}
Следећег дана, [[8. октобар|8. октобра]], разарач ''Дубровник'' се појавио пред [[Тиват|Тивтом]]. У част повратка краља и краљица, с ратних бродова испаљен 21 топовски хитац, с разарача ''Дубровник'', у знак отпоздрава, такође је испаљен 21 топовски хитац. Након тога, одржана је поморска војна парада у којој су учествовали крстарица ''Далмација'', подморнице, торпиљерке и поморско ваздухопловство.<ref name="referenca 1"/>

[[Датотека:Капетан Владимир Шашкијевић.jpg|мини|лево|300п|Капетан бојног брода Владимир Шашкијевић (десно), командант разарача ''Дубровник'' од 1933 до 1941, у Боки Которској 31. октобра 1940. године]]
Крајем 1933. године, капетан бојног брода Армин Павић је прекомандован, а нови командант разарача ''Дубровник'' постаје [[капетан фрегате]] (потоњи капетан бојног брода) [[Владимир Шашкијевић]]. Капетан Шашкијевић остаће на положају команданта разарача све док брод нису заробили Италијани у Другом светском рату.<ref name="referenca 1" /> Током Другог светског рата, капетан Шашкијевић ће бити у [[ЈВуО]], а касније ће успети да се пребаци на [[Малта (острво)|Малту]] и поново буде у саставу ЈКРМ.

[[Датотека:Краљ Александар на палуби разарача Дубровник у Марсељу 1934.jpg|мини|десно|300п|Краљ Александар с министрима Пјетрием и Богољубом Јевтићем на палуби разарача ''Дубровник'' пре искрцавања у Марсељ 9. октобра 1934. године.]]
Разарач ''Дубровник'' ће опет бити ангажован у превозу краља Александра I, овог пута у Француску. ''Дубровник'' је био усидрен у луци [[Зеленика]], где се на њега укрцао краљ Александра I [[6. октобар|6. октобра]] 1934. године. Истог дана разарач је с краљем отпловио пут Француске, у [[Марсељ]], док је краљица Марија путовала одвојено, возом. Разарач ''Дубровник'' у Марсељ стигао је [[9. октобар|9. октобра]]. У близини Марсеља у дочек југословенском разарачу пристигла је дивизија француских великих разарача (контра-торпиљера) какав је био и сам ''Дубровник''. Француска дивизија контра-торпиљера састојала се од контра-торпиљера -{''[[Разарачи класе Вокелан|Вокелан]]''}-, -{''[[Разарачи класе Вокелан|Шевалије Пол]]''}-, -{''[[Разарачи класе Егл|Жерфо]]''}-, -{''[[Разарачи класе Л'Адруа|Форбан]]''}-, -{''[[Разарачи класе Бураск|Тромб]]''}- и -{''[[Разарачи класе Бураск|Мистрал]]''}-. У марсељској луци разарач ''Дубровник'' поздравиле су француске тешке крстарице -{''[[Тешке крстарице класе Суфрен|Колбер]]''}- и -{''[[Тешке крстарице класе Суфрен|Фош]]''}-.<ref name="referenca 1"/> Изнад разарача прелетали су француски авиони, а у самом Марсељу било је окупљено мноштво народа. Француски министар морнарице [[Пјетри]] у моторном чамцу прилази разарачу и укрцава се на њега. На палуби разарача ''Дубровник'' нашли су се краљ Александар I у свечаној адмиралској униформи, француски министар морнарице Пјетри, дивизијски генерал Александар Димитријеви и министар иностраних дела [[Богољуб Јевтић]]. Министар Пјетри замолио је југословенског краља да ступи на француско тле. Потом се краљ с палубе разарача спустио на моторни чамац и њиме отпловио до пристаништа. У самом Марсељу краља су дочекали француски министар иностраних дела [[Луј Барту]], југословенски велепосланик у Француској [[Мирослав Спалајковић]] и француски армијски генерал [[Жозеф Жорж]].
{{multiple image
| align = right
| direction = vertical
| width1 = 300
| header = 
| footer = 
| image1 = Разарач Дуборвник у Сплитку 1934 (1).jpg
| alt1 = 
| caption1 = <center>Велики разарач ''Дубровник'' у Сплиту 14. октобра 1934. године.</center>
| image2 = Разарач Дуборвник у Сплитку 1934 (2).jpg
| alt2 = 
| caption2 = 
| width2 = 300
}}
Неколико тренутака након што су краљ, министар Барту и генерал Жорж сели у аутомобил и кренули до полицијске станице где је требало да се одвију први разговори краља с министром Бартуом, на краља Александра I извршен је [[Марсељски атентат|атентат]]. У свеопштем расулу које је настало, рањен је министар Барту који је услед немара лекара, такође преминуо. Генерал Жорж је тешко рањен, али је након вишесатне операције преживео. <br>
Следећег дана, ковчег с телом покојног краља укрцан је уз војне почасти на палубу разарача ''Дубровник''. Ковчег је био смештен у куполи крменог топа Шкода 140 -{mm}-. При изласку из марсељске луке, пратњу разарачу ''Дубровник'' чинили су француске тешке крстарице -{''[[Тешке крстарице класе Дукен|Дукен]]''}- и -{''Колбер''}- и француски велики разарачи -{''[[Разарачи класе Егл|Вотур]]''}- и -{''Жерфо''}-. Како не би дошло до даљег рушења, већ уздрманих односа с Краљевином Италијом, одлучено је да се допусти италијанској морнарици да чини пратњу разарачу ''Дубровник'' у италијанским водама. Тако су једна италијанска крстарица и дивизија италијанских разарача чинили пратњу југословенском разарачу док је пролазио кроз италијанске воде.<ref name="referenca 1"/>
Разарач ''Дубровник'' је [[14. октобар|14. октобра]] стигао у [[Сплит]]. У самом Сплиту био је окупљено више хиљада људи, а на доку, поред брода била је организована поворка у част покојног краља. Ковчег с краљевим телом из куполе изнели су морнарички официри предвођени командантом разарача ''Дубровник'', капетаном бојног брода Владимиром Шашкијевићем. Морнарички официри су с палубе брода спустили ковчег на сплитско тле, где је одржан помен убијеном краљу. Потом је ковчег с телом мртвог краља путовао по земљи док није стигао у Београд, где се [[18. октобар|18. октобра]] одржала краљева сахрана.

Током каснијих година, разарач ''Дубровник'' је остао најмоћнији ратни брод у ЈКМ.
У септембру [[1936]]. године разарач ''Дубровник'' спремао се да у поподневним часовима исплови из луке [[Шибеник]]. Иако је дан био леп, дувао је јак ветар. До разарача налазио се чамац са 6 морнара и једним подофициром, а сам разарач био је ланцем везан за плутачу. Командант је наредио да се одреши ланац са плутаче, а посада је то брзо обавила. Чим је брод био слободан за покрет, јак ветар почео је да заноси високи прамац. Како би усмерио разарач ка излазу из луке, командант је започео маневар машинама, притом, не обраћајући пажњу шта се дешава с чамцем. Чамац је требало да дође до разарача како би се морнари укрцали на брод. Тај посао био је у надлежности помоћника команданта. Иако се редовно обављао без проблема, овог пута то није био случај. Командант се налазио на супротној страни командног моста и наредио је ход једне машине „крмом”. Чамац се изненада преврнуо и сва седморица морнара била су у води, а јака морска струја носила их је право у вихоре пропелера. У једном тренутку неко је повикао „Човек у мору!”, а за њим и остали који су то видели. Командант, неверујући, отрчао је на другу страну командног моста и наредио заустављање обе машине. Командант и посада, укочено и немо су гледали у правцу воде, пребројавајући морнаре које виде на површини воде. У том тренутку видели су само двојицу морнара. Јака морска струја одвукла је остале морнаре испод крме брода. На срећу, због искључивања погонских машина на време, сва седморица морнара успела су да испливају и не буду увучени у вихоре пропелера који би их самлели.

{{multiple image
| align = right
| direction = vertical
| width1 = 250
| header = 
| footer = 
| image1 = Destroyer at speed, Dubrovnik, 1 (Warships To-day, 1936).jpg
| alt1 = 
| caption1 = <center>Разарач ''Дубровник'' током пловидбе по Јадрану, 1936. године.</center>
| image2 = Destroyer at speed, Dubrovnik, 2 (Warships To-day, 1936).jpg
| alt2 = 
| caption2 = 
| width2 = 250
}}
[[Датотека:Капетан Шашкијевић с официрима на Дубровнику.jpg|мини|лево|300п|Капетан фрегате (потоњи капетан бојног брода) Владимир Шашкијевић (трећи здесна) и капетан бојног брода (потоњи контраадмирал) [[Владимир Мариашевић]] (пети здесна) с колегама официрима на крми разарача ''Дубровник'' поред великих топова Шкода 140 -{mm}-.]]
ЈКРМ имала је обичај да често шаље своје јединице у велика и дуга крстарења по Средоземљу, у посете савезничким лукама, како би се посаде бродова навикле на дуга путовања, непознате воде и увежбавали навигацију, тј. како би се навикли на услове у рату, где брод више недеља не посећује матичне луке већ је на задатку и крстари непознатим водама.
Током августа и септембра [[1937]]. године предузето је једно велико крстарење једног дела ескадре ЈКРМ али и поморског ваздухопловства Средоземним морем. Јединице које су узеле учешће у овом крстарењу биле су: разарач ''Дубровник'', подморнице ''Храбри'' и ''[[подморница Смели|Смели]]'', носач хидроавиона ''Змај'', помоћни брод ''Спасилац'' и 3 хидроавиона. На разарачу ''Дубровник'' био је укрцан командант ове ескадре, капетан бојног брода Армин Павић, некадашњи командант разарача ''Дубровник''.
Разарач ''Дубровник'' је с командантом ескадре, Павићем, требало да посети Цариград, а носач хидроавиона ''Змај'' и подморнице ''Храбри'' и ''Смели'' требало је да посете острво [[Крит]]. Потом би сви бродови требало да се споје у луци [[Пиреј]], а хидроавиони би по плану летели директно у Пиреј. Помоћни брод ''Спасилац'' је требало да буде на краћем крстарењу по [[Јонско море|Јонском мору]] где би посетио луку [[Аргостоли]] на острву [[Кефалонија]] и ту био, да би се у случају потребе нашао хидроавионима који ће из Боке Которске вршити прелет ка Пиреју.
Разарач ''Дубровник'' је након тродневне пловидбе дошао у Цариград и тамо се задржао четири дана, током која су посада разарача и командант ескадре имали више званичних сусрета с турским представницима. Потом се упутио ка луци Пиреј. ''Дубровник'' се испред луке Пиреј сусрео с осталим бродовима који су били део овог крстарења, подморницама ''Храбри'' и ''Смели'' и носачем хидроавиона ''Змај''. Потом су сви бродови заједно упловили у луку Пиреј. Носач хидроавиона ''Змај'' и подморнице ''Храбри'' и ''Смели'' су на крстарење кренули [[24. август]]а 1937. године. Након два дана стигли су на север Крита, где су боравили три дана. Након тога упутили су се ка Пиреју, где су се испред луке сусрели с разарачем ''Дубровник'' који је допловио из Цариграда.<br>
Након што су бродови упловили у луку Пиреј уследиле су бројне свечаности приликом дочека југословенских ратних бродова. Следећег дана су у оближњу хидро-базу долетели југословенски хидроавиони. Ескадра се у Пиреју задржала више дана. Југословенски морнари искористили су прилику и обишли су знаменитости главног града [[Краљевина Грчка|Краљевине Грчке]] - [[Атина|Атине]], грчки поморски Арсенал, оклопни крсташ ''[[крсташ Авероф|Авероф]]'' (највећи грчки ратни брод), а посебна част била им је указана када се приликом ручка у хотелу „Сисил” појавио и грчки премијер [[Јоанис Метаксас]].
Подморнице ''Храбри'' и ''Смели'' напустиле су луку Пиреј [[4. септембар|4. септембра]], а сутрадан су исту напустили и разарач ''Дубровник'' и носач хидроавиона ''Змај''. Током повратка у Боку, [[7. септембар|7. септембра]] разарач ''Дубровник'' се зауставио над ''Плавом гробницом'' како би морнари, бацањем венца у море, одали почаст српским војницима који ту леже.
Следеће, [[1938]]. године, команда морнарице одлучила је да се више не одржавају велика крстарења по Средоземљу, већ да се посаде интензивно увежбавају на просторима Јадранског мора.

Током 1936. године у Француској, у [[Нант]]у, почела је изградња нове класе разарача, [[Разарачи класе Београд|класе ''Београд'']]. Први разарач градио се у Нанту, а друга два у Сплиту. Ова три разарача из класе ''Београд'' (разарачи ''[[разарач Београд|Београд]]'', ''[[Разарач Загреб|Загреб]]'' и ''[[разарач Љубљана|Љубљана]]'') су заједно с великим разарачем ''Дубровник'' сачињавали 1. Торпедну дивизију, чији је командни брод био управо велики разарач ''Дубровник''.<ref name="referenca 1"/>
Такође, у сарадњи с Французима, у Сплиту [[1939]]. године почела је изградња новог вође флотиле, великог разарача ''[[Разарач Сплит|Сплит]]''<ref name="referenca 1"/>. Разарач ''Сплит'' је био већи и јачи у односу на разарач ''Дубровник'' и требало је да замени ''Дубровника'' на месту командног брода 1. Торпедне дивизије.

===== Априлски рат =====
Након [[Војни пуч од 27. марта 1941.|војног пуча 27. марта]] [[1941]]. године, [[Адолф Хитлер]] одлучује да [[силе Осовине]] морају немилосрдно напасти и сломити Краљевину Југославију.
Командант Краљевске морнарице био је контраадмирал [[Јулијан Лутерити]], а командант Ратне флоте контраадмирал [[Емил Домаинко]].
[[Датотека:Bundesarchiv Bild 101I-185-0116-22A, Bucht von Kotor (-), jugoslawische Schiffe.jpg|мини|десно|300п|Разарачи ''Дубровник'' (лево) и ''Београд'' (десно) фотографисани у луци Котор 1941. године након што их је заробила италијанска војска.]]
Тада се у флоти јављају прве назнаке ратне опасности и могућег преласка у стање узбуне - спроводи се попуњавање бродова залихама и муницијом. Такође, почиње мобилизација и бродови се попуњавају по ратном распореду. Дана [[30. март]]а у Комадну Морнарице у [[Земун]]у стиже обавештење из Штаба Обалске Команде из Сплита да Немци и Италијани повлаче своје држављане који живе на југословенској обали. Истог дана, из команде Ратне Морнарице, команданту Флоте стигле су инструкције (детаљи инструкција нису познати, али се зна да се у крајњем случају предвиђало потапање бродова).<ref name = "referenca 3">{{cite journal|last=Икица |first=Младен |title=Ратна морнарица бивше Југославије у рату 1941. године |journal=Морнарички Гласник |date=децембар 1952 |accessdate=8. 6. 2019|pages=554-556}}</ref> Дана [[3. април]]а стигло је наређење да се бродови пребаце у Которски залив. Следећег дана, [[4. април]]а, стиже упозорење да, према енглеском обавештајцу, Немци намеравају да [[Бомбардовање Београда (1941)|нападну Београд]] [[6. април]]а изјутра.<ref name = "referenca 3"/> Дана [[5. април]]а из команде Ратне Морнарице стиже упозорење да је следећег дана ујутру могућ напад. Посаде бродова маскирају исте уз обалу; разарач ''Дубровник'' био је у [[Котор]]у, разарачи ''Београд'' и ''Загреб'' код [[Доброта (насеље)|Доброте]], а разарач ''Љубљана'' се налазио на поправци у [[Тиватски Арсенал|Тиватском Арсеналу]] након што је потонуо у катастрофи од [[24. јануар]]а 1940. године.

Рат је почео 6. априла 1941. године. Огроман број италијанских бомбардера, 3-4 ескадриле, надлећу Боку Которску и врше бомбардовање Тивта, [[Ђеновићи|Ђеновића]] и Зеленике, као и бродова. Истог дана, у поподневним часовима италијански бомбардери поново нападају Боку Которску, и обрушавају се на ратне бродове и [[Кумбор]].<ref name = "referenca 3"/> Ратни бродови и обалска ПВО отварају неконтролисану ватру на италијанске бомбардере, успевају да оборе 4 италијанска авиона тог дана. Разарачи из састава 1. Торпедне дивизије се померају с почетних положаја и током дана и ноћи врше честа померања с једног положаја на други. Следећег дана, [[Априлски рат - 7. април 1941.|7. априла]], италијански бомбардери поново нападају Боку Которску; бомбардери нападају крстарицу ''Далмацију,'' али без успеха. Млађи официри захтевају од претпостављене команде да разарачи исплове на подручје [[Бари]]-[[Драч]] ради пресецања италијанских комуникација и пресретања италијанских конвоја, али јединице флоте и даље остају неактивне.<ref name = "referenca 3"/> До [[Априлски рат - 8. април 1941.|8. априла]] сви разарачи били су везани код острва [[Страдиоти]].

Дана [[Априлски рат - 9. април 1941.|9. априла]] стиже наређење да се на бродовима припреме навигационе карте, допуне танкови с горивом, торпеда напуне ваздухом и наместе упаљачи на дубинским бомбама. Две подморнице, ''Небојша'' и ''Смели'' тог дана испловљавају из Боке ка подручју Бари-[[Бриндизи]]-Драч с циљем пресретања италијанских комуникација.<ref name="referenca 3" /> Претходно дато наређење осталим бродовима флоте, истог дана увече, је опозвано. Током наредних дана наређења конфузно пристижу и опозивају се.
У то време, Врховна Команда тражила је једну подморницу и разарач ''Дубровник'' да се спреме за извршавање специјалног задатка (вероватно евакуација једног дела војног и државног врха).<ref name="referenca 3" />

На фронту, [[Априлски рат - 10. април 1941.|10. априла]], целокупна 1. Група армија доживљава колапс, када су целокупан штаб и команда групе армија, али и самих армија у њој заробљени од стране [[усташа]], а [[Загреб]] пада; проглашена је [[Независна Држава Хрватска]] (НДХ). Након што се у Шибенику прочуло за проглашење НДХ дошло је до потпуног расула; многи морнари хрватске националности су дезертирали, неки од њих су се одмах ставили на располагање НДХ, а неки су отишли кућама забринути за своје породице.<ref name="referenca 4" /> У официрској мензи у Тивту, командант разарача ''Загреб'', капетан бојног брода Никола Кризомали, говори како је рат завршен и како се Југославија распала услед проглашења НДХ. На ово му поручник бојног брода [[Милан Спасић]] узвраћа речима да се за такве изјаве током рата иде на стрељање.<ref name="referenca 4" />
[[Датотека:Разарач Дубровник у Априлском рату.jpg|мини|лево|300п|Разарач ''Дубровник'' у Априлском рату 1941. године - ретуширана фотографија.]]
Од [[Априлски рат - 11-13. април 1941.|11. априла]] се у штабу Флоте разматра могућност за испловљавање и повлачење ка некој од [[Савезници у Другом светском рату|Савезничких]] лука у Средоземном мору, попут Крфа, Крита или [[Александрија|Александрије]]. Али за испловљавање флоте није било одлучности у самом Штабу Флоте, нити код команданата бродова.<ref name = "referenca 3"/><ref name = "referenca 4"/> Током наредних дана, услед пропаганде радио станице „Загреб”, мноштво морнара хрватске и словеначке националности напушта бродове и дезертира. <br>

Италијански бомбардери поново нападају Боку [[13. април]]а. Разарачи ''Дубровник'', ''Загреб'' и ''Београд'' избегавају бомбе вожњом цик-цак и испуштају димну завесу, потом се окрећу ка [[Рисан|Рисну]]. Следећег дана, [[Априлски рат - 14-18. април 1941.|14. априла]], стиже наређење да се разарачи привежу уз обалу и замаскирају. Истог дана се из мисије враћају подморнице ''Небојша'' и ''Смели'' с извештајем да нису оствариле контакт с непријатељем.<ref name="referenca 3" /> Разарач ''Дубровник'' био је на сидру близу оства Страдиоти, разарач ''Београд'' код старе циглане у [[Кртоли]]ма, а разарач ''Загреб'' у ували [[увала Свето Тројство|Свето Тројство]], тако чинећи „противавионски троугао”.<ref name="referenca 4" /><br>[[15. априла]] од новог начелника Штаба Врховне Команде, армијског генерала [[Данило Калафатовић|Данила Калафатовића]], стиже вест да се воде преговори о примирју те да се на Немце и Италијане не отвара ватра. Истог дана, председник Владе, армијски генерал [[Душан Симовић]] шаље поруку команданту Ратне Морнарице, контраадмиралу Лутеротију, да се ратни бродови сместа припреме за испловљавање и да што пре исплове и да се прикључе Савезницима. Команданти бродова одлазе на консултације у Штабу Флоте где им је саопштено да нема ни говора о испловљавању или потапању бродова, али да команданти заједно са својим посадама могу да одлуче каква ће бити судбина јединице на којој они служе.<ref name="referenca 1" />

[[16. април]]а генерал Симовић из Атине, преко шифроване депеше, понавља претходно наређење да бродови сместа исплове.<ref name="referenca 4" />

Од стране млађих официра било је покушаја да се команданти разарача ''Загреб'' и ''Београд'', Никола Кризомали и Михаило Лепетић смене и на њихова места поставе команданти који би својим ауторитетом нагнали посаде бродова да исплове.<ref name="referenca 4">{{cite journal|last=Јојић |first=Ђорђе |title=Разарачи типа ''Београд'' - бродови славних погибија |journal=Весник Војног Музеја |year=2012|accessdate=8. 6. 2019|pages=218-219}}</ref>

Увече, 16. априла, подморница ''Небојша'' је на своју руку испловила и упутила се ка Александрији. Потом, [[17. април]]а, рано ујутру, моторни торпедни чамци ''Кајмакчалан'' и ''Дурмитор'' такође су испловили пут Александрије. Поручници бојног брода Милан Спасић и [[Сергеј Машера]], након неуспелог сакупљања морнара како би разарачи испловили, разнели су разарач ''Загреб'', притом, свесно жртвујући своје животе.<ref name="referenca 3" /><ref name="referenca 4" /> Италијани су потом, истог дана, ушли у Боку и заробили све југословенске ратне бродове који су се ту нашли.

На разарачу ''Дубровник'' се [[25. април]]а завијорила италијанска поморска застава, а разарач је преименован у ''Премуда'', по острву [[Премуда]] у чијој су близини италијански торпедни чамци [[1918]]. године успели да потопе аустроугарски бојни брод ''[[СМС Сент Иштван|Сент Иштван]]''.<ref name="referenca 1" />

=== Служба у ''Ређиа Марина'' ===
{|{{Infobox ship begin}}
|+Разарач ''Премуда''
{{Infobox ship image
|Ship image=Датотека:Разарач Премуда (бивши Дубровник) 1942.jpeg
|Ship caption=Разарач ''Премуда'' 1942. године
|image alt=Италијански разарач Премуда, бивши југословенски Дубровник, 1942. године
}}
{{Infobox ship characteristics
|Ship complement=204 официра и морнара
|Ship armament=*4 × 1 Шкода 140 -{mm}- топови
*2 × 2 37 -{mm}- ПА топови 
*6 × 1 Бреда 20 -{mm}- ПА топови
*2 × 1 Збројовка 15 -{mm}- митраљези 
*2 × 3 533 -{mm}- торпедне цеви 
*морске мине
*дубинске бомбе
}}
|}
[[21. мај]]а 1941. године, разарачи ''Премуда'' и ''Себенико'' (преименовани разарач ''Београд'') су у пратњи једног италијанског торпиљера отпловили из Боке Которске за италијанску луку Бриндизи. У Бриндизију је разарач ''Премуда'' ремонтован и извршене су одређене реконструкције, сходно потребама италијанске морнарице (''Regia Marine'').<ref name = "referenca 1"/>

Топови Шкода 140 -{mm}- и торпедни апарати су остављени на својим местима, на месту двоцевног топа Шкода 83,5 -{mm}- је требало да буде монтирана италијанска хаубица 120 -{mm}-, али се услед проблематичног стабилитета самог брода одустало од тога и монтиран је двоцевни ПА топ 37 -{mm}-. Шест Шкодиних ПА топова 40 -{mm}- је демонтирано, а на њихова места монтирано је 6 италијанска ПА топа 20 -{mm}- Бреда (два између димњака, два на прамчаном надграђу код другог прамчаног топа 140 -{mm}- и два на крменом надграђу). Врхови димњака су скраћени како би на врхове истих могле бити монтиране „капице”. Резервни командни мост на крменом надграђу је одрезан, а на његово место монтиран је систем за управљање противавионском ватром. Митраљези Збројовка 15 -{mm}- су остављени на крилима командног моста.<ref name = "referenca 1"/> Иза командног моста уграђена је једна платформа која се спајала с крилима истог тако да је посада могла да кружи око самог командног моста.
Ове реконструкције и ремонт трајали су све до почетка [[1942]]. године. Посада разарача ''Премуда'' бројала је 204 члана (13 официра и 191 морнар).
[[Датотека:Разарач Премуда (бивши Дубровник) .jpg|мини|лево|300п|Разарач ''Премуда'' (бивши ''Дубровник'') у луци [[Патрас]] 5. августа 1942. године.]]
Разарач ''Премуда'' у службу Италијанске краљевске ратне морнарице, ушао је у јануару 1942. године, а од почетка фебруара исте године почело је његово активно коришћење у поморским мисијама.<ref name = "referenca 5">{{cite journal|last=Freivogel |first=Zvonimir |title=Kriegsmarine in der Adria 1941 - 1945 |journal=Marine-Arsenal |year=1998|issue=40 |accessdate=9. 6. 2019|pages=8-10}}</ref>
Разарач ''Премуда'' ушао је у састав 10. Ескадре (Флотиле/Дивизије) разарача. Од [[5. фебруар|5]]. до [[15. фебруар]]а разарач ''Премуда'' учествује у пратњи конвоја са [[Сицилија|Сицилије]] до [[Триполи]]ја и од Триполија назад до Сицилије.<ref name = "referenca 1"/> Разарач ''Премуда'' и један торпиљер 5. фебруара испловљавају из луке [[Палермо]] на Сицилији и чине пратњу једном танкеру пловећи за Триполи. Током мисије избегавају ваздушни и подморнички напад торпедима. [[7. фебруар]]а конвој без оштећења стиже у Триполи. [[13. април]]а ''Премуда'' и један торпиљер испловљавају за Палермо чинећи пратњу једном конвоју од два теретна брода. Следећег дана британска подморница торпедовала је и потопила један теретни брод, а разарач ''Премуда'' је покупио преживеле.

Од [[21. фебруар|21]]. до [[23. фебруар]]а разарач ''Премуда'' учествује у мисији „К7”, која је за циљ имала да до [[Либија|Либије]] истовремено спроведе два конвоја, једна из града [[Месина|Месине]] и један с Крфа. У обезбеђивању конвоја учествовали су: један бојни брод, три крстарице, 17 разарача и два торпиљера, а ваздушну подршку чинили су немачки тешки ловци. Оба конвоја су неоштећена стигла до Триполија.<ref name = "referenca 1"/>

[[11. мај]]а разарач ''Премуда'' испловљава из [[Напуљ]]а како би заједно с четири торпиљера био пратња једном конвоју који се кретао за Либију. На једном од теретних бродова избио је квар па се окренуо назад за Италију, а разарач ''Премуда'' је одвојен како би му чинио пратњу. Остатак конвоја је неоштећен стигао до Либије. 

[[8. јун]]а разарач ''Премуда'' и разарач ''Усодимаре'' учествују у мисији заштите конвоја који се крећу ка Либији. Једна италијанска подморница, необавештена о том конвоју, испаљује три торпеда на разараче. Торпеда су промашила ''Премуду'' али су погодила и преполовила на пола суседни разарач ''Усодимаре'', конвој је сместа отишао у Палермо.
[[Датотека:RN Premuda.jpg|мини|десно|300п|Разарач ''Премуда'' (бивши ''Дубровник''). ]]
Разарач ''Премуда'' учествује у [[Операција Харпун (1942)|операцији ''Харпун'']], од [[12. јун|12]]. до [[15. јун]]а 1942. године. Циљ операције био је да се пресретне британски конвој који се кретао из [[Гибралтар]]а. Италијанске снаге биле су сачињене од: 7. Дивизије крстарица (две лаке крстарице), 10. Ескадре разарача (три разарача) и 14. Ескадре разарача (два разарача), а њима је командовао контраадмирал [[Алберто да Зара]]. Британци су имали више бродова од Италијана: 2 носача авиона, 1 бојни брод, 4 лаке крстарице, 17 разарача, 1 минополагач, 4 миноловца, 6 торпедних чамаца који су пратили конвој сачињен од 6 теретних бродова.
У зору [[15. јун]]а код острва [[Пантелерија]] одиграла се већа поморска битка. Три разарача 10. Ескадре разарача, међу њима и ''Премуда'', налазили су се на челу формације. Када су наишли на британски конвој, разарач ''Премуда'' је први отворио паљбу на теретни брод који је био на челу британског конвоја. Гранате су пале врло близу теретног брода, али га нису погодиле. Потом се развила битка; четири британска разарача излазе из конвоја, а разарач ''Премуда'' отвара ватру на њих.
Британски разарачи праве димну завесу како би заштитили конвој. Потом, услед димне завесе, ''Премуда'' отвара паљбу на британску лаку крстарицу и погађа је. Потом се и лака крстарица скрива у димној завеси. Британски бродови погађају и тешко оштећују италијански разарач ''Вивалди'' и проузрокују пожар на њему те овај постаје непокретан. Разарач ''Премуда'' извлачи непокретног ''Вивалдија'' и тегли га у пратњи разарача ''Малочело'' до острва Пантелерија.<ref name = "referenca 1"/> Иако су Британци били надмоћнији, ипак су имали веће губитке од Италијана: два потопљена разарача, четири потопљена трговачка брода, а две лаке крстарице, три разарача, један трговачки брод и један минополагач су били оштећени. Погинуло је преко 100 Британаца, а Италијани су из мора покупили и заробили 216 британских војника. Италијани су имали један оштећен разарач и 29 оборених авиона. Током ове битке, разарач ''Премуда'' је испалио 168 граната из топова Шкода 140 -{mm}-.

Од [[6. јануар]]а до [[7. фебруар]]а [[1943]]. године разарач ''Премуда'', заједно с још 13 италијанских разарача, учествује у превозу трупа из Сицилије за [[Тунис]] и из Туниса за Сицилију. Од [[9. фебруар]]а до [[22. март]]а ''Премуда'' учествује у још две транспортне операције евакуација трупа силе Осовине из Туниса.<ref name = "referenca 1"/>
[[Датотека:Разарач Премуда (бивши Дубровник) у Ђенови.jpg|мини|лево|300п|Разарач ''Премуда'' током пренаоружавања у Ђенови, 23. августа 1943. године.]]
Разарач ''Премуда'' је [[17. јул]]а у [[Лигурско море|Лигурском мору]] доживео озбиљно оштећење погонских машина, услед њиховог неодржавања. Брод је отегљен у [[Ђенова|Ђенову]] како би се тамо извршила поправка и ремонт на главном котлу и погонским машинама. Такође, утврђено је да су залихе муниције за топове Шкода 140 -{mm}-, које су заробљене још у Југославији 1941. године, услед интензивне употребе потрошене и ако се намерава даље коришћење брода у борбеним мисијама, треба извршити замену топова главне артиљерије. Требало је монтирати италијанске топове 135 -{mm}-, предвиђене за италијанске брзе лаке крстарице.<ref name = "referenca 1"/><ref name = "referenca 5"/>

Краљ [[Виторио Емануеле III]], [[25. јул]]а 1943. године, одузима [[Мусолини]]ју мандат премијера и наређује његово хапшење. Краљ на место новог премијера поставља маршала [[Пјетро Бадољо|Пјетра Бадоља]]. Краљевина Италија [[3. септембар|3. септембра]] исте године потписује капитулацију, која ће бити објављена [[8. септембар|8. септембра]]. Дана [[13. октобар|13. октобра]] исте године, Италија објављује рат Немачкој.
Немачка војска [[9. септембар|9. септембра]] 1943. године заробљава све италијанске бродове који су се нашли у лукама у којима су Немци имали приступ. Међу заробљеним бродовима, нашао се и разарач ''Премуда'' (бивши ''Дубровник'') који је био на ремонту у Ђенови.<ref name = "referenca 1"/><ref name = "referenca 5"/>

Разарач ''Дубровник'' је у италијанској служби узео је учешће у укупно 136 борбених задатака, од тога 57 задатака пратње конвоја и 14 транспортних задатака.<ref name = "referenca 1"/><ref name = "referenca 5"/> Разарач ''Дубровник'' је током службовања у италијанској морнарици прешао нешто мање од 60.000 -{km}-.<ref name = "referenca 1"/> Овакво интензивно коришћење разарача ''Дубровник'', при оскудевању с резервама нафте и без одржавања погонског комплекса, говори колико је сам брод био поуздан и економичан.<ref name = "referenca 1"/> Такође, требало би напоменути, да је разарач ''Дубровник'', поред тога што је у ЈКМ био највећи и најмоћнији разарач, такође био један од највећих и најзначајнијих италијанских разарача током Другог светског рата.

Од октобра 1941. све до маја 1943. разарачем ''Премуда'' командовао је капетан фрегате [[Марио Барталеси]].


=== Служба у ''Кригсмарине'' ===
{|{{Infobox ship begin}}
|+Разарач ''ТА32''
{{Infobox ship image
|Ship image=Датотека:Разарач ТА32 (бивши Дубровник) 1944.jpeg
|Ship caption=Разарач ''ТА32'' 1944. године
|image alt=Немачки разарач ТА32, бивши италијански Премуда, бивши југословенски Дубровник, 1944. године
}}
{{Infobox ship characteristics
|Ship complement=220 официра и морнара
|Ship sensors=*Радар ФуМО21
*Радар "Фреја" (касније уклоњен)
|Ship armament=*4 × 1 105 -{mm}- топови
*4 × 2 и 2 × 1 37 -{mm}- ПА топови (укупно 10)
*7 × 4 и 4 × 2 20 -{mm}- ПА топови (укупно 36)
*1 × 3 533 -{mm}- торпедне цеви
*морске мине
*дубинске бомбе
}}
|}
У немачкој ратној морнарици ([[Кригсмарине]]), разарач добија име ''ТА32'' (-{Torpedobood}-, -{Ausland}-, -{Nr}-. 32 - Торпедни брод из иностранства, Број 32). Овим именом брод је „деградиран”, тј. „ражалован” с разарача у торпиљер.<ref name = "referenca 1"/>

Будући да су Немци заробили брод у тренутку пре него су Италијани монтирали своје топове 135 -{mm}-, одлучили су да га преуреде у брод за ноћно навођење авиона [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафеа]]. Немци су на командном мосту уградили радар ФуМО21, скинули су крмени јарбол, а на његово место су монтирали радар „Фреја”. Монтирали су три једноцевна топа 105 -{mm}- (два на прамцу, једна на крми), оставили су ПА топове Бреда 20 -{mm}-, а уместо двоцевног топа 37 -{mm}- монтирали свој ПА топ 37 -{mm}-.<ref name = "referenca 1"/> Демонтирана су два италијанска троцевна торпедна апарата и планирали су да монтирају своја два двоцевна торпедна апарата, али се од тога одустало и враћен је један троцевни торпедни апарат 533 -{mm}-.
Међутим, услед недостатка ратних бродова за борбена дејства, одлучено је да се разарач додатно опреми како би био способан за борбене акције; радар „Фреја” је уклоњен, а на његово место монтиран је четврти топ 105 -{mm}-, а противавионско наоружање је знатно појачано - дуж читаве палубе простирали су се „начичкани” ПА топови: четири двоцевна и два једноцевна топа 37 -{mm}- (укупно 10), седам четвороцевних и четири двоцевна топа 20 -{mm}- (укупно 36). Такође је монтирана нова, немачка, радио-опрема и шине за полагање мина.<ref name = "referenca 1"/> Посаду чинило је укупно 220 људи.

[[Датотека:Разарач ТА32 (бивши Дубровник) током вожње.jpg|мини|лево|300п|Разарач ''ТА32'' током вожње.]]
Разарач ''ТА32'' је под командом капетан-лајтнанта (поручника бојног брода) [[Емил Копка|Емила Копке]] [[18. август]]а [[1944]]. године уврштен у састав 10. Торпедне флотиле.<ref name = "referenca 1"/> 10. Торпедна флотила, патила је од недостатка борбених бродова, тако да се у тренутну увођења разарача ''ТА32'' у њу, флотила састојала само од торпиљера ''ТА24'', ''ТА29'' (бивши италијански торпиљери) и новоуведеног разарача ''ТА32'', који је био највећи брод у овој флотили. Командант флотиле био је капетан корвете фон Гарцен. 10. Торпедна флотила оперисала је у [[Лигурско море|Лигурском]] и [[Тиренско море|Тиренском мору]].<ref name = "referenca 1"/> Током августа 1944. године, 10. Торпедна флотила интензивно је коришћена у мисијама извиђања, артиљеријског гађања савезничких трупа на италијанској обали и обезбеђивања конвоја. Крајем августа исте године, разарач ''ТА32'' вршио је артиљеријско гађање савезничких положаја на италијанској обали, код ушћа реке [[река Серкјо|Серкјо]] у море. Почетком септембра савезничка авијација је тешко бомбардовала Ђенову, притом, оштетивши један разарач и један торпиљер. Током ноћи [[1. октобар|1]]. и [[2. октобар|2. октобра]], ''ТА32'' заједно с ''ТА24'' и ''ТА29'' врши извиђање у Ђеновском заливу. Бродови су наишли на један британски разарач и торпедовали га. Британски разарач је успешно избегао торпеда и артиљеријском ватром оштетио ''ТА29'' после чега се флотила повлачи у Ђенову.<ref name = "referenca 1"/>
[[Датотека:Разарач ТА32 (бивши Дубровник).jpg|мини|десно|300п|Разарач ''ТА32'' (бивши ''Премуда'', бивши ''Дубровник'').]]
У новембру 1944. године, нови командант флотиле постао је капетан корвете Буркхарт. Почетком следеће године, услед све већег недостатка у гориву, бродови нису могли да се користе тако интензивно. Дана [[18. март]]а [[1945]]. године, флотила је увече испловила како би поставила мине у Лигурском мору. Те ноћи, ''ТА32'' је положио 76 мина. У једном тренутку, упркос радару, ''ТА32'' губи контакт с остатком флотиле, али како не би нарушио радио-тишину, не обавештава команданта флотиле који се налазио на ''ТА24''. Близу северозападне обале [[Корзика|Корзике]], флотилу су напала три британска разарача. Британски разарачи су гранатама и торпедима тешко оштетили торпиљере ''ТА24'' и ''ТА29'' који су убрзо и потонули. Најјачи и највећи брод у флотили, разарач ''ТА32'', остао је по страни, опаливши само пар граната и изврши торпедни напад на непријатеља, али без резултата. Британски разарчи се потом повлаче. Разарач ''ТА32'' успео је да се с мањим оштећењима извуче и врати у луку.<ref name = "referenca 1"/><ref name = "referenca 5"/>  Британци су из мора покупили 244 преживала члана посада ''ТА24'' и ''ТА29'', а међу њима и капетана корвете Буркхарта. Командант разарача ''ТА32'', капетан-лајтнант Емил Копка, постаје вршилац дужности команданта 10. Торпедне флотиле. [[Битка у Лигурском мору (1945)|Битка у Лигурском мору]] била је последња акција површинске флоте немачке ''Кригсмарине''.

Немци су пред сам крај рата, услед тоталног расула и пропасти Трећег рајха, како не би пао у руке савезника, [[24. април]]а 1945. године, приликом повлачења из града Ђенове, минирањем потопили разарач ''ТА32''. Истовремено, Немци су потопили и разарач ''ТА31'' који се затекао у луци на поправци.<ref name = "referenca 1"/>

Олупина разарача ''ТА32'' (бившег ''Дубровник'') остаће све до [[1950]]. године на дну луке Ђенове. Након Другог светског рата, током пролећа 1950. године, Италијани су разарач ''Дубровник'' подигли с дна ђеновљанске луке. Потом су разарач отеглили у локално резалиште где је брод разрезан.<ref name = "referenca 1"/> Остаци од резања бачени су у старо гвожђе.
[[Датотека:Вађење разарача ТА32 (бившег Дубровник) 1950.jpg|мини|десно|300п|Вађење разарача ''ТА32'' (бившег ''Дубровник'') у Ђенови 1950. године.]]

== Команданти ==
Као и свака друга јединица, и ''Дубровник'' је имао више команданата, с тим, што су ''Дубровником'' командовали и савезнички и осовински официри.
*'''[[Краљевина Југославија]]:'''
**Капетан бојног брода [[Армин Павић]] (29. фебруар 1932 - 3. новембар 1933)
**Капетан бојног брода [[Владимир Шашкијевић]] (3. новембар 1933 - 17. април 1941)
*'''[[Краљевина Италија]]:''' {{напомена|Списак је непотпун.}}
**Капетан фрегате [[Марио Барталеси]] (октобар 1941 - мај 1943)
*'''[[Трећи рајх]]:''' {{напомена|Списак је непотпун.}}
**капетан-лајтнант [[Емил Копкa]] (август 1944 - март 1945)

== Занимљивости ==
* Приликом повратка с дипломатског крстарења краља Александра I октобра 1933. године, у часопису „Јадранска стража”, разарач ''Дубровник'' и његова посада добили су надимак „Краљевски кочијаши”.<ref name="referenca 1" /> 
[[Датотека:Разарач Дубровник на насловној страни часописа Московска Кампања.jpeg|мини|десно|Издање руског часописа ''Морская кампания'' (Морска кампања) за јануар 2017. године посвећено разарачима ЈКРМ на чијој се насловној страни налазе портрет и цртеж разарача ''Дубровник'']]
* По [[Вашингтонска поморска конференција|Вашингтонској (1922)]], касније и по [[Прва Лондонска поморска конференција|Првој Лондонској поморској конференцији (1930)]], разарач ''Дубровник'' спадао је у лаке крстарице. Максималан стандардни депласман за разараче износио је 1850 империјалних тона (1880 метричких тона), а ''Дубровник'' је имао стандардни депласман већи од тога (1910 метричких тона). Такође, по Вашингтонској и Првој Лондонској поморској конференцији, максималан калибар главне артиљерије за разараче био је 130 -{mm}- (за француске контра-торпиљере 138,6 -{mm}-), а разарач ''Дубровник'' је имао калибар главне артиљерије 140 -{mm}-. Сходно овоме, приликом посете краља Александра I Француској, амерички, енглески и француски медији који су преносили вест о атентату на југословенског краља, говорили су да је краљ Александар I у Марсељ стигао на „(лакој) '''крстарици'''” ''Дубровник''.
* На дан поласка за Марсељ, 6. октобра 1934. године, посада разарача ''Дубровник'' је у 15.00 часова приметила један торпедо који је плутао водом. Највишом дозволом, разарач је скренуо с курса и пришао торпеду и посада је дигла торпедо на палубу. Торпедо је био британски, типа Р. Н. Т. Ф, са маневарском главом, а на њој је писало „D-65”. Краљ Александар I је с нарочитим интересовањем посматрао хватање, дизање, утврђивање порекла и процес конзервирања торпеда.<ref>{{Cite book|title=Последње путовање краља Александра I Карађорђевића|last=Шашкијевић|first=Михаило|publisher=Издавачка кућа Прометеј|year=2017|isbn=978-86-515-1235-6|location=|pages=15-16}}</ref>
* По оригиналном плану, што је у ранијем делу текста већ споменуто, на разарач ''Дубровник'' је требало уградити лансирну рампу (катапулт) за хидроавионе. У то време било је незамисливо да разарачи носе хидроавионе на себи.
* Иако је италијанска морнарица била огромна, није се прославила изградњом великих разарача. Разарач ''Дубровник'' је био '''највећи''' италијански разарач све док Италијани нису заробили два француска велика разарача класе -{''[[Разарачи класе Гепард|Гепард]]''}- који су од ''Дубровника'' били већи.
* ''Дубровник'' је био најважнији и најефективнији италијански брод-[[Плен|ратни плен]] [[Други светски рат|Другог светског рата]].
* Међу италијанским морнарима на разарачу ''Премуда'' кружиле су приче, попут легенди, да је ''Премуда'' учествовао у потапању аустроугарског бојног брода ''Сент Иштван'' 1918. године. Разлог настанка ових легенди је тај што су италијански морнари побркали ''Дубровник'' с једним другим италијанским разарачем који је пре њега носио име "Премуда" - након Првог светског рата као ратни плен Италија је добила један немачки разарач који је назван ''Премуда'' у част потапања ''Сент Иштвана'' код острва Премуда (а не зато што је учествовао у самом потапању). Тај разарач је пред Други светски рат изрезан, а име "Премуда" је касније добио разарач ''Дубровник''. 
* Током службовања у Кригсмарине, иако погонски комплекс није одржаван, услед његове саме поузданости, разарач ''ТА32'' (бивши ''Дубровник'') је и даље успевао да плови брзином већом од 30 чворова.<ref name="referenca 1" />

== Галерија ==
<gallery widths="250px" heights="180px">
Цртеж разарача Дубровник.png|Цртеж профила разарача ''Дубровник''.
Цртеж разарача Премуда (бившег Дубровника).png|Цртеж профила разарача ''Премуда''.
Цртеж разарача ТА32 (бившег Дубровника).png|Цртеж профила разарача ''ТА32''.
File:Destroyer Dubrovnik in Tivat 2.jpg|Разарач ''Дубровник'' у Тивту, 14. јул 1932. године.
Разарач Дубровник плови ка Боки.jpg|Разарач ''Дубровник'' плови ка Боки, јул 1932. године.
Zerstörer Dubrovnik.jpg|Разарач ''Дубровник'' плови по Бококоторском заливу.
Alexander I. Karađorđević in Split.JPG|Краљ [[Александар I Карађорђевић|Александар I]] на разарачу ''Дубровник'' у Зеленици при поласку за [[Трећа француска република|Француску]] 6. октобра 1934.
Топ Шкода 140 mm на разарачу Дубровник.jpg|Топ Шкода 140 -{mm}- и ковчег с телом убијеног краља Александра -{I}- на крми разарача ''Дубровник'', Сплит 1934. година.
Ковчег с телом краља Александром
 на разарачу Дуборнвик.jpg|Спуштање ковчега с телом краља Александра I с разарача ''Дубровник'' у Сплиту 14. октобра 1934. године.
Razarac Dubrovnik Marka.gif|Цртеж разарача ''Дубровник'' на доплатној маркици [[Јадранска стража|Јадранске страже]].
</gallery>

== Види још ==
* [[Разарачи класе Београд|Разарачи класе ''Београд'']]
* [[Разарач Загреб|Разарач ''Загреб'']]

== Напомене ==
{{напомене|2}}

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|last=Бјелајац |first=Миле |title=Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918-1941 |year=2004|publisher=ИНИС |isbn=978-86-7005-039-6}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Dubrovnik (ship, 1931)}}
* [http://www.britishpathe.com/video/princess-olga-of-yugoslavia Кнегиња Олга Карађорђевић и поринуће разарача ''Дубровник''], [[Глазгов]] 1931.
* [https://www.youtube.com/watch?v=vCJUjMdnqeA Атентат на краља Александра I оф Југосалавије] На '''0:31''' секунди наратор ''Дубровника'' назива „крстарицом”.
* [https://www.youtube.com/watch?v=F7rAfrTfQCE&feature=emb_title Вађење разарача ''ТА32'' (бившег ''Дубровник'')]

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Разарачи]]
[[Категорија:Југословенска војска]]
[[Категорија:Априлски рат]]
[[Категорија:Југословенски ратни бродови]]