Difil
Difil (grč. Δίφιλος, rođen u Sinopi između 360. i 350. pne., umro u Smirni početkom 3. veka pne.) bio je jedan od istaknutih predstavnika nove atičke komedije.
Najveći deo života proveo je u Atini, gde je napisao oko 100 komedija i tri puta odneo pobedu na lenejskim dramskim takmičenjima tokom.[1] Poznato je oko 60 naslova, većinom tipičnih za novu atičku komediju. Naslovi nekoliko komada upućuju na mit (npr. Danaide, Tezej), ali se ne mora u svim slučajevima raditi o travestiji mita karakterističnoj za srednju atičku komediju: neke komedije su možda nazvane po liku koji se šegači imitirajući nekog mitskog heroja,[2] a neke po božanskom liku koji izgovara prolog (npr. Junak). Neobičan je naslov komedije Αἱρησιτείχης (Osvajač zida), koja je za drugu produkciju preimenovana u Στρατιώτης (Vojnik).[3] Ima dosta zanimljivih fragmenata: u jednom se Euripid naziva "pozlaćenim" (frg. 60),[4] što ukazuje istovremeno na nežno podsmevanje i Difilovo divljenje; u drugom fragmentu kuvaru je važno iz kojih zemalja dolaze gosti (frg. 17); Arhiloh i Hiponakt anahrono su prikazani kao Sapfini ljubavnici (frg. 70 i 71); daje se živ opis neke neprivlačne žene (frg. 91). Difilov je stil bio jednostavan i prirodan, a njegov jezik uglavnom atički. Veliku je pažnju posvećivao metrici i navodno je otkrio novu vrstu stiha.
Pisci rimske palijate obilato su se ugledali na Difila. Plautova drama Konopac (Rudens) prerada je Difilove komedije, Difilov komad Kockari (Κληρούμενοι) poslužio je za Plautovu Kasinu (Casina), komad Ljudi što umiru zajedno (Συναποθνῄσκοντες) bio je uzor za izgubljenu Plautovu komediju Commorientes (Terencije odatle uzima jednu scenu u svojoj Braći, koju je Plaut izostavio),[5] a moguće je i da je Plautova Vidularia nastala po uzoru na Difilov Splav (Σχεδία). Premda je Plaut možda značajno zadirao u Difilove originale, određene odlike zajedničke svim rimskim palijatama mogu se pripisati ovom pesniku: naklonost živim teatralnim detaljima, sa jasno suprotstavljenim scenama i sa donekle manje osetljivom karakterizacijom no što je ona Menandrova.[6]
- ↑ Inscriptiones Graecae 2. 2325.163.
- ↑ Cf. Atenej iz Naukratisa, Deipnosophistae, X, 421e u vezi s komadom Herakle.
- ↑ Atenej iz Naukratisa, Deipnosophistae, XI, 496f.
- ↑ Svi fragmenti prema: Rudolf Kassel, Colin Austin, Poetae Comici Graeci, 1989, str. 221-317.
- ↑ Terencije, Adelphoe, VI.
- ↑ Oxford Classical Dictionary (3rd ed.) 2003, s.v. "Diphilus".
