Пређи на садржај

Хајнрих Шлиман — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија измена
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 93.87.228.240 (разговор) на последњу измену корисника Vcesnak
м DEFAULTSORT → СОРТИРАЊЕ
 
(Није приказана једна међуизмена 15 корисника)
Ред 1: Ред 1:
{{Биографија
{{Инфокутија Биографија
| име = Хајнрих
| име = Хајнрих Шлиман
| презиме = Шлиман
| слика = Heinrich Schliemann.jpg
⚫
| ширина_слике = 250п
| слика = Heinrich Schliemann.jpg
⚫
| опис_слике = Хајнрих Шлиман
⚫
| ширина_слике = 250п
⚫
| пуно_име =
⚫
| опис_слике = Хајнрих Шлиман
| датум_рођења = {{датум рођења|1822|1|6}}
⚫
| пуно_име =
⚫
| место_рођења = [[Нојбуков]]
| дан_рођења = 6.
⚫
| држава_рођења = [[Њемачка|Немачка]]
| месец_рођења = јануар
| датум_смрти = {{датум смрти|1890|12|26|1822|1|6}}
| година_рођења = 1822.
| место_смрти = [[Напуљ]]
⚫
| место_рођења = [[Нојбуков]]
⚫
| држава_смрти = [[Италија]]
⚫
| држава_рођења =
| дан_смрти = 26.
| отац =
| мајка = Лујза Тереза Софи Шлиман
| месец_смрти = децембар
| супружник = Софија Шлиман
| година_смрти = 1890.
| место_смрти = [[Напуљ]]
| деца =
⚫
| држава_смрти = [[Италија]]
}}
}}
'''Хајнрих Шлиман''' ({{јез-нем|Heinrich Schliemann}}; [[Нојбуков]], [[6. јануар]] [[1822]] — [[Напуљ]], [[26. децембар]] [[1890]]) је [[немачка|немачки]] [[археологија|археолог]] који је своје целокупно богатство стечено у младости трговином потрошио на археолошка истраживања. Открио је [[1868]]. [[Троја|Троју]], користећи се подацима из [[Хомер]]ових спевова „[[Илијада]]“ и „[[Одисеја]]“, а ископавао је у [[Микена|Микени]], [[Орхомен]]у и [[Итака|Итаци]].
'''Хајнрих Шлиман''' ({{јез-нем|Heinrich Schliemann}}; [[Нојбуков]], [[6. јануар]] [[1822]] — [[Напуљ]], [[26. децембар]] [[1890]]) је био [[њемачка|немачки]] [[археологија|археолог]] који је своје целокупно богатство стечено у младости трговином потрошио на археолошка истраживања.<ref>{{Cite web|url=https://www.age-of-the-sage.org/archaeology/heinrich_schliemann.html|title=Heinrich Schliemann Archaeology - Troy - Mask of Agamemnon|website=www.age-of-the-sage.org|access-date=2021-02-02}}</ref> Открио је [[1868]]. [[Троја|Троју]], користећи се подацима из [[Хомер]]ових спевова „[[Илијада]]“ и „[[Одисеја]]“, а ископавао је у [[Микена|Микени]], [[Орхомен]]у и [[Итака|Итаци]].<ref name="Stefan Lovgren">{{cite web|url=http://news.nationalgeographic.com/news/2004/05/0514_040514_troy.html|title=National Geographic News| last = Lovgren | first = Stefan |publisher=National Geographic Society|access-date=2012-12-18}}</ref>


== Биографија ==
== Биографија ==
После дванаест дана путовања бродом који је потонуо, а пловио је у [[Јужна Америка|Јужну Америку]], чамцем се са преживелим путницима искрцао у [[Холандија|Холандију]]. Са 25 година постао је успешан самосталан трговац, научивши 11 језика – последњи међу њима били су стари и модерни грчки. Археологији се потпуно посветио у својој 36 години. После брака са Рускињом која није желела да напусти своју домовину, оженио се веома младом Гркињом, по принципу куповине. Почео је да живи у [[Атина|Атини]]. Свој дом је назвао Белерофонт, своју децу Андромаха и Агамемнон, а слуге Теламон и Пелоп.
После дванаест дана путовања бродом који је потонуо, а пловио је у [[Јужна Америка|Јужну Америку]], чамцем се са преживелим путницима искрцао у [[Холандија|Холандију]]. Са 25 година постао је успешан самосталан трговац, научивши 11 језика – последњи међу њима били су стари и модерни грчки. Археологији се потпуно посветио у својој 36 години. После брака са Рускињом која није желела да напусти своју домовину, оженио се веома младом Гркињом, по принципу куповине. Почео је да живи у [[Атина|Атини]]. Свој дом је назвао Белерофонт, своју децу Андромаха и Агамемнон, а слуге Теламон и Пелоп.


[[Слика:MaskeAgamemnon.JPG|мини|десно|Маска Агамемнона, открио је Шлиман]]
[[Датотека:MaskeAgamemnon.JPG|мини|десно|Маска Агамемнона, открио је Шлиман]]
[[1870]]. године отишао је у Троаду убеђен да ће под брегом Хисарлих наћи „Пријамову Троју“. После годину дана, са 80 радника и са огромним ентузијазмом започео је ископавања на том локалитету. Труд се исплатио. Откривен је велики бакрени суд у коме се налазило око 9.000 златних и сребрних предмета. У [[Европа|Европу]] је послао поруку да је пронађено „Пријамово благо“. Касније, заједно са њим ископавања су наставили археолози и учењаци Дерпфелд, Вирхов и Бирнуф.
[[1870]]. године отишао је у Троаду убеђен да ће под брегом Хисарлих наћи „Пријамову Троју“. После годину дана, са 80 радника и са огромним ентузијазмом започео је ископавања на том локалитету. Труд се исплатио. Откривен је велики бакарни суд у коме се налазило око 9000 златних и сребрних предмета. У [[Европа|Европу]] је послао поруку да је пронађено „Пријамово благо“.<ref>{{Cite web|url=https://www.dw.com/en/heinrich-schliemann-the-man-who-discovered-troy/a-18946144|title=Heinrich Schliemann, the man who discovered Troy {{!}} DW {{!}} 26.12.2020|last=Welle (www.dw.com)|first=Deutsche|website=DW.COM|language=en-GB|access-date=2021-02-02}}</ref> Касније, заједно са њим ископавања су наставили археолози и учењаци Дерпфелд, Вирхов и Бирнуф.<ref>{{Cite web|url=https://biography.yourdictionary.com/heinrich-schliemann|title=Heinrich Schliemann|website=biography.yourdictionary.com|access-date=2021-02-02}}</ref>


Сумња о постојању Троје на малоазијском тлу била је отклоњена. Постојало је само питање која од девет ископаних је „Хомерова“? [[1876]]. године, Шлиман је решио да докаже да је и [[Агамемнон]] био историјска личност. Траг за потврдом његовог постојања одвео га је на источни [[Пелопонез]] – у [[Микена| Микену]], вођен Паусанијиним делом „Класични опис Грчке“. У Микени је убрзо наишао на 34 усправна окна (дубоке гробнице) ископана на стеновитом тлу.
Сумња о постојању Троје на малоазијском тлу била је отклоњена. Постојало је само питање која од девет ископаних је „Хомерова“? [[1876]]. године, Шлиман је решио да докаже да је и [[Агамемнон]] био историјска личност. Траг за потврдом његовог постојања одвео га је на источни [[Пелопонез]] – у [[Микена|Микену]], вођен Паусанијиним делом „Класични опис Грчке“. У Микени је убрзо наишао на 34 усправна окна (дубоке гробнице) ископана на стеновитом тлу.<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Heinrich-Schliemann|title=Heinrich Schliemann {{!}} Biography, Excavations, & Facts|website=Encyclopedia Britannica|language=en|access-date=2021-02-02}}</ref>


У међувремену, из [[Турска|Турске]] је прокријумчарио „Пријамово благо“ у [[Берлин]], сместивши га у Државни музеј. Наставивши са ископавањима у Микени пронашао је (већином у наведеним усправним окнима), поред осталог, бројне скелете, грнчарију, накит и златне маске. Тадашњем грчком краљу јавио је да су откривене гробнице Атреја и Агамемнона. Касније, у Тиринту је откопао велику палату и огромне, „киклопске“ камене зидове.
У међувремену, из [[Турска|Турске]] је прокријумчарио „Пријамово благо“ у [[Берлин]], сместивши га у Државни музеј. Наставивши са ископавањима у Микени пронашао је (већином у наведеним усправним окнима), поред осталог, бројне скелете, грнчарију, накит и златне маске. Тадашњем грчком краљу јавио је да су откривене гробнице Атреја и Агамемнона. Касније, у Тиринту је откопао велику палату и огромне, „киклопске“ камене зидове.


Његов велики ентузијазам да би што пре дошао до циља проузроковао је да уништи и помеша ископане предмете. Свакако, после каснијих анализа, погрешно је мислити да је благо у [[Троја|Троји]] „Пријамово“ а златна маска у Микени Агамемнонова.
Његов велики ентузијазам да би што пре дошао до циља проузроковао је да уништи и помеша ископане предмете. Свакако, после каснијих анализа, погрешно је мислити да је благо у [[Троја|Троји]] „Пријамово“ а златна маска у Микени Агамемнонова.<ref>{{Cite web|url=https://www.brown.edu/Departments/Joukowsky_Institute/courses/greekpast/4720.html|title=Heinrich Schliemann|website=www.brown.edu|access-date=2021-02-02}}</ref>


Међутим, његов учинак за [[археологија|археологију]] онога времена био је веома велики.
Међутим, његов учинак за [[археологија|археологију]] онога времена био је веома велики.
Ред 37: Ред 36:
Хајнрих Шлиман умро је [[1890]]. године.
Хајнрих Шлиман умро је [[1890]]. године.


== Референце ==
{{reflist|30em}}
== Литература ==
== Литература ==
* „''Живот Грчке''“, Вил Дјурант
* „''Живот Грчке''“, Вил Дјурант



== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
⚫
{{портал|Биографија|Античка Грчка|Археологија}}
{{Commonscat|Heinrich Schliemann}}
⚫
*[http://www.mnsu.edu/emuseum/information/biography/pqrst/schliemann_heinrich.html Шлиманова биографија] (на енглеском)


⚫
* [https://web.archive.org/web/20060831053131/http://www.mnsu.edu/emuseum/information/biography/pqrst/schliemann_heinrich.html Шлиманова биографија] {{en}}
⚫
{{DEFAULTSORT:Шлиман, Хајнрих}}


⚫
{{СОРТИРАЊЕ:Шлиман, Хајнрих}}
{{нормативна контрола}}
⚫
{{портал бар|Биографија|Античка Грчка|Археологија}}
{{Subject bar|d=yes}}

{{СОРТИРАЊЕ:Шлиман, Хајнрих}}
[[Категорија:Рођени 1822.]]
[[Категорија:Рођени 1822.]]
[[Категорија:Умрли 1890.]]
[[Категорија:Умрли 1890.]]
[[Категорија:Немачки археолози]]
[[Категорија:Немачки археолози]]
[[Категорија:Античка Грчка]]

[[ar:هاينريش شليمان]]
[[id:Heinrich Schliemann]]
[[bg:Хайнрих Шлиман]]
[[be:Генрых Шліман]]
[[be-x-old:Генрых Шліман]]
[[ca:Heinrich Schliemann]]
[[cy:Heinrich Schliemann]]
[[cs:Heinrich Schliemann]]
[[da:Heinrich Schliemann]]
[[de:Heinrich Schliemann]]
[[et:Heinrich Schliemann]]
[[el:Ερρίκος Σλήμαν]]
[[en:Heinrich Schliemann]]
[[es:Heinrich Schliemann]]
[[eo:Heinrich Schliemann]]
[[eu:Heinrich Schliemann]]
[[fa:هاینریش شلیمان]]
[[fr:Heinrich Schliemann]]
[[fy:Heinrich Schliemann]]
[[ga:Heinrich Schliemann]]
[[he:היינריך שלימן]]
[[hr:Heinrich Schliemann]]
[[hy:Հենրիխ Շլիման]]
[[it:Heinrich Schliemann]]
[[ja:ハインリッヒ・シュリーマン]]
[[ka:ჰაინრიხ შლიმანი]]
[[ko:하인리히 슐리만]]
[[la:Henricus Schliemann]]
[[lv:Heinrihs Šlīmanis]]
[[lb:Heinrich Schliemann]]
[[lt:Heinrich Schliemann]]
[[hu:Heinrich Schliemann]]
[[nl:Heinrich Schliemann]]
[[no:Heinrich Schliemann]]
[[nds:Heinrich Schliemann]]
[[pl:Heinrich Schliemann]]
[[pt:Heinrich Schliemann]]
[[ro:Heinrich Schliemann]]
[[ru:Шлиман, Генрих]]
[[simple:Heinrich Schliemann]]
[[sk:Heinrich Schliemann]]
[[sl:Heinrich Schliemann]]
[[fi:Heinrich Schliemann]]
[[sv:Heinrich Schliemann]]
[[tr:Heinrich Schliemann]]
[[uk:Генріх Шліман]]
[[zh:海因里希·施利曼]]

Тренутна верзија на датум 22. октобар 2024. у 15:31

Хајнрих Шлиман
Хајнрих Шлиман
Датум рођења(1822-01-06)6. јануар 1822.
Место рођењаНојбуков, Немачка
Датум смрти26. децембар 1890.(1890-12-26) (68 год.)
Место смртиНапуљ, Италија
СупружникСофија Шлиман
РодитељиЛујза Тереза Софи Шлиман

Хајнрих Шлиман (нем. Heinrich Schliemann; Нојбуков, 6. јануар 1822 — Напуљ, 26. децембар 1890) је био немачки археолог који је своје целокупно богатство стечено у младости трговином потрошио на археолошка истраживања.[1] Открио је 1868. Троју, користећи се подацима из Хомерових спевова „Илијада“ и „Одисеја“, а ископавао је у Микени, Орхомену и Итаци.[2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

После дванаест дана путовања бродом који је потонуо, а пловио је у Јужну Америку, чамцем се са преживелим путницима искрцао у Холандију. Са 25 година постао је успешан самосталан трговац, научивши 11 језика – последњи међу њима били су стари и модерни грчки. Археологији се потпуно посветио у својој 36 години. После брака са Рускињом која није желела да напусти своју домовину, оженио се веома младом Гркињом, по принципу куповине. Почео је да живи у Атини. Свој дом је назвао Белерофонт, своју децу Андромаха и Агамемнон, а слуге Теламон и Пелоп.

Маска Агамемнона, открио је Шлиман

1870. године отишао је у Троаду убеђен да ће под брегом Хисарлих наћи „Пријамову Троју“. После годину дана, са 80 радника и са огромним ентузијазмом започео је ископавања на том локалитету. Труд се исплатио. Откривен је велики бакарни суд у коме се налазило око 9000 златних и сребрних предмета. У Европу је послао поруку да је пронађено „Пријамово благо“.[3] Касније, заједно са њим ископавања су наставили археолози и учењаци Дерпфелд, Вирхов и Бирнуф.[4]

Сумња о постојању Троје на малоазијском тлу била је отклоњена. Постојало је само питање која од девет ископаних је „Хомерова“? 1876. године, Шлиман је решио да докаже да је и Агамемнон био историјска личност. Траг за потврдом његовог постојања одвео га је на источни Пелопонез – у Микену, вођен Паусанијиним делом „Класични опис Грчке“. У Микени је убрзо наишао на 34 усправна окна (дубоке гробнице) ископана на стеновитом тлу.[5]

У међувремену, из Турске је прокријумчарио „Пријамово благо“ у Берлин, сместивши га у Државни музеј. Наставивши са ископавањима у Микени пронашао је (већином у наведеним усправним окнима), поред осталог, бројне скелете, грнчарију, накит и златне маске. Тадашњем грчком краљу јавио је да су откривене гробнице Атреја и Агамемнона. Касније, у Тиринту је откопао велику палату и огромне, „киклопске“ камене зидове.

Његов велики ентузијазам да би што пре дошао до циља проузроковао је да уништи и помеша ископане предмете. Свакако, после каснијих анализа, погрешно је мислити да је благо у Троји „Пријамово“ а златна маска у Микени Агамемнонова.[6]

Међутим, његов учинак за археологију онога времена био је веома велики. Ни сам свестан тога, многе је археологе увео у откривање старог света односно, цивилизације (древна „микенска“ цивилизација) старије од оне које је био убеђен да је пронашао.

На реду је био Пилос... Хајнрих Шлиман умро је 1890. године.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Heinrich Schliemann Archaeology - Troy - Mask of Agamemnon”. www.age-of-the-sage.org. Приступљено 2021-02-02. 
  2. ^ Lovgren, Stefan. „National Geographic News”. National Geographic Society. Приступљено 2012-12-18. 
  3. ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „Heinrich Schliemann, the man who discovered Troy | DW | 26.12.2020”. DW.COM (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02. 
  4. ^ „Heinrich Schliemann”. biography.yourdictionary.com. Приступљено 2021-02-02. 
  5. ^ „Heinrich Schliemann | Biography, Excavations, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02. 
  6. ^ „Heinrich Schliemann”. www.brown.edu. Приступљено 2021-02-02. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • „Живот Грчке“, Вил Дјурант


Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хајнрих_Шлиман&oldid=28805597”