Пређи на садржај

Heksanitrodifenilamin

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Hexanitrodiphenylamine)
Heksanitrodifenilamin
Identifikacija
3D model (Jmol)
ECHA InfoCard 100.004.581
  • [O-][N+](=O)c1cc(c(Nc2c(cc(cc2[N+](=O)[O-])[N+](=O)[O-])[N+](=O)[O-])c(c1)[N+](=O)[O-])[N+](=O)[O-]
Svojstva
C12H5N7O12
Molarna masa 439,208
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Heksanitrodifenilamin (skraćeno HND), je eksplozivno hemijsko ali i organsko jedinjenje koje sadrži 12 atoma ugljenika, sa formulom C12H5N7O12, i ima molekulsku masu od 439,208 Da. Japanci su tokom Drugog svetskog rata intenzivno koristili HND, ali je prekinut zbog svoje toksičnosti.

Dinitrodifenilamin se tretira sa 98% azotnom kiselinom. Početni materijal, dinitrodifenilamin, dobija se reakcijom anilina, dinitrohlorobenzena i sode pepela.

HND je eksploziv klase za pojačavanje drugih manje brizantnih eksploziva, koji su Nemci koristili u Drugom svetskom ratu kao komponentu heksanita (60% TNT - 40% HND) i Japanci kao komponentu Konga (Tip 98 H2) (60% trinitroanizola - 40% HND) za upotrebu u bombama, morskim minama i dubinskim bombama; Seigate (Tip 97 H) (60% TNT - 40% HND) za upotrebu u bojevim glavama torpeda i dubinskim bombama; i takođe u Otsu-B (60% TNT, 24% HND i 16% aluminijumski prah) za upotrebu u bojevim glavama torpeda.

Njegovu amonijumovu so, takođe poznatu kao Aurantia ili Imperial Iellov, otkrio je Emil Kopp 1873. godine i koristio je kao žutu boju za kožu, vunu i svilu u 19. i ranom 20. veku.[3]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 13
Broj donora vodonika 1
Broj rotacionih veza 8
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 2,7
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) -8,8
Polarna površina[6] (PSA, Å2) 286,9

Bezbednost i toksičnost

[уреди | уреди извор]

Najtoksičniji i najotrovniji eksploziv, napada kožu, izazivajući plikove koji podsećaju na opekotine. Prašina iz HND-a je štetna za sluzokožu usta, nosa i pluća. Za nekoliko nitroaromatičnih eksploziva, uključujući HND, utvrđeno je da su mutageni.[7]

Izgradnja Bundesautobana 49 u Nemačkoj je 12. maja 2022. zaustavljena, nakon što su u iskopanom materijalu pronađeni tragovi eksploziva. Put prolazi preko bivše fabrike eksploziva u blizini Stadtallendorfa. Fabrika je srušena posle Drugog svetskog rata i nije se očekivalo da su u zemlji ostali tragovi eksploziva.[8]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Science & Society Picture Library: Synthetic colorant, c 1900
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 
  7. ^ PubChem. „2,4,6-Trinitroanisole - Non-Human Toxicity Excerpts”. pubchem.ncbi.nlm.nih.gov (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-14. 
  8. ^ „"Hexyl" im Erdaushub: Sprengstoff-Stopp an A49-Baustelle”. hessenschau.de (на језику: немачки). 13. 5. 2022. Архивирано из оригинала 13. 05. 2022. г. Приступљено 11. 07. 2023. 

Dodatna literatura

[уреди | уреди извор]
  • TM 9-1985-4 Japanese Explosive Ordnance (Bombs, Bomb fuzes, Land mines, Grenades, Firing Devices and Sabotage Devices). Departments of the Army and Air Force. март 1953. 
  • TM 9-1985-5 Japanese Explosive Ordnance (Army Ammunition, Navy Ammunition). Departments of the Army and Air Force. март 1953. 
  • Japanese Explosives (USNTMJ-200E-0551-0578 Report 0-25) (Извештај). U.S. Naval Technical Mission to Japan. децембар 1945. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]