Рајко Боснић — разлика између измена
Нова страница: {{Херој М |дидаскалија=РАЈКО БОСНИЋ | слика = | опис_слике= | датум_рођења = {{Датум рођења|1919|8|19}}… |
м DEFAULTSORT → СОРТИРАЊЕ |
||
| (Није приказано 26 међуизмена 11 корисника) | |||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Херој М |
{{Херој М |
||
|дидаскалија=РАЈКО БОСНИЋ |
| дидаскалија=РАЈКО БОСНИЋ |
||
| слика = |
| слика = Датотека:Rajko Bosnić.jpg |
||
| опис_слике= |
| опис_слике = Рајко Боснић |
||
| датум_рођења = {{Датум рођења|1919|8|19}} |
| датум_рођења = {{Датум рођења|1919|8|19}} |
||
| место_рођења =[[Врточе (Дрвар)|Врточе]], код [[Дрвар]]а |
| место_рођења =[[Врточе (Дрвар)|Врточе]], код [[Дрвар]]а |
||
| држава_рођења = |
| држава_рођења =[[Краљевство СХС]] |
||
| датум_смрти = {{Датум смрти|1942|3|31|1919|8|19}} |
| датум_смрти = {{Датум смрти|1942|3|31|1919|8|19}} |
||
| место_смрти = [[Јошавка |
| место_смрти = [[Јошавка Горња]], код [[Челинац|Челинца]] |
||
| држава_смрти = |
| држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |
||
|професија= |
| професија= |
||
|КПЈ=[[1941]]. |
| КПЈ=[[1941]]. |
||
|рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |
| рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |
||
|служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОП и ДВ Југославије]] |
| служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОП и ДВ Југославије]] |
||
|народни херој=[[24. јул]]а [[1953]]. |
|народни херој=[[24. јул]]а [[1953]]. |
||
}} |
}} |
||
'''Рајко Боснић''' ([[Врточе (Дрвар)|Врточе]], код [[Дрвар]]а, [[19. август]] [[1919]] — [[Јошавка |
'''Рајко Боснић''' ([[Врточе (Дрвар)|Врточе]], код [[Дрвар]]а, [[19. август]] [[1919]] — [[Јошавка Горња]], код [[Челинац|Челинца]], [[31. март]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. |
||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Рођен је [[19. август]]а [[1919]]. године у селу [[Врточе (Дрвар)|Врточе]], код [[Дрвар]]a. Потицао је из многочлане породице, његов отац Јово имао је деветоро синова и две кћери. Основну школу је завршио у Дрвару, а као одличан ђак, добио је стипендију од општине Дрвар и завршио Нижу пољопривредну школу у [[Бања Лука|Бања Луци]], [[1935]]. године. Потом је завршио и Средњу пољопривредну школу у [[Неготин]]у, [[1939]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=103}} |
|||
[[Датотека:Rodna kuća Rajka Bosnića u Drvaru.jpg|лево|мини|Родна кућа Рајка Боснића]] |
|||
Још као учесник средње школе, најпре у Бања Луци, а потом и у Неготину, повезао се са омладинским револуционарним покретом. Као веома активан омладинац, почетком 1939. године је био примљен у чланство [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). По повратку у родни крај, [[1940]]. године, активно се укључио у рад скојевских организација, а сам је руководио скојевским активима у селима — [[Подови (Дрвар)|Подови]], Врточе и [[Шиповљани]]. Из Бања Луке је доносио разне брошуре, летке и другу литературу.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=103}} |
|||
[[Априлски рат]] [[1941]]. године, затекао га је на одслужењу војног рока. Након капитулације [[Југословенска војска|Југословенске војске]], избегао је заробљавање и вратио се у родни крај. Одмах се повезао са партијском организацијом и убрзо потом био примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). У току припрема оружаног устанка, био је постављен за секретара Среског комитета КПЈ за подручје Дрвара и [[Босанско Грахово|Босанског Грахова]]. Тада је обилазио активе СКОЈ-а у готово свим селима дрварске општине.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=103}} |
|||
| ⚫ | Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[24. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p= |
||
Као истакнути омладински руководилац, [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.|јуна 1941. године]], постављен је за војног повереника у селу Подови. Радио је на припремама за подизање устанака и непосредно учествовао у формирању Црљивичко-заглавичког партизанског одреда. У почетку устанка, [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#27. јул|27. јула 1941.]] године, у борби за [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођење Дрвара]], а нешто касније у августу и у борбама око [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], истакао се као борац и руководилац — јуришао је на челу својих бораца.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=103}} |
|||
Руководство устанка га је убрзо упутило на терен [[Прекаја|Прекраје]] и [[Гламоч]]а, са задатком да помогне тамошњим кадровима у организовању устанка. Тамошњи Прекајски партизански одред је с пушкомитраљезом у рукама, предводио у борбама са усташко-домобранским снагама код [[Бравско|Бравске]], [[Срнетица (Источни Дрвар)|Срнетице]] и [[Млиниште|Млиништа]]. Упоредо са учешћем у борбама, радио је на организационом учвршћивању одреда и омасовљавању партијских ћелија КПЈ и актива СКОЈ-а на ослобођеној територији.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=104}} |
|||
У јесен 1941. године, после продора Италијана на слободну територију Дрвара, као секретар [[Окружни комитет СКОЈ-а за Дрвар|Окружног комитета СКОЈ-а за Дрвар]] радио је на консолидацији војно-политичких прилика у новонасталој ситуацији. Организовао је политички рад на терену и активно вршио пропаганду против сарадње са италијанским окупатором, која је доводила до разбијања устаничких редова. Тада је радио на формирању Друге чете Дрварског партизанског батаљона и Прекајске чете Партизанског батаљона „Будућност” — које су у то време биле једне од најјачих партизанских јединица у дрварском крају.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=104}} |
|||
Јануара [[1942]]. године на партијској конференцији у [[Крњеуша|Крњеуши]], код Босанског Петровца, одато му је признање за успешан рад с омладином. Крајем јануара 1942. године, Обласно партијско руководство упутило га је као искусног омладинског и партијског руководиоца, на рад на подручје Четвртог крајишког партизанског одреда, где се већ у то време осећао јак утицај непријатеља усресређен на јачање и помагање [[Југословенска војска у отаџбини|четничког покрета]]. Одмах по доласку, Рајко је постао свестан ситуације на терену и одмах је почео са политичким радом. Одржавао је састанке, убеђивао масе и тумачио им линију КПЈ. На Обласној партијској конференцији, одржаној у фебруару 1942. године у [[Скендер Вакуф]]у, као члан Обласног комитета СКОЈ-а поднео је Реферат „О раду с омладином”. Након Конференције, био је постављен за секретара Окружног комитета КПЈ и наставио рад на спровођењу закључака Конференције.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=104}} |
|||
[[Датотека:Grob Rajka Bosnića u Drvaru.jpg|мини|Гроб народног хероја Рајка Боснића у Дрвару]] |
|||
Крајем марта, Рајко се налазио у селу [[Јошавка Горња]], код [[Челинац|Челинца]], где се налазио Штаб [[Четврти крајишки партизански одред|Четвртог крајишког партизанског одреда]]. Један од чланова Штаба овог одреда — [[Раде Радић]], припремио је и са шездесетак својих истомишљеника, у ноћи између [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.#31. март|31. марта и 1. априла]] извео четнички пуч. Он је за пуч искористио погодан тренутак, јер су [[30. март]]а командант и [[политички комесар]] Одреда — [[Данко Митров]] и Војо Ступар, са главнином Одреда отишли у правцу [[Теслић]]а. Заједно са још 25 партизана, Рајко је био убијен од бивших сабораца. У току исте ноћи четници су заробили тешко рањеног [[Младен Стојановић|Младена Стојановића]], који се налазио на лечењу у [[Јошавка Доња|Доњој Јошавци]], а у току идуће ноћи су га убили.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=104}}{{sfn|Башић|1969|}} |
|||
Рајко Боснић је још за живота био стекао велики углед међу народом, а посебно омладином [[Босанска Крајина|Босанске крајине]]. Када је у јесен 1942. године, на ослобођеној територији у околини [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључа]], формирана прва [[Омладинске радне бригаде|омладинска радна бригада]] она је понела његово име. Такође, Рајково име је у току Нарондоослободилачког рата носио и Дрварски батаљон [[Пети крајишки партизански одред|Петог крајишког одреда]].{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=104}} |
|||
Данас име Рајка Боснића носи [[Пољопривредна школа са домом ученика „Рајко Боснић” Неготин|Пољопривредна школа са домом ученика]] у Неготину, чији је некада био ђак.<ref>[http://www.bukovo.edu.rs/index.html Пољопривредна школа са домом ученика „Рајко Боснић” Неготин]</ref> Такође његово име носи и неколико улица у Неготину, Бања Луци и [[Крајишник (Сечањ)|Крајишнику]]. |
|||
[[Датотека:Ucenici Poljoprivredne skole "Rajko Bosnić" iz Negotina na grobu Rajka Bosnica 1961.jpg|мини|Ученици неготинске Пољопривредне школе која носи име Рајка Боснића посетили су 1961. гроб овог народног хероја]] |
|||
| ⚫ | Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[24. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=104}}{{sfn|Војна енциклопедија (том шести)|1973|}} |
||
Читава породица Рајка Боснића учествовала је у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачком покрету]] (НОП), а шесторо чланова су били партизански борци. Један од његове браће био је Љубо Боснић (1924—1944), члан [[Окружни комитет СКОЈ-а за Дрвар|Окружног комитета СКОЈ-а за Дрвар]], који је страдао током немачког [[Десант на Дрвар|десанта на Дрвар]], маја [[1944]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=103}} |
|||
== Референце == |
== Референце == |
||
| Ред 25: | Ред 47: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
{{ |
{{Портал бар|НОБ}} |
||
* {{ |
* {{Cite book | ref= harv|last=Башић|first=Раде|last2=|first2=| authorlink1 = Раде Башић | authorlink2 = |year=1969|title=Доктор Младен|publisher=„Народна армија” | location = Београд |id=}} |
||
* {{ |
* {{Cite book | ref={{harvid|Војна енциклопедија (том шести)|1973}} |title=[[Војна енциклопедија]] том -{VI}-|year=1973 |publisher= |location=Београд |id=}} |
||
* {{Cite book | ref={{harvid|Народни хероји Југославије (том први)|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том -{I}- |year=1982 |publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} |
|||
{{Народни хероји-Дрвар}} |
{{Народни хероји-Дрвар}} |
||
{{нормативна контрола}} |
|||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
[[Категорија:Рођени 1919.]] |
[[Категорија:Рођени 1919.]] |
||
[[Категорија:Умрли 1942.]] |
[[Категорија:Умрли 1942.]] |
||
Тренутна верзија на датум 21. октобар 2024. у 06:09
| рајко боснић | |
|---|---|
 Рајко Боснић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 19. август 1919. |
| Место рођења | Врточе, код Дрвара, Краљевство СХС |
| Датум смрти | 31. март 1942. (22 год.) |
| Место смрти | Јошавка Горња, код Челинца, НД Хрватска |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1941. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Служба | НОП и ДВ Југославије |
| Херој | |
| Народни херој од | 24. јула 1953. |
Рајко Боснић (Врточе, код Дрвара, 19. август 1919 — Јошавка Горња, код Челинца, 31. март 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 19. августа 1919. године у селу Врточе, код Дрварa. Потицао је из многочлане породице, његов отац Јово имао је деветоро синова и две кћери. Основну школу је завршио у Дрвару, а као одличан ђак, добио је стипендију од општине Дрвар и завршио Нижу пољопривредну школу у Бања Луци, 1935. године. Потом је завршио и Средњу пољопривредну школу у Неготину, 1939. године.[1]
Још као учесник средње школе, најпре у Бања Луци, а потом и у Неготину, повезао се са омладинским револуционарним покретом. Као веома активан омладинац, почетком 1939. године је био примљен у чланство Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). По повратку у родни крај, 1940. године, активно се укључио у рад скојевских организација, а сам је руководио скојевским активима у селима — Подови, Врточе и Шиповљани. Из Бања Луке је доносио разне брошуре, летке и другу литературу.[1]
Априлски рат 1941. године, затекао га је на одслужењу војног рока. Након капитулације Југословенске војске, избегао је заробљавање и вратио се у родни крај. Одмах се повезао са партијском организацијом и убрзо потом био примљен у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). У току припрема оружаног устанка, био је постављен за секретара Среског комитета КПЈ за подручје Дрвара и Босанског Грахова. Тада је обилазио активе СКОЈ-а у готово свим селима дрварске општине.[1]
Као истакнути омладински руководилац, јуна 1941. године, постављен је за војног повереника у селу Подови. Радио је на припремама за подизање устанака и непосредно учествовао у формирању Црљивичко-заглавичког партизанског одреда. У почетку устанка, 27. јула 1941. године, у борби за ослобођење Дрвара, а нешто касније у августу и у борбама око Босанског Петровца, истакао се као борац и руководилац — јуришао је на челу својих бораца.[1]
Руководство устанка га је убрзо упутило на терен Прекраје и Гламоча, са задатком да помогне тамошњим кадровима у организовању устанка. Тамошњи Прекајски партизански одред је с пушкомитраљезом у рукама, предводио у борбама са усташко-домобранским снагама код Бравске, Срнетице и Млиништа. Упоредо са учешћем у борбама, радио је на организационом учвршћивању одреда и омасовљавању партијских ћелија КПЈ и актива СКОЈ-а на ослобођеној територији.[2]
У јесен 1941. године, после продора Италијана на слободну територију Дрвара, као секретар Окружног комитета СКОЈ-а за Дрвар радио је на консолидацији војно-политичких прилика у новонасталој ситуацији. Организовао је политички рад на терену и активно вршио пропаганду против сарадње са италијанским окупатором, која је доводила до разбијања устаничких редова. Тада је радио на формирању Друге чете Дрварског партизанског батаљона и Прекајске чете Партизанског батаљона „Будућност” — које су у то време биле једне од најјачих партизанских јединица у дрварском крају.[2]
Јануара 1942. године на партијској конференцији у Крњеуши, код Босанског Петровца, одато му је признање за успешан рад с омладином. Крајем јануара 1942. године, Обласно партијско руководство упутило га је као искусног омладинског и партијског руководиоца, на рад на подручје Четвртог крајишког партизанског одреда, где се већ у то време осећао јак утицај непријатеља усресређен на јачање и помагање четничког покрета. Одмах по доласку, Рајко је постао свестан ситуације на терену и одмах је почео са политичким радом. Одржавао је састанке, убеђивао масе и тумачио им линију КПЈ. На Обласној партијској конференцији, одржаној у фебруару 1942. године у Скендер Вакуфу, као члан Обласног комитета СКОЈ-а поднео је Реферат „О раду с омладином”. Након Конференције, био је постављен за секретара Окружног комитета КПЈ и наставио рад на спровођењу закључака Конференције.[2]
Крајем марта, Рајко се налазио у селу Јошавка Горња, код Челинца, где се налазио Штаб Четвртог крајишког партизанског одреда. Један од чланова Штаба овог одреда — Раде Радић, припремио је и са шездесетак својих истомишљеника, у ноћи између 31. марта и 1. априла извео четнички пуч. Он је за пуч искористио погодан тренутак, јер су 30. марта командант и политички комесар Одреда — Данко Митров и Војо Ступар, са главнином Одреда отишли у правцу Теслића. Заједно са још 25 партизана, Рајко је био убијен од бивших сабораца. У току исте ноћи четници су заробили тешко рањеног Младена Стојановића, који се налазио на лечењу у Доњој Јошавци, а у току идуће ноћи су га убили.[2][3]
Рајко Боснић је још за живота био стекао велики углед међу народом, а посебно омладином Босанске крајине. Када је у јесен 1942. године, на ослобођеној територији у околини Кључа, формирана прва омладинска радна бригада она је понела његово име. Такође, Рајково име је у току Нарондоослободилачког рата носио и Дрварски батаљон Петог крајишког одреда.[2]
Данас име Рајка Боснића носи Пољопривредна школа са домом ученика у Неготину, чији је некада био ђак.[4] Такође његово име носи и неколико улица у Неготину, Бања Луци и Крајишнику.
Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 24. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја.[2][5]
Читава породица Рајка Боснића учествовала је у Народноослободилачком покрету (НОП), а шесторо чланова су били партизански борци. Један од његове браће био је Љубо Боснић (1924—1944), члан Окружног комитета СКОЈ-а за Дрвар, који је страдао током немачког десанта на Дрвар, маја 1944. године.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]
- Башић, Раде (1969). Доктор Младен. Београд: „Народна армија”.
- Војна енциклопедија том VI. Београд. 1973.
- Народни хероји Југославије том I. Београд: Народна књига. 1982.
Народни хероји из Дрвара и околине | ||
|---|---|---|
Народни хероји Југославије рођени у Дрвару, као и они који су политички или војно деловали на овом подручју: | ||
 | ||
