Пређи на садржај

Зоран Радмиловић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија измена
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
 
(Нису приказане 22 међуизмене 14 корисника)
Ред 1: Ред 1:
{{наративни презент}}
{{мало редних референци}}
{{Кутијица за глумце
{{Кутијица за глумце
| име = Зоран Радмиловић
| име = Зоран Радмиловић
Ред 9: Ред 7:
| датум_рођења = {{Датум рођења|1933|5|11}}
| датум_рођења = {{Датум рођења|1933|5|11}}
| место_рођења = [[Зајечар]]
| место_рођења = [[Зајечар]]
| држава_рођења = {{застава|Краљевина Југославија}}
| држава_рођења = [[Краљевина Југославија]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1985|7|21|1933|5|11}}
| датум_смрти = {{Датум смрти|1985|7|21|1933|5|11}}
| место_смрти = [[Београд]], {{застава|СР Србија}}
| место_смрти = [[Београд]], [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]]
| држава_смрти = {{застава|СФР Југославија}}
| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]]
| активност = 1959—1985.
| универзитет = [[Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду|Драмске уметности у Београду]]
| универзитет = [[Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду|Драмске уметности у Београду]]
| битне улоге = [[Краљ Иби]] — Тата Иби <br /> [[Цео живот за годину дана]] — Живко Симић <br /> [[Радован III]] — Радован <br />[[Павиљон 6]] — Иван Дмитрич Громов <br /> [[Приче из радионице]] — Живота Говедаревић <br /> [[Маратонци трче почасни круг]] — Били Питон <br /> [[Приче из Непричаве]] — Домаћин
| битне улоге = [[Краљ Иби]] — Тата Иби <br /> [[Цео живот за годину дана]] — Живко Симић <br /> [[Радован III]] — Радован <br />[[Павиљон 6]] — Иван Дмитрич Громов <br /> [[Приче из радионице]] — Живота Говедаревић <br /> [[Маратонци трче почасни круг]] — Били Питон <br /> [[Приче из Непричаве]] — Домаћин
| занимање = Филмски, телевизијски и позоришни глумац
| занимање = [[Филм|Филмски]], [[Телевизија|телевизијски]] и [[Позориште|позоришни]] [[глумац]]
| деца = [[Ана Радмиловић]]
| деца = [[Ана Радмиловић]]
| супружник = [[Дина Рутић|Дина Рутић Радмиловић]]
| супружник = [[Дина Рутић|Дина Рутић Радмиловић]]
Ред 25: Ред 24:
| имдб = 0705707
| имдб = 0705707
}}
}}
'''Зоран Радмиловић''' ([[Зајечар]], [[11. мај]] [[1933]] — [[Београд]], [[21. јул]] [[1985]]) био је [[Списак српских глумаца|српски]] и [[југословенски]] [[Филм|филмски]], [[Телевизија|телевизијски]] и [[Позориште|позоришни]] [[глумац]] [[глумац]], који је одиграо неке од најупечатљивијих улога у историји југословенске кинематографије. Његова најпознатија улога била је у позоришној представи [[Радован III]], по којој је добио титулу ''Краља хумора и импровизације''.
'''Зоран Радмиловић''' ([[Зајечар]], [[11. мај]] [[1933]] — [[Београд]], [[21. јул]] [[1985]]) био је [[Списак српских глумаца|српски]] и [[југословенски]] [[Филм|филмски]], [[Телевизија|телевизијски]] и [[Позориште|позоришни]] [[глумац]], који је одиграо неке од најупечатљивијих улога у историји југословенске кинематографије. Његова најпознатија улога била је у позоришној представи [[Радован III]], по којој је добио титулу ''Краља хумора и импровизације''.


== Биографија ==
== Биографија ==
Рођен је [[11. мај]]а [[1933]]. године, од оца Момчила, судије и мајке Љубице, домаћице, у [[Зајечар]]у. Деда по оцу, Рихард Ланг, био је [[Немац]], [[архитекта]]. Оженивши се Зорановом бабом Стевком, прешао је у [[православље]] и узео име Радмило. Одатле потиче породично презиме Радмиловић.
Рођен је [[11. мај]]а [[1933]]. године, од оца Момчила, судије и мајке Љубице, домаћице, у [[Зајечар]]у. Деда по оцу, Рихард Ланг, био је [[Немац]], [[архитекта]]. Оженивши се Зорановом бабом Стевком, прешао је у [[православље]] и узео име Радмило. Одатле потиче породично презиме Радмиловић.


По очевој жељи, уписао је [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]] у [[Београд]]у и после две године га напушта. Потом је студирао на [[Архитектонски факултет Универзитета у Београду|Архитектонском факултету]], који такође напушта, а убрзо уписује [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошки факултет]], одсек [[енглески језик]]. Упоредо је опробао глумачке могућношћу у КУД „[[Иво Лола Рибар]]“. Тада одлучује да напусти студије енглеског језика и посвећује се [[Глума|глуми]]. На наговор главне глумице, која му је била симпатија и са којом је био партнер у културно-уметничком друштву, уписује и поступно апсолвира глуму на [[Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду|Академији за позориште, филм, радио и телевизију]], те започиње каријеру у [[Београдско драмско позориште|Београдском драмском позоришту]] (1962—1968), у коме је првобитно наступао у мање значајним представама. Дипломирао је [[1963]]. године по повратку из [[Југословенска народна армија|војске]].
По очевој жељи, уписао је [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]] у [[Београд]]у, али гa је после две године напустио. Потом је студирао на [[Архитектонски факултет Универзитета у Београду|Архитектонском факултету]], који такође напушта, а убрзо уписује [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошки факултет]], одсек [[енглески језик]]. Упоредо је опробао глумачке могућношћу у КУД „[[Иво Лола Рибар]]“. Радмиловић је тада напустио студије енглеског језика и посветио се [[Глума|глуми]]. На наговор главне глумице, која му је била симпатија и са којом је био партнер у културно-уметничком друштву, уписао је и поступно апсолвирао глуму на [[Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду|Академији за позориште, филм, радио и телевизију]] и након тога започео каријеру у [[Београдско драмско позориште|Београдском драмском позоришту]] (1962—1968), у коме је првобитно наступао у мање значајним представама. Дипломирао је [[1963]]. године по повратку из [[Југословенска народна армија|војске]].


Године [[1964]], због одустајања [[Љуба Тадић|Љубе Тадића]], Радмиловић добија насловну улогу представи „Краљ Иби“ (на сцени [[Атеље 212|Атељеа 212]]). Током настајања представе, његова глумачка надареност довела је до тријумфа импровизације (велики успех остварује и на гостовањима у [[Париз]]у, [[Москва|Москви]], [[Њујорк]]у, [[Венеција|Венецији]] и др.). Касније ће „своју сцену“ поново представљати (заједно с каснијим Радованом -{III}- [[Душан Ковачевић|Душана Ковачевића]]) две деценије.
Године [[1964]], због одустајања [[Љуба Тадић|Љубе Тадића]], Радмиловић је добио насловну улогу у представи „Краљ Иби“ (на сцени [[Атеље 212|Атељеа 212]]). Током настајања представе, његова глумачка надареност довела је до тријумфа импровизације (велики успех остварује и на гостовањима у [[Париз]]у, [[Москва|Москви]], [[Њујорк]]у, [[Венеција|Венецији]] и др.) Касније је „своју сцену“ поново представљао (заједно с каснијим Радованом -{III}- [[Душан Ковачевић|Душана Ковачевића]]), две деценије.


Иако је остварио низ успелих улога у позоришту (стални је члан Атељеа 212 од [[1968]]. године до смрти), на филму и телевизији све су оне остале у сенци „улоге живота“ у „Краљу Ибију“ (чак и кад се ради о бриљантном остварењу — улози [[Молијер]]а у истоименом комаду [[Михаил Булгаков|М. А. Булгакова]], за коју је награђен [[Октобарска награда|Октобарском наградом Града Београда]]).
Иако је остварио низ успелих улога у позоришту (био је стални члан Атељеа 212 од [[1968]]. године до смрти), на филму и телевизији све су оне остале у сенци „улоге живота“ у „Краљу Ибију“ (чак и кад се ради о бриљантном остварењу — улози [[Молијер]]а у истоименом комаду [[Михаил Булгаков|М. А. Булгакова]], за коју је награђен [[Октобарска награда|Октобарском наградом Града Београда]]).


На филму је дебитовао [[1962]]. године („Чудна девојка”, [[Јован Живановић|Јована Живановића]]) и одиграо око двадесет улога. Главне је остварио у филмовима „Глинени голуб” (Т. Јанић, [[1966]]), „Рам за слику моје драге” ([[Мирза Идризовић]], [[1968]]), „Поглед у ноћ” (Н. Стојановић, [[1968]]), „Павиљон 6” (Л. Пинтилије, [[1978]]), „Срећна породица” ([[Гордан Михић]], [[1980]]).
На филму је дебитовао [[1962]]. године („Чудна девојка”, [[Јован Живановић|Јована Живановића]]) и одиграо око двадесет улога. Главне је остварио у филмовима „Глинени голуб” (Т. Јанић, [[1966]]), „Рам за слику моје драге” ([[Мирза Идризовић]], [[1968]]), „Поглед у ноћ” (Н. Стојановић, [[1968]]), „Павиљон 6” (Л. Пинтилије, [[1978]]), „Срећна породица” ([[Гордан Михић]], [[1980]]).


Своју последњу, 299. представу, „Радован -{III}-” је одржао [[9. јун]]а [[1985]]. године, уз велике болове, али опет, уз његову велику жељу, представа је одржана до краја. Само три дана касније пребачен је у болницу, из које се није вратио. Преминуо је [[21. јул]]а [[1985]]. године у 53. години живота, на Првој хируршкој клиници у [[Београд]]у, од проблема са дигестивним трактом.<ref>{{Cite web |url=http://www.informer.rs/print/23842/zabava/kultura/23842/DUSAN-KOVACEVIC-Radovana-sam-pisao-bas-za-Zorana |title=Душан Ковачевић: "Радована" сам писао баш за Зорана! (Информер, 21. јул 2020) |access-date=19. 07. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170828010920/http://www.informer.rs/print/23842/zabava/kultura/23842/DUSAN-KOVACEVIC-Radovana-sam-pisao-bas-za-Zorana |archive-date=28. 08. 2017 |url-status=dead |df= }}</ref> Кремиран је, а његова урна се налази у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]].
Своју последњу, 299. улогу, у представи „Радован -{III}-” је одиграо [[9. јун]]а [[1985]]. године, уз велике болове, али опет, уз његову велику жељу, представа је одржана до краја. Само три дана касније пребачен је у болницу, из које се није вратио. Преминуо је [[21. јул]]а [[1985]]. године у 53. години живота, на Првој хируршкој клиници у [[Београд]]у, од проблема са дигестивним трактом.<ref>{{Cite web |url=http://www.informer.rs/print/23842/zabava/kultura/23842/DUSAN-KOVACEVIC-Radovana-sam-pisao-bas-za-Zorana |title=Душан Ковачевић: "Радована" сам писао баш за Зорана! (Информер, 21. јул 2020) |access-date=19. 07. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170828010920/http://www.informer.rs/print/23842/zabava/kultura/23842/DUSAN-KOVACEVIC-Radovana-sam-pisao-bas-za-Zorana |archive-date=28. 08. 2017 |url-status=dead |df= }}</ref> Кремиран је, а његова урна се налази у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]].


Био је ожењен глумицом [[Дина Рутић|Дином Рутић]] (1943—2019). Усвојили су ћерку, девојчицу Ану рођену у [[Пећ]]и и много су је волели. Зоран је Ану обожавао.{{чињеница}} Инспирисана њиме, његова усвојена кћи [[Ана Радмиловић]] (1974—2017) је написала две књиге — „Залажем се за лаж“ (2009) и „Кад је свет имао бркове“ (2011).<ref>[http://mondo.rs/a786109/Zabava/Kultura/Zoran-Radmilovic-privatno-opisuje-ga-cerka-Ana-Radmilovic.html Ћерка Зорана Радмиловића: Он није био сељачина! (Мондо, 13. април 2015)]</ref>
Био је ожењен глумицом [[Дина Рутић|Дином Рутић]] (1943—2019). Усвојили су ћерку, девојчицу Ану рођену у [[Пећ]]и и много су је волели. Инспирисана њиме, његова усвојена кћи [[Ана Радмиловић]] (1974—2017) је написала две књиге — „Залажем се за лаж“ (2009) и „Кад је свет имао бркове“ (2011).<ref>[http://mondo.rs/a786109/Zabava/Kultura/Zoran-Radmilovic-privatno-opisuje-ga-cerka-Ana-Radmilovic.html Ћерка Зорана Радмиловића: Он није био сељачина! (Мондо, 13. април 2015)]</ref>


О њему је [[2021]]. године снимљен филм „Глумчина”.<ref>[https://www.politika.rs/scc/clanak/489314/Glumcina-film-o-Zoranu-Radmilovicu „Глумчина” — филм о Зорану Радмиловићу („Политика”, 8. октобар 2021)]</ref>
О њему је [[2021]]. године снимљен филм „Глумчина”.<ref>[https://www.politika.rs/scc/clanak/489314/Glumcina-film-o-Zoranu-Radmilovicu „Глумчина” — филм о Зорану Радмиловићу („Политика”, 8. октобар 2021)]</ref>


== Позориште ==
== Позориште ==
[[Датотека:Zoran Radmilovic.jpg|мини|десно|300п|Споменик Зорану Радмиловићу испред позоришта [[Атеље 212]]]]
[[Датотека:Zoran Radmilovic.jpg|мини|десно|200п|[[Споменик Зорану Радмиловићу у Београду|Споменик Зорану Радмиловићу испред позоришта]] [[Атеље 212]]]]
* [[1964]]. — [[Краљ Иби]]
* [[1964]]. — [[Краљ Иби]]
* [[1973]]. — [[Радован III]]
* [[1973]]. — [[Радован III]]
Ред 139: Ред 138:
| 1964. || [[Марш на Дрину (филм)|Марш на Дрину]] || Коцкар Петровић
| 1964. || [[Марш на Дрину (филм)|Марш на Дрину]] || Коцкар Петровић
|-
|-
| 1965. || [[Пета страна света (ТВ филм)|Пета страна света]] ||
| 1965. || [[Пета страна света (ТВ филм)|Пета страна света]] || Зоки
|-
|-
| 1965. || [[Оно море]] ||
| 1965. || [[Оно море]] ||
Ред 163: Ред 162:
| 1967. || [[Шест љубави Луције Живојиновић]] ||
| 1967. || [[Шест љубави Луције Живојиновић]] ||
|-
|-
| 1968. || [[Ноћно дежурство сестре Гризелде]] ||
| 1968. || [[Ноћно дежурство сестре Гризелде]] || доктор Швајгер
|-
|-
| 1968. || [[Бурлеска о Грку]] ||
| 1968. || [[Бурлеска о Грку]] ||
Ред 179: Ред 178:
| 1969. || [[Баксуз]] (серија) ||
| 1969. || [[Баксуз]] (серија) ||
|-
|-
| 1969. || [[Ко ће да спасе орача]] ||
| 1969. || [[Ко ће да спасе орача]] || Алберт Коб
|-
|-
| 1969. || [[Рађање радног народа]] (серија) || Јова Меденица
| 1969. || [[Рађање радног народа]] (серија) || Јова Меденица
Ред 339: Ред 338:


== Награде ==
== Награде ==
[[Датотека:Spomenik Zoranu Radmiloviću u Zaječaru.JPG|мини|десно|250п|[[Споменик Зорану Радмиловићу у Зајечару]]]]
[[Датотека:Wiki.Biseri III Spomenik Zoranu Radmiloviću 723.jpg|мини|десно|250п|[[Споменик Зорану Радмиловићу у Зајечару]]]]
[[Датотека:Zoran Radmilović 2003 Serbian stamp.jpg|мини|десно|250п|Зоран Радмиловић на поштанској маркици из [[2003]]. године.]]
[[Датотека:Zoran Radmilović 2003 Serbian stamp.jpg|мини|десно|250п|Зоран Радмиловић на поштанској маркици из [[2003]]. године.]]
* [[1983]]. — [[Добричин прстен]], награда за животно дело,
* [[1983]]. — [[Добричин прстен]], награда за животно дело,
Ред 372: Ред 371:


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Zoran Radmilović}}
{{Други пројекти
| wikispecies =
| wiktionary =
| wikiversity =
| wikibooks =
| wikisource =
| wikiquote = Зоран Радмиловић
| wikinews = Зоран Радмиловић
}}

* {{ИМДб име|id=0705707|name=Зоран Радмиловић}}
* {{ИМДб име|id=0705707|name=Зоран Радмиловић}}
* [http://www.findagrave.com/cgi-bin/fg.cgi?page=gr&GScid=1811009&GRid=8698558& Информација о његовом гробу]
* [http://www.findagrave.com/cgi-bin/fg.cgi?page=gr&GScid=1811009&GRid=8698558& Информација о његовом гробу]
Ред 396: Ред 384:
{{Шаблон:Добричин прстен}}
{{Шаблон:Добричин прстен}}
{{Глумачки пар године}}
{{Глумачки пар године}}
⚫
{{нормативна контрола}}
{{порталбар|Биографија|Уметност|Позориште|Филм|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}}
{{порталбар|Биографија|Уметност|Позориште|Филм|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}}
{{Subject bar |d=yes| wikidata = Q1287242| commons = Category:Zoran Radmilović| wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource =| wikiquote = Зоран Радмиловић| n =yes| wikinews = Зоран Радмиловић}}
⚫
{{нормативна контрола}}


{{DEFAULTSORT:Радмиловић, Зоран}}
{{СОРТИРАЊЕ:Радмиловић, Зоран}}
[[Категорија:Рођени 1933.]]
[[Категорија:Рођени 1933.]]
[[Категорија:Умрли 1985.]]
[[Категорија:Умрли 1985.]]
[[Категорија:Зајечарци]]
[[Категорија:Глумци из Зајечара]]
[[Категорија:Срби немачког порекла]]
[[Категорија:Српски глумци]]
[[Категорија:Српски глумци]]
[[Категорија:Југословенски глумци]]
[[Категорија:Југословенски глумци]]
[[Категорија:Бивши студенти Универзитета уметности у Београду]]
[[Категорија:Бивши студенти Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду]]
[[Категорија:Глумци и глумице позоришта „Атеље 212”]]
[[Категорија:Глумци и глумице позоришта „Атеље 212”]]
[[Категорија:Добитници награде Добричин прстен]]
[[Категорија:Добитници награде Добричин прстен]]

Тренутна верзија на датум 31. октобар 2024. у 02:20

Зоран Радмиловић
Зоран Радмиловић
Лични подаци
Пуно имеЗоран Радмиловић
Датум рођења(1933-05-11)11. мај 1933.
Место рођењаЗајечар, Краљевина Југославија
Датум смрти21. јул 1985.(1985-07-21) (52 год.)
Место смртиБеоград, СР Србија, СФР Југославија
УниверзитетДрамске уметности у Београду
ЗанимањеФилмски, телевизијски и позоришни глумац
Породица
СупружникДина Рутић Радмиловић
ДецаАна Радмиловић
Рад
Активни период1959—1985.
Битне улогеКраљ Иби — Тата Иби
Цео живот за годину дана — Живко Симић
Радован III — Радован
Павиљон 6 — Иван Дмитрич Громов
Приче из радионице — Живота Говедаревић
Маратонци трче почасни круг — Били Питон
Приче из Непричаве — Домаћин
Веза до IMDb-а

Зоран Радмиловић (Зајечар, 11. мај 1933 — Београд, 21. јул 1985) био је српски и југословенски филмски, телевизијски и позоришни глумац, који је одиграо неке од најупечатљивијих улога у историји југословенске кинематографије. Његова најпознатија улога била је у позоришној представи Радован III, по којој је добио титулу Краља хумора и импровизације.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 11. маја 1933. године, од оца Момчила, судије и мајке Љубице, домаћице, у Зајечару. Деда по оцу, Рихард Ланг, био је Немац, архитекта. Оженивши се Зорановом бабом Стевком, прешао је у православље и узео име Радмило. Одатле потиче породично презиме Радмиловић.

По очевој жељи, уписао је Правни факултет у Београду, али гa је после две године напустио. Потом је студирао на Архитектонском факултету, који такође напушта, а убрзо уписује Филолошки факултет, одсек енглески језик. Упоредо је опробао глумачке могућношћу у КУД „Иво Лола Рибар“. Радмиловић је тада напустио студије енглеског језика и посветио се глуми. На наговор главне глумице, која му је била симпатија и са којом је био партнер у културно-уметничком друштву, уписао је и поступно апсолвирао глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију и након тога започео каријеру у Београдском драмском позоришту (1962—1968), у коме је првобитно наступао у мање значајним представама. Дипломирао је 1963. године по повратку из војске.

Године 1964, због одустајања Љубе Тадића, Радмиловић је добио насловну улогу у представи „Краљ Иби“ (на сцени Атељеа 212). Током настајања представе, његова глумачка надареност довела је до тријумфа импровизације (велики успех остварује и на гостовањима у Паризу, Москви, Њујорку, Венецији и др.) Касније је „своју сцену“ поново представљао (заједно с каснијим Радованом III Душана Ковачевића), две деценије.

Иако је остварио низ успелих улога у позоришту (био је стални члан Атељеа 212 од 1968. године до смрти), на филму и телевизији све су оне остале у сенци „улоге живота“ у „Краљу Ибију“ (чак и кад се ради о бриљантном остварењу — улози Молијера у истоименом комаду М. А. Булгакова, за коју је награђен Октобарском наградом Града Београда).

На филму је дебитовао 1962. године („Чудна девојка”, Јована Живановића) и одиграо око двадесет улога. Главне је остварио у филмовима „Глинени голуб” (Т. Јанић, 1966), „Рам за слику моје драге” (Мирза Идризовић, 1968), „Поглед у ноћ” (Н. Стојановић, 1968), „Павиљон 6” (Л. Пинтилије, 1978), „Срећна породица” (Гордан Михић, 1980).

Своју последњу, 299. улогу, у представи „Радован III” је одиграо 9. јуна 1985. године, уз велике болове, али опет, уз његову велику жељу, представа је одржана до краја. Само три дана касније пребачен је у болницу, из које се није вратио. Преминуо је 21. јула 1985. године у 53. години живота, на Првој хируршкој клиници у Београду, од проблема са дигестивним трактом.[1] Кремиран је, а његова урна се налази у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Био је ожењен глумицом Дином Рутић (1943—2019). Усвојили су ћерку, девојчицу Ану рођену у Пећи и много су је волели. Инспирисана њиме, његова усвојена кћи Ана Радмиловић (1974—2017) је написала две књиге — „Залажем се за лаж“ (2009) и „Кад је свет имао бркове“ (2011).[2]

О њему је 2021. године снимљен филм „Глумчина”.[3]

Позориште

[уреди | уреди извор]
Споменик Зорану Радмиловићу испред позоришта Атеље 212

Филмографија

[уреди | уреди извор]
1950 ▼ 1960 ▼ 1970 ▼ 1980 ▼ Укупно
Дугометражни филм 0 7 7 8 22
ТВ филм 1 18 23 4 46
ТВ серија 0 11 23 32 66
ТВ мини серија 0 7 2 4 13
ТВ кратки филм 0 0 2 2 4
Кратки филм 0 0 2 0 2
Видео 0 0 0 1 1
Укупно 1 43 59 51 154
Год. Назив Улога
1950.-те ▲
1959. Кризантема
1960.-те ▲
1962. Прва љубав
1962. Чудна девојка Пеђа
1963. Ромео и Ђулијета (ТВ филм)
1963. Инкогнито
1963. Кир Јања (ТВ) Мишић Нотарош
1964. Право стање ствари
1964. Име и презиме (серија)
1964. Марш на Дрину Коцкар Петровић
1965. Пета страна света Зоки
1965. Оно море
1965. Акција епеј
1965. Корени
1965. Хиљаду зашто? (серија) Зоран
1965. Горки део реке Доктор
1966. Њен први чај (ТВ)
1966. Провод
1966. Глинени голуб Предраг
1967. Свечаност на успутној станици
1967. Седам Хамлета (серија) Хамлет
1967. Шест љубави Луције Живојиновић
1968. Ноћно дежурство сестре Гризелде доктор Швајгер
1968. Бурлеска о Грку
1968. Рам за слику моје драге Никола
1968. Љубав на телефону
1968. Сезона пољубаца
1968. Педикирка
1968. Горски цар (серија) Светолик
1969. Баксуз (серија)
1969. Ко ће да спасе орача Алберт Коб
1969. Рађање радног народа (серија) Јова Меденица
1969. Велики дан
1970.-те ▲
1970. Ујка Вања (ТВ) Иван Вања Војницки, Маријин син
1970. Бурна ноћ
1970. Тристан и Изолда
1970. Поезија Огдена Неша
1970. Рођаци (серија) Алекса
1971. Спомен плоча
1971. Халелуја
1971. Сладак живот на српски начин
1971. Операција 30 слова (серија)
1971. Цео живот за годину дана (серија) Живко
1971. В. Р. — Мистерије организма Радмиловић
1972. Розенбергови не смеју да умру (ТВ) Јулијус Розенберг
1972. Смех са сцене: Атеље 212 Тата Иби & Капетан
1972. Дервиш и смрт (ТВ) Ахмет Нурудин
1973. Личност којој се дивим
1973. Дрвени сандук Томаса Вулфа
1973. Краљ Иби (ТВ) Тата Иби
1973. Изгнаници
1973. Павиљон број шест (ТВ) Иван Дмитрић Громов
1973. Наше приредбе (ТВ серија) Господин Лебедев
1973. Опасни сусрети (серија)
1973—1974. Образ уз образ (серија) Зоран
1975. Халуцинације
1975. Црни петак (ТВ) Начелник општине
1976. Прича о војнику
1976. Џангризало (ТВ) Џангризало
1976. Изгубљена срећа (ТВ) Драги
1976. Звездана прашина (ТВ) Марко
1976. Част ми је позвати вас (серија) Зоран
1976. Музика позорнице (серија)
1977. Инфериорност (ТВ) Ђовани
1977. Како упокојити вампира (ТВ) Андрија
1977. Усијане главе (серија)
1977. Црни дани (серија) Милорад Драшковић
1977. Запамтите (серија)
1977. Под истрагом Батица
1977. Више од игре (серија) Капетан Михајло Миша Шљивић
1978. Молијер (ТВ) Молијер
1978. Поглед у ноћ
1978. Павиљон 6 Иван Дмитрић Громов
1978. Дан када се рушио свет
1978. Образ уз образ: Новогодишњи специјал Зоран
1978. Седам плус седам Зоран
1979. Срећна породица Ујак
1979. Радио Вихор зове Анђелију
1979. Приповедања Радоја Домановића (серија) Радоје Домановић
1979. Какав дан
1979. Усијање Фра Грга
1979. Мост
1980.-те ▲
1980. Дувански пут (серија)
1980. Мајстори, мајстори! Сава
1980. Бисери од песама (ТВ кратки)
1981. Дунаво
1981. Песничке ведрине (серија)
1981. Светозар Марковић (серија) Илија Гарашанин
1981. Широко је лишће Милан
1981. Шеста брзина Мајстор Живота Говедаревић
1982. Маратонци трче почасни круг Били Питон
1982. Коже (серија) Адвокат Доктор Зацић
1982. Приче из радионице (серија) Мајстор Живота Говедаревић
1983. Приче из Непричаве (серија) Домаћин
1983. Имењаци (ТВ серија)
1983. Кореспонденција (ТВ) Симеон Његован Хаџија, син Лупусов
1983. Радован III Радован III
1983. Оштрица бријача
1983. Шећерна водица Доктор Драговић
1984. Последња авантура Глумац
1984. Улични певачи (серија)
1984. Проклета авлија (ТВ) Латифага „Карађоз“,
1984. Увек са вама (серија) Зоки
1985. Држање за ваздух Светланин стриц
1985. Отац на службеном путу Пилот
1985. Приче из фабрике (серија) Доктор Пјевалица
1986. Шмекер Чика Дача

Награде

[уреди | уреди извор]
Споменик Зорану Радмиловићу у Зајечару
Зоран Радмиловић на поштанској маркици из 2003. године.

Награда Зоран Радмиловић

[уреди | уреди извор]

Награда Зоран Радмиловић додељује се од 1988. у оквиру Стеријиног позорја у Новом Саду, а додељује је компанија „Новости“.

Награда „Зоранов брк"

[уреди | уреди извор]

Награда „Зоранов брк“ се додељује сваке године у част Зорана Радмиловића на манифестацији „Дани Зорана Радмиловића“ у Зајечару. Награда је установљена 1991. године.

Цитати

[уреди | уреди извор]

Кад полазим од куће мрзим и себе и публику, а кад представа почне, сва та мржња и јед експлодира у своју супротност, у љубав.[4]

Занимљивости

[уреди | уреди извор]
Гроб Зорана Радмиловића у Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду
  • Велика је сличност између Радмиловића и Слободана Алигрудића. И поред тога што су умрли у истом периоду, њихови карактери су се необично поклапали. Обојица су били: дружељубиви, духовити, цинични, шармантни, преки, осећајни, сетни, јогунасти, неповерљиви, искључиви и аргоантни. Такође, обојица су градили слободу глуме, која друге глумце није ометала, већ им давала на значају. Били су прожети снажном акцијом да се лик ослободи свега што би на њему могло бити лажно, извештачено и неуверљиво.[5]
  • Улица у Зорановом родном Зајечару носи његово име, као и једна улица у Београду. Постоје и његови споменици у оба града.
  • 21. јула 2010. на његовој кући у Милешевској улици у Београду постављена је спомен плоча у Радмиловићеву част, у организацији Атеље 212 и челника општине Врачар.
  • По њему је названо Народно позориште Тимочке крајине „Зоран Радмиловић”.

Фестивали

[уреди | уреди извор]
  • 1974. Београдско пролеће — Бошко Буха (Дечје београдско пролеће)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Душан Ковачевић: "Радована" сам писао баш за Зорана! (Информер, 21. јул 2020)”. Архивирано из оригинала 28. 08. 2017. г. Приступљено 19. 07. 2017. 
  2. ^ Ћерка Зорана Радмиловића: Он није био сељачина! (Мондо, 13. април 2015)
  3. ^ „Глумчина” — филм о Зорану Радмиловићу („Политика”, 8. октобар 2021)
  4. ^ Мрзим дан кад имам представу (Политика, 21. јул 2010)
  5. ^ Занимљивости

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зоран_Радмиловић&oldid=28824533”