Хајнрих Шлиман

Хајнрих Шлиман
Хајнрих Шлиман
	Хајнрих Шлиман
Датум рођења	6. јануар 1822.
Место рођења	Нојбуков
Датум смрти	26. децембар 1890. (68 год.)
Место смрти	Напуљ, Италија

Хајнрих Шлиман (нем. Heinrich Schliemann; Нојбуков, 6. јануар 1822 — Напуљ, 26. децембар 1890) је немачки археолог који је своје целокупно богатство стечено у младости трговином потрошио на археолошка истраживања. Открио је 1868. Троју, користећи се подацима из Хомерових спевова „Илијада“ и „Одисеја“, а ископавао је у Микени, Орхомену и Итаци.

Биографија

После дванаест дана путовања бродом који је потонуо, а пловио је у Јужну Америку, чамцем се са преживелим путницима искрцао у Холандију. Са 25 година постао је успешан самосталан трговац, научивши 11 језика – последњи међу њима били су стари и модерни грчки. Археологији се потпуно посветио у својој 36 години. После брака са Рускињом која није желела да напусти своју домовину, оженио се веома младом Гркињом, по принципу куповине. Почео је да живи у Атини. Свој дом је назвао Белерофонт, своју децу Андромаха и Агамемнон, а слуге Теламон и Пелоп.

1870. године отишао је у Троаду убеђен да ће под брегом Хисарлих наћи „Пријамову Троју“. После годину дана, са 80 радника и са огромним ентузијазмом започео је ископавања на том локалитету. Труд се исплатио. Откривен је велики бакрени суд у коме се налазило око 9.000 златних и сребрних предмета. У Европу је послао поруку да је пронађено „Пријамово благо“. Касније, заједно са њим ископавања су наставили археолози и учењаци Дерпфелд, Вирхов и Бирнуф.

Сумња о постојању Троје на малоазијском тлу била је отклоњена. Постојало је само питање која од девет ископаних је „Хомерова“? 1876. године, Шлиман је решио да докаже да је и Агамемнон био историјска личност. Траг за потврдом његовог постојања одвео га је на источни Пелопонез – у Микену, вођен Паусанијиним делом „Класични опис Грчке“. У Микени је убрзо наишао на 34 усправна окна (дубоке гробнице) ископана на стеновитом тлу.

У међувремену, из Турске је прокријумчарио „Пријамово благо“ у Берлин, сместивши га у Државни музеј. Наставивши са ископавањима у Микени пронашао је (већином у наведеним усправним окнима), поред осталог, бројне скелете, грнчарију, накит и златне маске. Тадашњем грчком краљу јавио је да су откривене гробнице Атреја и Агамемнона. Касније, у Тиринту је откопао велику палату и огромне, „киклопске“ камене зидове.

Његов велики ентузијазам да би што пре дошао до циља проузроковао је да уништи и помеша ископане предмете. Свакако, после каснијих анализа, погрешно је мислити да је благо у Троји „Пријамово“ а златна маска у Микени Агамемнонова.

Међутим, његов учинак за археологију онога времена био је веома велики. Ни сам свестан тога, многе је археологе увео у откривање старог света односно, цивилизације (древна „микенска“ цивилизација) старије од оне које је био убеђен да је пр нашао.

На реду је био Пилос... Хајнрих Шлиман умро је 1890. године. Hajnrix sliman je boleo da istrazulje od njegovog rodjenja. On je bio naljboji nemacki arheolog voleo je da se troskari i da ide u bejrut gde je imao svoje prvo istrazivanje. On je prvi zaznao za mikenu i troju i opisao sta se desavalo pomocu Odisejevog epa i Ilijardi Троја или Илиј (грч. Τροία Troia, такође Ίλιον Ilion; лат. Troia, Ilium, тур. Truva) је легендарни град и поприште Тројанског рата, који је делом описан у Хомеровој Илијади, епу писаном на старогрчком састављеном у 9. или 8. веку п. н. е. Осим тога, Троја је име једног археолошког налазишта на наводној локацији хомерске Троје у Малој Азији, данас у северозападној Турској, у близини морске обале југозападно од Дарданела под планином Идом. Под владавином римског цара Августа саграђен је нови град Илиум на мјесту које су многи сматрали локацијом легендарног Илија. Град је цвао до утемељења Константинопоља, а под Византијом је пропадао. Немачки археолог Хајнрих Шлиман je ископавао у том подручју током 1870-их. Каснија су искапања открила више градова саграђених у различитим раздобљима. Један од ранијих градова (Троја VIIa) често се наводи као хомерска Троја, али та је тврдња и даље спорна. Шлиманов најспектакуларнији налаз је био тзв. Пријамово благо (тако га је назвао сам Шлиман). Али још у време његовог живота су се појавиле прве назнаке да би златно благо могло бити око хиљаду година старије него што је Шлиман претпостављао. Новија искапања су пронашла трагове пуно старијег насељавања тог подручја која сежу у 5 хиљада година п. н. е. Археолошко налазиште Троја је додато 1998. године на списак Ovo je napisao Milos Markovic ucenik petog razreda

Литература

„Живот Грчке“, Вил Дјурант

Спољашње везе

Шлиманова биографија (на енглеском)