Пређи на садржај

Радмила Савићевић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 31.223.145.171 (разговор) на последњу измену корисника Intermedichbo
ознака: враћање
м DEFAULTSORT → СОРТИРАЊЕ
 
(Није приказано 40 међуизмена 23 корисника)
Ред 1: Ред 1:
{{Кутијица за глумце
{{Кутијица за глумце
| име = Радмила Савићевић
| слика = Радмила Савићевић.jpg
| надимак = мајка Вука, Рада
| слика = Radmila Savićević 2013 Serbian stamp.jpg
| опис_слике =
| пуно_име = Радмила Савићевић
| надимак = мајка Вука, Рада
| датум_рођења = {{датум рођења|1926|2|8}}
| датум_рођења = {{датум рођења|1926|2|8}}
| место_рођења = [[Крушевац]]
| место_рођења = [[Крушевац]]
| држава_рођења = {{зас|Краљевина Југославија}} [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]]
| држава_рођења = [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|2001|11|8|1926|2|8}}
| датум_смрти = {{Датум смрти|2001|11|8|1926|2|8}}
| место_смрти = [[Београд]]
| место_смрти = [[Београд]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]]
| држава_смрти = {{застава|СР Југославија}}
| држава_смрти = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]
| активност = 1961—2001
| активност = 1946—2001.
| друга имена =
| друга имена =
| занимање = Позоришна, филмска и телевизијска [[Глумац|глумица]]
| активност =
| супружник = [[Божидар Савићевић]]
| занимање = Позоришна, филмска и телевизијска [[глумац|глумица]].
| партнер =
| супружник = [[Божидар Савићевић]]
| деца =
| партнер =
| битна улога =
| деца =
[[Паја и Јаре]] — Виолета,
| битна улога = [[Позориште у кући]] - мајка Вука,


[[Камионџије]] - Виолета,
[[Камионџије]] Виолета,


[[Срећни људи]] [[Риска Голубовић|Ристана Риска Голубовић]],
[[Бољи живот]] - секретарица Жарка,

[[Срећни људи]] - [[Риска Голубовић|Ристана Риска Голубовић]]
[[Камионџије 2]] — Виолета
| презентација =
| презентација =
| потпис =
| потпис =
| имдб = 0767637
| имдб = 0767637
| оскар =
| еми =
| оскар =
| златни глобус =
| еми =
| златни глобус =
| греми =
| греми =
| жанка = 2003. ''Награда за животно дело<br />(постхумно)''
| жанка = 2003. ''Награда за животно дело<br />(постхумно)''
| ћуран = 1989. ''Полтрон''
| ћуран = 1989. ''Полтрон''
| арена =
| арена =
| филмски сусрети = [[20. Филмски сусрети у Нишу|1984.]] ''[[Глумачки пар године|Она и он]] (са Павлом Вуисићем)''<br />[[30. Филмски сусрети у Нишу|1994.]] ''[[Глумачки пар године|Она и он]] (са Батом Живојиновићем''
| филмски сусрети = [[20. Филмски сусрети у Нишу|1984.]] ''[[Глумачки пар године|Она и он]] (са Павлом Вуисићем)''<br />[[30. Филмски сусрети у Нишу|1994.]] ''[[Глумачки пар године|Она и он]] (са Батом Живојиновићем''
| awards =
| awards =
}}
}}
'''Радмила Савићевић''' ([[8. фебруар]] [[1926]] — [[8. новембар]] [[2001]]) је била [[Срби|српска]] и [[Југославија|југословенска]] [[Позориште|позоришна]], [[филм]]ска и [[Телевизија|телевизијска]] глумица. Уживала је велику популарност и наклоност публике и сматрана је једним од симбола југословенског глумишта.
'''Радмила Савићевић''' ([[Крушевац]], [[8. фебруар]] [[1926]] — [[Београд]], [[8. новембар]] [[2001]]) била је [[Србија|српска]] и [[Југославија|југословенска]] [[Позориште|позоришна]], [[филм]]ска и [[Телевизија|телевизијска]] [[глумица]]. Уживала је велику популарност и наклоност публике и сматрана је једним од симбола југословенског глумишта.


Каријеру је почела [[1946]], а први филм снимила 1961. године. Пажњу на себе је скренула 1968. у филму [[Вишња на Ташмајдану]], где је играла разредног старешину. Популарност стиче као Виолета у [[Камионџије|Камионџијама]], девојка заљубљена у Пају Чутуру ([[Павле Вуисић]]), и као бака Вука у [[Позориште у кући|Позоришту у кући]]. Године [[1976]]. снима ТВ серију [[Бабино унуче (ТВ серија)|Бабино унуче]], да би потом играла у серији [[Врућ ветар]]. Крајем осамдесетих тумачи лик секретарице Жарке у [[Бољи живот|Бољем животу]], а године [[1995]]. њена каријера долази до врxунца улогом Риске Голубовић у [[Срећни људи|Срећним људима]]. Њена последња улога била је Достана у [[Породично благо|Породичном благу]].
Каријеру је почела [[1946]], а први филм снимила [[1961]]. године. Пажњу на себе је скренула 1968. у филму [[Вишња на Ташмајдану]], где је играла разредног старешину. Популарност стиче као Виолета у [[Камионџије|Камионџијама]], девојка заљубљена у Пају Чутуру ([[Павле Вуисић]]), и као бака Вука у [[Позориште у кући (ТВ серија из 1972)|Позоришту у кући]]. Године [[1976]]. снима ТВ серију [[Бабино унуче (ТВ серија)|Бабино унуче]], да би потом играла у серији [[Врућ ветар]]. Крајем осамдесетих тумачи лик секретарице Жарке у [[Бољи живот|Бољем животу]], а године [[1993]]. њена каријера долази до врхунца улогом Риске Голубовић у [[Срећни људи|Срећним људима]]. Њена последња улога била је Достана у [[Породично благо|Породичном благу]].


Награду [[Добричин прстен]] никада није добила, будући да јој, како је сама говорила, ''филмски критичари никада нису били наклоњени''. Награду [[Награда Жанка Стокић|Жанка Стокић]] добила је [[2003]]. постхумно. Остала је упамћена по улогама бака и добронамерних, простодушних жена са села.<ref name="urlRadmila Savićević Prolog">{{cite web|url=http://www.prolog.rs/Radmila-Savićević-article-1033.htm |title=Radmila Savićević Prolog |author= |authorlink= |date=|format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate=|accessdate=4. 5. 2013.}}</ref>
Награду [[Добричин прстен]] никада није добила, будући да јој, како је сама говорила, ''филмски критичари никада нису били наклоњени''. Награду [[Награда Жанка Стокић|Жанка Стокић]] добила је [[2003]]. постхумно. Остала је упамћена по улогама бака и добронамерних, простодушних жена са села.<ref name="urlRadmila Savićević Prolog">{{cite web|url=http://www.prolog.rs/Radmila-Savićević-article-1033.htm |title=Radmila Savićević Prolog |author= |authorlink= |date=|format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate=|accessdate=4. 5. 2013.}}</ref> [[Федис]] је од 2021. године по њо њој назвао Награду за најбољу женску епизодну улогу.<ref>[https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1039644/nagrada-imenom-radmile-savicevic-fedis-jos-jednu-zlatnu-antenu-posvetio-glumackoj-legendi НАГРАДА СА ИМЕНОМ РАДМИЛЕ САВИЋЕВИЋ: ФЕДИС још једну Златну антену посветио глумачкој легенди („Вечерње новости”, 27. септембар 2021)]</ref>


== Биографија ==
== Биографија ==
=== Млади дани у Крушевцу ===
=== Млади дани у Крушевцу ===
Радмила Савићевић је рођена 1926. у [[Крушевац|Крушевцу]], као '''Радмила Миленковић'''. По завршетку школе постала је члан Крушевачког позоришта са којим је гостовала по целој Југославији. Године 1947. придружила се [[Народно позориште у Нишу|Нишком народном позоришту]] где је играла у представи ''Кола мудрости – двоја лудости'' [[Александар Островски|Александра Островског]], да би се потом вратила у Крушевац.<ref name="urlRadmila SavićevićSecanja">{{cite web|url=http://secanja.com/2012/radmila-savicevic/ |title=Radmila Savićević &#124; Secanja |author= |authorlink= |date=|format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate=|accessdate=4. 5. 2013.}}</ref> Комитет је вратио у родни град уз образложење: ''Зашто би Рада забављала Нишлије, кад може и наше?''<ref name="urlRadmila Savićević Prolog" /> Године 1956. постаје стални члан позоришта у Нишу и ту игра у око четрдесет комада.<ref name="urlRadmila SavićevićSecanja" /> Савићевићева је касније признала да је у то време маштала да каријеру настави у [[Сарајево|Сарајеву]], али када јој је [[Меша Селимовић]], директор [[Народно позориште Сарајево|Сарајевског народног позоришта]], понудио ангажман, она је одбила.<ref name="urlRadmila Savićević Prolog" /> Најпознатија је била као глумица у [[Молијер]]овим комадима, као Ана у ''Васи Железновој'' [[Максим Горки|Максима Горког]] и као Сарка у [[Бранислав Нушић|Нушићевој]] ''[[Ожалошћена породица|Ожалошћеној породици]]''.<ref name="urlRadmila Savićević Prolog" /> Педесетих година двадесетог века Радмила игра у позоришту и лагано кроји лик глумице која се најбоље сналази у комичним улогама. Негде у то време постаје првакиња [[Београдско драмско позориште|Београдског драмског позоришта]] и управо у Београду, уз велику помоћ и наговор редитеља Александра Ђорђевића, упознаје предности филмске уметности.<ref name="urlRadmila SavićevićSecanja"/> Двадесет година по доласку у престоницу, Радмила је признала да је увек држала да је одлука о напуштању родног Крушевца и Ниша била смела. Како каже, тамо је оставила све што је годинама стварала – од дома до популарности, да би дошла у Београд, где је морала све испочетка. Храбру одлуку подстакла је јака жеља да се опроба у свим медијима, будући да су је мамили и телевизија и филм. Глумица још додаје да никада због тога није зажалила.<ref name="urlRadmila Savićevićy">{{cite web|url=http://www.yugopapir.com/2013/05/pozoriste-u-kuci-radmila-savicevic-od.html |title=Yugopapir Pozorište u kući |author= |authorlink= |date=|format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate=|accessdate=2. 9. 2015.}}</ref>
Радмила Савићевић је рођена 1926. у [[Крушевац|Крушевцу]], као '''Радмила Миленковић'''. Мајка Цана је била самохрана кројачица, а осим Радмиле имала је и два сина.<ref>[https://superzena.b92.net/zene-kroz-istoriju.php?yyyy=2021&mm=10&nav_id=2048017 Своју тугу је носила са осмехом, а нас засмејавала до суза (Б92, 30. октобар 2021)]</ref> По завршетку школе постала је члан Крушевачког позоришта са којим је гостовала по целој Југославији. Године 1947. придружила се [[Народно позориште у Нишу|Нишком народном позоришту]] где је играла у представи ''Кола мудрости – двоја лудости'' [[Александар Островски|Александра Островског]], да би се потом вратила у Крушевац.<ref name="urlRadmila SavićevićSecanja">{{cite web|url=http://secanja.com/2012/radmila-savicevic/ |title=Radmila Savićević &#124; Secanja |author= |authorlink= |date=|format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate=|accessdate=4. 5. 2013.}}</ref> Комитет је вратио у родни град уз образложење: ''Зашто би Рада забављала Нишлије, кад може и наше?''<ref name="urlRadmila Savićević Prolog" /> Године 1956. постаје стални члан позоришта у Нишу и ту игра у око четрдесет комада.<ref name="urlRadmila SavićevićSecanja" /> Савићевићева је касније признала да је у то време маштала да каријеру настави у [[Сарајево|Сарајеву]], али када јој је [[Меша Селимовић]], директор [[Народно позориште Сарајево|Сарајевског народног позоришта]], понудио ангажман, она је одбила.<ref name="urlRadmila Savićević Prolog" /> Најпознатија је била као глумица у [[Молијер]]овим комадима, као Ана у ''Васи Железновој'' [[Максим Горки|Максима Горког]] и као Сарка у [[Бранислав Нушић|Нушићевој]] ''[[Ожалошћена породица|Ожалошћеној породици]]''.<ref name="urlRadmila Savićević Prolog" /> Педесетих година двадесетог века Радмила игра у позоришту и лагано кроји лик глумице која се најбоље сналази у комичним улогама. Негде у то време постаје првакиња [[Београдско драмско позориште|Београдског драмског позоришта]] и управо у Београду, уз велику помоћ и наговор редитеља Александра Ђорђевића, упознаје предности филмске уметности.<ref name="urlRadmila SavićevićSecanja"/> Двадесет година по доласку у престоницу, Радмила је признала да је увек држала да је одлука о напуштању родног Крушевца и Ниша била смела. Како каже, тамо је оставила све што је годинама стварала – од дома до популарности, да би дошла у Београд, где је морала све испочетка. Храбру одлуку подстакла је јака жеља да се опроба у свим медијима, будући да су је мамили и телевизија и филм. Глумица још додаје да никада због тога није зажалила.<ref name="urlRadmila Savićevićy">{{cite web|url=http://www.yugopapir.com/2013/05/pozoriste-u-kuci-radmila-savicevic-od.html |title=Yugopapir Pozorište u kući |author= |authorlink= |date=|format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate=|accessdate=2. 9. 2015.}}</ref>


=== 1961— 1970: Прве улоге ===
=== 1961— 1970: Прве улоге ===
Ред 58: Ред 56:
После свеопштег успеха ТВ серијала ''Камионџије'', Радмила почиње да мисли да филм ипак није пут којим јој је суђено да пође и одлучује да остане на телевизији.<ref name="automatski generisano1">{{cite web|url=http://secanja.com/2012/radmila-savicevic/|title=Sećanja: Radmila Savićević |website=secanja |accessdate=16. 9. 2015.}}</ref> Исте године – 1973. – игра у две епизоде мини–серије ''[[Наше приредбе]]'', али и у комедији ''[[Драга тетка]]'' [[Гордан Михић|Гордана Михића]], поред [[Рахела Ферари|Рахеле Ферари]].
После свеопштег успеха ТВ серијала ''Камионџије'', Радмила почиње да мисли да филм ипак није пут којим јој је суђено да пође и одлучује да остане на телевизији.<ref name="automatski generisano1">{{cite web|url=http://secanja.com/2012/radmila-savicevic/|title=Sećanja: Radmila Savićević |website=secanja |accessdate=16. 9. 2015.}}</ref> Исте године – 1973. – игра у две епизоде мини–серије ''[[Наше приредбе]]'', али и у комедији ''[[Драга тетка]]'' [[Гордан Михић|Гордана Михића]], поред [[Рахела Ферари|Рахеле Ферари]].
[[Датотека:Pozoriste_u_kuci.jpg|thumb|десно|250п|Радмила (доле, лево) са екипом серије ''Позориште у кући'']]
[[Датотека:Pozoriste_u_kuci.jpg|thumb|десно|250п|Радмила (доле, лево) са екипом серије ''Позориште у кући'']]
Упоредо са ''Камионџијама'', на [[Радио-телевизија Србије|РТВ Београд]] се емитовала и серија ''[[Позориште у кући]]'' – телевизијска драма о породици Петровић, коју чине Родољуб ([[Властимир Ђуза Стојиљковић|Ђуза Стоиљковић]]), младић са села, и његова жена Олга ([[Станислава Пешић]]), девојка из Београда, затим њихов син Борко и Олгина мајка, Снежана Николајевић ([[Олга Ивановић]]), која би била пример београдске предратне даме високог порекла. Најчешће место на коме се рађао хумор ове социјалне драме седамдесетих био је управо однос зета из провинције и таште из Београда, нарочито када на зетову страну дође његова мајка, Вука Петровић (из измишљеног села Пржогрнаца), коју је тумачила управо Савићевићева, а који ће касније постати прототип за све њене веће улоге. Наиме, Вука Петровић је све што Снежана Николајевић није - неука, простодушна, неотесана, добростива и племенита, добра куварица, поборних ''сеоских вредности''.<ref name="automatski generisano1" />
Упоредо са ''Камионџијама'', на [[Радио-телевизија Србије|РТВ Београд]] се емитовала и серија ''[[Позориште у кући (ТВ серија из 1972)|Позориште у кући]]'' – телевизијска драма о породици Петровић, коју чине Родољуб ([[Властимир Ђуза Стојиљковић|Ђуза Стоиљковић]]), младић са села, и његова жена Олга ([[Станислава Пешић]]), девојка из Београда, затим њихов син Борко и Олгина мајка, Снежана Николајевић ([[Олга Ивановић]]), која би била пример београдске предратне даме високог порекла. Најчешће место на коме се рађао хумор ове социјалне драме седамдесетих био је управо однос зета из провинције и таште из Београда, нарочито када на зетову страну дође његова мајка, Вука Петровић (из измишљеног села Пржогрнаца), коју је тумачила управо Савићевићева, а који ће касније постати прототип за све њене веће улоге. Наиме, Вука Петровић је све што Снежана Николајевић није - неука, простодушна, неотесана, добростива и племенита, добра куварица, поборник ''сеоских вредности''.<ref name="automatski generisano1" />


''Позориште у кући'' почело је са приказивањем пре ''Камионџија'' – чак 21. октобра 1972. године – али је потоња серија ипак наишла на масовнији одзив публике. Током година које ће доћи, ''Позориште'' добија превласт, првенствено због своје дуговечности – серија је снимана и емитована све до 1984. године, након 84 епизоде. Године 2007. снимљен је и наставак у коме је улога Рође припала [[Драган Бјелогрлић|Драгану Бјелогрлићу]], улога таште [[тања Бошковић|Тањи Бошковић]], а мајка-Вуке [[Милена Дравић|Милени Дравић]] (која је уједно била део и оригиналне поставе из седамдесетих, као госпођа Делач). Ипак, двехиљадитих ''Камионџије'' поново постају популарније, свакако због ануалног репризирања на [[Радио-телевизија Србије|РТС]]–у.
''Позориште у кући'' почело је са приказивањем пре ''Камионџија'' – чак 21. октобра 1972. године – али је потоња серија ипак наишла на масовнији одзив публике. Током година које ће доћи, ''Позориште'' добија превласт, првенствено због своје дуговечности – серија је снимана и емитована све до 1984. године, након 84 епизоде. Године 2007. снимљен је и наставак у коме је улога Рође припала [[Драган Бјелогрлић|Драгану Бјелогрлићу]], улога таште [[тања Бошковић|Тањи Бошковић]], а мајка-Вуке [[Милена Дравић|Милени Дравић]] (која је уједно била део и оригиналне поставе из седамдесетих, као госпођа Делач). Ипак, двехиљадитих ''Камионџије'' поново постају популарније, свакако због ануалног репризирања на [[Радио-телевизија Србије|РТС]]–у.
Ред 65: Ред 63:


=== 1976— 1979: „Бабино унуче“ ===
=== 1976— 1979: „Бабино унуче“ ===
Године 1975. играла је у серији [[Ђавоље мердевине]], поново са Павлом Вуисићем, и са [[Вера Чукић|Вером Чукић]] у главној улози, а затим и у филму [[Драги, буди ми непознат]] - са [[Светлана Бојковић|Светланом Бојковић]] и [[Живојин Миленковић|Жиком Миленковићем]], Радмилиним вишедеценијским добрим пријатељем. Годину дана касније, на позив [[Здравко Шотра|Здравка Шотре]], придружила се споредном улогом екипи филма [[Џангризало]] коју су чинили [[Зоран Радмловић]] и [[Весна Чипчић]], а играла је и жену у незапаженом [[Све што је било лепо]] [[Слободан Шијан|Слободана Шијана]].
Године 1975. играла је у серији [[Ђавоље мердевине]], поново са Павлом Вуисићем, и са [[Вера Чукић|Вером Чукић]] у главној улози, а затим и у филму [[Драги, буди ми непознат]] - са [[Светлана Бојковић|Светланом Бојковић]] и [[Живојин Миленковић|Жиком Миленковићем]], Радмилиним вишедеценијским добрим пријатељем. Годину дана касније, на позив [[Здравко Шотра|Здравка Шотре]], придружила се споредном улогом екипи филма [[Џангризало]] коју су чинили [[Зоран Радмиловић]] и [[Весна Чипчић]], а играла је и жену у незапаженом [[Све што је било лепо]] [[Слободан Шијан|Слободана Шијана]].


Радмила је још једном потврдила свој статус једног од најпрепознатљивијих лица са малог екрана прихвативши улогу у дечјој ТВ серији [[Бабино унуче (ТВ серија)|Бабино унуче]], која је почела са приказивањем на Бадње вече 1977. године. Кроз тринаест епизода које је режирао [[Тимоти Џон Бајфорд]] прати се дечаштво несигурног Јоце који са својом баком Томанијом одлази из малог шумадијског села да се настани у Београду.<ref name="automatski generisano2">{{cite web|url=http://www.imdb.com/title/tt0272957/?ref_=nm_flmg_act_44|title=Babino unuce |website=imdb |accessdate=16. 9. 2015.}}</ref> Као и претходно, у ''Позоришту у кући'', и овде се хумор базира на судару урбаног и руралног, једино што је у ''Бабином унучету'' тај судар мање безазлен, будући да је приказан из перспективе детета и кроз најчешће сурови ток одрастања. За разлику Београђана који су у ''Позоришту'' забавни и неспретни, овде су малограђани и неприродни.<ref name="automatski generisano2" /> Савићевићева је овом улогом готово постала ''бака нације'', пошто је серија била репризирана сваке године, на велико одушевљење млађе генерације.
Радмила је још једном потврдила свој статус једног од најпрепознатљивијих лица са малог екрана прихвативши улогу у дечјој ТВ серији [[Бабино унуче (ТВ серија)|Бабино унуче]], која је почела са приказивањем на Бадње вече 1977. године. Кроз тринаест епизода које је режирао [[Тимоти Џон Бајфорд]] прати се дечаштво несигурног Јоце који са својом баком Томанијом одлази из малог шумадијског села да се настани у Београду.<ref name="automatski generisano2">{{cite web|url=http://www.imdb.com/title/tt0272957/?ref_=nm_flmg_act_44|title=Babino unuce |website=imdb |accessdate=16. 9. 2015.}}</ref> Као и претходно, у ''Позоришту у кући'', и овде се хумор базира на судару урбаног и руралног, једино што је у ''Бабином унучету'' тај судар мање безазлен, будући да је приказан из перспективе детета и кроз најчешће сурови ток одрастања. За разлику Београђана који су у ''Позоришту'' забавни и неспретни, овде су малограђани и неприродни.<ref name="automatski generisano2" /> Савићевићева је овом улогом готово постала ''бака нације'', пошто је серија била репризирана сваке године, на велико одушевљење млађе генерације.


Исте године глумица прихвата минорну улогу у изузетно успешном [[Специјално васпитање|Специјалном васпитању]] – дебитантском филму [[Горан Марковић|Горана Марковића]] и [[Бранислав Лечић|Бранислава Лечића]]. Следеће улоге биле су јој у филму [[Двобој за јужну пругу]], [[Тигар (филм)|Тигар]], затим у женској ТВ серији [[Једини дан]], која није заживела. Радмила је за свој последњи пројекат седамдесетих одабрала кратки ТВ филм, [[Златан ланчић]], у коме је платно делила једино са [[Мерима Исаковић|Меримом Исаковић]].
Исте године глумица прихвата минорну улогу у изузетно успешном [[Специјално васпитање|Специјалном васпитању]] – дебитантском филму [[Горан Марковић|Горана Марковића]] и [[Бранислав Лечић|Бранислава Лечића]]. Следеће улоге биле су јој у филму [[Двобој за јужну пругу]], [[Тигар (филм)|Тигар]], затим у женској ТВ серији [[Једини дан]], која није заживела. Радмила је за свој последњи пројекат седамдесетих одабрала кратки ТВ филм, [[Златан ланчић]], у коме је платно делила једино са [[Мерима Исаковић|Меримом Исаковић]].[[Датотека:Filmski susreti u Nisu, 1984 - 4.jpg|250px|мини|Радмила Савићевић са [[Реља Башић|Рељом Башићем]] на [[Филмски сусрети у Нишу|Филмским сусретима у Нишу]], 1984. године]]

=== 1980 — 1989: „Врућ ветар“ ===
[[Датотека:Filmski susreti u Nisu, 1984 - 4.jpg|250px|мини|Радмила Савићевић са [[Реља Башић|Рељом Башићем]] на [[Филмски сусрети у Нишу|Филмским сусретима у Нишу]], 1984. године]]


=== „Бољи живот“ ===
=== „Бољи живот“ ===
Ред 78: Ред 73:
=== 1990— 1998: „Срећни људи“ ===
=== 1990— 1998: „Срећни људи“ ===
Радмила добија улогу једне старице зване [[Риска Голубовић|Ристана Риска Голубовић]]. Има мужа Аранђела Голубовића (тумачи [[Велимир Бата Живојиновић]]), сина Вукашина (тумачи [[Десимир Станојевић]]) од којег има двоје унучади - Небојшу (звани Неца) и Ђурђину (звана Ђина, тумачи [[Дубравка Мијатовић]]). Радила је цео век као чистачица и живела у беспарици. Како је њен муж саградио ортачку кућу са Михајлом Остојићем (тумачи [[Никола Симић]]), често се свађа са Остојићем из чега избијају бројне комичне ситуације. Брине се за све у кући и многи је не разумеју у њеним намерама. У народу су и дан данас популарни њени цитати као нпр. ''Риска од Ристане - вриска ће тек да настане.''
Радмила добија улогу једне старице зване [[Риска Голубовић|Ристана Риска Голубовић]]. Има мужа Аранђела Голубовића (тумачи [[Велимир Бата Живојиновић]]), сина Вукашина (тумачи [[Десимир Станојевић]]) од којег има двоје унучади - Небојшу (звани Неца) и Ђурђину (звана Ђина, тумачи [[Дубравка Мијатовић]]). Радила је цео век као чистачица и живела у беспарици. Како је њен муж саградио ортачку кућу са Михајлом Остојићем (тумачи [[Никола Симић]]), често се свађа са Остојићем из чега избијају бројне комичне ситуације. Брине се за све у кући и многи је не разумеју у њеним намерама. У народу су и дан данас популарни њени цитати као нпр. ''Риска од Ристане - вриска ће тек да настане.''

=== 1999— 2000: „Породично благо“ ===
=== Приватни живот ===
=== Приватни живот ===
Била је удата за глумца [[Божидар Савићевић|Божидара Савићевића]].
Била је удата за глумца [[Божидар Савићевић|Божидара Савићевића]].


=== Смрт ===
== Смрт ==
[[Датотека:Radmila Savićević 2013 Serbian stamp.jpg|мини|Радмила Савићевић на поштанској маркици 2013.]]
Преминула је 8. новембра 2001. године. Сахрањена је четири дана након тога у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у.
Преминула је [[8. новембар|8. новембра]] [[2001|2001.]] године у 75. години живота. Сахрањена је четири дана након тога у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у.


== Чувене реплике ==
== Чувене реплике ==
Ред 150: Ред 144:
|}
|}
[[Датотека:Радмила Савићевић (биста ипред КЦК).jpg|мини|[[Биста]] Радмили Савићевић испред зграде [[Културни центар Крушевац|Културног центра]] у [[Крушевац|Крушевцу]]]]
[[Датотека:Радмила Савићевић (биста ипред КЦК).jpg|мини|[[Биста]] Радмили Савићевић испред зграде [[Културни центар Крушевац|Културног центра]] у [[Крушевац|Крушевцу]]]]
{{Филмографија-домаћи|глумице=Радмиле Савићевић}}
{{Филмографија-домаћи}}
|- style="background:Lavender; text-align:center;"
|- style="background:Lavender; text-align:center;"
| colspan="4" | 1960.-те[[#1|&nbsp;&#9650;]]<div id="1960"></div>
| colspan="4" | 1960.-те[[#1|&nbsp;&#9650;]]<div id="1960"></div>
Ред 176: Ред 170:
| 1971. || [[С ванглом у свет]] ||
| 1971. || [[С ванглом у свет]] ||
|-
|-
| 1970-1971. || [[Леваци]] || Вука Радовић
| 1970−1971. || [[Леваци]] || Вука Радовић
|-
|-
| 1971. || [[Моја луда глава]] ||
| 1971. || [[Моја луда глава]] ||
Ред 198: Ред 192:
| 1974. || [[Драга тетка]] ||
| 1974. || [[Драга тетка]] ||
|-
|-
| 1973-1974. || [[Позориште у кући]] || Вука Петровић
| 1973−1974. || [[Позориште у кући (ТВ серија из 1972)|Позориште у кући]] || Вука Петровић
|-
|-
| 1975. || [[Позориште у кући]] || Вука Петровић
| 1975. || [[Позориште у кући (ТВ серија из 1972)|Позориште у кући]] || Вука Петровић
|-
|-
| 1975. || [[Ђавоље мердевине]] || Каја
| 1975. || [[Ђавоље мердевине]] || Каја
Ред 206: Ред 200:
| 1975. || [[Драги, буди ми непознат]] ||
| 1975. || [[Драги, буди ми непознат]] ||
|-
|-
| 1976. || [[Џангризало]] ||
| 1976. || [[Џангризало]] || „Дебела”
|-
|-
| 1976. || [[Бабино унуче (ТВ серија)|Бабино унуче]] || баба Томанија
| 1976. || [[Бабино унуче (ТВ серија)|Бабино унуче]] || баба Томанија
Ред 216: Ред 210:
| 1978. || [[Двобој за јужну пругу]] || Мишина мајка
| 1978. || [[Двобој за јужну пругу]] || Мишина мајка
|-
|-
| 1978. || [[Тигар (филм)|Тигар]] ||
| 1978. || [[Тигар (филм)|Тигар]] || Тамарина мајка
|-
|-
| 1978. || [[Једини дан]] (ТВ серија)||
| 1978. || [[Једини дан]] (ТВ серија)||
Ред 228: Ред 222:
| 1980. || [[Врућ ветар]] || Шурдина баба
| 1980. || [[Врућ ветар]] || Шурдина баба
|-
|-
| 1980. || [[Позориште у кући]] || Вука Петровић
| 1980. || [[Позориште у кући (ТВ серија из 1972)|Позориште у кући]] || Вука Петровић
|-
|-
| 1980. || [[Само за двоје]] || Милорадова бивша жена
| 1980. || [[Само за двоје]] || Милорадова бивша жена
Ред 252: Ред 246:
| 1984. || [[Војници (филм)|Војници]] || грађанка
| 1984. || [[Војници (филм)|Војници]] || грађанка
|-
|-
| 1984. || [[Позориште у кући]] || Вука Петровић
| 1984. || [[Позориште у кући (ТВ серија из 1972)|Позориште у кући]] || Вука Петровић
|-
|-
| 1986. || [[Неозбиљни Бранислав Нушић]] || [[Жанка Стокић]] „Живка Поповић“
| 1986. || [[Неозбиљни Бранислав Нушић]] || [[Жанка Стокић]] „Живка Поповић“
Ред 265: Ред 259:
|-
|-
| 1989. || [[Смехотворци]] (ТВ серија) ||
| 1989. || [[Смехотворци]] (ТВ серија) ||
|-
| 1989. || [[Чудо у Шаргану]] ||
|-
|-
| 1989. || [[Другарица министарка]] || тетка Савка
| 1989. || [[Другарица министарка]] || тетка Савка
Ред 274: Ред 266:
| 1991. || [[Видео јела, зелен бор]] || Милица
| 1991. || [[Видео јела, зелен бор]] || Милица
|-
|-
| 1990-1991. || [[Бољи живот]] || Живадинка Жарка Шијаковић
| 1990−1991. || [[Бољи живот]] || Живадинка „Жарка” Шијаковић
|-
|-
| 1992. || [[Žikina ženidba|Жикина женидба]] || Жена с кучетом
| 1992. || [[Žikina ženidba|Жикина женидба]] || Жена с кучетом
Ред 280: Ред 272:
| 1992. || [[Тесна кожа: Новогодишњи специјал]] || Кафе куварица Ленче
| 1992. || [[Тесна кожа: Новогодишњи специјал]] || Кафе куварица Ленче
|-
|-
| 1993. || [[Рај (ТВ филм)|Рај]] ||
| 1993. || [[Рај (ТВ филм)|Рај]] (ТВ) || Рођака Црњанског
|-
|-
| 1993. || [[Обрачун у Казино кабареу|Обрачун у Казино Кабареу]] || Хортензија
| 1993. || [[Обрачун у Казино кабареу|Обрачун у Казино Кабареу]] || Хортензија
Ред 292: Ред 284:
| 1995. || [[Симпатија и антипатија]] || Станија
| 1995. || [[Симпатија и антипатија]] || Станија
|-
|-
| 1995. || [[Знакови (ТВ филм)|Знакови]] || Драгојла
| 1995. || [[Знакови (ТВ филм)|Знакови]] (ТВ) || Драгојла
|-
|-
| 1995. || [[Театар у Срба]] || глумица
| 1995. || [[Театар у Срба]] || глумица
Ред 298: Ред 290:
| 1996. || [[Добро вече, децо]] || бака Рада
| 1996. || [[Добро вече, децо]] || бака Рада
|-
|-
| 1995-1996. || [[Срећни људи]] || Ристана Риска Голубовић
| 1995−1996. || [[Срећни људи]] || [[Риска Голубовић|Ристана „Риска” Голубовић]]
|-
|-
| 1998-2001. || [[Породично благо]] || Достана
| 1998−2001. || [[Породично благо]] || Достана
|- style="background:Lavender; text-align:center;"
|- style="background:Lavender; text-align:center;"
| colspan="4" | 2000.-те[[#1|&nbsp;&#9650;]]<div id="2000"></div>
| colspan="4" | 2000.-те[[#1|&nbsp;&#9650;]]<div id="2000"></div>
Ред 319: Ред 311:


== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist|2}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Radmila Savićević}}
{{портал|Биографија}}
* {{ИМДб име|id=767637|name=Радмила Савићевић}}
* {{ИМДб име|id=767637|name=Радмила Савићевић}}
* [http://www.blic.rs/kultura/vesti/i-ministarka-i-majka-vuka-zavirite-u-nepoznate-detalje-iz-zivota-radmile-savicevic/le01zgm И министарка и мајка Вука („Блиц“, 14. фебруар 2016)]
* [http://www.blic.rs/kultura/vesti/i-ministarka-i-majka-vuka-zavirite-u-nepoznate-detalje-iz-zivota-radmile-savicevic/le01zgm И министарка и мајка Вука („Блиц“, 14. фебруар 2016)]
Ред 329: Ред 319:
* {{cite web|url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0.487.html:759443-Bila-je-jaca-od-svake-svoje-uloge|title=Била је јача од сваке своје улоге!|last=Ћирић|first=Дејан|website=[[Вечерње новости]]|date=8. 11. 2018|accessdate=22. 8. 2019}}
* {{cite web|url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0.487.html:759443-Bila-je-jaca-od-svake-svoje-uloge|title=Била је јача од сваке своје улоге!|last=Ћирић|first=Дејан|website=[[Вечерње новости]]|date=8. 11. 2018|accessdate=22. 8. 2019}}


{{Велика Жанка}}
{{Награда Жанка Стокић}}
{{Глумачки пар године}}

{{нормативна контрола}}
{{DEFAULTSORT:Савићевић, Радмила}}
{{портал бар|Биографија|Уметност|Позориште|Филм|Жене|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}}
{{Subject bar|d=yes}}


{{СОРТИРАЊЕ:Савићевић, Радмила}}
[[Категорија:Рођени 1926.]]
[[Категорија:Рођени 1926.]]
[[Категорија:Умрли 2001.]]
[[Категорија:Умрли 2001.]]
[[Категорија:Крушевљани]]
[[Категорија:Глумци из Крушевца]]
[[Категорија:Српске глумице]]
[[Категорија:Српски глумци]]
[[Категорија:Југословенски глумци]]
[[Категорија:Југословенски глумци]]
[[Категорија:Глумци и глумице Народног позоришта у Нишу]]
[[Категорија:Глумци и глумице Народног позоришта у Нишу]]
[[Категорија:Глумци и глумице Београдског драмског позоришта]]
[[Категорија:Глумци и глумице Београдског драмског позоришта]]
[[Категорија:Глумци и глумице серије Вече са звездама]]
[[Категорија:Добитнице и добитници награде Она и он]]
[[Категорија:Добитнице Награде Жанка Стокић]]
[[Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]]
[[Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]]
[[Категорија:Глумци и глумице серије Вече са звездама]]

Тренутна верзија на датум 21. октобар 2024. у 00:31

Радмила Савићевић
Лични подаци
Надимакмајка Вука, Рада
Датум рођења(1926-02-08)8. фебруар 1926.
Место рођењаКрушевац, Краљевина СХС
Датум смрти8. новембар 2001.(2001-11-08) (75 год.)
Место смртиБеоград, Србија, СР Југославија
ЗанимањеПозоришна, филмска и телевизијска глумица
Породица
СупружникБожидар Савићевић
Рад
Активни период1946—2001.
Битна улогаПаја и Јаре — Виолета,

Камионџије — Виолета,

Срећни људиРистана Риска Голубовић,

Камионџије 2 — Виолета
Веза до IMDb-а

Радмила Савићевић (Крушевац, 8. фебруар 1926Београд, 8. новембар 2001) била је српска и југословенска позоришна, филмска и телевизијска глумица. Уживала је велику популарност и наклоност публике и сматрана је једним од симбола југословенског глумишта.

Каријеру је почела 1946, а први филм снимила 1961. године. Пажњу на себе је скренула 1968. у филму Вишња на Ташмајдану, где је играла разредног старешину. Популарност стиче као Виолета у Камионџијама, девојка заљубљена у Пају Чутуру (Павле Вуисић), и као бака Вука у Позоришту у кући. Године 1976. снима ТВ серију Бабино унуче, да би потом играла у серији Врућ ветар. Крајем осамдесетих тумачи лик секретарице Жарке у Бољем животу, а године 1993. њена каријера долази до врхунца улогом Риске Голубовић у Срећним људима. Њена последња улога била је Достана у Породичном благу.

Награду Добричин прстен никада није добила, будући да јој, како је сама говорила, филмски критичари никада нису били наклоњени. Награду Жанка Стокић добила је 2003. постхумно. Остала је упамћена по улогама бака и добронамерних, простодушних жена са села.[1] Федис је од 2021. године по њо њој назвао Награду за најбољу женску епизодну улогу.[2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Млади дани у Крушевцу

[уреди | уреди извор]

Радмила Савићевић је рођена 1926. у Крушевцу, као Радмила Миленковић. Мајка Цана је била самохрана кројачица, а осим Радмиле имала је и два сина.[3] По завршетку школе постала је члан Крушевачког позоришта са којим је гостовала по целој Југославији. Године 1947. придружила се Нишком народном позоришту где је играла у представи Кола мудрости – двоја лудости Александра Островског, да би се потом вратила у Крушевац.[4] Комитет је вратио у родни град уз образложење: Зашто би Рада забављала Нишлије, кад може и наше?[1] Године 1956. постаје стални члан позоришта у Нишу и ту игра у око четрдесет комада.[4] Савићевићева је касније признала да је у то време маштала да каријеру настави у Сарајеву, али када јој је Меша Селимовић, директор Сарајевског народног позоришта, понудио ангажман, она је одбила.[1] Најпознатија је била као глумица у Молијеровим комадима, као Ана у Васи Железновој Максима Горког и као Сарка у Нушићевој Ожалошћеној породици.[1] Педесетих година двадесетог века Радмила игра у позоришту и лагано кроји лик глумице која се најбоље сналази у комичним улогама. Негде у то време постаје првакиња Београдског драмског позоришта и управо у Београду, уз велику помоћ и наговор редитеља Александра Ђорђевића, упознаје предности филмске уметности.[4] Двадесет година по доласку у престоницу, Радмила је признала да је увек држала да је одлука о напуштању родног Крушевца и Ниша била смела. Како каже, тамо је оставила све што је годинама стварала – од дома до популарности, да би дошла у Београд, где је морала све испочетка. Храбру одлуку подстакла је јака жеља да се опроба у свим медијима, будући да су је мамили и телевизија и филм. Глумица још додаје да никада због тога није зажалила.[5]

1961— 1970: Прве улоге

[уреди | уреди извор]

Прву улогу на филму Радмила је добила као Лепосава у Мица и Микица, остварењу Владе Петровића и Јована Коњовића из 1961, поред Даре Чаленић, Ђузе Стоиљковића и Ружице Сокић.[6] Следеће године играла је у телевизијском филму Три приче о Џефу Питерсу редитеља Александра Ђорђевића. У насловној улози био је Миодраг Петровић Чкаља, док је Савићевића, у претежно мушком саставу, добила прилику да заигра главну женску улогу.[7] Филмски портал IMDb наводи да је Радмила остварила споредне улоге у филмовима Прозван је и V-3, Др и Саша.[7] Глумица је играла и разредног старешину у филму Вишња на Ташмајдану. Иако епизодна, улога у том југословенском биоскопском хиту донела је популарност на нивоу републике. До краја деценије, Савићевићева је гостовала у једној епизоди ТВ серије Сачулатац, опет поред Чкаље, и у серији Самци из 1969, која није заживела после емитовања прве сезоне.[7] Мало запаженија била је опет краткотрајна ТВ серија Леваци из 1970. године, где је Радмила играла Вуку Радовић у седам од укупно десет епизода колико је снимљено.[7]

1971— 1975: „Камионџије“

[уреди | уреди извор]

Године 1971. Радмила Савићевић добила је епизодну улогу у дуговечној ТВ серији Операција 30 слова, која се на РТС-у емитовала од октобра 1969. до маја 1974. године. Више од 100 епизода серије биле су информативног и образовног карактера, а водитељи и учесници били су познате личности, попут Секе Саблић, Душка Радовића, Арсена Дедића и других.[8] У исто време играла је Матилду у акционој комедији Моја луда глава, затим Ајку Гашић у популарној југословенској комедији Бубашинтер, у серији за децу – С ванглом у свет, као и у тинејџерској серији Дипломци - лик газдарице Савке. Следеће године се више окренула филму, па је прихватила улогу Терезе у драми Милојева смрт, као и улоге у слабо запаженим филмовима Време коња и Љубавни случај сестре једног министра, поред Ружице Сокић. Сокићева је исте године играла у филму Жута, који се касније постао круна њене каријере и донео је бројне награде, између којих и најпрестижнију Златну арену за глумицу године на Филмском фестивалу у Пули. Савићевићева се осврнула на невелик број награда и признања у њеној каријери рекавши да је критика никада није волела. Глумица је сматрала да је критичари држе за ново и анонимно лице. Критика није било у изобиљу, а опет било је и похвала и покуда. Савићевића је рекла да као што добре критике нису могле да је успавају, тако ни оне лоше нису могле да је обесхрабре, пошто је одувек чврсто била на ногама и стајала иза свих ликова које је тумачила.[5]

Године 1973. од јануара до марта, емитује се серија „Камионџије”, у којој Радмила има споредну улогу, уз Павла Вуисића и Миодрага Петровића Чкаљу. Савићевићева је тумачила лик Виолете, агресивне и необразоване, али надасве снажне и добродушне жене из народа, која је заљубљена у Пају Чутуру, те хоће да га узме за мужа. Серија је била толико популарна да је после неколико година доживела наставак. Сво троје глумаца дошли су тако до највише тачке у својим каријерама, уживајући статус водећих југословенских глумачких звезда. Многе Радмилине сцене постале су култне — сцена у којој наговара Јарета да јој помогне да се венча са Пајом, а он, не схвативши да она себе има у виду за младу, признаје да намерава да Пају ожени својом свастиком (Ово је коњ, а ово је она), затим место где јој певачица Лепа Лукић објашњава како се ваља шминкати, те на крају сцена у којој она долази у кућу Јарића, даје Јарету паре да Пају извади из затвора и тражи му да јој се закуне да неће рећи Паји ко му је помогао.

„Позориште у кући“

[уреди | уреди извор]

После свеопштег успеха ТВ серијала Камионџије, Радмила почиње да мисли да филм ипак није пут којим јој је суђено да пође и одлучује да остане на телевизији.[9] Исте године – 1973. – игра у две епизоде мини–серије Наше приредбе, али и у комедији Драга тетка Гордана Михића, поред Рахеле Ферари.

Радмила (доле, лево) са екипом серије Позориште у кући

Упоредо са Камионџијама, на РТВ Београд се емитовала и серија Позориште у кући – телевизијска драма о породици Петровић, коју чине Родољуб (Ђуза Стоиљковић), младић са села, и његова жена Олга (Станислава Пешић), девојка из Београда, затим њихов син Борко и Олгина мајка, Снежана Николајевић (Олга Ивановић), која би била пример београдске предратне даме високог порекла. Најчешће место на коме се рађао хумор ове социјалне драме седамдесетих био је управо однос зета из провинције и таште из Београда, нарочито када на зетову страну дође његова мајка, Вука Петровић (из измишљеног села Пржогрнаца), коју је тумачила управо Савићевићева, а који ће касније постати прототип за све њене веће улоге. Наиме, Вука Петровић је све што Снежана Николајевић није - неука, простодушна, неотесана, добростива и племенита, добра куварица, поборник сеоских вредности.[9]

Позориште у кући почело је са приказивањем пре Камионџија – чак 21. октобра 1972. године – али је потоња серија ипак наишла на масовнији одзив публике. Током година које ће доћи, Позориште добија превласт, првенствено због своје дуговечности – серија је снимана и емитована све до 1984. године, након 84 епизоде. Године 2007. снимљен је и наставак у коме је улога Рође припала Драгану Бјелогрлићу, улога таште Тањи Бошковић, а мајка-Вуке Милени Дравић (која је уједно била део и оригиналне поставе из седамдесетих, као госпођа Делач). Ипак, двехиљадитих Камионџије поново постају популарније, свакако због ануалног репризирања на РТС–у.

Међутим, када је у питању каријера саме Радмиле Савићевић, како и историчари, тако и сама глумица сматра да је важније било Позориште у кући, будући да је име Вукосаве „мајка–Вуке” Петровић постало генерацијски упамћено.[9] Савићевићева је касније говорила да јој људи прилазе на улици и кажу: „Јао, мајка–Вуко, како добро играте ту Живадинку у Бољем животу!” Радмила каже да је у сећању људи остала упамћена као мајка–Вука из простог разлога што свако има мајку, и што је свако у том лику тражио онај мирис детињства, ону топлину која му недостаје.[10]

1976— 1979: „Бабино унуче“

[уреди | уреди извор]

Године 1975. играла је у серији Ђавоље мердевине, поново са Павлом Вуисићем, и са Вером Чукић у главној улози, а затим и у филму Драги, буди ми непознат - са Светланом Бојковић и Жиком Миленковићем, Радмилиним вишедеценијским добрим пријатељем. Годину дана касније, на позив Здравка Шотре, придружила се споредном улогом екипи филма Џангризало коју су чинили Зоран Радмиловић и Весна Чипчић, а играла је и жену у незапаженом Све што је било лепо Слободана Шијана.

Радмила је још једном потврдила свој статус једног од најпрепознатљивијих лица са малог екрана прихвативши улогу у дечјој ТВ серији Бабино унуче, која је почела са приказивањем на Бадње вече 1977. године. Кроз тринаест епизода које је режирао Тимоти Џон Бајфорд прати се дечаштво несигурног Јоце који са својом баком Томанијом одлази из малог шумадијског села да се настани у Београду.[11] Као и претходно, у Позоришту у кући, и овде се хумор базира на судару урбаног и руралног, једино што је у Бабином унучету тај судар мање безазлен, будући да је приказан из перспективе детета и кроз најчешће сурови ток одрастања. За разлику Београђана који су у Позоришту забавни и неспретни, овде су малограђани и неприродни.[11] Савићевићева је овом улогом готово постала бака нације, пошто је серија била репризирана сваке године, на велико одушевљење млађе генерације.

Исте године глумица прихвата минорну улогу у изузетно успешном Специјалном васпитању – дебитантском филму Горана Марковића и Бранислава Лечића. Следеће улоге биле су јој у филму Двобој за јужну пругу, Тигар, затим у женској ТВ серији Једини дан, која није заживела. Радмила је за свој последњи пројекат седамдесетих одабрала кратки ТВ филм, Златан ланчић, у коме је платно делила једино са Меримом Исаковић.

Радмила Савићевић са Рељом Башићем на Филмским сусретима у Нишу, 1984. године

„Бољи живот“

[уреди | уреди извор]

1990— 1998: „Срећни људи“

[уреди | уреди извор]

Радмила добија улогу једне старице зване Ристана Риска Голубовић. Има мужа Аранђела Голубовића (тумачи Велимир Бата Живојиновић), сина Вукашина (тумачи Десимир Станојевић) од којег има двоје унучади - Небојшу (звани Неца) и Ђурђину (звана Ђина, тумачи Дубравка Мијатовић). Радила је цео век као чистачица и живела у беспарици. Како је њен муж саградио ортачку кућу са Михајлом Остојићем (тумачи Никола Симић), често се свађа са Остојићем из чега избијају бројне комичне ситуације. Брине се за све у кући и многи је не разумеју у њеним намерама. У народу су и дан данас популарни њени цитати као нпр. Риска од Ристане - вриска ће тек да настане.

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Била је удата за глумца Божидара Савићевића.

Радмила Савићевић на поштанској маркици 2013.

Преминула је 8. новембра 2001. године у 75. години живота. Сахрањена је четири дана након тога у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Чувене реплике

[уреди | уреди извор]
  • Лепо вам је овде, мало је сниско, плафон виси, иначе, овако, утуткано је.
  • Здраво, човечуљак!
  • Је л пита за мене? Добро, не мораш да лажеш. Знам да га не занимам. (Камионџије)
  • Има само један услов: да не кажеш Паји Чутури ко га је спасио из затвора, моје име да не спомињеш. (Камионџије)
  • Ја сам самостални саветник, и радим главом (Зоран Цвијановић) – А ја сам самостална курирка, и радим ногама! (Полтрон)
  • Кварите ову нашу социјалистичку омладину – вас би требало пријавити милицији за ширење блуда, да вам заврну муда! Рики, опсуј им матер! (Жикина женидба)
  • И спремачица, и чистачица, и домаћица, и клозетарка! Коју ли ће још функцију да ми доделе? (Срећни људи)
  • Какву кафу пијете? Никакву! (Драган Николић) Једну никакву и киселу воду! (Бољи живот)

Филм и телевизија

[уреди | уреди извор]
1960 ▼ 1970 ▼ 1980 ▼ 1990 ▼ 2000 ▼ Укупно
Дугометражни филм 4 7 7 2 1 21
ТВ филм 2 7 5 7 1 22
ТВ серија 2 9 7 4 1 23
ТВ мини серија 0 0 2 1 0 3
Укупно 8 23 21 14 3 69
Биста Радмили Савићевић испред зграде Културног центра у Крушевцу
Год. Назив Улога
1960.-те ▲
1961. Мица и Микица Лепосава
1962. Три приче о Џефу Питерсу
1962. Саша
1962. Прозван је и V-3 ботаничарка
1962. Др Сојка
1968. Вишња на Ташмајдану разредни старешина
1968. Сачулатац
1969. Самци 2 (ТВ серија)
1970.-те ▲
1971. Операција 30 слова
1971. С ванглом у свет
1970−1971. Леваци Вука Радовић
1971. Моја луда глава
1971. Бубашинтер Рајка Гашић
1971. Дипломци газдарица Савка
1972. Време коња
1973. Милојева смрт Тереза
1973. Љубавни случај сестре једног министра
1973. Камионџије Виолета
1973. Наше приредбе (ТВ серија)
1973. Паја и Јаре Виолета
1974. Драга тетка
1973−1974. Позориште у кући Вука Петровић
1975. Позориште у кући Вука Петровић
1975. Ђавоље мердевине Каја
1975. Драги, буди ми непознат
1976. Џангризало „Дебела”
1976. Бабино унуче баба Томанија
1976. Све што је било лепо Жена
1977. Специјално васпитање комшиница
1978. Двобој за јужну пругу Мишина мајка
1978. Тигар Тамарина мајка
1978. Једини дан (ТВ серија)
1979. Златан ланчић
1980.-те ▲
1980. Авантуре Боривоја Шурдиловића Шурдина баба
1980. Врућ ветар Шурдина баба
1980. Позориште у кући Вука Петровић
1980. Само за двоје Милорадова бивша жена
1981. Свињски отац Дара Васиљевић
1981. Војници грађанка
1982. Докторка на селу баба Симка
1983. Приче из Непричаве
1984. Седефна ружа
1984. Др Мара Цвијовић
1984. Давитељ против давитеља Мица Мојсиловић
1984. Пази шта радиш Љубина мајка
1984. Камионџије поново возе Виолета
1984. Војници грађанка
1984. Позориште у кући Вука Петровић
1986. Неозбиљни Бранислав Нушић Жанка Стокић „Живка Поповић“
1988. Бољи живот Живадинка Жарка Шијаковић
1989. Време чуда старица
1989. Бољи живот Живадинка Жарка Шијаковић
1989. Полтрон Курирка
1989. Смехотворци (ТВ серија)
1989. Другарица министарка тетка Савка
1990.-те ▲
1991. Видео јела, зелен бор Милица
1990−1991. Бољи живот Живадинка „Жарка” Шијаковић
1992. Жикина женидба Жена с кучетом
1992. Тесна кожа: Новогодишњи специјал Кафе куварица Ленче
1993. Рај (ТВ) Рођака Црњанског
1993. Обрачун у Казино Кабареу Хортензија
1993. Лакши случај смрти баба
1993. Снежна краљица Куварица
1993-1994. Срећни људи Ристана Риска Голубовић
1995. Симпатија и антипатија Станија
1995. Знакови (ТВ) Драгојла
1995. Театар у Срба глумица
1996. Добро вече, децо бака Рада
1995−1996. Срећни људи Ристана „Риска” Голубовић
1998−2001. Породично благо Достана
2000.-те ▲
2000. Сенке успомена комшиница
2001. А сад адио Достана

Позориште

[уреди | уреди извор]
  • Госпођа Министарка (500 извођења)
  • Зона Замфирова (139 извођења)
  • Ивкова слава
  • Сабирни центар (више од 200 извођења)
  • Полтрон (20 година извођења)
  • Инспекторове сплетке
  • Проневера

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]