Разговор:Живојин Мишић

Први поднаслов

Snejk, umesto da pises <ref name="xxx">Живојин Мишић; [[Саво Скоко]] стране 114-119</ref> i <ref name="xxx" />, mislim da je krace da pises {{sfn|Скоко|1969|pp=114-119}}, a pre toga moras dodati pod Literauta {{Cite book|last= Скоко |first= Саво |authorlink= Саво Скоко |coauthors= |title= Војвода Живојин Мишић, Моје успомене|year= 1969|url= |publisher= |location= |id= | ref=harv}} Краће је, једноставније и боље да се користи шаблон, него вики текст. -- Bojan  Razgovor  06:47, 21. септембар 2013. (CEST)

Исправићу на крају кад завршим чланак. То исто треба да се уради и у чланку војводе Степе. Змија бгд 12:01, 21. септембар 2013. (CEST)

Trebalo bi uvod da proširiš, za one lenje koje mryi da procitaju clanak. -- Bojan  Razgovor  05:11, 31. јануар 2014. (CET)

Ma naravno cim napisem clanak Serbian je specijalista za uvode. Змија бгд 23:23, 31. јануар 2014. (CET)

Кандидат за сјајни чланак на расправи

Расправа траје седам дана, тј. до 13. децембра 2014. око 23:20. Укажите на грешке и коментаришите номинацију. Змија бгд 23:24, 6. децембар 2014. (CET)

 Komentar: Termin jugoslovenski. Idem nekom logikom, Mišić je preminuo 1921, jeste da je 1918 osnovana Kraljevina SHS, ali tek 1929 preimenovana u Jugoslavija. Zato bi trebalo da stoji samo srpski (što on u suštini i jeste), mali detalj ali ne nebitan. Inače, ovo je stvarno impozantno, svaka čast!--Soundwaweserb (разговор) 23:29, 6. децембар 2014. (CET)

Слажем се међутим цело време до оснивања те краљевине помиње се југословенски одбор, југословенска дивизија, југословенство, хрвати и словенци добровољци се третирају као југословени итд. Због тога је Југословенски мада си управу тек 1929. године је преименовано у Југославију. Међутим по војним законима његов чин је био највиши у обе државе зато сам ставио то. Путник је био само српски војвода јер није доживео уједињење а Мишић је чак био и начелник штаба Врховне команде Краљевине СХС. Хвала на том запажању. Змија бгд 23:39, 6. децембар 2014. (CET)

U redu. Hvala na odgovoru.--Soundwaweserb (разговор) 23:44, 6. децембар 2014. (CET)

Нема на чему и ја сам имао ту дилему док нисам прочитао целу књигу. Змија бгд 23:47, 6. децембар 2014. (CET)

Кад смо већ код тога, моје мишљење је да ти је то југословенски сувишно. Није држава постојала, а ни он није дуго био у војсци нако формирања краљевине СХС. Цео свој живот је био део војске Србије и ту однео највеће победе. Ако погледамо и чин војводе је добио 1914. године. Верујем да књига од које си узео податак југословенски, да је писано у периоду пре 1990. године, а тад се форсирао термин југословески и због идеолошких разлога. Опет остављам теби да одлучиш, ипак си ти написао овај одлични рад. Све похвале.--Марко Станојевић (разговор) 12:58, 7. децембар 2014. (CET)

Није упитању то већ да је то била југословенска држава. То што није имала име слажем са тобом. Ако се остави само српски војвода онда се поставља питање шта представља Начелник Штаба Врховне команде Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Онда није само српски. Могао бих изменити и ставити српски и војвода краљевине срба, хрвата и словенаца што је тачно али прешироко. То исто бих онда требао додати и у чланцима о војводи Степи и војводи Бојовићу који су умрли касније. У књигама из 1990. се не форсира термин југословенски, оне су написане по рукописима из периода постојања Краљевине СХС. Најбољи пример да се изоставља термин југословенски је у Војном лексикону из 1981 где се пажња посвећује српским војводама а термин југословенски се изоставља а зна се да нпр. Петар Бојовић био више југословенски него српски војвода а Степа на прелазу. Незнам мени је овако логично. Објаснио сам малопре да је само српски војвода Радомир Путник и ту нема спорења мишљења. Змија бгд 13:09, 7. децембар 2014. (CET)

Као што рекох остављам теби да одлучиш како ћеш оставити. Ја сада читам чланак и заиста је добро урађен.--Марко Станојевић (разговор) 13:19, 7. децембар 2014. (CET)

Мени је овако најлогичније, и сам сам дуго имао дилему али после дугог истраживања дошао сам до овог закључка. Змија бгд 13:21, 7. децембар 2014. (CET)

Ал си га написао свака ти част! Ја данас читах у бусу док сам путовао до Ужица и назад, видео сам пар малих грешака у куцању које ћу исправити и то је то. --Михаило (разговор) 22:27, 8. децембар 2014. (CET)

Хвала наш војвода је заслужио, читаће га неки нови клинци са уживањем. Змија бгд 00:31, 9. децембар 2014. (CET)

У делу Колубарска битка, код слике за еполету, био је отворен цитат, ја сам га затворио, само ти провери да ли сам на правом месту. Овај што почиње „Пробијањем центра непријатељског фронта“... --Михаило (разговор) 17:24, 9. децембар 2014. (CET)

Да то ми је промакло, хвала све је ок. Змија бгд 19:13, 9. децембар 2014. (CET)

Лепо урађено. Све похвале. --Mstudiodf (разговор) 22:48, 9. децембар 2014. (CET)

Захваљујем Змија бгд 23:50, 9. децембар 2014. (CET)

У делу Период опоравка, повратак на Крф и Солунски фронт има реченица на почетку пасуса: „Долазак генерала Франше д' Епереа за главног команданта савезничких снага...“, мислим да у њој ниси довршио мисао. --Михаило (разговор) 09:19, 11. децембар 2014. (CET)

Тако је исправљено. Змија бгд 10:45, 11. децембар 2014. (CET)

Коментари by Бурга

Текст је свакако добар, и надам се да би до 13. 12. могао заиста да постане сјајан. Ипак, имао бих неколико примедби.

Прво, увод ми се чини мало преобимним. Даље, српски је доста проблематичан: „не навикнути“, „Руских и Бугарских добровољаца“, „Турски официри“, „Српска војска“ (више пута), „теориске“, „српској војски“ (?!?), „косолидују“, „оружија“ и „приморија“, али ми некако ово највише смета:

скраћењу фронта целе српске војске који бих се осталим армијама дало времена за одмор, попуну залиха и снабдевања

и

Такође су нагласили да бих ушли...

Затим

Тада је једини добио енглески Орден светог Михаила и светог Ђорђа на огрлици.

Једини у којој групи? није ваљда у историји наведена два одликовања? На страну то што у читавом уводу нема ниједног цитата, па ни за тако јаке тврдње као што је ова.

Некако ми је прича о породици уметнута у сред текста о војничкој каријери. Хронолошки би имало смисла јер се тада оженио, али прича о свим осталим потомцима можда боље да иде негде на крај текста или на крај увода.

Како је током Српско-бугарског рата (1885) био у резерви, кад је био активан официр?

У „Успону“ пише да је био постављен за команданта чете. Све дотле се помиње као командир чете, а и данас у ВС су старешине чета командири, тако да верујем да је у питању грешка.

Некако има превише анегдота, попут оне са златним сатом, или са Турцима који туку војску и слично.

Међутим завереници који Живојина нису испуштали из вида пустили у новине вест да је један бивши човек по мраку ушао у кућу председника владе. Тиме су јасно ставили до знања да нису напуштали политичку сцену ни после пензионисања.

Испада да се „они“ у другој реченици односи на заверенике, међутим откуда то да су они пензионисани? Мало збуњујућа формулација.

Безимени официр који га је поздрављао након реактивирања има име, или је у питању опет нека анегдота?

Мислим да су описи ратова преобимни јер се доста текста не односи на тему. Имамо овде малтене цео чланак о Првом светском рату.

Албанци предвођени аустроугарским и бугарским официрима, 7. септембра, извршили препад на српске снаге и начинили страшан масакр.

Треба дати неки конкретнији податак од овако паушалне оцене.

Не успевам да нађем од чега је боловао пред смрт. Зна ли се? С друге стране, оно „о, кукавцу мени“, не знам колико је потребно.

Смрт славног војсковође и најпопуларнијег војника Србије, дубоко је потресла све грађане. Сузе су навирале прекаљеним ратницима његове Прве армије и целокупне Врховне команде, који су под његовом командом јуришали као рисови.

Неенциклопедијски, рекао бих.

Да ли је заиста битно у овом тексту где је служио Броз и да је Споменица за Српско-бугарски рат била звана и настала по узору на Гвоздени крст? --Burga (разговор) 20:31, 7. децембар 2014. (CET)

Ок идемо редом има доста:

• 1) Увод је као и за сваког војводу у овој енциклопедији.
• 2) Преформулисаћу чим нађем та два пасуса.
• 3) Трећи пасос избачен, упитању је одликовање на огрлици које је једини добио од енглеског краља Џорџа V, Путник је добио али на ленти.
• 4) Породица померена на крај и управу си тад се оженио.
• 5) Исправљено управу си грешком сам написао командант а треба командир.
• 6) Био је у стратегијској резреви фактички није ни учествовао у рату јер је чекао да му издају наређење а рат се већ био завршио и био је активини официр. Преформулисано.
• 7) Анегдота је се стварно десила то се десило док је био у Аустро-угарској.
• 8) То су интриге представника Црне Руке који су понижавали у новинама Мишића и означавали га као официра који се крије а види се из текста да је и Александар Машин био са њим код Пашића. Могуће да је он смислио ту причу. Ибачено упитању су интриге.
• 9) Мишић у својим успоменама није именовао тог официра могуће да је био неко од каснијих југословенских генерала то незнамо. Та ситуација се стварно десила.
• 10) Што се тиче рата то је најкраће могуће где се све спомиње Мишић и у којим ситуацијама током рата је био обавештен као помоћник начелника штаба Врховне команде, скратио сам максимално. Преформулисаћу нејасноће.
• 11) Боловао је највероватније од рака плућа јер је много пушио.
• 12) Цитат из новина Трубуна пребацићу у одсечак за цитате.
• 13) Избацићу то о Брозу и ордену. Змија бгд 21:32, 7. децембар 2014. (CET)

Odlično. Možda ću kasnije malo i sam da prčkam oko nekih trivijalnijih stvari koje nisam ni navodio, ali ono što zahteva literaturu moraš ti koji je imaš. Svi komentari su, naravno, bili dobronamerni, u želji da dobijemo zaista sjajan članak o čoveku koji to zaslužuje. --Burga (разговор) 21:42, 7. децембар 2014. (CET)

Слажем се само реци да то исправимо. Моје успомене су ми најбоља рефренца и највише сам препричавао из те књиге. Змија бгд 21:47, 7. децембар 2014. (CET)

Са закашњењем

Е извини, нисам била у прилици раније да прокоментаришем. Мислим, то су ситнице које не мењају ствар, али ипак ћу написати: мислим да што се тиче Орден светог Михајла и светог Ђорђа на огрлици, чак и кад аутор није верник, онај први светац треба да стоји са великим С, јер је то назив ордена. Немам сада времена да читам правила, верујем да то неко други боље зна. Такође бих да напоменем, да ми се не допада то што се овде за многе старе и слободне слике не наводе извори. Проналажење правих извора старих слика, бар из мог личног искуства, води такође и налажењу бољих оригинала, а често и тачнијој информацији о целој теми, увек се исплати навести што прецизније познате податке и пронаћи оригинал, овде мислим на одакле је узета слика, кад, ко где и шта је сликао, осим наравно ако слика није скинута са неког крајње чудног места.Тајга (разговор) 01:21, 14. децембар 2014. (CET)

„често је од свог народа сматран за легенду“ није баш најспретније речено, али ако се не варам, једно време су га сматрали легендом и други народи, али то све до првог ћошка наравно... исто као и сопствени народ.

Ако се орден зове „Орден светог Ђорђа“, онда је с мало, а о ће бити велико. Нешто слично као са именима улица. --Burga (разговор) 01:27, 14. децембар 2014. (CET)

А ако се орден зове Бели орао ..., онда су и о и б велика слова, зар не?

Предлажем да се од родитеља увек неведе прво мајка, јер осим, пар епруветских изузетака, сваког човека, а и жену на овом свету родила је мајка, а за оца ... може у већини случајева да се само верује на реч :))))Тајга (разговор) 01:31, 14. децембар 2014. (CET)

„Породица је узела презиме Мишић по имену деде Живојина Мишића – Миша Каљевића.“ Овде неки падеж, чини ми се не штима баш сасвим како треба, не бих да кварим, ако грешим, али волела бих да још неко погледа.Тајга (разговор) 01:35, 14. децембар 2014. (CET)

Преформулисано. Змија бгд 01:43, 14. децембар 2014. (CET)

Мислим да би било добро да се сви датуми ставе по оба календара, јер веома често се не зна заправо на који се календар мисли. Тако нпр када се креће у школу 1. октобра, по старом или новом календару?Тајга (разговор) 01:39, 14. децембар 2014. (CET)

Само ти је задања пасос у Краљевини СХС по новом календару све је остало по старом. Змија бгд 01:43, 14. децембар 2014. (CET)

Али текст почиње датумом рођења и стављен је са оба датума. Мислим да није никакав прболем претворити старе датуме у нове и ставити оба.Тајга (разговор) 01:47, 14. децембар 2014. (CET)

Много има, стављен је стари датум јер сви наши преци па и Мишић рођени до 1. јануара 1919. су рођени по старом календару а тај календар је 13 дана пре овог сада. Змија бгд 01:54, 14. децембар 2014. (CET)

Како год ти сматраш, ја сам написала шта мислим. Како се зове село из кога је Сретен Величковић, први учитељ? Бољковац или Бољковци? Може да се повеже са чланком о том селу, да не буде забуне, овде бар чини ми се да има оба.Тајга (разговор) 01:58, 14. децембар 2014. (CET)

Село је Бољковци. Бољковце су у Словачкој. Змија бгд 02:03, 14. децембар 2014. (CET)

У реченици „У почетку због свог порекла имао је силне неприлике са варошком децом која га нису прихватала, што га је узбуђивало и вређало“, мислим да узбуђење баш и није адекватан глагол. Можда је боље написати љутило или нервирало, можда евентуално разочарало, то можда јесу неке врсте узбуђења, али ... Тајга (разговор) 02:04, 14. децембар 2014. (CET)

Не знам ако сматраш да је боље тако преформулиши мени је ок. Змија бгд 02:08, 14. децембар 2014. (CET)

Мислим да зависи од тога како пише у извору... „мајоров лични ордонас“ . Мислила сам да се пише ордонанс (француска реч), у смислу ађутант? Видим да си исту реч користио и у другим чланцима, можеш ли да провериш или си већ проверио да ли постоји та реч... Тајга (разговор) 02:13, 14. децембар 2014. (CET)

Мишић је изјавио своју сагласност ... могло би се рећи, да се сагласио... Тајга (разговор) 02:16, 14. децембар 2014. (CET)

Само бих проверила још једном, једна сестра му се звала Тодора? Необично име, мада ништа није немогуће.Тајга (разговор) 02:21, 14. децембар 2014. (CET)

Тако се зове. Змија бгд 03:10, 14. децембар 2014. (CET)

„Ако добро завршите овај курс, онда ће те одмах...“ ћете (футур) ако ме сећање не вара, пише заједно?Тајга (разговор) 02:34, 14. децембар 2014. (CET)

Цитат из књиге тако се тад говорило. Змија бгд 03:10, 14. децембар 2014. (CET)

„Такве појаве у српској војсци нису биле дозвољене, јер је батинање војника било забрањено“, мислим да се ово зове понављање, довољно је написати или једно или другоТајга (разговор) 02:36, 14. децембар 2014. (CET)

Преформулисано. Змија бгд 03:10, 14. децембар 2014. (CET)

„Као одлича стрелац учествовао је у једном турниру гађања у којем је био бољи од аустријског официра, али пошто је био српски официр, и уз намештања резултата у корист својих официра, тај капетан је однео победу и награду – златни сат. Тада је одликован Аустроугарским Крстом за војне заслуге.“ У вези овог доживљаја остала сам мало збуњена, како због тога што је био бољи од ваљда једног аустроугарског официра, тако због тога што је неко намештао резултате својих официра, затим и јер се појављује и један капетан који је однео победу и награду, али је неко онда неко одликован Аустроугарским Крстом за војне заслуге... Тајга (разговор) 02:53, 14. децембар 2014. (CET)

Преформулисано, резултат је намештен за аустријског официра а Мишић је одликован. Змија бгд 02:59, 14. децембар 2014. (CET)

• „Јашите коња у пре почетка напада да будете ближе својим трупама“, мислим да овде има нека грешка, али нисам у стању да проценим шта је заправо требало да стојиТајга (разговор) 04:05, 14. децембар 2014. (CET)
• „Похвалио је целу класу и очитао је једну строгу лекцију о потреби строгог држања и доброг владања“ строга лекција о потреби строгог држања, мало је превише строгости у само једној реченици-Тајга (разговор) 10:36, 14. децембар 2014. (CET)

Пише се Орден Светог Ђорђа, јер Свети Ђорђе је увијек великим словом, оба почетна. Свеци се пишу тако, ријеч свети иде великим. --Жељко Тодоровић (разговор) 10:47, 14. децембар 2014. (CET) с. р.

Требало би да је тако. У Правопису на стр. 68 у одељку који се тиче писања званичних назива награда, признања и одликовања као један од примера наводи се: Крст Светога Саве II реда. micki 11:03, 14. децембар 2014. (CET)