Пређи на садржај

Родноверје

С Википедије, слободне енциклопедије
Коловрат, један од симбола родноверја
Руке бога (пољ. Ręce Boga), један од симбола родноверја


Словенско родноверје или родна вера је један од модерних[н. 1] назива за многобожачку стару словенску веру[1][н. 2]. Њени следбеници поштују божанства старих Словена и претке.

Словени нису имали посебно име за своју етничку религију, јер се подразумевало да сваки Словен буде истовремено и родноверан, па је посебан назив за словенску религију скован тек осамдесетих година XX века, односно тек када се у словенским земљама достигла “критична маса” како људи заинтересованих за историју, веру, традицију и културу Словена пре прихватања хришћанства, тако и оних који су своју духовну стазу пронашли у словенској религији [2]. Термин родноверје је са варијацијама које су у складу са особеностима словенских језика (Родна вера, Rodna vera, Rodnovery, Ridna Vira, Rodzimowierstwo, Rodzima Wiara, Родноверие, Rodnoverje, Родноверjе) прихваћен у свим словенским земљама као одредница за веру и религију Словена пре него што су аврамске религије постале доминантне у њиховим земљама. Назив је настао као кованица речи род и вера.[3] Израз који је у употреби у енглеском језику је Rodnovery.[н. 3]

Извори

Непосредни извори за словенско родноверје[н. 4] су народно предање[4], обичаји и обреди[5][6][7]; писани ромејски[8], словенски[9][10][11][12][13][14], германски[15][16][17][18][19][20] и арапски извори[21][22][23] ; археолошки[24][25][26][27][28][29][30][31] и други налази.[32]

Посредни извори су мање или више успешне синтезе народног предања, анализе предања словенских народа[33][34] и њихових обреда и обичаја, покушаји реконструкције базирани углавном на етнолошким налазима, компаративној религији и археолошким налазима.[35][36][37]Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>[38][39][40][41][42]

Део родноверних верских заједница користи и контроверзну „Велесову књигу“ као извор.

Поједине родноверне верске заједнице се користе и фалсификованим народним предањем и материјалним налазима, верским садржајима других вероисповести и ауторским текстовима религијског садржаја.

Правци у оквиру родноверја

Услед непостајања прецизних дефиниција и недостатка концезуса око стандардизоване употребе назива, како у стручној заједници, тако и међу словенским родноверним општинама, тешко је направити јасну и дефинитивно поделу у оквиру словенског родноверја. Према А. Б. Гурку у словенском родноверју постоје две основне гране: традиционално родноверје и неопаганске, еклектичке вероисповести словенског родноверја. Ове две гране у грубој апроксимацији представљају родноверје руралне популације (која је задржала обреде, обичаје и празнике словенске религије)[43][44][45] и родноверје у урбаним срединама.[46][47][48]

  • традиционално словенско родноверје - највећи број општина, удружења и организација словенског родноверја спада управо у ову групу
    • Православно родноверје - поједини словенски родноверни себе називају православнима. Овај назив потиче из тумачења сматрајући да је православно хришћанство настало из двоверја, периода када су родноверје и хришћанство паралелно деловали у словенским земљама. Сам израз је настао на основу мита о три света (Јаву, Праву и Наву) из Велесове књиге. Две највеће организације родноверних који себе називају православнима су Словенска родноверна општина Владивостока "Штит Симаргала" (рус. Владивостокская Славянская Родноверческая община "Щит Симаргла") у Русији и „Родово огњиште Родне православне вере“ (укр. „Родовое огнище Родной Православной Веры“) у Украјини.
  • неопагански правци и организације родноверних - правци засновани на комбиновању предања словенских народа са ауторским текстовима новијег датума
    • Словенски ведизам[н. 5] - неопагански правац у словенском родноверју, који у родноверје уплиће елементе модерног хиндуизма и ведизма.[49] Овај правац се углавном заснива на делима Александра Асова[50][51].
    • РУНвира - украјинска, монотеистичка, неопаганска верзија словенског родноверја заснована на радовима Лава Силенка


Види још


Спољашње везе

Напомене

  1. ^ Назив родна вера се може наћи почетком XX века, нпр. у називу украјинске родноверне организације „Родна вера“ (укр. Рідна віра) основане 1934. године, док назив родноверје настаје крајем осамдесетих година XX века.
  2. ^ Родноверје је заправо назив за етничку религију у општем случају. У грчком језику појму родноверје одговара израз етникос (грч. ἐθνικός), а руском језику се користи и појам язычество, који потиче од црквенословенског ıảзы́къ (народ, племе, род) и у делима хришћанских аутора означава веру многобожачких религија. Пун назив који се користи у документима родноверних група и организација и у радовима посвећеним словенској религији гласи словенско родноверје, нпр. пољ. Rodzimowierstwo słowiańskie. Слично томе постоји германско родноверје, што означава етничку религију германских народа, нпр. Асатру, грчко родноверје, тј. Хеленизмос (грч. Έλληισμὀς, енгл. Hellenismos), пруско родноверје(Prūsiskas Drūwis) или летонско родноверје лет. Dievturība.
  3. ^ Верзија на енглеском језику коју користе многи словенски пагански сајтови и која је назив домена највеће организације родноверних у Руској Федерацији: http://rnv.rodnovery.com/.
  4. ^ Ради прегледности у одељку је наведен само мањи део извора, а не сви извори.
  5. ^ Појам ведизам је тешко преводив на српски језик. Појам потиче из санскрита (санскрт: веда - знање) и присутан је у источнословенским језицима, у којима има значење знање, наука, нпр. рус. религиоведение - наука о религији. Како у српском језику већ постоји појам ведизам, који означава ведску религију, а са друге стране поједине словенске родноверне организације употребљавају овај термин недискирминативно, забуне су честе.

Извори

  1. ^ „Neopogaństwo, Rodzimowierstwo i Pseudorodzimowierstwo“, Ratomir Wilkowski (језик: пољски)
  2. ^ Michael Strmiska. Modern Paganism in World Cultures. Chapter Six: The Revival of Ukrainian Native Faith by Adrian Ivakhiv. pp. 209-239.
  3. ^ Кавыкин О. И. ''Родноверы. (Самоидентификация неоязычников в современной России)., Москва: Ин-т Африки РАН, 2007. ISBN 9785912980176
  4. ^ Раде С. Н. Рајић, „Митско, етичко и заветно у епским песмама“
  5. ^ Караџић, Вук Стефановић, „Живот и обичаји народа српскога“, У наклади Ане удове В. С. Караџића, Беч, 1867.
  6. ^ Вукановић, Татомир, „Енциклопедија народног живота, обичаја и веровања у Срба на Косову и Метохији. VI век - почетак XX века“, Војноиздавачки завод, Београд, 2001., ISBN 86-335-0107-4, ISBN 86-7388-124-2
  7. ^ Vukelić, Deniver, „Pretkršćanski prežici u hrvatskim narodnim tradicijama“, Hrvatska revija, Broj 4-2010, 30. listopada 2010., Matica Hrvatska, ISSN 1330-2493
  8. ^ „Византијски извори за историју народа Југославије“, I-III, САН, Београд, Научно дело, 1955.-1966.
  9. ^ „Повест минулих лета“
  10. ^ „Далимилова хроника“
  11. ^ „Козмина хроника“
  12. ^ „Длугошева хроника“
  13. ^ „Летопис попа Дукљанина“
  14. ^ „Слово о Игоровом походу“
  15. ^ Adamus Bremensis, „Gesta Hammaburgensis ecclesiae pontificum“ (језик: латински)
  16. ^ Saxo Grammaticus, „Gesta Danorum“
  17. ^ Thietmar von Merseburg, „Thietmari Merseburgensis episcopi Chronicon“ (језик: латински)
  18. ^ William of Malmesbury, „Gesta Regum Anglorum“
  19. ^ Konrad Botho, „Cronecken der Sassen“, 1492.
  20. ^ Masch, Andreas Gottlieb, „Die gottesdienstlichen Alterthümer der Obotriten, aus dem Tempel zu Rhetra“, Gedruckt bey Carl Friedrich Rellstab, Berlin, 1771., репринт: Андреас Готлиб Маш, „Ретра - последње словенско светилиште“, Пешић и синови, Београд, 2008., ISBN 978-86-7540-102-5
  21. ^ Ибн-Фадлан, „Записка о путешествии на Волгу“ (језик: руски)
  22. ^ „Ibn Fadlan and the Rusiyyah“, James E. Montgomery, Cambridge, Journal of Arabic and Islamic Studies, Volume III, 2000. pp. 1-25. (језик: енглески)
  23. ^ Ал Масуди, „Златна поља и рудници драгог камења“
  24. ^ Б. А. Рыбаков. Календарь IV в. из земли полян.- «Советская археология», 1962, № 4. (језик: руски)
  25. ^ В. А. Городцов. Заметка о глиняном сосуде с загадочными знаками. — «Археологические известия и заметки», т. V. М., 1897, № 12 (језик: руски)
  26. ^ Сборник «Культура древней Руси», т. I—II. М, 1950—1951(језик: руски)
  27. ^ Е. М. Эпштейн. К вопросу о времени происхождения русской письменности. — «Уч. зап. Ленинградск. ун-та по нсторич. наукам», вып. 15, 1947 (језик: руски)
  28. ^ Јанковић, проф. др Ђорђе, „Српске громиле“, Свесловенски савез, Књижевна реч, Београд, 1998., ISBN 978-86-8317-301-3
  29. ^ „Завада око српских громила“, НИН – 4. децембар 2008., стр. 42. и 43.
  30. ^ Јанковић, проф. др Ђорђе, „Словенске особине насеља позноримског доба на југоистоку Паноније“, Пројекат Растко
  31. ^ „Mythologie und Götterwelt der slawischen Völker. Die geistigen Impulse Ost-Europas.“, Zdenek Váňa, Uravhhaus, Stuttgart, 1992. стр. 35
  32. ^ Дубов, И.В., „Новые источники по истории Древней Руси.“, Издательство Ленинградского университета, Ленинград, 1990., ISBN 5288004412
  33. ^ Драган Јацановић, „Српско календарско знање у епској народној поезији“, Центар за митолошке студије Србије, Рача, 2000.
  34. ^ Драган Јацановић, „Српска народна епика као извор археолошке информације“, Гласник Српског археолошког друштва, 1998., бр. 14, стр. 299-313
  35. ^ Louis Leger, „La Mythologie Slave“, 1901.
  36. ^ „Slavic religion“, Gimbutas, M., The Encyclopedia of Religion, vol. 13, ed. Mircea Eliade, New York: Macmillan, 1987, pp. 353-361.
  37. ^ Рыбаков Б.А., „Язычество древних славян“, Издательство 'Наука', Москва, 1981., ISBN 5-344-00091-X
  38. ^ „Богови старих Словена“, Александра Бајић, Пешић и синови, Београд, 2008., ISBN 978-86-7540-096-7
  39. ^ „Велика богиња Словена“, Александра Бајић, Пешић и синови, Београд, 2007., ISBN 978-86-7540-079-0
  40. ^ Шаблон:СП-ССМ
  41. ^ „Hod kroz godinu“, Vitomir Belaj, drugo izdanje, Golden marketing, Tehnička knjiga, Zagreb, 2007., ISBN 978-953-212-334-0
  42. ^ Jerzy Strzelczyk, „Mity, podania i wierzenia dawnych Słowian“, Rebis, Poznań, 2007., ISBN 978-83-7301-973-7
  43. ^ Јовановић, Б., „Српска књига мртвих“, Градина, 1992., ISBN 86-7130-145-4
  44. ^ Јовановић, Б., „Дух паганског наслеђа - y српској традиционалној култури“, Светови,Нови Сад, 2000., ISBN 9788670473676
  45. ^ Одэрборн П., „Праўдзівы і грунтоўны аповед пра веру русаў“, 1582., репринт:Беларускі гістарычны агляд. 2005., том 12., Сшыткі 1—2 (22—23), стр. 178.
  46. ^ Гурко А., „Неоязычество в Беларуси“, Беларуская думка. 1999. № 10. С. 123—131
  47. ^ Шнирельман, В. А., „Неоязычество и национализм. Восточноевропейский ареал“, Исследования по прикладной и неотложной этнологии. № 114. ИЭА РАН, 1998.
  48. ^ Шнирельман, В. А., „Неоязычество на просторах Евразии.“, Библейско-богословский институт св. апостола Андрея, Москва, 2001.
  49. ^ Бог Кришњи у митологији словенског ведизма (језик: енглески)
  50. ^ „Словенски богови“, Александар Асов, Пешић и синови, Београд, 2003., ISBN 86-7540-029-2
  51. ^ „Словенска-ведска астрологија и календар“, Александар Асов, Пешић и синови, Београд, 2003., ISBN 86-7540-025-X
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Родноверје&oldid=5303839”