Пређи на садржај

Западни Берлин — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: hu:Nyugat-Berlin
Предложене везе: 2 везе додате.
 
(Нису приказане 42 међуизмене 25 корисника)
Ред 1: Ред 1:
[[Слика:Germany divided Berlin West district names.png|мини|200п|Подела Западног Берлин]]
[[Датотека:Germany divided Berlin West district names.png|мини|200п|Подела Западног Берлина]]
'''Западни Берлин''' је име западног дела [[Берлин]]а између [[1949]]. и [[1990]]. Састојао се од [[САД|америчког]], [[Велика Британија|британског]] и [[Француска|француског]] сектора инсталираних [[1945]]. године. [[СССР|Совјетски]] сектор је постао [[Источни Берлин]], део [[Источна Немачка|Источне Немачке]].
'''Западни Берлин''' је име западног дела [[Берлин]]а између [[1949]]. и [[1990]]. Састојао се од [[сједињене Америчке Државе|америчког]], [[Уједињено Краљевство|британског]] и [[Француска|француског]] сектора инсталираних [[1945]]. године. [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски]] сектор је постао [[Источни Берлин]], део [[Источна Немачка|Источне Немачке]].<ref name="OO">{{cite web |title=Berlinski zid |url=https://www.opsteobrazovanje.in.rs/istorija/berlinski-zid/ |website=Opšte obrazovanje |access-date=21. 1. 2022}}</ref>


Западни Берлин је био окружен са свих страна границом са Источном Немачком, и самим тим се може рећи да је био енклава. Западни савезници су гарантовали ваздушни коридор, али не и пут или железничку пругу до Западног Берлина.
Западни Берлин је био окружен са свих страна границом са Источном Немачком, и самим тим се може рећи да је био енклава. Западни савезници су гарантовали ваздушни коридор, али не и пут или железничку пругу до Западног Берлина.


[[13. август]]а [[1961]], источнонемачка влада је саградила [[Берлински зид]], што је физички онемогућило проток људи и робе између два дела града. Једино је било могуће путовати из Западног Берлина у Западну Немачку.
[[13. август]]а [[1961]], источнонемачка влада је саградила [[Берлински зид]], што је физички онемогућило проток људи и робе између два дела града. Једино је било могуће путовати из Западног Берлина у Западну Немачку.<ref name="DW">{{cite web |title=Berlinski zid: pre šest decenija grad je hermetički zatvoren |url=https://www.dw.com/sr/berlinski-zid-pre-%C5%A1est-decenija-grad-je-hermeti%C4%8Dki-zatvoren/a-58849756 |website=Deutsche Welle |access-date=21. 1. 2022}}</ref>


[[26. јун]]а [[1963]], амерички председник Џон Ф. Кенеди је посетио Западни Берлин, где је одржао говор у ком је употребио чувену фразу "Ich bin ein Berliner" (''Ја сам Берлинац'').
[[26. јун]]а [[1963]], амерички председник [[Џон Кенеди|Џон Ф. Кенеди]] је посетио Западни Берлин, где је одржао говор у ком је употребио чувену фразу "Ich bin ein Berliner" (''Ја сам Берлинац'').


[[9. новембар|9. новембра]] [[1989]], срушен је зид.
[[9. новембар|9. новембра]] [[1989]], срушен је зид.


[[Слика:Occupiedberlin.png|мини|200п|Окупирани Берлин]]
[[Датотека:Berlin Blockade-map.svg|мини|200п|Окупирани Берлин]]
Западни Берлин је де факто био део Источне Немачке, иако званично није (није био савезна држава нити је имао везе са уставом). Зграда општине Шенеберг је била седиште градоначелника. Становници Западног Берлина су били грађани Западне Немачке, али нису гласали на савезним изборима. Међутим, 20 посредно изабраних делегата је представљало Западни Берлин у [[Бундестаг]]у.
Западни Берлин је [[Дефакто|де факто]] био део Источне Немачке, иако званично није (није био савезна држава нити је имао везе са уставом). Зграда општине Шенеберг је била седиште градоначелника. Становници Западног Берлина су били грађани Западне Немачке, али нису гласали на савезним изборима. Међутим, 20 посредно изабраних делегата је представљало Западни Берлин у [[Бундестаг]]у.


У остале аномалије спадало је и ослобођење мушкараца од војне обавезе, забрана летова Луфтхансе према граду, и поштанска администрација, која је била одвојена од Западне Немачке, што је значило коришћење сопствених маркица, све до 1990. Ослобођење војне обавезе, је била врло популарна ствар међу западноберлинском омладином.
У остале аномалије спадало је и ослобођење мушкараца од војне обавезе, забрана летова Луфтхансе према граду, и поштанска администрација, која је била одвојена од Западне Немачке, што је значило коришћење сопствених маркица, све до 1990. Ослобођење војне обавезе, је била врло популарна ствар међу западноберлинском омладином.
Ред 38: Ред 38:
* [[Вединг]] (Wedding)
* [[Вединг]] (Wedding)


[[3. октобар|3. октобра]] [[1990]], [[Западна Немачка]] и [[Источна Немачка]] су се ујединиле. То је формално означило крај постојања Западног Берлинa.
[[3. октобар|3. октобра]] [[1990]], [[Западна Немачка]] и [[Источна Немачка]] су се ујединиле. То је формално означило крај постојања Западног Берлина.<ref name="b92">{{cite web |title=Nemačka slavi dan ujedinjenja |url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=10&dd=03&nav_category=78&nav_id=546398 |website=B92 |access-date=21. 1. 2022}}</ref>
== Референце ==
{{Рефлист}}
== Спољашње везе ==
{{Европска престоница културе‎}}


{{нормативна контрола}}


[[Категорија:Берлин]]
[[Категорија:Историја Берлина]]
[[Категорија:Хладни рат]]
[[Категорија:Хладни рат]]
[[Категорија:Европска престоница културе]]

[[Категорија:Западна Немачка]]
[[als:Westberlin]]
[[bg:Западен Берлин]]
[[bs:Zapadni Berlin]]
[[ca:Berlín Oest]]
[[cs:Západní Berlín]]
[[cy:Gorllewin Berlin]]
[[da:Vestberlin]]
[[de:West-Berlin]]
[[en:West Berlin]]
[[eo:Okcidenta Berlino]]
[[es:Berlín Occidental]]
[[et:Lääne-Berliin]]
[[fi:Länsi-Berliini]]
[[fr:Berlin-Ouest]]
[[hu:Nyugat-Berlin]]
[[id:Berlin Barat]]
[[it:Berlino Ovest]]
[[ja:西ベルリン]]
[[jv:Berlin Kulon]]
[[ko:서베를린]]
[[nl:West-Berlijn]]
[[no:Vest-Berlin]]
[[pl:Berlin Zachodni]]
[[pt:Berlim Ocidental]]
[[ro:Berlinul de Vest]]
[[ru:Западный Берлин]]
[[sh:Zapadni Berlin]]
[[sk:Západný Berlín]]
[[sv:Västberlin]]
[[th:เบอร์ลินตะวันตก]]

Тренутна верзија на датум 14. септембар 2024. у 20:26

Подела Западног Берлина

Западни Берлин је име западног дела Берлина између 1949. и 1990. Састојао се од америчког, британског и француског сектора инсталираних 1945. године. Совјетски сектор је постао Источни Берлин, део Источне Немачке.[1]

Западни Берлин је био окружен са свих страна границом са Источном Немачком, и самим тим се може рећи да је био енклава. Западни савезници су гарантовали ваздушни коридор, али не и пут или железничку пругу до Западног Берлина.

13. августа 1961, источнонемачка влада је саградила Берлински зид, што је физички онемогућило проток људи и робе између два дела града. Једино је било могуће путовати из Западног Берлина у Западну Немачку.[2]

26. јуна 1963, амерички председник Џон Ф. Кенеди је посетио Западни Берлин, где је одржао говор у ком је употребио чувену фразу "Ich bin ein Berliner" (Ја сам Берлинац).

9. новембра 1989, срушен је зид.

Окупирани Берлин

Западни Берлин је де факто био део Источне Немачке, иако званично није (није био савезна држава нити је имао везе са уставом). Зграда општине Шенеберг је била седиште градоначелника. Становници Западног Берлина су били грађани Западне Немачке, али нису гласали на савезним изборима. Међутим, 20 посредно изабраних делегата је представљало Западни Берлин у Бундестагу.

У остале аномалије спадало је и ослобођење мушкараца од војне обавезе, забрана летова Луфтхансе према граду, и поштанска администрација, која је била одвојена од Западне Немачке, што је значило коришћење сопствених маркица, све до 1990. Ослобођење војне обавезе, је била врло популарна ствар међу западноберлинском омладином.

Западни Берлин се састојао из следећих општина –

амерички окупациони сектор:

британски окупациони сектор:

француски окупациони сектор:

3. октобра 1990, Западна Немачка и Источна Немачка су се ујединиле. То је формално означило крај постојања Западног Берлина.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Berlinski zid”. Opšte obrazovanje. Приступљено 21. 1. 2022. 
  2. ^ „Berlinski zid: pre šest decenija grad je hermetički zatvoren”. Deutsche Welle. Приступљено 21. 1. 2022. 
  3. ^ „Nemačka slavi dan ujedinjenja”. B92. Приступљено 21. 1. 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]