Циклохексен
Циклохексен | |||
---|---|---|---|
ИУПАЦ име |
| ||
Други називи | Тетрахидробензен, 1,2,3,4-Тетрахидробензен, Бензентетрахидрид, Циклохекс-1-ен, Хексанафтилен, УН 2256 | ||
Идентификација | |||
ЦАС регистарски број | 110-83-8 | ||
ПубЦхем[1][2] | 8079 | ||
ЦхемСпидер[3] | 7788 | ||
ЕИНЕЦС број | |||
ЦхЕБИ | 36404 | ||
ЦхЕМБЛ[4] | ЦХЕМБЛ16396 | ||
РТЕЦС регистарски број токсичности | ГW2500000 | ||
Јмол-3Д слике | Слика 1 | ||
| |||
| |||
Својства | |||
Молекулска формула | C6Х10 | ||
Моларна маса | 82.143 г/мол | ||
Агрегатно стање | течност | ||
Густина | 0.8110 г/цм3 | ||
Тачка топљења |
-103.5 °Ц, 170 К, -154 °Ф | ||
Тачка кључања |
82.98 °Ц, 356 К, 181 °Ф | ||
Растворљивост у води | 250 мг/L | ||
Напон паре | 8.93 кПа (20 °Ц)
11.9 кПа (25 °Ц) | ||
Индекс преламања (нD) | 1.4465 | ||
Опасност | |||
НФПА 704 | |||
Р-ознаке | Р11, Р19, Р21/22 | ||
С-ознаке | С16, С23, С24, С25, С33 | ||
Тачка паљења | -12 °Ц (10 °Ф) | ||
Тачка спонтаног паљења | 244 °Ц (471.2 °Ф) | ||
Експлозивни лимити | 1–5 % | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °Ц, 100 кПа) материјала | |||
Инфобоx референцес |
Циклохексен је угљоводоник са формулом C6Х10.[5][6] Овај циклоалкен је безбојна течност са оштрим мирисом. Он је интермедијар у разним индустријским процесима. Циклохексен није веома стабилан током дуготрајног складиштења са излагањем светлости и ваздуху, те формира пероксиде.
Продукција и употреба
[уреди | уреди извор]Циклохексен се производи парцијалном хидрогенацијом бензена, процесом који је развила компанија Асахи Хемикал. Он се конвертује у циклохексанол, који се дехидрогенише до циклохексанона, прекурсора капролактама.[7] Циклохексен је исто тако прекурсор адипинске киселине, малеинске киселине, дициклохексиладипата, и циклохексеноксида. Он се користи као растварач.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.
- ↑ Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.
- ↑ Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594.
- ↑ Цлаyден Јонатхан, Ницк Греевес, Стуарт Wаррен, Петер Wотхерс (2001). Органиц цхемистрy. Оxфорд, Оxфордсхире: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-850346-6.
- ↑ Смитх, Мицхаел Б.; Марцх, Јеррy (2007). Адванцед Органиц Цхемистрy: Реацтионс, Мецханисмс, анд Струцтуре (6тх изд.). Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0-471-72091-7.
- ↑ Мицхаел Т. Муссер "Цyцлохеxанол анд Цyцлохеxаноне" ин Уллманн'с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy, Wилеy-ВЦХ, Wеинхеим, 2005. ДОИ:10.1002/14356007.a08_217
Повезано
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Интернационална карта хемијске безбедности 1054
- Национални институт за окупациону безбедност и здравље (НИОСХ) Џепни водич хемијских хазарда 0167
- Безбедности подаци
- МСДС подаци Архивирано 2007-10-22 на Wаyбацк Мацхине-у