Пређи на садржај

Циклохексен

Извор: Wikipedija
Циклохексен
ИУПАЦ име
Други називи Тетрахидробензен, 1,2,3,4-Тетрахидробензен, Бензентетрахидрид, Циклохекс-1-ен, Хексанафтилен, УН 2256
Идентификација
ЦАС регистарски број 110-83-8 ДаY
ПубЦхем[1][2] 8079
ЦхемСпидер[3] 7788 ДаY
ЕИНЕЦС број 203-807-8
ЦхЕБИ 36404
ЦхЕМБЛ[4] ЦХЕМБЛ16396 ДаY
РТЕЦС регистарски број токсичности ГW2500000
Јмол-3Д слике Слика 1
Својства
Молекулска формула C6Х10
Моларна маса 82.143 г/мол
Агрегатно стање течност
Густина 0.8110 г/цм3
Тачка топљења

-103.5 °Ц, 170 К, -154 °Ф

Тачка кључања

82.98 °Ц, 356 К, 181 °Ф

Растворљивост у води 250 мг/L
Напон паре 8.93 кПа (20 °Ц)

11.9 кПа (25 °Ц)

Индекс преламања (нD) 1.4465
Опасност
НФПА 704
3
1
0
 
Р-ознаке Р11, Р19, Р21/22
С-ознаке С16, С23, С24, С25, С33
Тачка паљења -12 °Ц (10 °Ф)
Тачка спонтаног паљења 244 °Ц (471.2 °Ф)
Експлозивни лимити 1–5 %

 ДаY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °Ц, 100 кПа) материјала

Инфобоx референцес

Циклохексен је угљоводоник са формулом C6Х10.[5][6] Овај циклоалкен је безбојна течност са оштрим мирисом. Он је интермедијар у разним индустријским процесима. Циклохексен није веома стабилан током дуготрајног складиштења са излагањем светлости и ваздуху, те формира пероксиде.

Продукција и употреба

[уреди | уреди извор]

Циклохексен се производи парцијалном хидрогенацијом бензена, процесом који је развила компанија Асахи Хемикал. Он се конвертује у циклохексанол, који се дехидрогенише до циклохексанона, прекурсора капролактама.[7] Циклохексен је исто тако прекурсор адипинске киселине, малеинске киселине, дициклохексиладипата, и циклохексеноксида. Он се користи као растварач.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.  едит
  2. Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.  едит
  4. Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594.  едит
  5. Цлаyден Јонатхан, Ницк Греевес, Стуарт Wаррен, Петер Wотхерс (2001). Органиц цхемистрy. Оxфорд, Оxфордсхире: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-850346-6. 
  6. Смитх, Мицхаел Б.; Марцх, Јеррy (2007). Адванцед Органиц Цхемистрy: Реацтионс, Мецханисмс, анд Струцтуре (6тх изд.). Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0-471-72091-7. 
  7. Мицхаел Т. Муссер "Цyцлохеxанол анд Цyцлохеxаноне" ин Уллманн'с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy, Wилеy-ВЦХ, Wеинхеим, 2005. ДОИ:10.1002/14356007.a08_217

Повезано

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]