Еријадор
Еријадор | |
---|---|
Господар прстенова и Хобит | |
Други називи | Усамљене земље |
Стваралац | Џ. Р. Р. Толкин |
Врста | Велики регион између Плавих (на западу) и Мистичних планина (на истоку) |
Расе | Вилењаци Људи Патуљци Хобити Енти |
Важне локације | Округ, Бри, Арнор, Ривендел, Стара шума, Ерегион, Сиве Луке |
Еријадор (енгл. Eriador) је измишљени регион Средње земље, енглеског писца Џ. Р. Р. Толкина. У централном делу овог региона налази се Округ, земља хобита, која је најбоље описана у Толкиновим делима Хобит и Господар прстенова. Еријадор је такође познат и под називом „Усамљене земље” (енгл. Lone-lands), што представља директни превод речи Еријадор.[1]
Популација и насеља
[уреди | уреди извор]У почетку Еријадор је био веома шумовит регион, али у Другом добу, Дунедани (Потомци Нуменора који су избегли у Средњу земљу) су посекли већину дрвећа за бродоградњу.[2] У касном Другом и раном Трећем добу, већину Еријадора је заузимало Краљевство Арнор, које је касније подељено у три краљевства: Рудар, Артедан и Кардолан. Округ се налази у делу некадашњег краљевства Артедан, док се суседни градић Бри налази на граници са Кардоланом. Друга битнија места у Еријадору су Ривендел, Сиве Луке, Краљевства Ерегион и Ангмар.
Већину историје Средње земље, Еријадор је био ретко насељен у прилог чему говори и превод самог имена Еријадор (Усамљене земље). До времена Рата за прстен, главна насељена подручија су Округ, Бри са околином, Ривендел и Сиве Луке. Заједнице Патуљака живе и раде у рудницима Плавих планина, као и мала популација Људи која живи у шумама Минхирита.[3] Еријадор је заштићен од стране Шумара Севера, који представљају остатке људи изгубљеног Краљевства Арнор и последње праве потомке Нуменора.
Географија
[уреди | уреди извор]Границе Еријадора су:
- На истоку: Мистичне планине, иза којих се простире регион Рованион („Дивљине”).
- На северу: Северне пустоши и ледени залив Форочел.
- На западу: Плаве планине (Ered Luin), иза којих лежи регион Линдон који је последњи преостали регион Белеријанда након потопа. У Линдону се налазе Сиве Луке, место са којег Вилењаци одлазе у Неумируће земље Амана (Валинор).
- На југу: Реке Гландуин и Грејфлад формирају природну границу са регионом Енедвајт, који одваја Еријадор од Гондора.
Еријадор се простире око 960 km правцем север-југ и 1120 km правцем запад-исток. И туда су се простирале две главне руте:
- Пут исток-запад, који спаја Мистичне планине (Ривендел) и Сиве Луке.
- Зеленпут (некада се називао „Пут север-југ”), који спаја Краљевства Гондор и Арнор.
Градић Бри је настао и просперирао управо на раскрсници ова два пута, у њиховим славним данима, када су многи трговци туда пролазили.
Адаптације
[уреди | уреди извор]Еријадор је централни регион, подељен у 11 мањих региона, у популарној MMORPG игри Lord of The Rings Online. Један део Еријадора (примарно Округ, Бри и Ривендел) су приказани у филмским трилогијама Питер Џексона Господар прстенова и Хобит.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Anderson, Douglas A. (editor), The Annotated Hobbit, revised & expanded edition (2002), Houghton Mifflin, ch.2 p.66 note 7. ISBN 978-0-618-13470-0.
- ^ Tolkien, J. R. R., Unfinished Tales, George Allen & Unwin (1980), part 2 ch.IV appendix D . ISBN 978-0-04-823179-6. стр. 262-263.
- ^ Tolkien, J. R. R., Unfinished Tales, George Allen & Unwin (1980), part 2 ch.IV appendix D . ISBN 978-0-04-823179-6. стр. 262.
Литература
[уреди | уреди извор]- Tolkien, J. R. R. (1937), Anderson, Douglas A., ур., The Annotated Hobbit, Boston: Houghton Mifflin (објављено 2002), ISBN 0-618-13470-0
- Tolkien, John Ronald Reuel (2004) [1954-5]. The Lord of the Rings (2004 single-volume изд.). London: HarperCollins. ISBN 978-0-00-718236-7..
- Carpenter, Humphrey, ур. (1981), The Letters of J. R. R. Tolkien, Boston: Houghton Mifflin, ISBN 0-395-31555-7
- Tolkien, J. R. R. (1980), Tolkien, Christopher, ур., Unfinished Tales, Boston: Houghton Mifflin, ISBN 0-395-29917-9
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Lord of the Rings Wiki
- Tolkien Estate Архивирано на сајту Wayback Machine (22. октобар 2017)
- Tolkien Gateway
- The Encyclopedia of Ardа