Хајнрих Шлиман — разлика између измена
м →увод |
м Бот: исправљена преусмерења. |
||
Ред 7: | Ред 7: | ||
| датум_рођења = {{датум рођења|1822|1|6}} |
| датум_рођења = {{датум рођења|1822|1|6}} |
||
| место_рођења = [[Нојбуков]] |
| место_рођења = [[Нојбуков]] |
||
| држава_рођења = [[Немачка]] |
| држава_рођења = [[Њемачка|Немачка]] |
||
| датум_смрти = {{датум смрти|1890|12|26|1822|1|6}} |
| датум_смрти = {{датум смрти|1890|12|26|1822|1|6}} |
||
| место_смрти = [[Напуљ]] |
| место_смрти = [[Напуљ]] |
||
| држава_смрти = [[Италија]] |
| држава_смрти = [[Италија]] |
||
}} |
}} |
||
'''Хајнрих Шлиман''' ({{јез-нем|Heinrich Schliemann}}; [[Нојбуков]], [[6. јануар]] [[1822]] — [[Напуљ]], [[26. децембар]] [[1890]]) је био [[ |
'''Хајнрих Шлиман''' ({{јез-нем|Heinrich Schliemann}}; [[Нојбуков]], [[6. јануар]] [[1822]] — [[Напуљ]], [[26. децембар]] [[1890]]) је био [[њемачка|немачки]] [[археологија|археолог]] који је своје целокупно богатство стечено у младости трговином потрошио на археолошка истраживања.<ref>{{Cite web|url=https://www.age-of-the-sage.org/archaeology/heinrich_schliemann.html|title=Heinrich Schliemann Archaeology - Troy - Mask of Agamemnon|website=www.age-of-the-sage.org|access-date=2021-02-02}}</ref> Открио је [[1868]]. [[Троја|Троју]], користећи се подацима из [[Хомер]]ових спевова „[[Илијада]]“ и „[[Одисеја]]“, а ископавао је у [[Микена|Микени]], [[Орхомен]]у и [[Итака|Итаци]].<ref name="Stefan Lovgren">{{cite web|url=http://news.nationalgeographic.com/news/2004/05/0514_040514_troy.html|title=National Geographic News| last = Lovgren | first = Stefan |publisher=National Geographic Society|access-date=2012-12-18}}</ref> |
||
== Биографија == |
== Биографија == |
Верзија на датум 8. јун 2023. у 19:32
Хајнрих Шлиман | |
---|---|
Датум рођења | 6. јануар 1822. |
Место рођења | Нојбуков, Немачка |
Датум смрти | 26. децембар 1890.68 год.) ( |
Место смрти | Напуљ, Италија |
Хајнрих Шлиман (нем. Heinrich Schliemann; Нојбуков, 6. јануар 1822 — Напуљ, 26. децембар 1890) је био немачки археолог који је своје целокупно богатство стечено у младости трговином потрошио на археолошка истраживања.[1] Открио је 1868. Троју, користећи се подацима из Хомерових спевова „Илијада“ и „Одисеја“, а ископавао је у Микени, Орхомену и Итаци.[2]
Биографија
После дванаест дана путовања бродом који је потонуо, а пловио је у Јужну Америку, чамцем се са преживелим путницима искрцао у Холандију. Са 25 година постао је успешан самосталан трговац, научивши 11 језика – последњи међу њима били су стари и модерни грчки. Археологији се потпуно посветио у својој 36 години. После брака са Рускињом која није желела да напусти своју домовину, оженио се веома младом Гркињом, по принципу куповине. Почео је да живи у Атини. Свој дом је назвао Белерофонт, своју децу Андромаха и Агамемнон, а слуге Теламон и Пелоп.
1870. године отишао је у Троаду убеђен да ће под брегом Хисарлих наћи „Пријамову Троју“. После годину дана, са 80 радника и са огромним ентузијазмом започео је ископавања на том локалитету. Труд се исплатио. Откривен је велики бакарни суд у коме се налазило око 9000 златних и сребрних предмета. У Европу је послао поруку да је пронађено „Пријамово благо“.[3] Касније, заједно са њим ископавања су наставили археолози и учењаци Дерпфелд, Вирхов и Бирнуф.[4]
Сумња о постојању Троје на малоазијском тлу била је отклоњена. Постојало је само питање која од девет ископаних је „Хомерова“? 1876. године, Шлиман је решио да докаже да је и Агамемнон био историјска личност. Траг за потврдом његовог постојања одвео га је на источни Пелопонез – у Микену, вођен Паусанијиним делом „Класични опис Грчке“. У Микени је убрзо наишао на 34 усправна окна (дубоке гробнице) ископана на стеновитом тлу.[5]
У међувремену, из Турске је прокријумчарио „Пријамово благо“ у Берлин, сместивши га у Државни музеј. Наставивши са ископавањима у Микени пронашао је (већином у наведеним усправним окнима), поред осталог, бројне скелете, грнчарију, накит и златне маске. Тадашњем грчком краљу јавио је да су откривене гробнице Атреја и Агамемнона. Касније, у Тиринту је откопао велику палату и огромне, „киклопске“ камене зидове.
Његов велики ентузијазам да би што пре дошао до циља проузроковао је да уништи и помеша ископане предмете. Свакако, после каснијих анализа, погрешно је мислити да је благо у Троји „Пријамово“ а златна маска у Микени Агамемнонова.[6]
Међутим, његов учинак за археологију онога времена био је веома велики. Ни сам свестан тога, многе је археологе увео у откривање старог света односно, цивилизације (древна „микенска“ цивилизација) старије од оне које је био убеђен да је пронашао.
На реду је био Пилос... Хајнрих Шлиман умро је 1890. године.
Референце
- ^ „Heinrich Schliemann Archaeology - Troy - Mask of Agamemnon”. www.age-of-the-sage.org. Приступљено 2021-02-02.
- ^ Lovgren, Stefan. „National Geographic News”. National Geographic Society. Приступљено 2012-12-18.
- ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „Heinrich Schliemann, the man who discovered Troy | DW | 26.12.2020”. DW.COM (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02.
- ^ „Heinrich Schliemann”. biography.yourdictionary.com. Приступљено 2021-02-02.
- ^ „Heinrich Schliemann | Biography, Excavations, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02.
- ^ „Heinrich Schliemann”. www.brown.edu. Приступљено 2021-02-02.
Литература
- „Живот Грчке“, Вил Дјурант
Спољашње везе
- Шлиманова биографија (језик: енглески)