2. 1.

Дани - Године
претходни дан - следећи дан

2. јануар/сијечањ (2. 1) је 2. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 363 дана (364 у пријеступној години).

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартнд.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартчт.

Догађаји

366. — Аламани прелазе залеђену Рајну у великим количинама, вршећи инвазију Римског царства.
533. — Меркурије постаје папа Иван II, први папа који усваја ново име при уздизању.
1492. — Реконквиста: Гранада, последње маварско упориште у Шпанији, се предаје пред краљем Фердинандом II Арагонским.
1757. — Уједињено Краљевство заузима Калкуту у Индији.
1788. — Џорџија постаје четврта држава да ратификује Устав Сједињених Држава.
1793. — Русија и Пруска деле међу собом Пољску.
1799. — Трупе француског генерала Наполеона Бонапарте ушле у Сирију.
1815. — Лорд Бајрон се оженио Аном Изабелом Милбанк у Сихаму.
1818. — Основана британска Институција цивилних инжињера.
1839. — Луј Дагер, француски проналазач и зачетник фотографије0, снимио прву фотографију Месеца.
1859. — Ерастус Бидл издаје књигу Тхе Диме Боок оф Працтицал Етиqуетте.
1860. — Објављено откриће планете Вулкан на састанку Академије наука з Паризу.
1870. — Почиње прављење Бруклинског моста.
1871. — Амадеус I постаје краљ Шпаније.
1872. — Бригам Јонг ухапшен због бигамије (25 жена).
1882. — Џон D. Рокфелер уједињује своје нафтне фирме у Стандард Оил фондацију.
1890. — Алис Сенгер постаје прва жена у особљу Беле Куће.
1900. — Џон Хеј објављује Политику отворених врата да промовише трговину са Кином.
1900. — Отвара се Чикаго канал.
1905. — Руско-јапански рат: Русија принуђена да Јапану преда лучки град Порт Артур. Јапанци су заробили руску флоту у луци тако што су потопили трговачке бродове и затворили улаз у луку.
1915. — Окончана петодневна битка код Сарикамиса у Првом светском рату, током које је руска војска нанела тежак пораз војсци Ахмет Паше. Турци су изгубили 77.000 од 95.000 војника.
1917. — Краљевска банка Канаде преузима Банку Квебека.
1921. — Први религиозни радио пренос (КДКА АМ у Питсбургу, Пенсилванија).
1921. — Отвара се ДеЈонг музеј у Голден Гејт парку у Сан Франциску.
1923. — Министар унутрашњих послова Сједињених Држава Алберт Фол даје оставку због Типот Доум скандала.
1929. — Канада и Сједињене Државе склапају план да сачувају Нијагарине водопаде.
1935. — Бруно Хауптман одлази на суђење због убиства Чарлса Линдберга млађег, сина авијатичара Чарлса Линдберга.
1941. —.
- Други светски рат: Немачко бомбардовање знатно оштетило Ландаф катедралу, саграђену 1290. на обали реке Таф у Кардифу, Велс.
- Америчка влада објавила Либертy схип, програм са циљем да се направи 200 товарних бродова. До краја рата, биће саграђено преко 2.700 бродова.
1942. —.
- Други светски рат: Јапанске снаге заузимају Манилу.
- Америка морнарица отвара базу за дирижабле у Лејкхерсту, Њу Џерзи.
1943. — Одступајући пред совјетском Црвеном армијом, Немци у Другом светском рату почели повлачење с Кавказа.
1946. — У немогућности да настави своју владу над Албанијом после Другог светског рата, Краљ Зог је абдицирао, али је задржаво своје право на трон.
1949. — Луис Муњос Марин постао први демократски изабран Гувернер Порторика.
1955. — У Панами убијен председник, пуковник Хосе Антонио Ремон. Наследио га први потпредседник Хосе Рамон Гисадо, који је био на власти мање од две седмице. Оборен је под оптужбом да је учествовао у завери у којој је убијен председник Ремон.
1957. — Сан Франциско и Лос Анђелес берзе се спајају.
1959. —.
- ЦБС Радио укида 4 сапунице: Бацкстаге Wифе Оур Гал Сундаy, Роад оф Лифе и Тхис ис Нора Драке.
- лансиран први васионски брод ка Месецу, совјетска „Луна И“ без људске посаде.
1967. — Др. Кристијан Барнард изводи другу успешну трансплантацију срца.
1971. — На фудбалском стадиону „Ајброкс парк“ у Глазгову погинуло 66 навијача када се, током утакмице Селтика и Ренџерса, срушио део трибине.
1974. — Ричард Никсон потписује акт по коме се смањује максимална брзина у САД-у на 55 миља на час како би се сачувао бензин током ОПЕЦ ембарга.
1979. — Сид Вишес одлази на суђење за убиство Ненси Спанџен.
1980. — у Великој Британији почео штрајк радника у челичанама, први од 1926. Штрајк је прекинут 2. 4.а.
1981. — Питер Сатклиф, јоркширски трбосек, ухапшен.
1983. — Мјузикл Ени се изводи последњи пут после 2.377 представа на Бродвеју.
1991. — Шерон Прат Диксон се заклиње као мајор Вашингтон DC-а, постајући први Афричка америчка жена да води град те величине и важности.
1992. —.
- Председници Србије и Хрватске, Слободан Милошевић и Фрањо Туђман, прихватили су Споразум о плану мировних операција у Југославији, Венсов план, којим је предивиђена демилитаризација зона у Хрватској захваћених ратом, повлачење Југословенске народне армије из тих области и стављање тих зона под заштиту УН; војни команданти у Хрватској прихватили су прекид ватре ради распоређивања 10.000 припадника мировних снага УН.
- Парагвај постаје чланица Конвенције у Берну, уговору о ауторским правима.
1994. — Више од 70 људи погинуло и најмање 670 рањено, током дводневних борби сукобљених исламских фракција у главном граду Авганистана Кабулу.
1998. —.
- Власти Нигера ухапсиле бившег премијера Хаму Амадуа, под оптужбом да је учествовао у завери у којој је убијен шеф државе Ибрахим Баре Маинасара.
- Русија почиње са циркулацијом нових рубљи како би се обуздала инфлација и промовисала самоувереност.
1999. — Брутална снежна олуја захвата Средњи запад САД-а, изазивајући 359мм снега у Милвокију и 487мм у Чикагу. У Чикагу, температуре достижу -25 °Ц, а пријављено је 68 смрти.
2002. —.
- Леви Мванаваса постаје трећи председник Замбије.
- Перониста Едуардо Дуалде постао нови председник Аргентине преузевши тежак задатак да извуче земљу из највеће економске и финансијске кризе у историји земље. То је био пети избор председника државе у периоду од две недеље.
2003. — Комитет за заштиту новинара, објавио да је у претходној години у свету убијено 19 новинара, што је најмањи број од 1985. године, од када се бележе њихова страдања.
2004. — Стардаст летелица успешно прошла поред комете Wилд 2, узимајући узорак који ће да се врати на Земљу две године касније.

.

Рођења

1642. — Мехмед IV, отомански султан (у. 1693).
1727. — Џејмс Вулф, британски генерал у Француском и индијском рату (у. 1759).
1752. — Пхилип Морин Френеау, амерички књижевник (у 1832.).
1777. — Кристијан Данијел Раух, немачки вајар (у. 1857).
1816. — Бенџамин Хобсон, медицински мисионар у Кини.
1822. — Рудолф Клаусијус, немачки физичар, допринео термодинамици (у. 1888).
1836. — Менделе Мојкер Сфорим, руски писац (у. 1917).
1837. — Милиј Балакирјев, руски композитор, пијаниста и диригент (у. 1910).
1859. — Ана Захер, аустријски хотелијер (у. 1930).
1861. или 1862. — Микхаил Доливо-Доброволскy, пољско-руски електротехничар (у. 1919.).
1870. — Ернст Барлах, немачки вајар, графичар и песник (у. 1938).
1877. — Слава Рашкај, хрватски сликар (у.1906).
1886. — Флоренс Лоренс, канадска глумица (у. 1938).
1896. — Дзига Вертов, руски режисер (у. 1954).
1898. — Љубинка Бобић, српска глумица.
1905. — Мајкл Типет, енглески композитор (у. 1998).
1913. — Ана Ли, енглеска глумица (у. 2004).
1917. — Вера Зорина, играчица, глумица (у. 2003).
1920. — Исак Асимов, амерички писац научне фантастике (у. 1992).
1930. — Јулијус ЛаРоса, певач.
1936. — Роџер Милер, амерички певач кантри музике (у. 1992).
1938. — Иан Брејди, британски серијски убица.
1938. — Ханс Хербјорнсруд, норвешки аутор.
1939. — Констанце Вернон, играч.
1940. — Џим Бакер, амерички телеванђелиста.
1942. — Хју Шелтон, амерички председник заједничких шефова особља.
1944. — Принц Нородом Ранарид, камбоџански политичар.
1945. — Слободан Праљак, хрватски филмски редатељ, политичар и војсковођа.
1947. — Џек Хана, амерички зоолог.
1947. — Стјепан Томаш, хрватски писац.
1949. — Кристофер Дуранг, амерички писац представа.
1951. — Милан Шарић, математичар.
1951. — Ивица Тодорић, хрватски индустријалац и подузетник, власник Агрокора. Један од најбогатијих и најутјецајнијих људи у Хрватској и на простору бивше СФР Југославије.
1951. — Стипе Божић, хрватски алпинист и путописац.
1954. — Хенри Бонила, амерички политичар.
1954. — Дон Силва, певачица (Тхе Бридес оф Функенстеин, П-Функ).
1954. или 1955. — Павле "Паво" Јурина, хрватски тренер и бивши хрватски рукометаш. († 2011.).
1954. — Милован Рајевац, српски ногометни тренер и бивши ногометаш.
1954. — Јасна Орнела Берy, босанскохерцеговачка филмска, ТВ и казалишна глумица.
1955. — Текс Брашир, амерички глумац.
1959. — Кирти Азад, индијски играч крикета.
1961. — Габријел Картерис, америчка глумица.
1961. — Тод Хејнс, амерички филмски режисер.
1961. — Габриелле Цартерис, америчка глумица.
1961. — Зоран Лесендрић (Кики), српски роцк глазбеник, складатељ и продуцент.
1963. — Дејвид Коун, амерички играч бејзбола.
1964. — Пернел Витакер, амерички боксер.
1967. — Тиа Карере, америчка глумица.
1967. — Јамес Марсхалл, амерички глумац.
1968. — Цуба Гоодинг, Јр., амерички глумац.
1969. — Кристи Тарлингтон, амерички модел.
1969. — Томи Морисон, амерички боксер.
1972. — Теј Дигс, амерички глумац.
1974. — Триша Хелфер, канадска глумица и модел.
1974. — Томáш Řепка, чешки ногометаш.
1975. — Даг Роб, амерички певач (Хубастенк).
1976. — Пас Вега, шпанска глумица.
1981. — Маxи Родрíгуез, аргентински ногометаш.
1983. — Кате Босwортх, америчка глумица.
1986. — Игор Маренић, хрватски једриличар, олимпијски, свјетски и еуропски првак, судионик Олимпијских игара.
1988. — Марко Кешељ, српски кошаркаш.

.

Смрти

1694. — Хенри Бут, енглески политичар (р. 1651).
1726. — Доменико Зиполи, италијански композитор (р. 1688).
1893. — Џон Обадаја Вествуд, британски ентомолог (р. 1805).
1904. — Џејмс Лонгстрит, амерички генерал Конфедерације (р. 1821).
1913. — Леон Тесеранк д Борт, француски метеоролог (р. 1855).
1917. — Едвард Барнет Тејлор, енглески антрополог (р. 1832).
1918. — Едмон Ростан, француски писац.
1924. — Сабин Беринг-Голд, енглески композитор и романописац (р. 1834).
1939. — Роман Дмовски, пољски политичар (р. 1864).
1960. — Фаусто Копи, италијански бициклиста (р. 1919).
1963. — Дик Пауел, амерички глумац (р. 1904).
1963. — Џек Карсон, амерички глумац (р. 1910).
1974. — Текс Ритер, амерички глумац и певач (р. 1905).
1977. — Ерол Гарнер, амерички џез музичар (р. 1921).
1982. — Ивана Ланг, југославенска композиторица, клавирска педагогиња и пијанистица (р. 1912.).
1983. — Стјепан Драганић, књижевник.
1986. — Уна Меркел, америчка глумица (р. 1903).
1986. — Бил Вик, бејзбол менаџер (р. 1914).
1993. — Руди Супек, хрватски филозоф, социолог и педагог (р. 1913.).
1990. — Алан Хејл Јуниор, амерички глумац (р. 1918).
1995. — Мохамед Сијад Баре, бивши председник Сомалије .
1996. — Карл Тарговник, психијатар и преживео Холокауст (р. 1915).
2000. — Патрик О'Брајан, романописац (р. 1914).
2000. — Елмо Р. Замволт Јуниор, амерички адмирал (р. 1920).
2000. — Нет Едерли, амерички музичар и композитор (р. 1931).
2005. — Х. Дејвид Далквист, проналазач посуђа за кување (р. 1918?).
2005 — Сирил Флечер, британски комичар (р. 1913).
2005 — Френк Кели Фрис, амерички уметник (р. 1922).
2005 — Роналд 'Бо' Гин, амерички конгресмен из Џорџије (р. 1934).
2005 — Меклин МекКарти, амерички генетичар (р. 1911).
2005 — Едо Муртић, хрватски сликар (р. 1921).
2017 - Јохн Бергер, британски ликовни умјетник (р. 1926).

.

Празници и дани сећања

Осми дан и девета ноћ од Божића у западном Хришћанству.
Католицизам и Англиканизам — дан светог Базила Великог и Грегорија Нацијанцена.
Шкотска — други дан Хогоманај јавног празника.
Свети Игњатије Богоносац; Свети Данило Други, Архиепископ српски (Претпразништво Рождества)

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар