Предраг Дража Ђукић
Предраг Дража Ђукић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 31. мај 1943. |
Место рођења | Ужице, Краљевина Југославија (дејуре) Србија под немачком окупацијом (дефакто) |
Датум смрти | 5. новембар 2002.59 год.) ( |
Место смрти | Београд, Савезна Република Југославија |
Награде | Велика награда 11. Салона архитектуре за стамбено-пословну зграду »Зелени венац« (са Зораном Лазовићем) |
Предраг Дража Ђукић (Ужице, 31. мај 1943 — Београд, 5. новембар 2002) био је српски архитекта и супруг архитекте Наде Ђукић.
Биографија
[уреди | уреди извор]Архитекта Ђукић рођен је у Ужицу 1943. године. Основну школу и гимназију завршио је у Земуну. Уписује студије архитектуре на Архитектонском факултету у Београду, где 1969. године дипломира у атељеу проф. архитекте Мате Бајлона. [1] Као пројектант радио је у следећим институцијама, предузећима и бироима: Завод за урбанизам и комуналну делатност СР Србије (1971-1972), Институт за грађевинарство при Грађевинском факултету (1973-1974), КМГ »Трудбеник« (1974-1976), »Југопројект« (1976-1985), »Инвест-биро« (1986-1987) и архитектонско-урбанистички атеље »Лик« (1988-1989). [1] Пројектантску праксу наставља у Русији.[2]
Конкурси
[уреди | уреди извор]Најзначајнији конкурси: [1]
- Музеј авијације у Београду (са: В. Пејовић), Београд, 1968 (без награде).
- Стамбено насеље Лиман III (са: Н. Пјеовић и В. Пејовић), Нови Сад, 1969 (III награда).
- Урбанистичко решење централног подручја града Бања Лука (са: Ч. Живановић), Бања Лука, 1971 (без награде).
- Спомен дом у Сплиту, Сплит, 1973 (откуп).
- Југословенски штанд у Будимпешти, Будимпешта, 1976 (I награда).
Изведени објекти
[уреди | уреди извор]Најзначајнији објекти архитекте Ђукића су: [3]
- Таложни базени водовода, Пљевља, 1977-1979.
- Фабрика конфекције »Младост« (са коаутором: Оливером Степановић; са сарадницима: Новицом Голубовићем и Мирјаном Булатовић), Пожега, 1976-1978.
- Пословна зграда »Делишес«, Владичин Хан, 1977-1978.
- Фабрика фасадне опеке (са сарадницима: Мирјаном Булатовић, Александром Томинчевићем и Дренком Добривојевић), Уб, 1979-1981.
- Вишестамбене зграде у Жаркову (са сарадницима: Александром Томинчевићем и Снежаном Раденковић), Београд, 1979-1986.
- Стамбено-пословна зграда »Зелени венац« (са коаутором: Зораном Лазовићем; са сарадницима: Мирјаном Булатовић, Александром Томинчевићем и Снежаном Раденковић), Ивањица, 1979-1984.
- Основна Ваљевска банка (са коаутором: Надом Ђукић; са сарадницом: Анамаријом Вујић), Ваљево, 1986-1988.
Награде
[уреди | уреди извор]Најзначајније награде: [1]
- Велика награда 11. Салона архитектуре за стамбено-пословну зграду »Зелени венац« (са коаутором: Зораном Лазовићем), 1985.
- Признање Салона архитектуре за пројекат индивидуалне вишестамбене куће »Илић-Митић« у Београду (са коаутором: Бранимиром Поповићем), 198
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Oсновна Ваљевска банка
-
Насловна страна каталога »Архитектура: Предраг Ђукић«, 1989.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г »Arhitektura: Predrag Đukić«. Beograd: Muzej primenjene umetnosti: Sarajevo: Muzej XIV zimskih olimpijskih igara, 1989. Str. 23.
- ^ Zoran Lazović. »In memoriam: Predrag Đukić (1943-2002)«. Forum: časopis Saveza arhitekata Srbije, 44 (2002), Str. 58.
- ^ »Arhitektura: Predrag Đukić«. Beograd: Muzej primenjene umetnosti: Sarajevo: Muzej XIV zimskih olimpijskih igara, 1989. Str. 7-22.
Литература
[уреди | уреди извор]- »Arhitektura: Predrag Đukić«. Beograd: Muzej primenjene umetnosti: Sarajevo: Muzej XIV zimskih olimpijskih igara, 1989.
- Ivan Štraus. Arhitektura u Jugoslaviji 1945-1990. Sarajevo: Svjetlost, 1991.