Пређи на садржај

Рајко Боснић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 20: Ред 20:
Рођен је [[19. август]]а [[1919]]. године у селу [[Врточе (Дрвар)|Врточе]], код [[Дрвар]]a. Потицао је из многочланке породице, његов отац Јовоимао је деветоро синова и две сестре. Основну школу је завршио у Дрвару, а као одличан ђак, добио је стипендију од општине Дрвар и завршио Нижу пољопривредну школу у [[Бања Лука|Бања Луци]], [[1935]]. године. Потом је завршио и Средњу пољопривредну школи у [[Неготин]]у, [[1939]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=103}}
Рођен је [[19. август]]а [[1919]]. године у селу [[Врточе (Дрвар)|Врточе]], код [[Дрвар]]a. Потицао је из многочланке породице, његов отац Јовоимао је деветоро синова и две сестре. Основну школу је завршио у Дрвару, а као одличан ђак, добио је стипендију од општине Дрвар и завршио Нижу пољопривредну школу у [[Бања Лука|Бања Луци]], [[1935]]. године. Потом је завршио и Средњу пољопривредну школи у [[Неготин]]у, [[1939]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=103}}


Још као учесник средње школе, најпре у Бања Луци, а потом и у Неготину, повезао се са омладинским револуционарним покретом. Као веома активан омладинац, почетком 1939. године је био примљен у чланство [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). По повратку у родни крај, 1940. године, активно се укључио у рад скојевских организација, а сам је руководио скојевским активима у селима — [[Подови (Дрвар)|Подови]], Врточе и [[Шиповљани]]. Из Бања Луке је доносио разне брошуре, летке и другу литературу.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=103}}
Још као учесник средње школе, најпре у Бања Луци, а потом и у Неготину, повезао се са омладинским револуционарним покретом. Као веома активан омладинац, почетком 1939. године је био примљен у чланство [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). По повратку у родни крај, [[1940]]. године, активно се укључио у рад скојевских организација, а сам је руководио скојевским активима у селима — [[Подови (Дрвар)|Подови]], Врточе и [[Шиповљани]]. Из Бања Луке је доносио разне брошуре, летке и другу литературу.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=103}}


[[Априлски рат]] [[1941]]. године, затекао га је на одслужењу војног рока. Након капитулације [[Југословенска војска|Југословенске војске]], избегао је заробљавање и вартио се у родни крај. Одмах се повезао са партијском организацијом и убрзо потом био примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). У току припрема оружаног устанка, био је постављен за секретара Среског комитета КПЈ за подручје Дрвара и [[Босанско Грахово|Босанског Грахова]].{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=103}}
[[Априлски рат]] [[1941]]. године, затекао га је на одслужењу војног рока. Након капитулације [[Југословенска војска|Југословенске војске]], избегао је заробљавање и вартио се у родни крај. Одмах се повезао са партијском организацијом и убрзо потом био примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). У току припрема оружаног устанка, био је постављен за секретара Среског комитета КПЈ за подручје Дрвара и [[Босанско Грахово|Босанског Грахова]]. Тада је обилазио активе СКОЈ-а у готово свим селима дрварске општине.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=103}}


Као истакнути омладински руководилац, [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.|јуна 1941. године]], постављен је за војног повереника у селу Подови. Радио је на припремама за подизање устанака и непосредно учествовао у формирању Црљивичко-заглавичког партизанског одреда. У почетку устанка, [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#27. јул|27. јула 1941.]] године, у борби за [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођење Дрвара]], а нешто касније у августу и у борбама око [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], истакао се као борац и руководилац — јуришао је на челу својих бораца.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=103}}


Руководство устанка га је убрзо упутило на терен [[Прекаја|Прекраје]] и [[Гламоч]]а, са задатком да помогне тамошњим кадровима у организовању устанка. Тамошњи Прекајски партизански одред је с пушкомитраљезом у рукама, предводио у борбама са усташко-домобранским снагама код [[Бравско|Бравске]], [[Срнетица (Источни Дрвар)|Срнетице]] и [[Млиниште|Млиништа]]. Упоредо са учешћем у борбама, радио је на организационом учвршћивању одреда и омасовљавању партијских ћелија КПЈ и актива СКОЈ-а на ослобођеној територији.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=104}}

У јесен 1941. године, после продора Италијана на слободну територију Дрвара, као секретар [[Окружни комитет СКОЈ-а за Дрвар|Окружног комитета СКОЈ-а за Дрвар]] радио је на консолидацији војно-политичких прилика у новонасталој ситуацији. Организовао је политички рад на терену и активно вршио пропаганду против сарадње са италијанским окупатором, која је доводила до разбијања устаничких редова. Тада је радио на формирању Друге чете Дрварског партизанског батаљона и Прекајске чете Партизанског батаљона „Будућност” — које су у то време биле једне од најјачих партизанских јединица у дрварском крају.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=104}}

Јануара 1942. године на партијској конференцији у [[Крњеуша|Крњеуши]], код Босанског Петровца, одато му је признање за успешан рад с омладином. Крајем јануара 1942. године, Обласно партијско руководство упутило га је као искусног омладинског и партијског руководиоца, на рад на подручје Четвртог крајишког партизанског одреда, где се већ у то време осећао јак утицај непријатеља усресређен на јачање и помагање [[Југословенска војска у отаџбини|четничког покрета]]. Одмах по доласку, Рајко је постао свестан ситуације на терену и одмах је почео са политичким радом. Одржавао је састанке, убеђивао масе и тумачио им линију КПЈ. На Обласној партијској конференцији, одржаној у фебруару 1942. године у [[Скендер Вакуф]]у, као члан Обласног комитета СКОЈ-а поднио је Реферат „О раду с омладином”. Након Конференције, био је постављен за секретара Окружног комитета КПЈ и наставио рад на спровођењу закључака Конференције.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=104}}




Верзија на датум 1. јануар 2017. у 23:41

рајко боснић
Лични подаци
Датум рођења(1919-08-19)19. август 1919.
Место рођењаВрточе, код Дрвара,  Краљевина СХС
Датум смрти31. март 1942.(1942-03-31) (22 год.)
Место смртиЈошавка, код Челинца, Хрватска НД Хрватска
Деловање
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОП и ДВ Југославије
Херој
Народни херој од24. јула 1953.

Рајко Боснић (Врточе, код Дрвара, 19. август 1919 — Јошавка, код Челинца, 31. март 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 19. августа 1919. године у селу Врточе, код Дрварa. Потицао је из многочланке породице, његов отац Јовоимао је деветоро синова и две сестре. Основну школу је завршио у Дрвару, а као одличан ђак, добио је стипендију од општине Дрвар и завршио Нижу пољопривредну школу у Бања Луци, 1935. године. Потом је завршио и Средњу пољопривредну школи у Неготину, 1939. године.[1]

Још као учесник средње школе, најпре у Бања Луци, а потом и у Неготину, повезао се са омладинским револуционарним покретом. Као веома активан омладинац, почетком 1939. године је био примљен у чланство Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). По повратку у родни крај, 1940. године, активно се укључио у рад скојевских организација, а сам је руководио скојевским активима у селима — Подови, Врточе и Шиповљани. Из Бања Луке је доносио разне брошуре, летке и другу литературу.[1]

Априлски рат 1941. године, затекао га је на одслужењу војног рока. Након капитулације Југословенске војске, избегао је заробљавање и вартио се у родни крај. Одмах се повезао са партијском организацијом и убрзо потом био примљен у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). У току припрема оружаног устанка, био је постављен за секретара Среског комитета КПЈ за подручје Дрвара и Босанског Грахова. Тада је обилазио активе СКОЈ-а у готово свим селима дрварске општине.[1]

Као истакнути омладински руководилац, јуна 1941. године, постављен је за војног повереника у селу Подови. Радио је на припремама за подизање устанака и непосредно учествовао у формирању Црљивичко-заглавичког партизанског одреда. У почетку устанка, 27. јула 1941. године, у борби за ослобођење Дрвара, а нешто касније у августу и у борбама око Босанског Петровца, истакао се као борац и руководилац — јуришао је на челу својих бораца.[1]


Руководство устанка га је убрзо упутило на терен Прекраје и Гламоча, са задатком да помогне тамошњим кадровима у организовању устанка. Тамошњи Прекајски партизански одред је с пушкомитраљезом у рукама, предводио у борбама са усташко-домобранским снагама код Бравске, Срнетице и Млиништа. Упоредо са учешћем у борбама, радио је на организационом учвршћивању одреда и омасовљавању партијских ћелија КПЈ и актива СКОЈ-а на ослобођеној територији.[2]

У јесен 1941. године, после продора Италијана на слободну територију Дрвара, као секретар Окружног комитета СКОЈ-а за Дрвар радио је на консолидацији војно-политичких прилика у новонасталој ситуацији. Организовао је политички рад на терену и активно вршио пропаганду против сарадње са италијанским окупатором, која је доводила до разбијања устаничких редова. Тада је радио на формирању Друге чете Дрварског партизанског батаљона и Прекајске чете Партизанског батаљона „Будућност” — које су у то време биле једне од најјачих партизанских јединица у дрварском крају.[2]

Јануара 1942. године на партијској конференцији у Крњеуши, код Босанског Петровца, одато му је признање за успешан рад с омладином. Крајем јануара 1942. године, Обласно партијско руководство упутило га је као искусног омладинског и партијског руководиоца, на рад на подручје Четвртог крајишког партизанског одреда, где се већ у то време осећао јак утицај непријатеља усресређен на јачање и помагање четничког покрета. Одмах по доласку, Рајко је постао свестан ситуације на терену и одмах је почео са политичким радом. Одржавао је састанке, убеђивао масе и тумачио им линију КПЈ. На Обласној партијској конференцији, одржаној у фебруару 1942. године у Скендер Вакуфу, као члан Обласног комитета СКОЈ-а поднио је Реферат „О раду с омладином”. Након Конференције, био је постављен за секретара Окружног комитета КПЈ и наставио рад на спровођењу закључака Конференције.[2]


Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 24. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја.[2][3]

Референце

  1. ^ а б в г Народни хероји Југославије (том први) 1982, стр. 103.
  2. ^ а б в г Народни хероји Југославије (том први) 1982, стр. 104.
  3. ^ Војна енциклопедија (том шести) 1973.

Литература

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рајко_Боснић&oldid=12318897”