Извор странице Срби у Словачкој

{{Инфокутија етничка група
| име = Срби у Словачкој
| слика=
| популација = '''5.000'''<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/izmedju-matice-i-rasejanja/Dijaspora-moze-da-promeni-Srbiju.lt.html Дијаспора може да промени Србију] politika.rs</ref>
| попместо = [[Братислава]], [[Коморан|Комарно]]
| језици = [[Словачки језик|словачки]] и [[Српски језик|српски]]
| религија = углавном [[православље]]
| група = [[Српска дијаспора]]
}}
{{Срби}}
У [[Словачка|Словачкој]] живи релативно мали број [[Срби|Срба]]. Историјски гледано [[Срби]] се већ крајем [[средњи вијек|средњег века]] насељавају [[Коморан]]у у јужном делу [[Словачка|Словачке]]<ref>[http://slovakheritage.org/Townsvill/komarnopride.htm The Pride of Komarno{{Ботовски наслов}}]</ref>. Такође је постојала српска мањина у [[Братислава|Братислави]], где су многи Срби са подручја [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршког царства]], који су студирали на тамошњем универзитету. Црквица у Трнави је била средином 19. века симболичан "духовни центар" Срба. Срби у Словачкој имају статус званичне [[национална мањина|националне мањине]].<ref name="automatski generisano1">{{Cite web |url=http://www.balkans.com/open-news.php?uniquenumber=47069 |title=Serbs acquire national minority status in Slovakia{{Ботовски наслов}} |access-date=18. 01. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131220103359/http://www.balkans.com/open-news.php?uniquenumber=47069 |archive-date=20. 12. 2013 |url-status=dead |df= }}</ref>

Према попису 2021, 1084<ref>[https://www.scitanie.sk/en/population/basic-results/structure-of-population-by-ethnicity/SR/SK0/SR]</ref> становника Словачке су Срби, а још 792<ref>[https://www.scitanie.sk/en/population/basic-results/structure-of-population-by-another-ethnicity/SR/SK0/SR]</ref> становника навело је да има делимично српско порекло. Српски је матерњи језик за 1229 становника Словачке.<ref>[https://www.scitanie.sk/en/population/basic-results/structure-of-population-by-mother-tongue/SR/SK0/SR]</ref>

== Историја ==
=== Срби у угарском Коморану ===
[[Шајкаши]] су чинили најстарију [[Срби|српску]] етничку заједницу у [[Словачка|Словачкој]], који су населили подручје [[Горња Земља|Горње Земље]], коју су населили у [[средњи вијек|средњем веку]]. [[Стефан I Угарски|Иштван I]] је давао племићка звања [[Шајкаши]]ма у јужним деловима [[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Краљевине Мађарске]], а [[Бела IV]] је [[Срби]]ма доделио [[Коморан]] као посед.

[[Датотека:Коморанске шајке 1597.jpg|мини|центар|350п|Поглед на Комарно са шајкама (1597)]]

Значајније досељавање [[Срби|Срба]] у [[Коморан]] десило се веома рано, већ у [[15. век]]у, о чему сведочи и печат српске цркве из [[1511]]. године. Овај део тадашње [[Краљевина Угарска|Угарске]] [[Срби]] су називали ''Горњом земљом''. Потом су следила још два таласа насељавања, под притиском [[Османско царство|Турака]]. Први [[Срби]] су били [[шајкаши]], граничари. Касније се насељавају [[Срби]] грађанског порекла из [[Српски Ковин|Српског Ковина]], а у последњем таласу, [[1690]]. године [[Срби]] високог рода, [[свештеник|свештеници]] и [[племство|племићи]].

У цркви српској у Коморану налазио се половином 19. века стари црвени свилени барјак Срба Шајкаша, који су ту били стационирани 1527. године. Застава је била прикована на хору, изнад неких врата, на њој се налазио грб Угарске. Шајкашка застава је остала у храму 1746. године када су укинути ти шајкаши.<ref>"Србски народни лист", Будим 1843. године</ref> Када је путописац, протестантски духовник Стефан Герлан путовао 1573. године за Цариград, при пут је срео Србе у Коморану. Записао је да они имају православну цркву и своје гробље.<ref>"Просветни гласник", Београд 1895. године</ref> Срби шајкаши у Коморану су 1655. године добили привилегије од цара Фердинанда. Привилегије им је дао и цар Леополда први 1696. године. Године 1678. у Коморану су покушали католици да Србе преведу у Унију. Нашли су подобног православног свештеника Димитрија Монастерлију, који је дао пристанак.<ref>"Српски сион", Карловци 1906. године</ref> Патријарх пећки Арсеније Чарнојевић их је позвао у помоћ 1690. године, када су са њим дошле бројне избеглице Срби. Српски истакнути појединци у Коморану били су у то време Никола Зомборлија, подвојвода [[Јован Монастерлија]], [[Адам Ђакон Фелдвари]] - племић, Хаџи Мојсил Рашковић и други. Године 1705. капетан Јакшић из Коморана је учесник дешавања тада. Под Монастерлијом се могло скупити 10.000 наоружних војника Срба.

Град је током раздобља [[18. век]]а био једно од средишта [[Срби|српског живља]] северним деловима тадашње [[Срби у Мађарској|Угарске]], заједно са не тако далеким [[Сентандреја|Сентадрејом]], [[Будим]]ом, [[Стони Београд|Стоним Београдом (''Секешфехервар'')]] и другим градовима северног дела тадашње [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]] (тзв. „Горње Земље"). Средином [[18. век]]а [[Срби|српска заједница]] у Коморану бележи свој врхунац; Она броји око две хиљаде припадника и гради се [[српска православна црква]].

[[1751]]. године долази до укидања [[војна крајина|војне границе]] у овом делу [[Подунавље|Подунавља]], па се већина коморанских [[Срби|Срба]] сели у данашњу [[Шајкашка|Шајкашку]] у [[Бачка|Бачкој]]. Током [[19. век]]а њихов број се стално смањује, па већ крајем века у [[Коморан]]у је живело свега око 100 српских душа. После [[Први светски рат|Првог светског рата]] један део [[Срби|Срба]] се иселио у матицу, па су преостали [[Срби]] били само сенка некадашње заједнице<ref>http://www.prometej.rs/upload/document/srbi_u_komoranu.pdf {{Wayback|url=http://www.prometej.rs/upload/document/srbi_u_komoranu.pdf |date=20150208003628 }} Срби у Коморану</ref>.

У Коморану је у 18. веку постојала језуитска гимназија коју је похађао млади [[Јован Рајић]], будући архимандрит и српски богословски писац и историограф.<ref>"Зора", Мостар 1901. године</ref>

И поред драстичне депопулације становника Срба у Коморану се ту и тамо јављају сведочанства о њима. 
Стојковићеву "Физику" набављају 1802. године купеци из места, Димитрије Константиновић и Георгије Димитријевић.<ref>Атанасије Стојковић: "Физика", друга књига, Будим 1802. године</ref> Духовну књигу атрактивног назива, преведену на српски језик купила је 1803. године, удова Наталија Димитријевић из Коморана.<ref>"Седмоглава аждаја...", Будим 1803. године</ref> Рођен је у месту 1817. године Александар Нако, потоњи епископ темишварски [[Антоније Нако]]. Вуков српски речник тумачен немачким и латинским речима, наручио је 1818. године члан комунитета коморанског, Стеван Ненадовић.<ref>Вук Ст. Караџић: "Српски рјечник", Беч 1818. године</ref> Исти, Ненадовић је и 1823. године и то једини пренумерант у месту, Видаковићеве популарне забавне књиге о "Љубомиру". Тај грађанин Стефан Ненадовић је 1840. године постао члан Матице српске, уплативши 40 ф.<ref>"Сербски народне новине", Пешта 1841. године</ref> За продају Ђурковићеве стручне књиге а практичне вредности о угарском меничном праву, организован је 1842. године пренумерантски пункт у Коморану. Књигу су тада узели грађани: поп Павел Радановић парох, Василије от Будај и његова супруга Ана, Стефан Ненадовић трговац и Димитрије Јанковић. Српску историјску књигу набавио је 1850. године Мате Магдић ц и к тврђавни главни рачуновођа у Коморану.<ref>Данило Медаковић: "Повјесница Црне Горе...", Земун 1850. године</ref> Када је 1869. године умро у Пешти Димитрије Јањичари бивши посланик коморански, речено је да је он српскога рода.<ref>"Даница", Нови Сад 1869. године</ref>

У име коморанске црквене општине честитали су 1880. године "педесетогодишњицу пастирског рада" будимском владици Арсенију Стојковићу, преставници Будаи Ласло и Константин Михаловић.<ref>"Застава", Нови Сад 1880.</ref>

Поред [[Коморан]]а један број Срба је живео у [[Трнава|Трнави]], после [[Велике сеобе Срба]] крајем [[17. век]]а. Центар њиховог окупљања је била Црква Свете Тројице у Штефаниковој улици 10, престала је са радом [[1950]]. године. Планирање обнове цркве покренуто је [[2013]]. године<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:458574-U-Slovackoj-posle-tri-veka-nice-srpski-hram У Словачкој после три века ниче српски храм („Вечерње новости“, 12. октобар 2013)]</ref>, док су први радови били предвиђени за 2021. годину<ref>{{Cite web|url=https://www.rts.rs/lat/rts/dijaspora/vesti/4135240/tri-faze-obnove-srpskog-groblja-u-slovackoj-trnavi.html|title=Tri faze obnove srpskog groblja u slovačkoj Trnavi|url-status=live|access-date=25. 07. 2023.}}</ref>.

=== Срби у Братислави ===
Већ у [[19. век]]у значај [[универзитет у Братислави|универзитета у Пожуну]] почео је привлачити другачији слој [[Срби|Срба]], српску омладину која су ту школовала у недостатку српских високообразовних установа у тадашњој јужној [[Краљевина Угарска (1526—1867)|Угарској]]. Постојало је 1866. године у тадашњем Пожуну, Српско омладинско друштво "Слобода", која је била део шире "Уједињене омладине српске". Њена "Књижница србске младежи" је основана још 1841. године, а своју судбину везује за пожунски Лицеј. Та књижница је од времена мађарске буне била затворена, јер је рад замро. Поново је оживела тек око 1860. године, и наставила са активностима.<ref>"Застава", Пешта 1866. године</ref>

== Занимљивости ==
У словачком месту варошици [[Гута|Гути]], у 19. веку није било Срба, али стари топоним "Рац-аклок" где се налазе салаши, сведочи о њихово историјском присуству.

Оснивањем [[Чехословачка|Чехословачке]], која је традиционално неговала добре односе са [[Југославија|Југославијом]] и пре и после [[Други светски рат|Другог светског рата]], [[Срби]], мада малобројни, су добили права националне мањине. Ово се задржало и у данашњој [[Словачка|Словачкој]] од [[2009]]. године<ref name="automatski generisano1" />. Српска заједница данас броји око 5 хиљада душа, мада много мањи број има званично држављанство<ref>{{Cite web |url=http://2011.srpskatelevizija.com/index.php?option=content&task=view&id=379&Itemid= |title=Slovacka: Srbi status manjine STV-USA{{Ботовски наслов}} |access-date=07. 02. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160308020116/http://2011.srpskatelevizija.com/index.php?id=379&itemid=&option=content&task=view |archive-date=08. 03. 2016 |url-status=dead |df= }}</ref>. Данас највише [[Срби|Срба]] у држави живи у главном граду [[Братислава|Братислави]], где су они махом скорашњи досељеници<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/planeta.70.html:327476-Pet-vekova-Srba-u-Slovackoj Pet vekova Srba u Slovačkoj | Planeta | Novosti.rs{{Ботовски наслов}}]</ref>.

== Познате личности ==
* [[Јован Монастерлија]], српски подвојвода Хабзбуршке монархије и војни заповедник
* [[Адам Фелдвари]], српски племић
* [[Стефан Ненадовић]], члан Матице српске 1840. године
* [[Бранко Радивојевић]], словачки хокејаш
* [[Марко Милинковић]], српски фудбалер

== Види још ==
* [[Односи Србије и Словачке]]
* [[Словаци у Србији]]
* [[Словаци у Републици Српској]]
* [[Српска православна црква у Коморану]]
* [[Мукачевско-прешовска епархија]]

== Референце ==
{{reflist|2}}

== Спољашње везе ==
* [http://www.rastko.rs/antropologija/ljcerovic_srbi_slv.html Срби у Словачкој]

{{Етничке групе Словачке}}
{{Српска дијаспора}}

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Срби у Словачкој| ]]
[[Категорија:Етничке групе Словачке]]