Извор странице Сурчин

{{Насељено место у Србији
| место = Сурчин
| слика = Сурчин - Војвођанска улица.jpg
| опис_слике = Војвођанска улица, Сурчин
| грб = Surčin Coat Of Arms (great).svg
| град = Београд
| општина = Сурчин
| надм висина=73
| популација = 20.602
| попис=2022
| поштански код=11180<br />11271
| позивни број=011
| регистарска ознака=-{BG}-
| гшир = 44.789166
| гдуж = 20.274833
}}
[[Датотека:Belgrade Aviation Museum.jpg|мини|Музеј југословенског ваздухопловства]]
'''Сурчин''' је градско насеље у [[Градска општина Сурчин|градској општини Сурчин]] у [[Град Београд|граду Београду]]. Налази се у југоисточном Срему, приближно 26 -{km}- од средишта Београда. Према попису из [[Попис становништва 2022. у Србији|2022.]] има 20.602 становника (према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 18.205 становника).<ref>{{cite web |title=Попис у Србији према полу и старости по насељима|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G2023/Pdf/G20234003.pdf |website=stat.gov.rs |access-date=21. 1. 2024.}}</ref> Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011]]. било је 18205 становника.

== Етимологија ==
Највероватније порекло имена Сурчина лежи у [[Прасловенски језик|прасловенском]] термину ''*svьrkъ'', која значи ''[[Цврчци|цврчак]]''. Овај термин лежи у корену имена средњовековног града [[Рушевине средњовековног града Сврчина|Сврчина]] на [[Косово|Косову]].<ref>{{Cite journal|last=Лома|first=Александар|year=1997|title=Српскохрватска географска имена на -ина, мн. -ине: Преглед типова и проблеми класификације|url=|journal=Ономатолошки прилози|volume=XIII|via=|pages=17}}</ref>

== Историја ==

=== Праисторија и антички период ===
Сурчин није био предметом систематског [[Археологија|археолошког]] истраживања, тако да је највећи део остатака пронађен захваљујући раду повереника [[Археолошки музеј у Загребу|Археолошког музеја у Загребу]] (попут А. Потурчића) или хрватских археолога [[Јосип Бруншмид|Јосипа Бруншмида]] и [[Виктор Хофилер|Виктора Хофилера]], који су објављивали радове о остацима пронађеним током обрада њива почетком 20. века. Најстарији [[Римско царство|римски]] остаци припадају почетку нове ере. Пронађена је и [[некропола]] која се такође датира на почетак нове ере. На [[Романизација (културна)|романизацију]] овог подручја упућују бронзани и сребрни новчићи са ликовима царице [[Агрипина Млађа|Агрипине]], цара [[Хадријан]]а и царице [[Сабина|Сабине]].<ref>{{Cite journal|last=Vujović| first = Miroslav|year=2009| title = A newly-discovered Roman Altar from Surčin| url = |journal=Старинар| volume = LIX| via = |pages=154}}</ref>

Године 1909. откривен је први [[Епиграфика|епиграфски]] споменик. Откривен испред куће Цвеје Миљуша, овај фрагмент [[олтар]]а је пренет у Археолошки музеј у Загребу. Фрагмент је садржао натпис:<blockquote>''Cornvt(us)|V(otum) s(olvit) l(ibens) m(erito)''.

''Корнут завет сачини, добровољно и прописно.''<ref name=":0">{{Cite journal|last=Vujović| first = Miroslav|year=2009| title = A newly-discovered Roman Altar from Surčin| url = |journal=Старинар| volume = LIX| via = |pages=155}}</ref></blockquote>Током радова на рестаурацији цркве Свете Петке, откривено је да је у западни зид цркве узидан олтар римском богу [[Јупитер (бог)|Јупитеру]], израђен од жућкастог [[кречњак]]а. На олтару стоји натпис:<blockquote>''I(ovi) O(ptimo) M(aximo)''| ''Ael(ius) Mar|cianus| pro se e|t svis| v(otum) p(osvit) l(ibens) m(erito)''.</blockquote><blockquote>''Јупитеру, Најбољем и Највећем, Елије Марцијан за себе и свој завет постави, добровољно и прописно.''<ref>{{Cite journal|last=Vujović| first = Miroslav|year=2009| title = A newly-discovered Roman Altar from Surčin| url = |journal=Старинар| volume = LIX| via = |pages=149}}</ref></blockquote>[[Палеографија|Палеографском]] анализом утврђено је да је споменик највероватније из друге половине 2. века.<ref name=":0" />

Античко име Сурчина није познато, као ни његов статус. Вероватно је у питању било село (''vicus'') или земљопоседничко имање (''villa rustica''), у близини предримског ([[Келти|келтског]]) насеља. У римско време Сурчин је лежао на важном путу ''Taurunum-Bassianae-Sirmium'' ([[Земун]]-[[Басијана]]-[[Сремска Митровица]]). Са југа је Сурчин био омеђен [[Сава|Савом]]. Може се претпоставити да су већ у римско време ископани [[Дренажа|дренажни]] канали, данашња [[Галовица]] и [[Јарчина]]. Данашња [[Бојчинска шума]] је остатак некадашњих густих шума које су обухватале читаву област данашње општине Сурчин.<ref>{{Cite journal|last=Vujović| first = Miroslav|year=2009| title = A newly-discovered Roman Altar from Surčin| url = |journal=Старинар| volume = LIX| via = |pages=152-154}}</ref>

Једини [[Археолошко налазиште|локалитет]] који представља изузетак од генерално неистраженог Сурчина јесу ''Калуђерске ливаде'', које припадају атарима Сурчина и [[Јаково|Јакова]]. Пронађени остаци [[Латенска култура|Латенске културе]] сведоче о томе да је на простору Калуђерских ливада постојало келтско насеље, на чијим основама се развило земљопоседничко имање (о чему сведочи чињеница да су пронађени искључиво земљораднички предмети) које је вероватно постојало у континуитету од првог до четвртог века (о чему сведоче пронађени новчићи).<ref name=":0" /><ref>{{Cite journal|last=Црнобрња|first=Никола|year=1996|title=Римски новац са локалитета "Калуђерске ливаде" у Сурчину|url=|journal=Годишњак града Београда|volume=XLIII|via=|pages=33-37}}</ref> У питању је вишеслојно археолошко налазиште.<ref>{{cite web |last1=Алексић |first1=Снежана |title=Пројекат Национални стадион и неидентификовано генетичко наслеђе у некрополи Калуђерске ливаде |url=https://www.poreklo.rs/2021/10/20/projekat-nacionalni-stadion-i-neidentifikovano-geneticko-nasledje-u-nekropoli-kaludjerske-livade/ |website=Порекло |access-date=22. 1. 2022 |language=српски |date=20. 10. 2021}}</ref>

Пронађени археолошки остаци сведоче о раширеном келтском култу [[Диспатер]]а и [[Персефона|Персефоне]] у читавом овом делу [[Срем]]а, укључујући и простор данашњег Сурчина.<ref>{{Cite journal|last=Pilipović| first = Sanja|year=2012| title = The Image of Persephone on the Upper Moesian Limes. A Contribution to the Study of Ancient Cults| url = |journal=Balcanica| volume = XLIII| via = |pages=57}}</ref>

=== Период угарске власти (до 1521) ===
Капитол [[Црква Светог Стефана у Баноштору|цркве Светог Стефана од Коа]] ([[Баноштор]]а) обавестио је 1404. године [[Краљевина Угарска (1301—1526)|угарског]] [[краљ]]а [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмунда Луксембуршког]] да су његови изасланици, заједно са краљевим представником, увели у посед Јаноша, сина [[Мачванска бановина|мачванског бана]] [[Иван Моровићки|Јаноша од Моровића]], у низ поседа у [[Сремска жупанија|Сремској жупанији]] који су раније уживали синови [[Ђерђ од Сакуле|Ђерђа од Сакуле]] (највероватније данашњи потес [[Сакула (Деч)|Сакула]] код [[Деч]]а), Иштван, Ђерђ и Михаљ, а које су изгубили због наводне велеиздаје. У низу села која су тада предата, налази се и Сурчин, чији је ово први помен у историјским изворима.<ref>{{Cite journal|last=Gulin|first=Ante|date=1998|title=Srednjovjekovna javna delatnost i pečati srijemskog kaptola Sv. Stjepana de Kw i Sv. Ireneja kod Mitrovice|url=|journal=Zbornik Odsjeka za povijesne znanosti Zavoda za povijesne i društvene znanosti Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti|volume=16|pages=20|via=}}</ref>

Сурчин је током 15. века запустео, и заједно са још неколико околних (такође запустелих) села у околини [[Земун]]а пре 1488. године дарован [[властелин]]у [[Дмитар Потречић|Дмитру Потречићу]], који је населио и обновио Сурчин и бар део других места. [[Курија]] Дмитра Потречића се налазила у [[Добановци]]ма.{{sfn|Крстић|2005|p=188}}

=== Период османске власти (1521—1718) ===
Сурчин је под османску власт потпао негде у време османског освајања Београда (1521), када је трајно запоседнут [[Земун]].<ref>{{Cite book|title=Сремски санџак у XVI веку| last=Шулетић| first = Небојша| publisher = Универзитет у Београду|year=2013|id=|location=Београд|pages=15}}</ref> Од оснивања [[Сремски санџак|Сремског санџака]] са центром у [[Осијек]]у (1543), Сурчин је био делом [[Земунска нахија|Земунске нахије]]. Сурчин је био једино село у нахији које је током читавог 16. века имало сеоске [[кнез]]ове.<ref>{{Cite journal|last=Амедоски| first = Драгана|year=2005| title = Земун и земунска нахија у XVI веку| url = |journal=Историјски часопис| volume = Књ. LII| via = |pages=210}}</ref>

Према попису из 1546. године, Сурчин је имао 31 домаћинство, а 1568. 35 домаћинстава.<ref>{{Cite book|title=Сремски санџак у XVI веку. Докторска дисертација| last=Шулетић| first = Небојша С.| publisher = Универзитет у Београду|year=2013|id=|location=Београд|pages=140}}</ref> С обзиром на османску политику која у Сремском санџаку није одвајала фамилије да би добила што већи број пореских кућа (вероватно ради подстицања миграција становништва ка слабо насељеним пределима бивше Угарске), извесно је да је број стварних породица у Сурчину био већи од пописаног броја.<ref>{{Cite book|title=Сремски санџак у XVI веку| last=Шулетић| first = Небојша С.| publisher = Универзитет у Београду|year=2013|id=|location=Београд|pages=47-48}}</ref>

Према попису Земунске нахије из 1568. године, Сурчин са [[Мезра|мезром]] Микула је имао следећа домаћинства: ''Кнез - Вујин Петар'', ''Јован - поп'', ''Новак Нико'', ''Пејо Степан'', ''Лазар Маринико'', ''Никола Радивој'', ''Стојан Селак'', ''Радича Дмитар'', ''Драгојло'', ''Цветко Рајко'' – ''доселац'', ''Степан Радосав'', ''Манојла Радосав'', ''Радоба Јован'', ''Вук Вукман'', ''Вукосав Степан'', ''Никола - слепац'', ''Ђура Вилајић'', ''Михајло Степан'', ''Никола Радован'', ''Петар Никола'', ''Рале Радука'', ''Милош - глумац'', ''Раја Лучић'', ''Цветко Херак'', ''Вукман Раден'', ''Никашин Вукман, Радича Јован'', ''Радука Вук'', ''Никола Пириба'', ''Ђурађ (нечитко)'', ''Павал зет Вучко[в]'', ''Томаш Радивој''.<ref name=":6">{{Cite book|title=Sirem sancağı mufassal tahrir defteri| last=McGowan, PhD| first = Bruce W.| publisher = Türk tarih kurumu basımevi|year=1983|id=|location=Ankara|pages=394-395}}</ref>

{{collapse top|Приходи Сурчина са мезром Микула (1568)}}
{| class="wikitable"
|+Табела прихода од Сурчина са мезром Микула (1568)<ref name=":6" />
!порез
!износ
|-
| приход од ушура и намета
|5372 акче
|-
| пшеница, 95 мерица
|1330 акчи
|-
| јечам и раж, 120 мерица
|720 акчи
|-
| просо, 100 мерица
|700 акчи
|-
| порез на сено, бостан и дрва
|408 акчи
|-
| ушур на ширу, пинти 80
|800 акчи
|-
| порез на сепет
|8 акчи
|-
| овчарина
|750 акчи
|-
| торовина
|150 акчи
|-
| ушур на кошнице
|80 акчи
|-
| ушур на лан и конопљу
|15 акчи
|-
| ушур од сочива, боба, граха и репе
|11 акчи
|-
| ушур од купуса
|13 акчи
|-
| ушур на паприку и црни лук
|8 акчи
|-
| младарина
|96 акчи
|-
| пољарина
|88 акчи
|-
| порез на винску бурад
|45 акчи
|-
| порез на тапије
|15 акчи
|-
| порез на свиње
|60 акчи
|-
| порез на Божић
|40 акчи
|-
| бадухава
|35 акчи
|-
| тапија на цркве
|60 акчи
|}
{{collapse bottom}}

Будући да је ово био први попис на коме се од становника Сурчина узимао порез на [[Вино|винску]] [[Бачва|бурад]], могуће је да је у периоду између 1546. и 1568. у Сурчину почео узгој [[Винова лоза|винове лозе]].<ref>{{Cite journal|last=Амедоски|first=Драгана|year=2005|title=Земун и земунска нахија у XVI веку|url=|journal=Историјски часопис|volume=LII|via=|pages=212}}</ref>

Према попису Земунске нахије из 1578/9. године, Сурчин са [[Мезра|мезром]] Микула је имао 30 домаћинстава и једну удовицу. Тадашњи кнез села је био ''Вујин Петар''. Други домаћини у селу били ''Павун Степан'', ''Живко Јован'', ''Ђуро Вукашин'', ''Милула Станишин'', ''Димитре Јован'', ''Михајло Радоња'', ''Стојан Селак'', ''Марко Радојица'', ''Радоје Петко'', ''Новак Рајко'', ''Вучко Рајко'', ''Степан Радосав'', ''Радован Никола'', ''Војин Радосав'', ''Димитрашин Радован'', ''Дуја влах'', ''Никола Ђурић'', ''Ђурица влах'', ''Вукашин Вукман'', ''Цветко Панић'', ''Димитре Михаил'', ''Петар Никола'', ''Дабижив Панић'', ''Рељина Бојан'', ''Раја Јочић'', ''Никола Пирија'', ''Вукман Радојин'', ''Никола Никашин'', ''Павал доселац'', ''Димитре доселац'', упражњена баштина ''Томаша Радоње'', упражњена баштина ''Ђурђа<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/radio-beograd-1/1734308/srpski-na-srpskom.html|title=Српски на српском|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2021-02-05}}</ref> доселца'', удовица ''Тодора''.<ref name=":1">{{Cite journal|last=Амедоски| first = Драгана|year=2006| title = Два пописа земунске нахије из 1578/9. и 1588—1596. године| url = |journal=Мешовита грађа - Miscellanea| volume = Нова серија - Књ. XXVII| via = |pages=194-195}}</ref>

{{collapse top|Приходи Сурчина са мезром Микула (1578/1579)}}
{| class="wikitable"
|+Табела прихода од Сурчина са мезром Микула (1578/1579)<ref name=":1" />
!порез
!износ
|-
| приход од ушура и намета
|6875 акчи
|-
| пшеница, 100 мерица
|4725 акчи
|-
| јечам и раж, 80 мерица
|480 акчи
|-
| зоб, 15 мерица
|60 акчи
|-
| просо, 70 мерица
|490 акчи
|-
| порез на сено, бостан, дрва и остало
|1664 акче
|-
| ушур од шире, 120 пинти
|1200 акчи
|-
| овчарина
|570 акчи
|-
| торовина
|132 акче
|-
| ушур од кошница
|175 акчи
|-
| порез на сепет
|20 акчи
|-
| ушур од белог и црног лука
|45 акчи
|-
| ушур од лана и конопље
|27 акчи
|-
| ушур од сочива, боба, граха и репе
|35 акчи
|-
| ушур од купуса
|22 акче
|-
| младарина
|90 акчи
|-
| пољачина
|40 акчи
|-
| порез на винску бурад
|45 акчи
|-
| порез на тапију
|54 акче
|-
| порез на Божић
|35 акчи
|-
| порез на свиње
|75 акчи
|-
| ушур од воћа
|6 акчи
|-
| порез на удовице
|6 акчи
|-
| бадухава
|114 акчи
|}
{{collapse bottom}}

Према попису Земунске нахије проведеном између 1588. и 1596. године, Сурчин је имао 27 домаћинстава. Кнез села био је ''Вук Павловић''. Други домаћини били су: ''Степа Радосав'', ''Петко Ћурка'', ''Живко Јован'', ''Стојан Селак'', ''Степан Новак'', ''Огњен Сојат'', ''Никола Прибић'', ''Радул Вукман'', ''Вучко Рајко'', ''Вукман Раде'', ''Никола Лучић'', ''Пава Јован'', ''Петко Михајло'', ''Живко Новак'', ''Цветоје Ранко'', ''Димитре Јован'', ''Живко Радука'', ''Владин Радосав'', ''Радул говедар'', ''Лукач доселац'', ''Петко Вук'', ''Милија Бабић'', ''Ковач доселац'', ''Радоје Гинић'', ''Павун Степан'', ''Ђура Вукашин'', ''Димитре Михаш''.<ref name=":2">{{Cite journal|last=Амедоски| first = Драгана|year=2006| title = Два пописа земунске нахије из 1578/9. и 1588—1596. године| url = |journal=Мешовита грађа - Miscellanea| volume = Нова серија - Књ. XXVII| via = |pages=218-219}}</ref>

{{collapse top|Приходи Сурчина са мезром Микула (1588/1596)}}
{| class="wikitable"
|+Табела прихода од Сурчина са мезром Микула (1588—1596)<ref name=":2" />
!порез
!износ
|-
| приход од ушура и намета
|8500 акчи
|-
| пшеница, 150 мерица
|2550 акчи
|-
| суражица, 110 мерица
|880 акчи
|-
| просо, 120 мерица
|1080 акчи
|-
| порез на сено, дрва, бостан и остало
|1300 акчи
|-
| ушур од шире, пинта 100
|1200 акчи
|-
| порез на сепет
|20 акчи
|-
| овчарина и торовина
|692 акче
|-
| ушур од кошница
|300 акчи
|-
| ушур од лана и конопље
|27 акчи
|-
| ушур од сочива, граха, боба, репе
|35 акчи
|-
| ушур од купуса, белог и црног лука
|67 акчи
|-
| ушур од воћа
|10 акчи
|-
| младарина
|90 акчи
|-
| пољачина са порезом на тапију
|40 акчи
|-
| порез на свиње, са порезом на Божић и порезом на винску бурад
|155 акчи
|-
| бадухава
|45 акчи
|}
{{collapse bottom}}

Раја мезре Микула (''у близини поменутог села''), према истом попису, плаћала је ушуре и намете у висини од 500 акчи.<ref name=":2" />

Кретање броја пореских кућа Сурчина са мезром Микула током 16. века изгледа овако:<ref>{{Cite journal|last=Амедоски|first=Драгана|year=2005|title=Земун и земунска нахија у XVI веку|url=|journal=Историјски часопис|volume=LII|via=|pages=208}}</ref><graph>{
	"version": 2,
	"width": 999,
	"height": 199,
	"data": [
		{
			"name": "table",
			"values": [
				{
					"x": 1546,
					"y": 30
				},
				{
					"x": 1566,
					"y": 35
				},
				{
					"x": 1578,
					"y": 34
				},
				{
					"x": 1588,
					"y": 28
				}
			]
		}
	],
	"scales": [
		{
			"name": "x",
			"type": "linear",
			"range": "width",
			"zero": false,
			"domain": {
				"data": "table",
				"field": "x"
			}
		},
		{
			"name": "y",
			"type": "linear",
			"range": "height",
			"nice": true,
			"domain": {
				"data": "table",
				"field": "y"
			}
		}
	],
	"axes": [
		{
			"type": "x",
			"scale": "x"
		},
		{
			"type": "y",
			"scale": "y"
		}
	],
	"marks": [
		{
			"type": "line",
			"from": {
				"data": "table"
			},
			"properties": {
				"enter": {
					"x": {
						"scale": "x",
						"field": "x"
					},
					"y": {
						"scale": "y",
						"field": "y"
					},
					"y2": {
						"scale": "y",
						"value": 0
					},
					"interpolate": {
						"value": "monotone"
					},
					"stroke": {
						"value": "steelblue"
					},
					"strokeWidth": {
						"value": 3
					}
				}
			}
		}
	]
}</graph>Кретање прихода од села Сурчин са мезром Микула током друге половине 16. века изгледа овако:<graph>{"version":2,"width":1001,"height":201,"data":[{"name":"table","values":[{"x":1568,"y":5372},{"x":1578,"y":6875},{"x":1588,"y":8500}]}],"scales":[{"name":"x","type":"linear","range":"width","zero":false,"domain":{"data":"table","field":"x"}},{"name":"y","type":"linear","range":"height","nice":true,"domain":{"data":"table","field":"y"}}],"axes":[{"type":"x","scale":"x"},{"type":"y","scale":"y"}],"marks":[{"type":"line","from":{"data":"table"},"properties":{"enter":{"x":{"scale":"x","field":"x"},"y":{"scale":"y","field":"y"},"y2":{"scale":"y","value":0},"interpolate":{"value":"monotone"},"stroke":{"value":"steelblue"},"strokeWidth":{"value":3}}}}]}</graph>
Сурчин је током 16. века доживео знатни успон [[Овчарство|овчарства]], док је [[свињарство]] било у умереном успону.<ref name=":15">{{Cite journal|last=Амедоски| first = Драгана|year=2005| title = Земун и земунска нахија у XVI веку| url = |journal=Историјски часопис| volume = Књ. LII| via = |pages=214-215}}</ref> Сурчин је такође био једно од малобројних места која су имала сеоског говедара.<ref>{{Cite journal|last=Амедоски| first = Драгана|year=2005| title = Земун и земунска нахија у XVI веку| url = |journal=Историјски часопис| volume = Књ. LII| via = |pages=213}}</ref> Број оваца у Сурчину током 16. века кретао се овако:<ref name=":15" /><graph>{
	"version": 2,
	"width": 1000,
	"height": 200,
	"data": [
		{
			"name": "table",
			"values": [
				{
					"x": 1546,
					"y": 200
				},
				{
					"x": 1566,
					"y": 1500
				},
				{
					"x": 1578,
					"y": 1140
				},
				{
					"x": 1588,
					"y": 1154
				}
			]
		}
	],
	"scales": [
		{
			"name": "x",
			"type": "linear",
			"range": "width",
			"zero": false,
			"domain": {
				"data": "table",
				"field": "x"
			}
		},
		{
			"name": "y",
			"type": "linear",
			"range": "height",
			"nice": true,
			"domain": {
				"data": "table",
				"field": "y"
			}
		}
	],
	"axes": [
		{
			"type": "x",
			"scale": "x"
		},
		{
			"type": "y",
			"scale": "y"
		}
	],
	"marks": [
		{
			"type": "line",
			"from": {
				"data": "table"
			},
			"properties": {
				"enter": {
					"x": {
						"scale": "x",
						"field": "x"
					},
					"y": {
						"scale": "y",
						"field": "y"
					},
					"y2": {
						"scale": "y",
						"value": 0
					},
					"interpolate": {
						"value": "monotone"
					},
					"stroke": {
						"value": "steelblue"
					},
					"strokeWidth": {
						"value": 3
					}
				}
			}
		}
	]
}</graph>Број свиња у Сурчину кретао се овако:<ref name=":15" /><graph>{
	"version": 2,
	"width": 1000,
	"height": 200,
	"data": [
		{
			"name": "table",
			"values": [
				{
					"x": 1546,
					"y": 120
				},
				{
					"x": 1566,
					"y": 140
				},
				{
					"x": 1578,
					"y": 168
				}
			]
		}
	],
	"scales": [
		{
			"name": "x",
			"type": "linear",
			"range": "width",
			"zero": false,
			"domain": {
				"data": "table",
				"field": "x"
			}
		},
		{
			"name": "y",
			"type": "linear",
			"range": "height",
			"nice": true,
			"domain": {
				"data": "table",
				"field": "y"
			}
		}
	],
	"axes": [
		{
			"type": "x",
			"scale": "x"
		},
		{
			"type": "y",
			"scale": "y"
		}
	],
	"marks": [
		{
			"type": "line",
			"from": {
				"data": "table"
			},
			"properties": {
				"enter": {
					"x": {
						"scale": "x",
						"field": "x"
					},
					"y": {
						"scale": "y",
						"field": "y"
					},
					"y2": {
						"scale": "y",
						"value": 0
					},
					"interpolate": {
						"value": "monotone"
					},
					"stroke": {
						"value": "steelblue"
					},
					"strokeWidth": {
						"value": 3
					}
				}
			}
		}
	]
}</graph>
Према пописима из 1577/8. и после 1588, Сурчин је био једно од села Земунске нахије које је плаћало порезе на [[риболов]] и квашење [[лан]]а у барама око Саве.<ref>{{Cite journal|last=Амедоски|first=Драгана|year=2005|title=Земун и земунска нахија у XVI веку|url=|journal=Историјски часопис|volume=LII|via=|pages=217}}</ref>

Према [[иџмал-дефтер]]у састављеном 1636. године, Сурчин је давао 20.125 [[Акча|акчи]] пореза.<ref>{{Cite journal|last=Mažuran|first=Ive|year=2009|title=Popis zeameta i timara Sandžaka Srijem 1636. godine|url=|journal=Osječki zbornik|volume=29|via=|pages=183}}</ref>

У току [[Велики турски рат|Великог бечког рата]] (1683—1699) аустријска војска је заузела и јужну Угарску. Но, Сурчин је остао у оном делу Срема који је [[Карловачки мир|Карловачким миром]] поново припао [[Османско царство|Османском царству]] (источно од граничне линије [[Сланкамен]]:-[[Моровић]]).<ref>{{Cite book|title=Срби у Срему до 1736/7. године. Историја насеља и становништва| last=Поповић| first = Душан Ј.| publisher = Етнографски институт САН|year=1950|id=|location=Београд|pages=23}}</ref>

Тек после избијања новог [[Аустријско-турски рат (1716—1718)|хабзбуршко-османског рата (1716—1718)]], Сурчин је припао [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршкој Монархији]]. Главни заповедник аустријске војске, војвода [[Еуген Савојски]], забележио је у свом дневнику за 31. јул 1716. да га је ухода по имену Нешко из [[Ириг]]а обавестио да су се [[Татари]] налазили ''код Сурчина и [[Манастир Фенек|Фенека]]'', вероватно у склопу припрема за [[Битка код Петроварадина|Петроварадинску битку]]''.''<ref>{{Cite book|title=Ратни дневник Еугена Савојског. Триста година од Битке код Петроварадина: 1716—2016| last=|first=| publisher = Музеј града Новог Сада|year=2016|id=|location=Нови Сад|pages=53}}</ref>

=== Период хабзбуршке власти (1718—1918) ===

==== Сурчин у поседу Коморе и Шенборна (1718—1747) ====
После потписивања [[Пожаревачки мир|Пожаревачког мира]] (21. јул 1718) ''Турски Срем'' је прешао у руке хабзбуршке [[Дворска комора|Дворске Коморе]]. ''Турски Срем'' је подељен у четири [[провизорат]]а, од којих је један био сурчински.<ref name=":14">{{Cite journal|last=Бошковић|first=Ђорђе|year=2009|title=Један попис села митровачког провизората из 1720. године|url=|journal=Зборник Матице српске за историју|volume=79-80|via=|pages=71}}</ref>

Током децембра 1717. први пут су хабзбуршке власти пописале домаћинства у ''Турском Срему''. Тада је у Сурчину забележено 50 домаћинстава.<ref>{{Cite journal|last=Пецињачки|first=Срета|year=1973|title=Два документа о набавци дрвета за потребе Београда у 1718. години|url=|journal=Годишњак града Београда|volume=XX|via=|pages=166}}</ref> Према спецификацији из 21. јуна 1718. за потребе обнове београдске тврђаве из Сурчина је лиферовано 200 [[Хват (мера за дужину)|хвати]] (око 380 m) дрвне грађе, углавном за огрев. За ово је становништву Сурчина исплаћено 80 [[Мађарска форинта|форинти]].<ref>{{Cite journal|last=Пецињачки|first=Срета|year=1973|title=Два документа о набавци дрвета за потребе Београда у 1718. години|url=|journal=Годишњак града Београда|volume=XX|via=|pages=163}}</ref>

Иако је од свих [[Династија Хабзбург|хабзбуршких]] земаља освајања вршила искључиво војска [[Аустрија|Аустрије]], због чега је Сурчин требало да постане [[Дворска комора|дворска коморска]] област, [[Беч]] је закључио да би приходи били превише ниски да би царска каса профитирала. Стога је Сурчин, као и велики део [[Славонија|Славоније]] и Срема, прошао кроз процес ''декамерализације'' (продат је у приватно власништво) 1728. године.<ref name=":14" /> Сурчин је, са [[Сурдук]]ом, продат племићкој породици [[Шенборн]]а (''Schönborn'').<ref>{{Cite journal|last=Sršan| first = Stijepan|year=1989| title = Slavonija i Srijem 20-ih i 30-ih godina 18. stoljeća| url = |journal=Anali Zavoda za znanstveni rad u Osijeku| volume = 7| via = |pages=86}}</ref> Постоје два податка коме је тачно продат Сурчин: према Безендорферовом извештају, у питању је [[гроф]] [[Фридрих Шенборн]], [[бискуп]] [[Бамберг]]а у [[Баварска|Баварској]]; према Сопроновом извештају, у питању је гроф [[Карло Шенборн]], потпредседник [[Државни дворски савет|Државног дворског савета]].<ref>{{Cite book|title=Срби у Срему до 1736/7. Историја насеља и становништва| last=Поповић| first = Душан Ј.| publisher = Етнографски институт САН|year=1950|id=|location=Београд|pages=123}}</ref>

Споредни ''двор'' грофова Шенборна налазио се у Сурчину. ''Двор'' са споредним зградама и забраном у којима су чувани и храњени властелинови јелени, тешко да је икад посетио сам властелин. Овакви ''дворови'' служили су да се скупљају дажбине и евентуално да члан властеоске породице дође и покупи дажбине, успут прегледавајући пословање са каквим контролним органом.<ref>{{Cite book|title=Срби у Срему до 1736/7. Историја становништва и насеља| last=Поповић| first = Душан Ј.| publisher = Етнографски институт САН|year=1950|id=|location=Београд|pages=127}}</ref>
По злу је у народу властелинства Шенборна остао [[Августинци|августинац]] Франц Колхунт, не само управник реченог властелинства, већ и државни чиновник - контролор, [[харминцар]] у Митровици и [[оберинспектор]]. Нашавши се у Срему од 1726, Колхунт је на све начине покушавао да повећа дажбине и работе становништва. Колхунт се сместио у стану у Сурчину, чији су мештани лично трпели од њега. Стога су Сурчинци писали да је <blockquote>''…пропишчало у нас и материно млеко, којега јесмо сисали, од његове неправде и страпацирања: да већ и марфу своју, волове своје и коње, од његова кулука погубили…''<ref name=":3">{{Cite book|title=Срби у Срему до 1736/7. Историја насеља и становништва| last=Поповић| first = Душан Ј.| publisher = Етнографски институт САН|year=1950|id=|location=Београд|pages=134}}</ref></blockquote>Осим што су сељаци морали да му копају, везују, чувају и беру винограде, морао је један човек, лети и зими, да чува и храни његове јелене, и то лети травом, а зими сеном, јечмом и кукурузом. Жалбу кнезова села земунског властелинства потписао је и сурчински кнез Никола Пурин.<ref name=":3" />

Сурчински протопоп Чудомир је учествовао на сабору [[Карловачка митрополија|Карловачке митрополије]] 1726. године.<ref>{{Cite journal|last=Точанац| first = Исидора|year=2007| title = Општенародни тутори| url = |journal=Мешовита грађа - Miscellanea| volume = Нова серија, књ. XXVIII| via = |pages=18-19}}</ref>

Пре 1732. Сурчин је имао православну цркву изграђену од плетера, са кровом од шиндре.<ref name=":4">{{Cite journal|last=Vujović| first = Miroslav|year=2009| title = A newly-discovered Roman Altar from Surčin| url = |journal=Старинар| volume = LXI| via = |pages=150}}</ref> Из 1732. је натпис на надгробној плочи од белог камена која садржи име извесног Недељка Милошева и његов датум упокојења (22. октобар 1732). Овај гроб је пренесен у западни портал цркве, где се и данас налази.<ref>{{Cite journal|last=Vujović| first = Miroslav|year=2009| title = A newly-discovered Roman Altar from Surčin| url = |journal=Старинар| volume = LIX| via = |pages=152}}</ref> Према извештају начињеном наредне године, поменута црква од плетера прокишњавала на више места. Вероватно је римски жртвеник у овој цркви коришћен као стуб за трпезу у олтару.<ref name=":13">{{Cite book|title=Окамењена ћирилица ишчитавана између и преко редова. Прилог за изучавање културне баштине похрањене на територији Града Београда - Општине Сурчин|last=Алексић|first=Снежана|publisher=Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић"|year=2017|id=|location=Београд|pages=83}}</ref>

Према попису проведеном у Срему 1736/7, Сурчин је имао 72 домаћинства. По презименима се види да је становништво Сурчина било скоро у потпуности (ако не и у потпуности) српско.<ref>{{Cite book|title=Срби у Срему до 1736/7. Историја насеља и становништва| last=Поповић| first = Душан Ј.| publisher = Етнографски институт САН|year=1950|id=|location=Београд|pages=142-143}}</ref> Пописани домаћини били су:<blockquote>''Schivan Milodinovich'', ''Serdan Velich'', ''Marian Stepanovich'', ''Stepan Posin'', ''Jovan Sabin'', ''Stanisau Radonich'', ''Gaja Rakich'', ''Maleda Momsilovich'', ''Staja Thusanin'', ''David Radovanovich'', ''Jovica Selseki'', ''Jangeo Bibarovich'', ''Seredin Gosdin'', ''Stanisa Gostich'', ''Jovan Rankof'', ''Gyra Ramanovich'', ''Radosav Mali'', ''Joviza Babin'', ''Thodor Knesovich'', ''Jangeo Derdenevac'', ''Vasa Romanovich'', ''Andrea Velich'', ''Tribun Stoja'', ''Lubingeo Lausch'', ''Jossim Banin'', ''Jurad'' ''Serdanof'', ''Mirco Twerdenievaz'', ''Nicola Burrich'', ''Jefda Cyprianof'', ''Stoick Ignadof'', ''Pablo Arsenia'', ''Nenad Radovanovic'', ''Stoico Jobin'', ''Gersa Rakig'', ''Radovan Scurianez (веома стари човек)'', ''Pokdan Jukig'', ''Lasar Jossimof'', ''Schifoin Nenadof'', ''Stoico Adanof'', ''Jovan Sabin'', ''Radosav Banin'', ''Nicola Seculin'', ''Pablo Simin'', ''Jovan Vesselinof'', ''Stoja Prussarovic'', ''Della Jobin'', ''Ivan Sellenich'', ''Damian Gusanof'', ''Cosda Gerck'', ''Marco Gobedar'', ''Schivan Corravi'', ''Jovan Galla'', ''Jangco Urrosovich'', ''Gruiza Subodin'' ''(он је контузовани болесник)'', ''Schivan Vuckovich, Jakob Radolizich'', ''Pedco Abacia'', ''Schifco Jerkof'', ''Lepoe Millosevich'', ''Jacksa Gerstin'', ''Janko Jozic'', ''Daba Glogonaz'', ''Jurad Flascalia'', ''Babal Tollinzanin (богаљ)'', ''Jella Wittib'', '''''поп''' – Jovan'', '''''кнез''' – Taico Momsilovich'', '''''ешкут''' – Nicola Panich'', '''''биров''''' ''- Stannimir Nicolich'', ''Schivan Ranisablovich'' – '''''државни пандур''''', ''Ranisav Ningcovich – '''петроварадински пандур''''', '''''вармеђ''' – Wesselin Safkovich''.<ref>{{Cite book|title=Срби у Срему до 1736/7. Историја насеља и становништва| last=Поповић| first = Душан Ј.| publisher = Етнографски институт САН|year=1950|id=|location=Београд|pages=156-157}}</ref></blockquote>
{| class="wikitable"
|+Сурчин према попису 1736/7.<ref>{{Cite book|title=Срби у Срему до 1736/7. Историја насеља и становништва| last=Поповић| first = Душан Ј.| publisher = Етнографски институт САН|year=1950|id=|location=Београд|pages=163}}</ref>
!Стареш. порез. (сељаци)
!Ожењена браћа и синови
!Браћа и синови старији од 15 год. (неж)
!Удовице с поседом
!Укућани
!Коњи
!Волови
!Краве и јунци
!Овце и козе
!Свиње
!Кошнице пчела
!Јутра ораће земље
!Јутра сенокосних ливада
|-
|71
|26
|2
|1
|5
|114
|160
|245
|358
|167
|393
|260
|188
|}

Разграничење Војне границе са Провинцијалом обављено је 1745. године. Разграничење са Земунским властелинством Шенборна извршено је на штету потоњег: преко половине властелинства је прешло у јурисдикцију Војне границе.<ref>{{Cite journal|last=Гавриловић|first=Славко|date=1961|title=Три прилога из историје насеља земунског властелинства|url=|journal=Зборник Матице српске за друштвене науке|volume=28|pages=123|via=}}</ref> При том разграничењу остављен је и опис насеља. За Сурчин остављено је следеће:<blockquote>Сурчин се налази на брежуљку, а насељен је Србима. У њему станује коморски провизор који надгледа читав сурчински округ. Хатар је велики, 3/4 сата хода у дужину, и исто толико у ширину. На северној и западној страни је пространа шикара и мале шумице. Има 800 јутара оранице и ливаде. На истоку је пустара Врбас, а међа је Каменска ханта. На југу су мочваре и Сава, а на западу село Јакобово (Јаково) са међом Орлово гнездо. На северу је пустара Бечмен, а међа је Винорена ханта. Са те стране територија Сурчина иде све до пустара Митровчић и Твердново. Овде нема шума, а ни винограда. Сурчин је од Београда удаљен 2 немачке миље.<ref name=":16">{{Cite journal|last=Гавриловић|first=Славко|date=1961|title=Три прилога из историје насеља земунског властелинства|url=|journal=Зборник Матице српске за друштвене науке|volume=28|pages=128|via=}}</ref></blockquote>Подаци о порезу из реченог извештаја су следећи:<ref name=":16" />
{| class="wikitable"
|'''Број сесија'''
|23,5
|-
|'''Контрибуција речених сесија'''
|307 форинти и 12,5 динара
|-
|'''Терестрални ценз властелину'''
|259 форинти и 87,5 динара
|-
|'''Властелински ценз са 6% интереса од капиталне суме'''
|4331 форинта и 29 14/24 динара
|-
|'''Властелински ценз са 5% интереса од капиталне суме'''
|5197 форинти и 50 динара
|-
|'''Властелински ценз са 4% интереса од капиталне суме'''
|6496 форинти и 87,5 динара
|}

==== Сурчин као део Војне границе (1747—1881) ====
Хабзбуршке власти су 1747. основале [[Петроварадинска регимента|Петроварадински граничарски пук]] (''Petrowaradeinner National-Infantrie Regiment No 5''; од 1768. године ''Petrowaradeinner National-Infantrie Regiment No 9''). Седиште пука налазило се у Митровици, у данашњој згради [[Историјски архив "Срем"|Историјског архива Срем]]. Петроварадински граничарски пук био је састављен од 12 ''компанија'' (''сатнија'', ''чета''). Заповедништво једне компаније налазило се у Сурчину.<ref>{{Cite book|title=Село Босут у Срему (1706—2006)| last=Илић| first = Микица| publisher = |year=2012|id=|location=Сремска Митровица|pages=22-23}}</ref>

Пописом свештенства у Петроварадинском граничарском пуку 1749, комесар Фон Фелфрајх је утврдио да је у Сурчину потребно ангажовати још једног православног свештеника.<ref>{{Cite book|title=Политичка и културна делатност митрополита Павла Ненадовића. Докторска дисертација| last=Нинковић| first = Ненад| publisher = Универзитет у Новом Саду|year=2015|id=|location=Нови Сад|pages=300}}</ref> Према попису наредне године, Сурчин је имао православну цркву од брвана.<ref name=":13" /> Према подацима из 1755. године, сурчински [[Протопрезвитеријат|протопопијат]] је имао 15 ограђених и 5 неограђених гробаља, те 2 непознатог статуса. Тиме је сурчински протопопијат имао најбоље уређена гробља у читавој [[Војна Граница|Војној Граници]].<ref>{{Cite book|title=Политичка и културна делатност митрополита Павла Ненадовића. Докторска дисертација| last=Нинковић| first = Ненад| publisher = Универзитет у Новом Саду|year=2015|id=|location=Нови Сад|pages=451}}</ref> [[Архимандрит]] [[Манастир Савина|манастира Савине]], [[Симеон Марковић]], прикупљао је милостињу за манастир 1756. и на територији Сурчинског протопопијата по дозволи митрополита Павла Ненадовића.<ref>{{Cite journal|last=Brajović| first = Saša|year=2015| title = Marian Piety as Devotional and Integrative System in the Bay of Kotor in the Early Modern Period| url = |journal=Beyond the Adriatic Sea: A Plurality of Identities and Floating Borders in Visual Culture| volume = | via = |pages=180}}</ref> По подацима из 1758. тадашњи [[Карловачка митрополија|митрополит]] [[Павле Ненадовић]] је од сурчинског протопопијата узимао 42 форинте од државе на име црквеног десетка.<ref>{{Cite book|title=Политичка и културна делатност митрополита Павла Ненадовића. Докторска дисертација|last=Нинковић|first=Ненад|publisher=Универзитет у Новом Саду|year=2015|location=Нови Сад|pages=413|id=}}</ref> У том моменту Сурчин није имао школе нити магистра. Сеоски кнез био је Василије Јовановић, а парох Илија Томашев. Црква је у том моменту, по извештају егзарха [[Пахомије Кнежевић|Пахомија Кнежевића]], имала ограђену порту, а гробље је било још неограђено.<ref>{{Cite journal|last=Нинковић|first=Ненад|date=2019|title=Хесап егзарха Пахомија. Протокол визитације четири сремска протопрезвитерата|url=|journal=Мешовита грађа|volume=40|pages=37|via=}}</ref>

Због велике глади која је задесила простор [[Лика|Лике]], [[Крбава|Крбаве]] и остатка [[Горња крајина|Горње крајине]] 1764. године, [[Славонско-сремска генерална команда]] (Војне Границе) је дозволила пресељавање личких породица на простор Срема. Око 400 породица, хрватских и српских је тада прешло из Лике. Хрвати су насељени у [[Голубинци|Голубинце]], [[Стари Сланкамен|Стари]] и [[Нови Сланкамен]], те Сурчин, док су Срби насељени на простору читаве Петроварадинске регименте (али углавном уз Дунав). За ту миграцију треба везати и нагли пораст домаћинстава у Сурчину 1760-их.<ref>{{Cite journal|last=Гавриловић| first = Славко|year=1991| title = Миграције из Горње крајине у Славонију и Срем од почетка XVIII до средине XIX века| url = |journal=Зборник о Србима у Хрватској| volume = 2| via = |pages=10}}</ref><ref name=":7" /> Иако је царска власт касније захтевала да се поменуте породице граничара врате, компаније су, из својих разлога, криле личке граничаре или водиле неуредну евиденцију. Но, из црквених књига се да утврдити да је у Сурчину било 12 таквих породица. Тих 12 породица се касније преселило у Смедеревски санџак у периоду 1774—1791.<ref name=":7" /><ref>{{Cite journal|last=Гавриловић| first = Славко|year=1991| title = Миграције из Горње крајине у Славонију и Срем од почетка XVIII до средине XIX века| url = |journal=Зборник о Србима у Хрватској| volume = 2| via = |pages=23}}</ref><ref name=":5">{{Cite book|title=Срби у Срему до 1736/7. Историја насеља и становништва|last=Поповић|first=Душан Ј.|publisher=Етнографски институт САН|year=1950|location=Београд|pages=104|id=}}</ref> Нови граничари су обично добијали земљу од граничарских генералних команди, али има и изузетака: пресељеник Божо Суџуковић је од двојице граничара у Сурчину добио бесплатно 14,5 јутара земље, док је Дмитар Дејановић из [[Кула|Куле]] у Лици преселио у Сурчин и добио бесплатно земљу од граничара Јелешевића.<ref>{{Cite journal|last=Гавриловић| first = Славко|year=1991| title = Миграције из Горње крајине у Славонију и Срем од почетка XVIII до средине XIX века| url = |journal=Зборник о Србима у Хрватској| volume = 2| via = |pages=51}}</ref>

У периоду 1791—1810. чак 71 породица одселила се из Сурчина, да би се из западних крајева доселило 17 породица у периоду 1810—1811. Узроци исељавања нису сасвим јасни, иако су се православне црквене власти интересовале за ову појаву још тада.<ref name=":7">{{Cite book|title=Срби у Срему до 1736/7. Историја насеља и становништва| last=Поповић| first = Душан Ј.| publisher = Етнографски институт САН|year=1950|id=|location=Београд|pages=33}}</ref><ref name=":5" />

Кретање броја домова у Сурчину током 18. века изгледа овако:<ref name=":5" /><graph>{
	"version": 2,
	"width": 976,
	"height": 203,
	"data": [
		{
			"name": "table",
			"values": [
				{
					"x": 1733,
					"y": 40
				},
				{
					"x": 1734,
					"y": 60
				},
				{
					"x": 1756,
					"y": 40
				},
				{
					"x": 1766,
					"y": 38
				},
				{
					"x": 1774,
					"y": 122
				},
				{
					"x": 1791,
					"y": 100
				},
				{
					"x": 1810,
					"y": 171
				}
			]
		}
	],
	"scales": [
		{
			"name": "x",
			"type": "linear",
			"range": "width",
			"zero": false,
			"domain": {
				"data": "table",
				"field": "x"
			}
		},
		{
			"name": "y",
			"type": "linear",
			"range": "height",
			"nice": true,
			"domain": {
				"data": "table",
				"field": "y"
			}
		}
	],
	"axes": [
		{
			"type": "x",
			"scale": "x"
		},
		{
			"type": "y",
			"scale": "y"
		}
	],
	"marks": [
		{
			"type": "line",
			"from": {
				"data": "table"
			},
			"properties": {
				"enter": {
					"x": {
						"scale": "x",
						"field": "x"
					},
					"y": {
						"scale": "y",
						"field": "y"
					},
					"y2": {
						"scale": "y",
						"value": 0
					},
					"interpolate": {
						"value": "monotone"
					},
					"stroke": {
						"value": "steelblue"
					},
					"strokeWidth": {
						"value": 3
					}
				}
			}
		}
	]
}</graph>
Број становника је растао независно од броја домова. Механизмом адопције (усвајања) су у кућне задруге (бројане као домаћинства) без довољно мушкараца укључивани граничари из других предела. Тако је бивши [[слуњ]]ски граничар Јован Селаковић усвојен у задругу Стевана Тамбурића, пошто је у њој живео 11 година.<ref>{{Cite journal|last=Гавриловић| first = Славко|year=1991| title = Миграције из Горње крајине у Славонију и Срем од почетка XVIII до средине XIX века| url = |journal=Зборник о Србима у Хрватској| volume = 2| via = |pages=50}}</ref> Тако се и лички граничар Саво Зубовић доселио у задругу Кецман у Сурчину 1845. године, пошто су пре тога адоптирана два његова рођена брата, Максим и Дмитар.<ref>{{Cite journal|last=Гавриловић| first = Славко|year=1991| title = Миграције из Горње крајине у Славонију и Срем од почетка XVIII века до средине XIX века| url = |journal=Зборник о Србима у Хрватској| volume = 2| via = |pages=63}}</ref>

Што се тиче прецизног броја становника, 1791. Сурчин је имао 526 становника, а 1808. 836 становника.<ref name=":5" />

С обзиром на повећање броја празника које се дешавало и у православној и у римокатоличкој цркви током 16. и 17. века, царица [[Марија Терезија]] (1740—1780) била је приморана да изда ''Регуламент'' (1770), којим је захтевала од свих цркава да смање број заповедних (нерадних) празника. Због погрешних тумачења, како ''Регуламента'', тако и ''[[Привилегија]]'', највећи део српског народа схватио је да се ''Привилегије'' крше (пошто је њима гарантовано прослављање православних празника).<ref>{{Cite journal|last=Точанац Радовић| first = др Исидора|year=2015| title = Српски календар верских празника и терезијанска реформа| url = |journal=Зборник Матице српске за историју| volume = 91| via = |pages=13}}</ref> Као сведок несналажења српског народа налази се и једна епизода из Сурчина: [[Протојереј|Прота]] сурчински, Аксентије Станисављевић, одбио је да служи богослужење 20. маја 1776. године (дан [[Свети Талалеј|Светог Талалеја]], по старом календару), објашњавајући народу да је празник укинут. Како је више од двадесет сурчинских породица славило [[Слава|славу]] тога дана, Сурчинци су то протумачили као доказ да је прота прихватио [[Гркокатолицизам|унију]] и веома су се узнемирили. У целом спору је морао да реагује и [[Хопово|хоповски]] [[архимандрит]] Јован Јовановић, објаснивши да су Сурчинци који су дотичну славу славили могли и даље да славе у својим кућама.<ref>{{Cite journal|last=Точанац Радовић| first = др Исидора|year=2015| title = Српски календар верских празника и терезијанска реформа| url = |journal=Зборник Матице српске за историју| volume = 91| via = |pages=28}}</ref> ''Регуламентом'' је укинут Сурчински протопопијат.<ref>{{Cite book|title=Реформа Српске православне цркве у Хабзбуршкој монархији за време владавине Марије Терезије и Јосифа II (1740—1790). Докторска дисертација| last=Точанац Радовић| first = Исидора Б.| publisher = Универзитет у Београду|year=2014|id=|location=Београд|pages=186}}</ref>

Данашња црква је изграђена 1777. у [[барок]]ном стилу, и посвећена је [[Света Петка (вишезначна одредница)|Светој Петки Српској]]. Црква је [[Брод (архитектура)|једнобродна]], са полукружном [[Апсида|апсидом]] на источном крају и са хорским простором и троспратним [[звоник]]ом на западном крају.<ref name=":4" /> Вероватно је да је тада и старо гробље, које се налазило уз значајно мању пређашњу цркву, измештено.<ref name=":13" /> Иконостас цркве осликао је [[Стефан Гавриловић]] у периоду 1807—1809. године. Натпис посвећен Светој Петки на иконостасу цркве сведочи о њеном јаком култу у овом делу Срема.<ref>{{Cite journal|last=Магловски| first = Јанко|year=2007| title = О београдском култу Свете Петке Српске и манастиру Фенеку| url = |journal=Зборник Народног музеја. Историја уметности| volume = XVIII-2| via = |pages=128}}</ref>

Прва комунална школа у месту подигнута  је 1817.<ref>{{Cite book|title=Српска православна митрополија карловачка. По подацима од 1905. год.|year=1910|location=Карловци|pages=275}}</ref>

Између 1820. и 1830. године, у склопу регулације тока [[Река|реке]] [[Сава|Саве]], у близини Сурчина прокопан је [[Галовица|Галовички канал]], тада познат и као ''Нови канал''.<ref>{{Cite book|title=Die Regulierung des Saveflusses, dann die Ent- und Bewässerung des Savethales in Kroazien und Slavonien mit besonderer Berücksichtigung des kroat.-slavon. Grenzgebietes|last=|first=|publisher=Kommissions-Verlag der Universitäts-Buchhandlung Albrecht & Fiedler|year=1876|id=|location=Agram|pages=41-42}}</ref>

Следећи избијање Мађарске револуције у Угарској, српски депутати у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] су прогласили оснивање [[Српска Војводина|Српске Војводине]] 1. маја 1848. Депутат села Сурчина на [[Мајска скупштина|Мајској скупштини]] био је Јаков Михајловић. Тадашњи парох у Сурчину је саставио ''Списак за оружје способног људства''.<ref>{{Cite book|title=Окамењена ћирилица ишчитавана преко и између редова. Прилог за изучавање културне баштине похрањене на територији Града Београда - Општине Сурчин|last=Алексић|first=Снежана|publisher=Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић"|year=2017|location=Београд|id=|pages=103-106}}</ref>

Од средине 19. века почиње интензивнији талас миграција [[Немци|Немаца]] из [[Бачка|Бачке]], те се од тог доба појављују и Немци у Сурчину.<ref>{{Cite journal|last=Barišić Bogišić|first=Lidija|year=2016|title=Njemački jezik u Srijemskoj županiji u popisu stanovništva 1910. godine|url=|journal=Godišnjak njemačke zajednice|volume=26|via=|pages=20}}</ref> Прве немачке породице стигле су у Сурчин 1864. године. Године 1869. установљена је и прва [[Лутеранизам|лутеранска]] [[конгрегација]] у Сурчину. Пошто је број лутерана у сремским насељима прешао 1000, 1879. је у Сурчину отворена лутеранска [[мисионар]]ска жупа.<ref>{{Cite web|url=http://www.danube-swabians.org/hrastovac/historical/Surtschin_in_Syrmien.htm|title=Surtschin in Syrmien|website=www.danube-swabians.org|accessdate=20. 7. 2018}}</ref> Године 1869. основана је и немачка основна школа у Сурчину.<ref name=":12">{{Cite web|url=http://www.danube-swabians.org/Bosnia-Slavonia-Syrmien.pdf|title="Die Deutschen in Syrmien, Slavonien, Kroatien und Bosnien"|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=22. 7. 2018}}</ref>
{| class="wikitable"
|+Становништво Сурчина 1815. и 1869. године по вероисповести<ref>{{Cite journal|last=Јакшић|first=Владимир|year=1872|title=Становништво Ђаковачке бискупије у Славонији|url=|journal=Гласник Српског ученог друштва|volume=XXXIV|via=|pages=29}}</ref>
!Римокатолици
!Унијати
!Православци
!Лутерани
!Укупно
|-
|42
|
|562
|
|604
|-
|310
|1
|1212
|24
|1547
|}

Године 1873. у Петроварадинском пуку избила је [[епидемија]] [[Колера|колере]]. Сачувана статистика о тој епидемији изгледа овако:
{| class="wikitable"
|+Епидемија колере у Сурчину (1873)<ref>{{Cite journal|last=Теодоровић| first = Мирјана|year=2015| title = Узроци, настанак и развој болести у Срему од XVIII до почетка XX века| url = |journal=Споменица Историјског архива "Срем"| volume = 14| via = |pages=77}}</ref>
!Укупан број становника
!Оболелих
!Умрлих
|-
|1531
|17
|5
|}
Године 1880. извршен је попис Сремске жупаније, који је обухватио и Петроварадински пук. Према резултатима пописа, статистика Сурчина је следећа:
{| class="wikitable"
|+Верско-полна структура Сурчина (1880)<ref name=":8">{{Cite book|title=Nekoji rezultati popisa žiteljstva od 31. prosinca 1880. Broj žiteljstva, kućanstva i stoke| last=|first=| publisher = Statistički ured Kr. Hrv. Slavon. Dalm. Zemaljske vlade|year=1882|id=|location=Zagreb|pages=16-17}}</ref>
!
!укупно становништво
!римокатолици
!гркокатолици
!грко-источни
!евангелисти аугзбуршке конфесије
!евангелисти хелветске конфесије
!унитарци
!остали хришћани
!израеилћани
|-
| укупно
|1984
|340
|1
|1382
|255
|1
|0
|0
|5
|-
| мушкарци
|1020
|166
|1
|718
|132
|1
|0
|0
|2
|-
| жене
|964
|174
|0
|664
|123
|0
|0
|0
|3
|}
{| class="wikitable"
|+Образовно-полна структура Сурчина (1880)<ref name=":8" />
! rowspan="2" |
! rowspan="2" |житељи који су навршили 6. годину живота
! colspan="3" |број житеља који је навршио 6. годину живота и
|-
|'''зна читати и писати'''
|'''зна само читати'''
|'''не зна ни читати ни писати'''
|-
| укупно
|1592
|425
|0
|1167
|-
| мушкарци
|805
|244
|0
|561
|-
| жене
|787
|181
|0
|606
|}
{| class="wikitable"
|+Језичко-полна структура Сурчина (1880)<ref>{{Cite book|title=Nekoji rezultati popisa žiteljstva od 31. prosinca 1880. Broj žiteljstva, kućanstva i stoke| last=|first=| publisher = Statistički ured Kr. Hrv. Slavon. Dalm. Zemaljske vlade|year=1882|id=|location=Zagreb|pages=20-21}}</ref>
!
!укупно
!хрватски или ''србски''
!чешки
!словачки
!немачки
!мађарски
!румунски
!''цигански''
|-
| укупно
|1984
|1597
|4
|1
|296
|9
|49
|27
|-
| мушкарци
|1020
|819
|3
|0
|149
|6
|29
|13
|-
| жене
|964
|778
|1
|1
|147
|3
|20
|14
|}

==== Сурчин у оквиру Краљевине Хрватске-Славоније (1881—1918) ====
Петроварадинска регимента укинута је једним од аката које је цар [[Франц Јозеф]] донео 1873. године. Војна Граница је развојачена и предата [[Хрватска и Славонија (1868-1918)|Краљевини Хрватској-Славонији]] царским ''Манифестом'' од 15. јуна 1881. Првог августа исте године цар је управу над бившом Војном Границом предао [[Бан Хрватске|хрватско-славонском бану]]. Тиме је и Сурчин постао делом Краљевине Хрватске-Славоније као једне од крунских земаља [[Аустроугарска|Аустро-Угарске]].<ref>{{Cite book|title=Преглед постанка, развитка и развојачења Војне границе (од XVI века до 1873. године)| last=Савковић| first = Јован| publisher = Матица српска|year=1964|id=|location=Нови Сад|pages=87-92}}</ref>

За православног свештеника у Сурчину је 1882. рукоположен Јефта Матић.<ref>{{Cite book|title=Патријарх Георгије Бранковић и његово доба: 1890—1907| last=Васин| first = Горан| publisher = Мало историјско друштво - Нови Сад|year=2014|id=|location=Нови Сад|pages=323}}</ref>

Године 1888. у Сурчину је отворена друга по реду подружница ''[[Господарско друштво|Господарског друштва]]'', чији је центар за славонске земље био у Осијеку. У питању је било друштво које је радило на унапређењу пољопривреде.<ref>{{Cite web|url=http://andrijaradenicistoricar.com/images/pdf/polozaj_i_borba_seljastva_u_sremu.pdf|title=Položaj i borba seljaštva u Sremu. Od kraja XIX veka do 1914.|last=Radenić|first=Andrija|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=27. 10. 2018}}</ref> У Сурчину је 1902. године основана и земљорадничка задруга.<ref>{{Cite journal|last=Гаћеша|first=Никола Л.|year=1989|title=Српско задругарство у Хрватској и Славонији од 1897. до 1919.|url=|journal=Зборник о Србима у Хрватској|volume=1|via=|pages=149}}</ref>, а 1908. и ''Српска сурчинска штедионица'' као задруга. Честичарска главница је износила 24.668 круна.<ref>{{Cite book|title=Историја Срба у Хрватској и Славонији: 1848—1918.|last=Крестић|first=Василије|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|year=1995|id=|location=Београд|pages=569}}</ref>

Године 1896. саграђена је римокатоличка [[Црква Пресветог Тројства у Сурчину|црква Пресветог Тројства]].<ref name=":10">{{Cite web|url=http://www.zupasurcin.com/index.html|title=Римокатоличка жупа Сурчин|last=|first=|date=|website=|archive-url=https://web.archive.org/web/20180721073110/http://www.zupasurcin.com/index.html|archive-date=21. 07. 2018|dead-url=|accessdate=20. 7. 2018}}</ref>

Године 1898. Сурчин је добио телефонску станицу, која је била прикључена на линију Земун-Митровица. Цена разговора била је 30 круна за 5 минута.<ref>{{Cite book|title=Рума у периоду 1861—1914.| last=Бошковић| first = Ђорђе| publisher = |year=2011|id=|location=Рума|pages=167}}</ref>

На [[Преображење Господње|Преображење]] (19. августа) 1906. у Сурчину је подигнут ''Српски дом'', који је црквена општина подигла за 8000 [[Аустроугарска круна|круна]]. Тада је основана и ту је смештена српска читаоница, те српска земљорадничка задруга, певачко друштво и народна књижница.<ref>{{Cite news|url=http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/numerated/389/pdf/389.pdf|title=Српски дом у Сурчину|last=|first=|date=12. 9. 1906|work=Застава|accessdate=13. 2. 2018|archive-url=|archive-date=|dead-url=}}</ref>

Према попису из 1910, структура становништва Сурчина изгледала је овако:
{| class="wikitable"
|+Структура становништва Сурчина (1910)<ref name=":9">{{Cite web|url=https://www.scribd.com/document/156027090/popis-stanovni%C5%A1tva-1910| title = Popis stanovništva Kraljevine Hrvatske i Slavonije 1910. godine| last=|first=|date=|website=Scribd|archive-url=|archive-date=|dead-url=| accessdate=20. 7. 2018}}</ref>
! rowspan="2" |укупно
! rowspan="2" |странци у месту
! rowspan="2" |мештани ван места
! colspan="2" |пол
! colspan="7" |узраст
! colspan="4" |брачни статус
|-
!мушкарци
!жене
!<6
!6-11
!12-14
!15-19
!20-39
!40-59
!>60
!невенчани
!венчани
!удовице
!разведени
|-
|4068
|23
|72
|2047
|2021
|759
|694
|247
|406
|1079
|671
|212
|2205
|1169
|187
|7
|}
{| class="wikitable"
|+Језичко-верска структура становништва Сурчина (1910)<ref name=":9" />
! colspan="7" |матерњи језик
! colspan="6" |вероисповест
|-
!мађарски
!немачки
!словачки
!влашки
!хрватски
!српски
!други
!римокатоличка
!гркокатоличка
!реформистичка
!аугзбуршка конфесија
!православна
!израелитска
|-
|16
|1278
|25
|50
|402
|2103
|104
|537
|9
|363
|905
|2252
|2
|}
Као и велики број сремских Срба током 1914, и сурчински Срби су помагали краткотрајну контраофанзиву војске [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] на [[Аустроугарска|аустроугарској]] територији. На основу наредбе врховног команданта војске Краљевине Србије, регента [[Александар I Карађорђевић|Александра Карађорђевића]], [[Прва српска армија|Прва армија]] добила је задатак да између 5. и 6. септембра 1914. пређе у Срем. Прелаз се одиграо у раним часовима 6. септембра. Аустро-угарске трупе, у саставу [[Источни одред|Источног одреда]], одступиле су с фронта Земун-Сурчин 9. септембра, под заштитом дунавских монитора, у правцу [[Стара Пазова|Старе Пазове]]. Војска Краљевине Србије повукла се назад преко Саве 14. новембра 1914.<ref>{{Cite journal|last=Теодосић| first = Драган|year=2016| title = Добровољци Земуна и околине у Првом светском рату 1914—1918. : мотиви, социјална структура, последице| url = |journal=Зборник радова са Међународне конференције „Архив, медији и култура сећања у Првом светском рату”, Нови Сад, 29-30. октобар 2015.| volume = | via = |pages=285-290}}</ref> После повратка аустроугарске власти, 10 Сурчинаца је стрељано.<ref>{{Cite journal|last=Bulić| first = Ivan|year=2017| title = Special Position of Srijem in Geopolitical Context on the Eve of and during World War One| url = |journal=Review of Croatian History| volume = 1| via = |pages=140}}</ref> Током офанзиве војске Краљевине Србије фотограф српског хотелијера Ђоке Богдановића, Самсон Чернов, снимао је дејства српске војске, али је материјале о Сурчину и околини уништио после контраофанзиве, како не би пале у руке аустроугарској војсци.<ref>{{Cite journal|last=Ердељановић|first=Александар Саша|date=2014|title=Први светски рат - филмска снимања|url=|journal=XXIII међународни фестивал етнолошког филма|volume=|pages=23.|via=}}</ref>

Дана 6. октобра 1915. шест [[дивизија]] [[Трећа аустро-угарске армија|Треће аустроугарске армије]] је почело операцију преласка Саве између Београда и [[Купиново|Купинова]]. Док су трајале битке на Сави и Дунаву, сурчинска школа је адаптирана у болницу за рањенике. Аустро-угарска војска је прешла Саву 12. октобра.

Становништво [[Земунски котар|Земунског котара]] (листом Срби) оптуживано за ''велеиздају'' било је током рата махом [[Интернација|интернирано]] на подручју [[Вараждин]]а, где су вршили принудни рад. Према евиденцији вараждинске болнице, у њој је 1915. било 18 интернираца из Сурчина. Сурчински интернирци на наведеној листи чине и највећу скупину.<ref>{{Cite journal|last=Burek| first = Višnja|year=2016| title = Internirci i bjegunci na varaždinskom području u vrijeme Prvog svjetskog rata| url = |journal=Radovi zavoda za znanstveni rad HAZU Varaždin| volume = br. 27| via = |pages=354-356}}</ref> Познато је и да је један шеснаестогодишњак из Сурчина умро у реченој болници 1916.<ref>{{Cite journal|last=Burek| first = Višnja|year=2016| title = Internirci i bjegunci na varaždinskom području u vrijeme Prvog svjetskog rata| url = |journal=Radovi Zavoda za znanstveni rad HAZU Varaždin| volume = br. 27| via = |pages=357}}</ref> Сурчински парох Јефта Матић био је интерниран од стране аустријских власти код [[темишвар]]ског [[епископ]]а [[Георгије Летић|Георгија Летића]] као ''политички сумњивац по војништву''.<ref>{{Cite journal|last=Шовљаков| first = мр Мара|year=2015| title = Удар Аустроугарске на фрушкогорске манастире, монахе и свештенике током 1914—1916| url = |journal=Споменица Историјског архива "Срем"| volume = 14| via = |pages=200}}</ref>

Како је глад 1917. и 1918. постајала све раширенија у аустријским градовима, тако су деца слата ван градова на опоравак. Око 40.000 бечке деце се опорављало на имањима подунавских Немаца 1917. аустријски [[хуманитарац]] [[Андреас Луц]] је провео сличну акцију са децом из Граца: деца су стигла преко Беча бродовима у Земун, а одатле су распоређена у [[Францал]] (немачку четврт Земуна), Сурчин, [[Инђија|Инђију]], [[Нова Пазова|Нову Пазову]], [[Кула|Кулу]], [[Пореч (вишезначна одредница)|Пореч]], [[Бешка|Бешку]] и друга места.<ref>{{Cite journal|last=Ćosić Bukvin| first = Ivan|year=2012| title = Andreas Lutz| url = |journal=Godišnjak njemačke zajednice| volume = Vol 19.| via = |pages=327}}</ref>

[[Дунавска дивизија]] војске [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] заузела је линију Сурчин-[[Бечмен]]-[[Ашања]] 7. новембра 1918.<ref>{{Cite journal|last=Вајагић|first=Предраг|date=фебруар 2018|title=Улазак српске војске у Војводину новембра 1918. године|url=|journal=Војно дело|volume=2/2018|via=|pages=567}}</ref>

=== Савремено доба ===

==== Краљевина СХС - Југославија (1918—1941) ====
[[Велики народни збор у Руми]], одржан 24. новембра 1918, прогласио је присаједињење Срема Краљевини Србији. Тако је Сурчин постао делом Србије. Нова држава, [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца]] проглашена је 1. децембра 1918. године.

Године 1919. је сеоски начелник Сурчина, Немац, убијен од стране Срба. Због тога је немачка заједница захтевала заштиту државних власти.<ref>{{Cite journal|last=Leček| first = Suzana|year=2016| title = Podunavskošvapske zavičajne knjige o političkom životu u Slavoniji i Srijemu 1918.-1941.| url = |journal=Godišnjak njemačke zajednice| volume = 26| via = |pages=250}}</ref>

Наредне године у [[Нови Сад|Новом Саду]] су Немци [[Банат]]а, [[Бачка|Бачке]] и Срема основали организацију [[Швапско-немачки културни савез|''Швапско-немачки'' ''Културбунд'']] (''Schwäbisch-Deutscher Kulturbund''). Године 1924. сурчински Немци су се придружили Културбунду. Власти су забраниле организацију, која се угасила исте године, али је поново основана 1927. захваљујући помоћи немачке владе.<ref name=":12" />

Према попису из 1921, структура становништва Сурчина била је следећа:
{| class="wikitable"
|+Верска структура становништва Сурчина (1921)<ref>{{Cite book|title=Дефинитивни резултати пописа становништва од 31. јануара 1921. године| last=|first=| publisher = Краљевина Југославија. Општа државна статистика|year=1932|id=|location=Сарајево|pages=284}}</ref>
!укупно
!православних
!римокатолика
!гркокатолика
!евангелика
!муслимана
!израеилћана
!других
!без конфесије и непознато
|-
|3060
|1631
|591
|1
|836
|0
|0
|1
|0
|}
{| class="wikitable"
|+Језичка структура становништва Сурчина (1921)<ref>{{Cite book|title=Дефинитивни резултати пописа становништва од 31. јануара 1921.| last=|first=| publisher = Краљевина Југославија. Општа државна статистика|year=1932|id=|location=Сарајево|pages=284-285}}</ref>
!Срба или Хрвата
!Словенаца
!Чехословака
!Руса
!Мађара
!Немаца
!Румуна/Цинцара
!остало и непознато
|-
|2141
|3
|2
|1
|1
|808
|6
|38
|}

Сурчин је, као општина Земунског среза, прво био део [[Сремска жупанија|Сремске жупаније]], затим [[Сремска област|Сремске области]] 1922-29. Административном реорганизацијом Краљевине, која је променила име у ''Југославија'', Сурчин је 1929. постао делом [[Дунавска бановина|Дунавске бановине]].<ref name=":11" /> Исте године је Сурчин електрифициран.<ref>{{Cite journal| last =Бујаковић|first=Ивана|last2=Јовановић|first2=Зорана|year=2001|title=Земун|url=|journal=Географска енциклопедија насеља Србије|publisher=Географски факултет - АГЕНА - Стручна књига|volume=1|pages=145.|via=}}</ref>

Према попису из 1931, структура становништва Сурчина била је следећа:

{| class="wikitable"
|+Верска структура становништва Сурчина (1931)<ref name=":11">{{Cite book|title=Definitivni rezultati popisa stanovništva od 31. marta 1931. Knjiga II: Prisutno stanovništvo po veroispovesti| last=|first=| publisher = Kraljevina Jugoslavija. Opšta državna statistika|year=1938|id=|location=Beograd|pages=61}}</ref>
!укупно
!православних
!римокатолика
!евангелика
!осталих хришћана
!муслимана
!друге конфесије или без конфесије
|-
|3502
|1760
|674
|1035
|28
|3
|2
|}

Срби су 1935. основали земљорадничку набављачко-продавачку задругу, којој су се затим придружили и Хрвати, што је био "први пут у историји Сурчина" да су се Срби и Хрвати нашли на заједничком послу.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1936/02/22?pageIndex=00012 "Политика", 22. феб. 1936]</ref>

Председник општине Сурчин 1936. је смењен, због тога што је саветовао грађанима немачке националности да гласају за [[Хрватска сељачка странка|Хрватску сељачку странку]] [[Влатко Мачек|Влатка Мачека]].<ref>{{Cite book|title=Правно уређење Дунавске бановине и концепти државноправног статуса Војводине 1929—1941. Докторска дисертација| last=Томић| first = Милева Т.| publisher = Универзитет у Београду|year=2016|id=|location=Београд|pages=128}}</ref> Године 1938. основана је римокатоличка жупа Сурчин, издвајањем од римокатоличке жупе Земун.<ref>{{Cite journal|last=Deman| first = Dominik|year=2011| title = Marko Kljajić, Surčin kroz povijest, Župni ured Presveto Trojstvo Surčin, Vinkovci i Petrovaradin, 2010 – prikaz| url = |journal=Godišnjak za znanstvena istraživanja| volume = 3| via = |pages=328}}</ref>

Према плану одбране у [[Априлски рат|Априлском рату]], област [[Рума]]-[[Стара Пазова]]-Сурчин је требало да запоседне [[Унска дивизија]] [[Југословенска војска|Војске Краљевине Југославије]], мобилисана на простору [[Сисак|Сиска]], [[Бихаћ]]а и [[Бања Лука|Бањалуке]], предвођена [[Дивизијски генерал|дивизијским генералом]] [[Гаврило М. Маринковић|Гаврилом М. Маринковићем]]. Ипак, пошто је [[Нацистичка Њемачка|немачка војска]] стигла до Београда пре Унске дивизије, ова је преусмерена на [[Крушевац]].<ref>{{Cite book|title=Први шумадијски партизански одред|last=Станковић|first=Миливоје|publisher=Народна књига|year=1983|id=|location=Београд|pages=56}}</ref>

==== Сурчин у НДХ (1941—1944) ====
Сурчин је 10. априла 1941. постао делом [[Независна Држава Хрватска|Независне државе Хрватске]]. Срем је смештен у [[Велика жупа Вука|Велику жупу Вука]].

Дана 22. новембра 1941. расформирана је територијална ћелија СКОЈ-а ''Доњи град''. Дана 12. децембра исте године је Срески комитет као партијског инструктора за Сурчин упутио бившег секретара ћелије ''Доњи Град'', Драгана Рајнића (Рајнпрехта). Припрему за то је обављао у Земуну, у Улици цара Душана бр. 163.<ref>{{Cite journal|last=Rajnić Rajnpreht| first = Dragan|date=|title=Zemun 1941.| url = |journal=Ustanak naroda Jugoslavije 1941. Zbornik| volume = Knjiga treća| via = |pages=123}}</ref>

Према подацима [[Музеј жртава геноцида|Музеја жртава геноцида]], Сурчин је имао следећу структуру жртава у [[Други светски рат у Југославији|Другом светском рату]]:
{| class="wikitable"
|+Преглед страдалих у Сурчину током Другог светског рата<ref>{{Cite web|url=http://www.muzejgenocida.rs/images/rTabPregled.pdf| title = Stradali Jugoslavije od 6. април 1941. do 15. мај 1945. godine prema mestu stanovanja pre rata i nacionalnoj pripadnosti| last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=| accessdate=20. 7. 2018}}</ref>
!укупно
!Срби
!Хрвати
!Роми
!Мађари
!Словаци
!Остали
|-
|857
|759
|10
|27
|2
|41
|18
|}
У склопу партизанских напада на железничке пруге у северозападној НДХ током маја-јуна 1943. године, запаљена је железничка станица са свим уређајима између Сурчина и Добановаца 16. маја 1943.<ref>{{Cite book|title=Sjeverozapadna Hrvatska u Narodnooslobodilačkoj borbi i socijalističkoj revoluciji 1941—1945. Knjiga V (lipanj-kolovoz 1943)| last=|first=| publisher = Institut za historiju radničkog pokreta Hrvatske|year=1986|id=|location=Zagreb|pages=230}}</ref>

На вести о совјетском и партизанском напредовању, лутерански луте Ломан (Lohmann) је повео скоро сву немачку популацију из Сурчина. Колона је кренула 5. октобра 1944. у 05:00 ујутру, на [[Бежанија|Бежанију]], одакле је кренула за Нову Пазову. Одатле до коначног одредишта, [[Линц]]а, пут је трајао четири недеље.<ref>{{Cite web|url=http://www.danube-swabians.org/hrastovac/historical/Surtschin_in_Syrmien.htm| title = Surtschin in Syrmien| website = www.danube-swabians.org| accessdate=21. 7. 2018}}</ref>

Приликом [[Београдска операција|немачке одбране Београда]], 13. октобра 1944. је командант немачких снага у Београду, генерал [[Вилхелм Шнекенбургер]], смртно рањен у борбама код Авале. Њега је фиктивно наследио генерал [[Фридрих Штефан]], а стварно командант [[Група армија Ф|Армијске групе „Србија”]], генерал [[Генерал Фибер|Фибер]]. Генерал Фибер је 14. октобра пренео своје командно место из Београда у Сурчин, па потом у Руму.<ref>{{Cite book|title=Pregled operacija na jugoslovenskom ratištu| last=Colić| first = prof. dr Mladenko| publisher = Vojnoistorijski institut|year=1988|id=|location=Beograd|pages=246}}</ref> По форсирању Саве код Обреновца, јединице 12. ударног [[корпус]]а [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] су предузеле надирање ка Руми, ослободивши Сурчин и околна села 22. октобра 1944.

Становништво Сурчина нашло се међу онима који су запрежним колима очистили рушевине [[Земунски аеродром|аеродрома у Земуну]], чиме је 27. октобра аеродром коначно постао оперативан.<ref>{{Cite book|title=Vazduhoplovstvo u Narodnooslobodilačkom ratu Jugoslavije| last=|first=| publisher = Komanda Ratnog vazduhoplovstva|year=1965|id=|location=Surčin|pages=264}}</ref>

==== Сурчин у социјалистичкој Југославији ====
Административно-територијалном организацијом 1955. године Сурчин је прикључен београдском административном подручју.<ref>{{Cite book|title=Системи насеља у Срему. Докторска дисертација| last=Ђерчан| first = Бојан| publisher = Универзитет у Новом Саду|year=2014|id=|location=Нови Сад|pages=12}}</ref>

У периоду између 1958. и 1962. надомак Сурчина изграђен је [[Аеродром Никола Тесла Београд|Аеродром Београд]] (од 2006. Аеродром Никола Тесла). Отворен је 28. априла 1962. Године 1968. одлучено је да се у склоп Аеродрома Београд премести и [[Музеј ваздухопловства — Београд|Музеј ваздухопловства]]. Музеј ваздухопловства изграђен је по нацрту сарајевског архитекте [[Иван Штраус|Ивана Штрауса]]. Свој коначни изглед Музеј ваздухопловства добио је 1991. године.<ref>{{Cite journal|last=Мишић| first = Биљана|year=2012| title = Музеј ваздухопловства у Београду| url = http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2012/11/9-biljana-misic.pdf| journal = Београдско наслеђе| volume = | via = }}</ref>

Одлуком [[Градска општина Земун|СО Земун]] [[1967]]. године [[ОШ „Вук Караџић“ Сурчин|ОШ „Вук Караџић”]] је због великог броја ученика подељена. Школа под истим именом се преселила у нову зграду, а нова школа „[[22. октобар]]” је остала у старој згради.

==== Сурчин 2004—данас ====
Сурчин је 2004. године постао седиште нове општине.<ref>{{Cite journal|last=Спасеновић1, Девеџић2, Снежана1, Мирјана2| first = |year=2012| title = Фертилитет становништва Београда у контексту теорије друге демографске транзиције| url = |journal=Зборник Матице српске за друштвене науке| volume = 138 (1/2012)| via = |pages=57}}</ref>

У новембру 2018. освећена је [[црква Светог апостола Матеја у Сурчину]].<ref>{{Cite web |url=http://spc.rs/sr/osvetshena_crkva_svetog_apostola_mateja_u_surchinu |title=Освећена црква Светог апостола Матеја у Сурчину (СПЦ, 26. новембар 2018) |access-date=02. 12. 2018 |archive-date=03. 12. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181203010927/http://spc.rs/sr/osvetshena_crkva_svetog_apostola_mateja_u_surchinu |url-status= }}</ref> Августа 2023. отпочет је рад на изградњи трећег православног храма.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/566166/Novi-Surcin-dobija-novi-pravoslavni-hram|title=Нови Сурчин добија нови православни храм|last=Куртеш|first=Александра|website=Politika Online|access-date=2023-08-14}}</ref>

Од априла 2024. у Сурчину постоји позориште, у Војвођанској улици 79, у згради Општине.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/610094/Surcin-dobija-svoj-teatar|title=Сурчин добија свој театар|last=К|first=А.|website=Politika Online|access-date=2024-04-18}}</ref>

== Познате личности ==
Према неким изворима у Сурчину је рођен [[Стефан Радичевић]] (по другима рођен је у Руми), стриц Бранка Радичевића. Прешавши у [[Кнежевина Србија|Књажевство Српско]], Стефан Радичевић је постао главни секретар [[Правитељствујушчи совјет сербски|Совјета]], један од петорице чланова [[Велики суд|Великог суда]] (1837) и [[попечитељ]] правде и просвете (јун 1840 - септембар 1842). Био је први председник [[Друштво српске словесности|Друштва српске словесности]]. Након [[Вучићева буна|Вучићеве буне]], Стефан Радичевић је напустио Србију да би се вратио 1859. године. Иако није учествовао у [[Српска револуција 1848—1849.|Српској револуцији 1848—1849. године]], он је објавио 1849. године ''Проект устава за Војводовину србску са државнословним примедбама.''<ref>{{Cite journal|last=Кркљуш|first=др Љубомирка|year=2006|title=Бирачко право у актима Српског народног покрета у Јужној Угарској 1848—1849. године|url=|journal=Зборник радова Правног факултета у Новом Саду|volume=2|via=|pages=35}}</ref>

Основну школу у Сурчину завршио је [[Милан П. Костић]] (1895—1964), будући шеф библиотеке [[Државни архив у Београду|Државног архива у Београду]]. Милан П. Костић је прикупљао грађу о уништеним споменицима у Срему и написао број значајних чланака пре и после Другог светског рата. У [[Матица српска|Матици српској]] остала је његова аутобиографија.<ref>{{Cite journal|last=Митричевић|first=Филип|year=2015|title=Ириг и Ирижани у Првом светском рату|url=|journal=Споменица Историјског архива "Срем"|volume=14|via=|pages=43}}</ref>

У Сурчину је рођен [[Душан Тодоровић]] (1875—1963), професор [[Руски језик|руског језика]] на [[Институт за стране језике у Токију|Токијском институту за стране језике]] (данас [[Универзитет за стране језике у Токију|Токијски универзитет за стране језике]]) у периоду између 1909. и 1940. године.<ref>{{Cite journal|last=Шиба|first=Нобухиро|year=2017|title=Национални идентитет "граничара" - случај Душана Тодоровића, професора руског језика у Токију од раних дана до краја Првог светског рата|url=|journal=Годишњак за друштвену историју|volume=24/3|via=|pages=27-50}}</ref>

== Географија ==

=== Положај ===
Сурчин је смештен на јужном ободу [[Панонска низија|Панонске низије]], уз реку [[Сава|Саву]]. Сурчин је део најзападнијег дела равничарског простора [[Град Београд|Града Београда]].<ref name=":17">{{Cite journal|last=Stanić-Jovanović|first=Sara|date=2015|title=Masovni turizam protiv turizma malih formi: Studija slučaja perspektiva za razvoj turizma malih formi na području gradske opštine Surčin|url=|journal=Turističko poslovanje|volume=16|pages=68|via=}}</ref>

У близини насеља или кроз насеље пролазе [[Европски пут Е70]] (тачније његов део [[Ауто-пут А3]]), [[Ауто-пут А2]] (као део Европских путева [[Е761]] и [[Е763]]), [[Obilaznica Beograd|Обилазница око Београда]], [[Београдски железнички чвор]]. Река Сава, као пловна, пружа могућност развоја речног саобраћаја. За развој пловидбе способни су и унутрашњи канали, између насеља и Саве.<ref name=":17" />

=== Клима ===
Сурчин припада зони [[Умереноконтинентална клима|умерено-континенталне климе]], коју карактеришу кратко и кишовито [[пролеће]], те [[јесен]] с дужим сунчаним интервалима и топлим периодима.<ref>{{Cite journal|last=Stanić-Jovanović|first=Sara|date=2015|title=Masovni turizam protiv turizma malih formi: Studija slučaja perspektiva za razvoj turizma malih formi na području gradske opštine Surčin|url=|journal=Turističko poslovanje|volume=16|pages=69|via=}}</ref>

== Демографија ==
У насељу Сурчин живи 11069 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,2 година (36,3 код мушкараца и 38,1 код жена). У насељу има 4318 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,31.

Ово насеље је углавном насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године).

{| width="40%" style="background:transparent; "
| valign="top" width="50%" style="border:0px solid gray; " |
{{Линијски дијаграм
| боја_позадине = white
| ширина = 300
| висина = 250
| падинг_лево = 70
| падинг_десно = 25
| падинг_горе = 10
| падинг_доле = 20
| број_серије = 3
| бр_x-вредности = 9
| ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011 | ознака_x9 = 2022
| y_макс = 21000
| y_мин = 0
| скала = да
| S02V01 = 3487 | S02V02 = 3599 | S02V03 = 6160 | S02V04 = 10654 | S02V05 = 12575 | S02V06 = 12264 | S02V07 = 14648 | S02V08 = 18205 | S02V09 = 20602
| назнаке = да
}}
| valign="down" width="50%" |
{{Попис
| извор =<ref>{{Стат Књига 9}}</ref>
| п1948 = 3487
| п1953 = 3599
| п1961 = 6160
| п1971 = 10654
| п1981 = 12575
| п1991 = 12264
| п1991н = 11849
| п2002с = 14648
| п2002 = 14292
| п2011 = 18205
| п2022 = 20602
}}
|}

{{Графикон постоци
| извор =<ref>{{Стат Књига 1}}</ref>
| ширина = 300px
| наслов = Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002]].
| позадина = #ddd
| позиција = left
| шипке = 
{{Врста са постотком|Срби|yellow|12358|86.46}}
{{Врста са постотком|[[Роми]]|blue|702|4.91}}
{{Врста са постотком|[[Хрвати]]|red|377|2.63}}
{{Врста са постотком|[[Југословени]]|green|79|0.55}}
{{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|orange|75|0.52}}
{{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|cyan|45|0.31}}
{{Врста са постотком|[[Муслимани]]|magenta|43|0.30}}
{{Врста са постотком|[[Словаци]]|black|17|0.11}}
{{Врста са постотком|[[Албанци]]|gray|14|0.09}}
{{Врста са постотком|[[Мађари]]|pink|10|0.06}}
{{Врста са постотком|[[Словенци]]|navy|9|0.06}}
{{Врста са постотком|[[Румуни]]|silver|4|0.02}}
{{Врста са постотком|[[Немци]]|purple|4|0.02}}
{{Врста са постотком|[[Украјинци]]|yellow|3|0.02}}
{{Врста са постотком|[[Руси]]|blue|1|0.00}}
{{Врста са постотком|[[Бошњаци]]|red|1|0.00}}
{{Врста са постотком|непознато|green|284|1.98}}
}}

{{Графикон пирамида
| извор =<ref>{{Стат Књига 2}}</ref>
| ширина = 300px
| наслов = 
| позадина = #eee
| лево2 = м
| десно2 = ж
| шипке лево десно=
{{Врста лево десно|?|gray|42|6.0|5.57|39}}
{{Врста лево десно|80+|gray|64|9.14|15.14|106}}
{{Врста лево десно|75-79|gray|81|11.57|24.57|172}}
{{Врста лево десно|70-74|gray|222|31.71|40.0|280}}
{{Врста лево десно|65-69|gray|396|56.57|63.14|442}}
{{Врста лево десно|60-64|gray|395|56.42|63.42|444}}
{{Врста лево десно|55-59|gray|308|44.0|45.57|319}}
{{Врста лево десно|50-54|gray|462|66.0|66.28|464}}
{{Врста лево десно|45-49|gray|584|83.42|79.42|556}}
{{Врста лево десно|40-44|gray|580|82.85|82.57|578}}
{{Врста лево десно|35-39|gray|545|77.85|77.42|542}}
{{Врста лево десно|30-34|gray|478|68.28|71.0|497}}
{{Врста лево десно|25-29|gray|486|69.42|74.14|519}}
{{Врста лево десно|20-24|gray|519|74.14|69.85|489}}
{{Врста лево десно|15-19|gray|558|79.71|73.57|515}}
{{Врста лево десно|10-14|gray|500|71.42|61.57|431}}
{{Врста лево десно|5-9|gray|437|62.42|67.42|472}}
{{Врста лево десно|0-4|gray|403|57.57|52.42|367}}
| просекм = 36.3
| просекж = 38.1
}}

{{ДомаћинстваНасељаСрбија|819|938|1780|3020|3645|3366|4318|556|911|880|1147|472|237|74|17|15|9|3.31}}

{{БракНасељаСрбија|5720|1774|3562|207|160|17|5962|1308|3616|809|213|16}}

{{ЗанимањаНасељаСрбија|2692|165|-|5|732|44|196|453|66|467|2015|71|-|8|419|10|36|415|90|138|4707|236|-|13|1151|54|232|868|156|605|10|125|190|53|67|91|-|1|27|47|112|114|141|313|79|7|1|14|57|237|304|194|380|170|7|2|41}}

== Референце ==
{{извори}}

== Литература ==
{{Литература}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Крстић|first=Александар|title=Сеоска насеља у Подунављу и Посавини Србије и јужне Угарске у 15. и првој трећини 16. века|journal=Историјски часопис|year=2005|volume=52|pages=165-194|url=http://www.iib.ac.rs/assets/files/IstorijskiCasopis52(2005).pdf}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==

* [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Surcin.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)]
* [http://wikimapia.org/maps?ll=44.789166,20.274833&spn=0.3,0.3 Сателитска мапа (-{Wikimapia}-)]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/surcin/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)]
* [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=44.789166&longitude=20.274833&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)]

{{Општина Сурчин}}
{{Списак градских насеља у Србији}}
{{Подножје|Србија}}

[[Категорија:Сурчинска насеља| ]]
[[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]]