Пређи на садржај

Зоран Радмиловић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
 
(Није приказано 38 међуизмена 19 корисника)
Ред 1: Ред 1:
{{наративни презент}}
{{мало редних референци}}
{{Кутијица за глумце
{{Кутијица за глумце
| име = Зоран Радмиловић
| име = Зоран Радмиловић
| слика = Zoran Radmilovic glumac.jpg
| слика = Zoran Radmilovic glumac.jpg
| опис_слике =
| опис_слике = Зоран Радмиловић
| пуно_име =
| пуно_име = Зоран Радмиловић
| надимак =
| надимак =
| датум_рођења = {{Датум рођења|1933|5|11}}
| датум_рођења = {{Датум рођења|1933|5|11}}
| место_рођења = [[Зајечар]]
| место_рођења = [[Зајечар]]
| држава_рођења = {{застава|Краљевина Југославија}}
| држава_рођења = [[Краљевина Југославија]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1985|7|21|1933|5|11}}
| датум_смрти = {{Датум смрти|1985|7|21|1933|5|11}}
| место_смрти = [[Београд]], {{застава|СР Србија}}
| место_смрти = [[Београд]], [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]]
| држава_смрти = {{застава|СФР Југославија}}
| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]]
| активност = 1959—1985.
| универзитет = [[Факултет драмских уметности у Београду]]
| универзитет = [[Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду|Драмске уметности у Београду]]
| битне улоге = [[Краљ Иби]] - Тата Иби <br /> [[Цео живот за годину дана]] - Живко Симић <br /> [[Радован III]] - Радован <br />[[Павиљон 6]] - Иван Дмитрич Громов <br /> [[Приче из радионице]] - Живота Говедаревић <br /> [[Маратонци трче почасни круг]] - Били Питон <br /> [[Приче из Непричаве]] - Домаћин
| битне улоге = [[Краљ Иби]] Тата Иби <br /> [[Цео живот за годину дана]] Живко Симић <br /> [[Радован III]] Радован <br />[[Павиљон 6]] Иван Дмитрич Громов <br /> [[Приче из радионице]] Живота Говедаревић <br /> [[Маратонци трче почасни круг]] Били Питон <br /> [[Приче из Непричаве]] Домаћин
| занимање = Филмски, телевизијски и позоришни глумац
| занимање = [[Филм|Филмски]], [[Телевизија|телевизијски]] и [[Позориште|позоришни]] [[глумац]]
| деца = [[Ана Радмиловић]]
| деца = [[Ана Радмиловић]]
| супружник = Дина Рутић Радмиловић
| супружник = [[Дина Рутић|Дина Рутић Радмиловић]]
| cannes =
| cannes =
| pulafest =
| pulafest =
Ред 25: Ред 24:
| имдб = 0705707
| имдб = 0705707
}}
}}
'''Зоран Радмиловић''' ([[Зајечар]], [[11. мај]] [[1933]] — [[Београд]], [[21. јул]] [[1985]]) је био [[списак српских глумаца|српски глумац]], који је одиграо неке од најупечатљивијих улога у историји бивше југословенске кинематографије. Његова најпознатија улога била је у позоришној представи [[Радован III]], по којој је добио титулу ''Краља хумора и импровизације''.
'''Зоран Радмиловић''' ([[Зајечар]], [[11. мај]] [[1933]] — [[Београд]], [[21. јул]] [[1985]]) био је [[Списак српских глумаца|српски]] и [[југословенски]] [[Филм|филмски]], [[Телевизија|телевизијски]] и [[Позориште|позоришни]] [[глумац]], који је одиграо неке од најупечатљивијих улога у историји југословенске кинематографије. Његова најпознатија улога била је у позоришној представи [[Радован III]], по којој је добио титулу ''Краља хумора и импровизације''.


== Биографија ==
== Биографија ==
Рођен је [[11. мај]]а [[1933]]. године, од оца Момчила, судије и мајке Љубице, домаћице, у Зајечару. Деда по оцу, Рихард Ланг, био је Немац, aрхитекта. Оженивши се Зорановом бабом Стевком, прешао је у православље и узео име Радмило. Одатле потиче породично презиме Радмиловић.
Рођен је [[11. мај]]а [[1933]]. године, од оца Момчила, судије и мајке Љубице, домаћице, у [[Зајечар]]у. Деда по оцу, Рихард Ланг, био је [[Немац]], [[архитекта]]. Оженивши се Зорановом бабом Стевком, прешао је у [[православље]] и узео име Радмило. Одатле потиче породично презиме Радмиловић.


По очевој жељи, уписао је [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]] у [[Београд]]у и после две године га напушта. Потом је студирао на [[Архитектонски факултет Универзитета у Београду|Архитектонском]], који такође напушта, а убрзо уписује [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошки факултет]], одсек енглески језик. Упоредо је опробао глумачке могућносту у КУД „[[Иво Лола Рибар]]“. Тада одлучује да напусти студије енглеског језика и посвећује се глуми. На наговор главне глумице, која му је била симпатија и са којом је био партнер у културноуметничком друштву, уписује и поступно апсолвира глуму на [[Факултет драмских уметности у Београду|Академији за позориште, филм, радио и телевизију]], те започиње каријеру у [[Београдско драмско позориште|Београдском драмском позоришту]] (1962—1968), у коме је испрва наступао у мање значајним представама. Дипломирао је [[1963]]. године по повратку из [[ЈНА|војске]].
По очевој жељи, уписао је [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]] у [[Београд]]у, али гa је после две године напустио. Потом је студирао на [[Архитектонски факултет Универзитета у Београду|Архитектонском факултету]], који такође напушта, а убрзо уписује [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошки факултет]], одсек [[енглески језик]]. Упоредо је опробао глумачке могућношћу у КУД „[[Иво Лола Рибар]]“. Радмиловић је тада напустио студије енглеског језика и посветио се [[Глума|глуми]]. На наговор главне глумице, која му је била симпатија и са којом је био партнер у културно-уметничком друштву, уписао је и поступно апсолвирао глуму на [[Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду|Академији за позориште, филм, радио и телевизију]] и након тога започео каријеру у [[Београдско драмско позориште|Београдском драмском позоришту]] (1962—1968), у коме је првобитно наступао у мање значајним представама. Дипломирао је [[1963]]. године по повратку из [[Југословенска народна армија|војске]].


Године [[1964]], због одустајања [[Љуба Тадић|Љубе Тадића]], Радмиловић добија насловну улогу представи „Краљ Иби“ (на сцени [[Атеље 212|Атељеа 212]]). Током настајања представе, његова глумачка надареност довела је до тријумфа импровизације (велики успех остварује и на гостовањима у [[Париз]]у, [[Москва|Москви]], [[Њујорк]]у, [[Венеција|Венецији]] и др.). Касније ће „своју сцену“ поново представљати (заједно с каснијим Радованом -{III}- [[Душан Ковачевић|Душана Ковачевића]]) две деценије.
Године [[1964]], због одустајања [[Љуба Тадић|Љубе Тадића]], Радмиловић је добио насловну улогу у представи „Краљ Иби“ (на сцени [[Атеље 212|Атељеа 212]]). Током настајања представе, његова глумачка надареност довела је до тријумфа импровизације (велики успех остварује и на гостовањима у [[Париз]]у, [[Москва|Москви]], [[Њујорк]]у, [[Венеција|Венецији]] и др.) Касније је „своју сцену“ поново представљао (заједно с каснијим Радованом -{III}- [[Душан Ковачевић|Душана Ковачевића]]), две деценије.


Иако је остварио низ успелих улога у позоришту (стални је члан Атељеа 212 од [[1968]]. године до смрти), на филму и телевизији све су оне остале у сенци „улоге живота“ у „Краљу Ибију“ (чак и кад се ради о бриљантном остварењу - улози [[Молијер]]а у истоименом комаду [[Михаил Булгаков|М. А. Булгакова]], за коју је награђен Октобарском наградом града Београда).
Иако је остварио низ успелих улога у позоришту (био је стални члан Атељеа 212 од [[1968]]. године до смрти), на филму и телевизији све су оне остале у сенци „улоге живота“ у „Краљу Ибију“ (чак и кад се ради о бриљантном остварењу улози [[Молијер]]а у истоименом комаду [[Михаил Булгаков|М. А. Булгакова]], за коју је награђен [[Октобарска награда|Октобарском наградом Града Београда]]).


На филму је дебитовао [[1962]]. године ("Чудна девојка", [[Јован Живановић|Јована Живановића]]) и одиграо око двадесет улога. Главне је остварио у филмовима "Глинени голуб" (Т. Јанић, [[1966]]), "Рам за слику моје драге" ([[Мирза Идризовић]], [[1968]]), "Поглед у ноћ" (Н. Стојановић, [[1968]]), "Павиљон 6" (Л. Пинтилије, [[1978]]), "Срећна породица" ([[Гордан Михић]], [[1980]]).
На филму је дебитовао [[1962]]. године („Чудна девојка”, [[Јован Живановић|Јована Живановића]]) и одиграо око двадесет улога. Главне је остварио у филмовима „Глинени голуб” (Т. Јанић, [[1966]]), „Рам за слику моје драге” ([[Мирза Идризовић]], [[1968]]), „Поглед у ноћ” (Н. Стојановић, [[1968]]), „Павиљон 6” (Л. Пинтилије, [[1978]]), „Срећна породица” ([[Гордан Михић]], [[1980]]).


Своју последњу, 299. представу, „Радован -{III}-” је одржао [[9. јун]]а [[1985]]. године, уз велике болове, али опет, уз његову велику жељу, представа је одржана до краја. Само три дана касније пребачен је у болницу, из које се није вратио. Преминуо је [[21. јул]]а [[1985]]. године у 53. години живота, на Првој хируршкој клиници, од проблема са дигестивним трактом.<ref>{{Cite web |url=http://www.informer.rs/print/23842/zabava/kultura/23842/DUSAN-KOVACEVIC-Radovana-sam-pisao-bas-za-Zorana |title=Душан Ковачевић: "Радована" сам писао баш за Зорана! (Информер, 21. јул 2020) |access-date=19. 07. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170828010920/http://www.informer.rs/print/23842/zabava/kultura/23842/DUSAN-KOVACEVIC-Radovana-sam-pisao-bas-za-Zorana |archive-date=28. 08. 2017 |url-status=dead |df= }}</ref> Кремиран је, а његова урна се налази у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом Гробљу]] у [[Београд]]у.
Своју последњу, 299. улогу, у представи „Радован -{III}-” је одиграо [[9. јун]]а [[1985]]. године, уз велике болове, али опет, уз његову велику жељу, представа је одржана до краја. Само три дана касније пребачен је у болницу, из које се није вратио. Преминуо је [[21. јул]]а [[1985]]. године у 53. години живота, на Првој хируршкој клиници у [[Београд]]у, од проблема са дигестивним трактом.<ref>{{Cite web |url=http://www.informer.rs/print/23842/zabava/kultura/23842/DUSAN-KOVACEVIC-Radovana-sam-pisao-bas-za-Zorana |title=Душан Ковачевић: "Радована" сам писао баш за Зорана! (Информер, 21. јул 2020) |access-date=19. 07. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170828010920/http://www.informer.rs/print/23842/zabava/kultura/23842/DUSAN-KOVACEVIC-Radovana-sam-pisao-bas-za-Zorana |archive-date=28. 08. 2017 |url-status=dead |df= }}</ref> Кремиран је, а његова урна се налази у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]].


Био је ожењен глумицом [[Дина Рутић|Дином Рутић]] (1943—2019). Усвојили су ћерку, девојчицу Ану рођену у Пећи и много су је волели. Зоран је Ану обожавао.{{чињеница}} Инспирисана њиме, његова усвојена кћи [[Ана Радмиловић]] (1974—2017) је написала две књиге — „Залажем се за лаж“ (2009) и „Кад је свет имао бркове“ (2011).<ref>[http://mondo.rs/a786109/Zabava/Kultura/Zoran-Radmilovic-privatno-opisuje-ga-cerka-Ana-Radmilovic.html Ћерка Зорана Радмиловића: Он није био сељачина! (Мондо, 13. април 2015)]</ref>
Био је ожењен глумицом [[Дина Рутић|Дином Рутић]] (1943—2019). Усвојили су ћерку, девојчицу Ану рођену у [[Пећ]]и и много су је волели. Инспирисана њиме, његова усвојена кћи [[Ана Радмиловић]] (1974—2017) је написала две књиге — „Залажем се за лаж“ (2009) и „Кад је свет имао бркове“ (2011).<ref>[http://mondo.rs/a786109/Zabava/Kultura/Zoran-Radmilovic-privatno-opisuje-ga-cerka-Ana-Radmilovic.html Ћерка Зорана Радмиловића: Он није био сељачина! (Мондо, 13. април 2015)]</ref>

О њему је [[2021]]. године снимљен филм „Глумчина”.<ref>[https://www.politika.rs/scc/clanak/489314/Glumcina-film-o-Zoranu-Radmilovicu „Глумчина” — филм о Зорану Радмиловићу („Политика”, 8. октобар 2021)]</ref>


== Позориште ==
== Позориште ==
[[Датотека:Zoran Radmilovic.jpg|мини|десно|300п|Споменик Зорану Радмиловићу испред позоришта [[Атеље 212]]]]
[[Датотека:Zoran Radmilovic.jpg|мини|десно|200п|[[Споменик Зорану Радмиловићу у Београду|Споменик Зорану Радмиловићу испред позоришта]] [[Атеље 212]]]]
* [[1964]]. — [[Краљ Иби]]
* [[1964]]. — [[Краљ Иби]]
* [[1973]]. — [[Радован III]]
* [[1973]]. — [[Радован III]]
Ред 137: Ред 138:
| 1964. || [[Марш на Дрину (филм)|Марш на Дрину]] || Коцкар Петровић
| 1964. || [[Марш на Дрину (филм)|Марш на Дрину]] || Коцкар Петровић
|-
|-
| 1965. || [[Пета страна света (ТВ филм)|Пета страна света]] ||
| 1965. || [[Пета страна света (ТВ филм)|Пета страна света]] || Зоки
|-
|-
| 1965. || [[Оно море]] ||
| 1965. || [[Оно море]] ||
Ред 161: Ред 162:
| 1967. || [[Шест љубави Луције Живојиновић]] ||
| 1967. || [[Шест љубави Луције Живојиновић]] ||
|-
|-
| 1968. || [[Ноћно дежурство сестре Гризелде]] ||
| 1968. || [[Ноћно дежурство сестре Гризелде]] || доктор Швајгер
|-
|-
| 1968. || [[Бурлеска о Грку]] ||
| 1968. || [[Бурлеска о Грку]] ||
Ред 177: Ред 178:
| 1969. || [[Баксуз]] (серија) ||
| 1969. || [[Баксуз]] (серија) ||
|-
|-
| 1969. || [[Ко ће да спасе орача]] ||
| 1969. || [[Ко ће да спасе орача]] || Алберт Коб
|-
|-
| 1969. || [[Рађање радног народа]] (серија) || Јова Меденица
| 1969. || [[Рађање радног народа]] (серија) || Јова Меденица
Ред 205: Ред 206:
| 1971. || [[Цео живот за годину дана]] (серија) || Живко
| 1971. || [[Цео живот за годину дана]] (серија) || Живко
|-
|-
| 1971. || [[Мистерије организма|В. Р. - Мистерије организма]] || Радмиловић
| 1971. || [[Мистерије организма|В. Р. Мистерије организма]] || Радмиловић
|-
|-
| 1972. || [[Розенбергови не смеју да умру]] (ТВ) || Јулијус Роземберг
| 1972. || [[Розенбергови не смеју да умру]] (ТВ) || Јулијус Розенберг
|-
|-
| 1972. || [[Смех са сцене: Атеље 212]] || Тата Иби & Капетан
| 1972. || [[Смех са сцене: Атеље 212]] || Тата Иби & Капетан
Ред 227: Ред 228:
| 1973. || [[Опасни сусрети]] (серија) ||
| 1973. || [[Опасни сусрети]] (серија) ||
|-
|-
| 1973-1974. || [[Образ уз образ]] (серија) || Зоран
| 1973—1974. || [[Образ уз образ]] (серија) || Зоран
|-
|-
| 1975. || [[Халуцинације (филм)|Халуцинације]] ||
| 1975. || [[Халуцинације (филм)|Халуцинације]] ||
Ред 337: Ред 338:


== Награде ==
== Награде ==
[[Датотека:Spomenik Zoranu Radmiloviću u Zaječaru.JPG|мини|десно|250п|[[Споменик Зорану Радмиловићу у Зајечару]]]]
[[Датотека:Wiki.Biseri III Spomenik Zoranu Radmiloviću 723.jpg|мини|десно|250п|[[Споменик Зорану Радмиловићу у Зајечару]]]]
[[Датотека:Zoran Radmilović 2003 Serbian stamp.jpg|мини|десно|300п|Зоран Радмиловић на поштанској марки из 2003. године.]]
[[Датотека:Zoran Radmilović 2003 Serbian stamp.jpg|мини|десно|250п|Зоран Радмиловић на поштанској маркици из [[2003]]. године.]]
* [[1983]]. — [[Добричин прстен]], награда за животно дело
* [[1983]]. — [[Добричин прстен]], награда за животно дело,
* [[1985]]. — [[Списак добитника Седмојулске награде|Седмојулска награда]] [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]]
* [[1985]]. — [[Списак добитника Седмојулске награде|Седмојулска награда]] [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]],
* [[Октобарска награда|Октобарска награда]] града [[Београд|Београда]] за улогу у представи „Молијер“
* [[Октобарска награда|Октобарска награда]] [[Београд|Града Београда]] за улогу у представи „Молијер“,
* [[1978]]. — [[Златна арена за најбољу споредну мушку улогу]] на [[Филмски фестивал у Пули|Филмском фестивалу у Пули]] за улогу у филму [[Павиљон 6]]
* [[1978]]. — [[Златна арена за најбољу споредну мушку улогу]] на [[Филмски фестивал у Пули|Филмском фестивалу у Пули]] за улогу у филму [[Павиљон 6]],
* [[1964]]. — [[Стеријина награда за глумачко остварење]] за улогу у представи „Бетон и свици“ на [[Стеријино позорје|Стеријином позорју]] у [[Нови Сад|Новом Саду]]
* [[1964]]. — [[Стеријина награда за глумачко остварење]] за улогу у представи „Бетон и свици“ на [[Стеријино позорје|Стеријином позорју]] у [[Нови Сад|Новом Саду]],
* [[1973]]. — [[Статуета ћуран|Статуета Ћуран]] за улогу у представи [[Краљ Иби]] на фестивалу [[Дани комедије]] у [[Јагодина|Јагодини]]
* [[1973]]. — [[Статуета ћуран|Статуета Ћуран]] за улогу у представи [[Краљ Иби]] на фестивалу [[Дани комедије]] у [[Јагодина|Јагодини]],
* [[1975]]. — [[Статуета ћуран|Статуета Ћуран]] за улогу у представи [[Радован III]] на фестивалу Дани комедије у Јагодини
* [[1975]]. — [[Статуета ћуран|Статуета Ћуран]] за улогу у представи [[Радован III]] на фестивалу Дани комедије у Јагодини.


==== Награда Зоран Радмиловић ====
==== Награда Зоран Радмиловић ====
[[Награда Зоран Радмиловић]] додељује се од 1988. у оквиру [[Стеријино позорје|Стеријиног позорја]] у [[Нови Сад|Новом Саду]], а додељује је компанија „Новости“.
[[Награда Зоран Радмиловић]] додељује се од [[1988]]. у оквиру [[Стеријино позорје|Стеријиног позорја]] у [[Нови Сад|Новом Саду]], а додељује је компанија „Новости“.


==== Награда „Зоранов брк" ====
==== Награда „Зоранов брк" ====
Ред 357: Ред 358:


== Занимљивости ==
== Занимљивости ==
[[Датотека:Grob Z. Radmilovića.jpg|мини|десно|300п|Гроб Зорана Радмиловића у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]]]]
[[Датотека:Grob Z. Radmilovića.jpg|мини|десно|250п|Гроб Зорана Радмиловића у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]]]]
* Велика је сличност између Радмиловића и [[Слободан Алигрудић|Слободана Алигрудића]]. И поред тога што су умрли у истом периоду, њихови карактери су се необично поклапали. Обојица су били: дружељубиви, духовити, цинични, шармантни, преки, осећајни, сетни, јогунасти, неповерљиви, искључиви и аргоантни. Такође, обојица су градили слободу глуме, која друге глумце није ометала, већ им давала на значају. Били су прожети снажном акцијом да се лик ослободи свега што би на њему могло бити лажно, извештачено и неуверљиво.<ref name="realx3mforum">[http://www.realx3mforum.com/smf/index.php?action=printpage;topic=12188.0 Занимљивости]</ref>
* Велика је сличност између Радмиловића и [[Слободан Алигрудић|Слободана Алигрудића]]. И поред тога што су умрли у истом периоду, њихови карактери су се необично поклапали. Обојица су били: дружељубиви, духовити, цинични, шармантни, преки, осећајни, сетни, јогунасти, неповерљиви, искључиви и аргоантни. Такође, обојица су градили слободу глуме, која друге глумце није ометала, већ им давала на значају. Били су прожети снажном акцијом да се лик ослободи свега што би на њему могло бити лажно, извештачено и неуверљиво.<ref name="realx3mforum">[http://www.realx3mforum.com/smf/index.php?action=printpage;topic=12188.0 Занимљивости]</ref>
* Улица у Зорановом родном [[Зајечар]]у носи његово име, као и једна улица у [[Београд]]у. Постоје и његови споменици у оба града.
* Улица у Зорановом родном [[Зајечар]]у носи његово име, као и једна улица у [[Београд]]у. Постоје и његови споменици у оба града.
* 21. јула [[2010]]. на његовој кући у Милешевској улици у Београду постављена је спомен плоча у Радмиловићеву част, у организацији [[Атеље 212]] и челника општине [[Градска општина Врачар|Врачар]].
* 21. јула [[2010]]. на његовој кући у Милешевској улици у Београду постављена је спомен плоча у Радмиловићеву част, у организацији [[Атеље 212]] и челника општине [[Градска општина Врачар|Врачар]].
* По њему је названо [[Народно позориште Тимочке крајине „Зоран Радмиловић”]].


== Фестивали ==
== Фестивали ==
* 1974. Београдско пролеће - ''Бошко Буха'' (Дечје београдско пролеће)
* [[1974]]. Београдско пролеће ''Бошко Буха'' (Дечје београдско пролеће)


== Референце ==
== Референце ==
Ред 369: Ред 371:


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија|Позориште}}
{{Commonscat|Zoran Radmilović}}
{{Други пројекти
| wikispecies =
| wiktionary =
| wikiversity =
| wikibooks =
| wikisource =
| wikiquote = Зоран Радмиловић
| wikinews = Зоран Радмиловић
}}

* {{ИМДб име|id=0705707|name=Зоран Радмиловић}}
* {{ИМДб име|id=0705707|name=Зоран Радмиловић}}
* [http://www.findagrave.com/cgi-bin/fg.cgi?page=gr&GScid=1811009&GRid=8698558& Информација о његовом гробу]
* [http://www.findagrave.com/cgi-bin/fg.cgi?page=gr&GScid=1811009&GRid=8698558& Информација о његовом гробу]
Ред 388: Ред 378:
* [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2019&mm=02&dd=18&nav_id=1507078 Легендарни интервју Зорана Радмиловића (Б92, 18. фебруар 2019)]
* [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2019&mm=02&dd=18&nav_id=1507078 Легендарни интервју Зорана Радмиловића (Б92, 18. фебруар 2019)]
* [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?yyyy=2020&mm=07&dd=21&nav_category=1864&nav_id=1709336 Само неколико дана пред смрт Зоран Радмиловић насмејао је публику у боловима (Б92, 21. јул 2020)]
* [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?yyyy=2020&mm=07&dd=21&nav_category=1864&nav_id=1709336 Само неколико дана пред смрт Зоран Радмиловић насмејао је публику у боловима (Б92, 21. јул 2020)]
* [https://www.novosti.rs/kultura/vesti/926669/taj-covek-bio-elementarna-nepogoda-secanje-cacija-mihailovica-glumcinu-zorana-radmilovica Сећање Цација Михаиловића на глумчину - Зорана Радмиловића („Вечерње новости”, 16. октобар 2020)]
* [https://www.novosti.rs/kultura/vesti/926669/taj-covek-bio-elementarna-nepogoda-secanje-cacija-mihailovica-glumcinu-zorana-radmilovica Сећање Цација Михаиловића на глумчину Зорана Радмиловића („Вечерње новости”, 16. октобар 2020)]
* [https://www.novosti.rs/kultura/vesti/942585/moj-zivot-daskama-knjiga-carobnjak-radmilovic-cacija-mihailovica-otkriva-manje-poznate-detalje-zivota-slavnog-glumca МОЈ ЖИВОТ ЈЕ НА ДАСКАМА: Књига Чаробњак Радмиловић Цација Михаиловића открива мање познате детаље из живота славног глумца („Вечерње новости”, 7. децембар 2020)]


{{Златна арена за најбољу споредну мушку улогу}}
{{Шаблон:Добричин прстен}}
{{Шаблон:Добричин прстен}}
{{Глумачки пар године}}
{{Глумачки пар године}}
{{нормативна контрола}}
{{нормативна контрола}}
{{порталбар|Биографија|Уметност|Позориште|Филм|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}}
{{Subject bar |d=yes| wikidata = Q1287242| commons = Category:Zoran Radmilović| wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource =| wikiquote = Зоран Радмиловић| n =yes| wikinews = Зоран Радмиловић}}


{{DEFAULTSORT:Радмиловић, Зоран}}
{{СОРТИРАЊЕ:Радмиловић, Зоран}}
[[Категорија:Рођени 1933.]]
[[Категорија:Рођени 1933.]]
[[Категорија:Умрли 1985.]]
[[Категорија:Умрли 1985.]]
[[Категорија:Зајечарци]]
[[Категорија:Глумци из Зајечара]]
[[Категорија:Срби немачког порекла]]
[[Категорија:Српски глумци]]
[[Категорија:Српски глумци]]
[[Категорија:Југословенски глумци]]
[[Категорија:Југословенски глумци]]
[[Категорија:Бивши студенти Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду]]
[[Категорија:Глумци и глумице позоришта „Атеље 212”]]
[[Категорија:Глумци и глумице позоришта „Атеље 212”]]
[[Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]]
[[Категорија:Добитници награде Добричин прстен]]
[[Категорија:Добитници награде Добричин прстен]]
[[Категорија:Добитници награде Златна арена]]
[[Категорија:Добитнице и добитници награде Она и он]]
[[Категорија:Добитнице и добитници награде Она и он]]
[[Категорија:Добитници Октобарске награде]]
[[Категорија:Добитници Седмојулске награде]]
[[Категорија:Добитници Седмојулске награде]]
[[Категорија:Умрли од рака]]
[[Категорија:Умрли од рака]]
[[Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]]

Тренутна верзија на датум 31. октобар 2024. у 02:20

Зоран Радмиловић
Зоран Радмиловић
Лични подаци
Пуно имеЗоран Радмиловић
Датум рођења(1933-05-11)11. мај 1933.
Место рођењаЗајечар, Краљевина Југославија
Датум смрти21. јул 1985.(1985-07-21) (52 год.)
Место смртиБеоград, СР Србија, СФР Југославија
УниверзитетДрамске уметности у Београду
ЗанимањеФилмски, телевизијски и позоришни глумац
Породица
СупружникДина Рутић Радмиловић
ДецаАна Радмиловић
Рад
Активни период1959—1985.
Битне улогеКраљ Иби — Тата Иби
Цео живот за годину дана — Живко Симић
Радован III — Радован
Павиљон 6 — Иван Дмитрич Громов
Приче из радионице — Живота Говедаревић
Маратонци трче почасни круг — Били Питон
Приче из Непричаве — Домаћин
Веза до IMDb-а

Зоран Радмиловић (Зајечар, 11. мај 1933Београд, 21. јул 1985) био је српски и југословенски филмски, телевизијски и позоришни глумац, који је одиграо неке од најупечатљивијих улога у историји југословенске кинематографије. Његова најпознатија улога била је у позоришној представи Радован III, по којој је добио титулу Краља хумора и импровизације.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 11. маја 1933. године, од оца Момчила, судије и мајке Љубице, домаћице, у Зајечару. Деда по оцу, Рихард Ланг, био је Немац, архитекта. Оженивши се Зорановом бабом Стевком, прешао је у православље и узео име Радмило. Одатле потиче породично презиме Радмиловић.

По очевој жељи, уписао је Правни факултет у Београду, али гa је после две године напустио. Потом је студирао на Архитектонском факултету, који такође напушта, а убрзо уписује Филолошки факултет, одсек енглески језик. Упоредо је опробао глумачке могућношћу у КУД „Иво Лола Рибар“. Радмиловић је тада напустио студије енглеског језика и посветио се глуми. На наговор главне глумице, која му је била симпатија и са којом је био партнер у културно-уметничком друштву, уписао је и поступно апсолвирао глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију и након тога започео каријеру у Београдском драмском позоришту (1962—1968), у коме је првобитно наступао у мање значајним представама. Дипломирао је 1963. године по повратку из војске.

Године 1964, због одустајања Љубе Тадића, Радмиловић је добио насловну улогу у представи „Краљ Иби“ (на сцени Атељеа 212). Током настајања представе, његова глумачка надареност довела је до тријумфа импровизације (велики успех остварује и на гостовањима у Паризу, Москви, Њујорку, Венецији и др.) Касније је „своју сцену“ поново представљао (заједно с каснијим Радованом III Душана Ковачевића), две деценије.

Иако је остварио низ успелих улога у позоришту (био је стални члан Атељеа 212 од 1968. године до смрти), на филму и телевизији све су оне остале у сенци „улоге живота“ у „Краљу Ибију“ (чак и кад се ради о бриљантном остварењу — улози Молијера у истоименом комаду М. А. Булгакова, за коју је награђен Октобарском наградом Града Београда).

На филму је дебитовао 1962. године („Чудна девојка”, Јована Живановића) и одиграо око двадесет улога. Главне је остварио у филмовима „Глинени голуб” (Т. Јанић, 1966), „Рам за слику моје драге” (Мирза Идризовић, 1968), „Поглед у ноћ” (Н. Стојановић, 1968), „Павиљон 6” (Л. Пинтилије, 1978), „Срећна породица” (Гордан Михић, 1980).

Своју последњу, 299. улогу, у представи „Радован III” је одиграо 9. јуна 1985. године, уз велике болове, али опет, уз његову велику жељу, представа је одржана до краја. Само три дана касније пребачен је у болницу, из које се није вратио. Преминуо је 21. јула 1985. године у 53. години живота, на Првој хируршкој клиници у Београду, од проблема са дигестивним трактом.[1] Кремиран је, а његова урна се налази у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Био је ожењен глумицом Дином Рутић (1943—2019). Усвојили су ћерку, девојчицу Ану рођену у Пећи и много су је волели. Инспирисана њиме, његова усвојена кћи Ана Радмиловић (1974—2017) је написала две књиге — „Залажем се за лаж“ (2009) и „Кад је свет имао бркове“ (2011).[2]

О њему је 2021. године снимљен филм „Глумчина”.[3]

Позориште

[уреди | уреди извор]
Споменик Зорану Радмиловићу испред позоришта Атеље 212

Филмографија

[уреди | уреди извор]
1950 1960 1970 1980 Укупно
Дугометражни филм 0 7 7 8 22
ТВ филм 1 18 23 4 46
ТВ серија 0 11 23 32 66
ТВ мини серија 0 7 2 4 13
ТВ кратки филм 0 0 2 2 4
Кратки филм 0 0 2 0 2
Видео 0 0 0 1 1
Укупно 1 43 59 51 154
Год. Назив Улога
1950.-те
1959. Кризантема
1960.-те
1962. Прва љубав
1962. Чудна девојка Пеђа
1963. Ромео и Ђулијета (ТВ филм)
1963. Инкогнито
1963. Кир Јања (ТВ) Мишић Нотарош
1964. Право стање ствари
1964. Име и презиме (серија)
1964. Марш на Дрину Коцкар Петровић
1965. Пета страна света Зоки
1965. Оно море
1965. Акција епеј
1965. Корени
1965. Хиљаду зашто? (серија) Зоран
1965. Горки део реке Доктор
1966. Њен први чај (ТВ)
1966. Провод
1966. Глинени голуб Предраг
1967. Свечаност на успутној станици
1967. Седам Хамлета (серија) Хамлет
1967. Шест љубави Луције Живојиновић
1968. Ноћно дежурство сестре Гризелде доктор Швајгер
1968. Бурлеска о Грку
1968. Рам за слику моје драге Никола
1968. Љубав на телефону
1968. Сезона пољубаца
1968. Педикирка
1968. Горски цар (серија) Светолик
1969. Баксуз (серија)
1969. Ко ће да спасе орача Алберт Коб
1969. Рађање радног народа (серија) Јова Меденица
1969. Велики дан
1970.-те
1970. Ујка Вања (ТВ) Иван Вања Војницки, Маријин син
1970. Бурна ноћ
1970. Тристан и Изолда
1970. Поезија Огдена Неша
1970. Рођаци (серија) Алекса
1971. Спомен плоча
1971. Халелуја
1971. Сладак живот на српски начин
1971. Операција 30 слова (серија)
1971. Цео живот за годину дана (серија) Живко
1971. В. Р. — Мистерије организма Радмиловић
1972. Розенбергови не смеју да умру (ТВ) Јулијус Розенберг
1972. Смех са сцене: Атеље 212 Тата Иби & Капетан
1972. Дервиш и смрт (ТВ) Ахмет Нурудин
1973. Личност којој се дивим
1973. Дрвени сандук Томаса Вулфа
1973. Краљ Иби (ТВ) Тата Иби
1973. Изгнаници
1973. Павиљон број шест (ТВ) Иван Дмитрић Громов
1973. Наше приредбе (ТВ серија) Господин Лебедев
1973. Опасни сусрети (серија)
1973—1974. Образ уз образ (серија) Зоран
1975. Халуцинације
1975. Црни петак (ТВ) Начелник општине
1976. Прича о војнику
1976. Џангризало (ТВ) Џангризало
1976. Изгубљена срећа (ТВ) Драги
1976. Звездана прашина (ТВ) Марко
1976. Част ми је позвати вас (серија) Зоран
1976. Музика позорнице (серија)
1977. Инфериорност (ТВ) Ђовани
1977. Како упокојити вампира (ТВ) Андрија
1977. Усијане главе (серија)
1977. Црни дани (серија) Милорад Драшковић
1977. Запамтите (серија)
1977. Под истрагом Батица
1977. Више од игре (серија) Капетан Михајло Миша Шљивић
1978. Молијер (ТВ) Молијер
1978. Поглед у ноћ
1978. Павиљон 6 Иван Дмитрић Громов
1978. Дан када се рушио свет
1978. Образ уз образ: Новогодишњи специјал Зоран
1978. Седам плус седам Зоран
1979. Срећна породица Ујак
1979. Радио Вихор зове Анђелију
1979. Приповедања Радоја Домановића (серија) Радоје Домановић
1979. Какав дан
1979. Усијање Фра Грга
1979. Мост
1980.-те
1980. Дувански пут (серија)
1980. Мајстори, мајстори! Сава
1980. Бисери од песама (ТВ кратки)
1981. Дунаво
1981. Песничке ведрине (серија)
1981. Светозар Марковић (серија) Илија Гарашанин
1981. Широко је лишће Милан
1981. Шеста брзина Мајстор Живота Говедаревић
1982. Маратонци трче почасни круг Били Питон
1982. Коже (серија) Адвокат Доктор Зацић
1982. Приче из радионице (серија) Мајстор Живота Говедаревић
1983. Приче из Непричаве (серија) Домаћин
1983. Имењаци (ТВ серија)
1983. Кореспонденција (ТВ) Симеон Његован Хаџија, син Лупусов
1983. Радован III Радован III
1983. Оштрица бријача
1983. Шећерна водица Доктор Драговић
1984. Последња авантура Глумац
1984. Улични певачи (серија)
1984. Проклета авлија (ТВ) Латифага „Карађоз“,
1984. Увек са вама (серија) Зоки
1985. Држање за ваздух Светланин стриц
1985. Отац на службеном путу Пилот
1985. Приче из фабрике (серија) Доктор Пјевалица
1986. Шмекер Чика Дача
Споменик Зорану Радмиловићу у Зајечару
Зоран Радмиловић на поштанској маркици из 2003. године.

Награда Зоран Радмиловић

[уреди | уреди извор]

Награда Зоран Радмиловић додељује се од 1988. у оквиру Стеријиног позорја у Новом Саду, а додељује је компанија „Новости“.

Награда „Зоранов брк"

[уреди | уреди извор]

Награда „Зоранов брк“ се додељује сваке године у част Зорана Радмиловића на манифестацији „Дани Зорана Радмиловића“ у Зајечару. Награда је установљена 1991. године.

Кад полазим од куће мрзим и себе и публику, а кад представа почне, сва та мржња и јед експлодира у своју супротност, у љубав.[4]

Занимљивости

[уреди | уреди извор]
Гроб Зорана Радмиловића у Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду
  • Велика је сличност између Радмиловића и Слободана Алигрудића. И поред тога што су умрли у истом периоду, њихови карактери су се необично поклапали. Обојица су били: дружељубиви, духовити, цинични, шармантни, преки, осећајни, сетни, јогунасти, неповерљиви, искључиви и аргоантни. Такође, обојица су градили слободу глуме, која друге глумце није ометала, већ им давала на значају. Били су прожети снажном акцијом да се лик ослободи свега што би на њему могло бити лажно, извештачено и неуверљиво.[5]
  • Улица у Зорановом родном Зајечару носи његово име, као и једна улица у Београду. Постоје и његови споменици у оба града.
  • 21. јула 2010. на његовој кући у Милешевској улици у Београду постављена је спомен плоча у Радмиловићеву част, у организацији Атеље 212 и челника општине Врачар.
  • По њему је названо Народно позориште Тимочке крајине „Зоран Радмиловић”.

Фестивали

[уреди | уреди извор]
  • 1974. Београдско пролеће — Бошко Буха (Дечје београдско пролеће)

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]