Божидар Масларић

божидар масларић
Божидар Масларић
Лични подаци
Датум рођења	10. август 1895.
Место рођења	Даљ, код Осијека, Аустроугарска
Датум смрти	5. април 1963. (68 год.)
Место смрти	Загреб, НР Хрватска, ФНР Југославија
Деловање
Члан КПЈ од	1920.
Учешће у ратовима	Први светски рат Шпански грађански рат Народноослободилачка борба
Херој
Народни херој од	27. новембра 1953.
Одликовања

Божидар Масларић (Даљ, код Осијека, 10. август 1895 — Загреб, НР Хрватска, 5. април 1963), учесник Првог светског и шпанског грађанског рата, друштвено-политички радник ФНРЈ и НР Хрватске, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 10. августа 1895. године у селу Даљу, код Осијека. Основну школу је завршио у селу и наставио школовање у Осијеку. Тада се већ укључио у активност напредне средњошколске омладине.

Први светски рат

Почетак Првог светског рата, 1914. године, затекао га је на ђачкој екскурзији у Србији. Иако још веома млад, јавио се као добровољац у прву јединицу на коју је наишао у Београду. У српској војсци је постао ђак-наредник.

Године 1915, пред налетом велике непријатељске офанзиве, заједно с главнином српске војске повлачио се ка југу. Рањен је на Солунском фронту и упућен на лечење у Тунис, а потом у Француску, где је као стипендиста српске владе најпре завршио матуру, а затим уписао студије.

У Кану је, с групом студената из Србије и Хрватске, основао марксистички клуб. Чланови овога клуба су, 1. маја 1918. године, учествовали у радничкој прослави. Краљевска влада му је после овога, укинула стипендију, па је био принуђен да се врати у Југославију.

Међуратни рад у КПЈ

По повратку у Југославију, Божидар се учланио у Социјалистичку радничку партију (комуниста). У Београду је завршио студије, а пред завршетак студија запослио се као наставник математике и физике у Сомбору, али је убрзо, због револуционарне активности, отпуштен из службе.

Због учешћа у акцијама револуционарног покрета, Масларић је ухапшен, изведен пред Суд и, 7. јула 1922. године, осуђен на двогодишњу робију коју је издржао у затвору у Сремској Митровици.

Послије изласка с робије, 1924. године, вратио се у Осијек, гдје је све до 1928. године радио у месној организацији Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) и Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Уређивао је партијски лист „Ријеч радника и сељака“ и учествовао на сасатанцима Покрајинског комитета КПЈ за Хрватску. У овом периоду, више пута је хапшен и прогањан.

Маја 1926. године, илегално је прешао границу и учествовао на Трећем конгресу КПЈ у Бечу, затим се враћа у земљу и ради на спровођењу одлука Конгреса. Власти су га из Осијека, 1928. године, протерале у родни Даљ и ставиле у кућни притвор. Тада га је партијска организација илегално пребацила у Загреб, одакле је упућен у емиграцију.

Најпре је извесно време боравио у Бечу, а потом је отишао у Москву, на Комунистички универзитет националних мањина Запада, где је био у почетку слушалац, а затим и предавач, одатле је прешао на Међународну Лењинову школу.

Шпански грађански рат

Када је, 1936. године, избио Шпански грађански рат, Масларић је с илегалним документима, преко Финске, Шведске и Француске дошао да брани шпанску Републику. После краћег боравка у Мадриду, у Петој регименти, упућен је да организује герилске групе у Естрамадури. Учествовао је у многим борбама. Рањен је код села Вилар де Рене, 5. новембра 1936. године. Када је, после лечења, напустио болницу, поново се нашао у првим борбеним редовима.

Јануара 1937. године именован је за команданта батаљона 62. шпанске бригаде. После пораза Шпанске републиканске армије, доспео је у Алжир, а затим у концентрациони логор Богари, на прилазима Сахари, одакле је успео да, у пролеће 1939. године, побегне у Совјетски Савез.

У Москви је радио у Коминтерни, бринући се о инвалидима, припадницима Интернационалних бригада. У Москви је био у прилици да се сретне и сурађује с истакнутим личностима међународног радничког покрета - Јосипом Брозом Титом, Георги Димитровом, Вилхелмом Пиком, и другима.

Други светски рат

У време Другог светског рата Масларић је, заједно с Вељком Влаховићем и Ђуром Салајем, радио у редакцији „Слободне Југославије“, која је преко Радио Москве ширила истину о борби Народноослободилачке војске Југославије. У Југославију се вратио 1944. године и учествовао је у борбама и организовању народне власти.

Послератна каријера

После ослобођења, иако слабог здравља, учествао је изградњи власти у ФНР Југославији. Извесно време био је управник Војно-политичке школе у Београду. Биран је за члана ЦК СКЈ, Извршног комитета ЦК СК Хрватске, члана Савезног одбора ССРН Југославије и Председништва Главног одбора ССРН Хрватске. Био је народни послник Савезне скупштине и Сабора Народне Републике Хрватске.

Од 1946. до 1948. године био је председник Свесловенског комитета у Београду, а од 1951. године потпредседник Владе, а затим потпредседник Извршног већа Сабора НР Хрватске. Имао је чин резервног генерал-мајора.

Умро је 5. априла 1963. године у Загребу. Сахрањен је у Гробници народних хероја на загребачком гробљу Мирогој.

Одликовања

Одликован је многи југословенским одликовањима, међу којима је и Орден јунака социјалистичког рада. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

Литература

Портал НОБ Део искључиво посвећен Народноослободилачкој борби.

• Војна енциклопедија (књига пета). Београд 1973. година.
• Народни хероји Југославије. „Младост“, Београд 1975. година.