Prijeđi na sadržaj

Ferekid sa Sirosa

Izvor: Wikipedija
Za logografa iz 5. veka st. e., v. članak Ferekid Atinjanin

Ferekid sa Sirosa (grč. Φερεκύδης) bio je antički grčki filozof, koji se rodio na kikladskom ostrvu Sirosu i živeo u 6. veku st. e.

Ferekid je napisao Heptamih (Pećina sa sedam skrovišta), koje je jedno od najranijih proznih dela u grčkoj književnosti i koje predstavlja jedan od važnih prelaza sa mitološke na presokratsku filozofsku misao. U tom spisu Ferekid se služio mitskim predstavama kako bi izložio svoju filozofiju. Premda je delo danas izgubljeno, sačuvani su fragmenti u dovoljnom broju da bi se mogla rekontruisati glavna nit Ferekidova izlaganja. Aristotel u Metafizici (1091b 8) okarakterisao je ovo delo kao mešavinu mitologije i filozofije.

Ferekid izlaže istoriju sveta uz racionalizaciju grčkih božanstava. Kralj bogova nije Zevs, nego Zant (Ζάς = "onaj ko živi"). Njegov je otac Hronos (Χρόνος = "vreme"), a ne Kronos (Κρόνος), i iz njega su potekli voda, zemlja, vazduh i vatra. Izgleda da mitski sukob između oca i sina nije bio obrađen u ovom delu. Hronos i Zas bore se protiv Ofiona ili Ofioneja ("čoveka-zmije"), a Zas svoju pobedu proslavlja pletenjem ogrtača za Htoniju, koja se transformiše u Geju ("površinu zemlje").

U Ferekidovom se delu otkrivaju tragovi kosmogonijskih motiva (sveštena svadba ili hijerogamija, te borba između različitih sila), zatim tragovi sumerskih, babilonskih i feničanskih priča, te najzad misli jonskih kosmologa. Njegov je pripovedački stil jednostavan: narativ teče u jednolikom prezentu, rečenice se nižu parataktički, uvek spojene svezama χαί i δέ, a priče su prožete ponavljanjima.

Glavni Ferekidov doprinos presokratskoj filozofskoj misli sastoji se u tome što je poricao mogućnost nastanka iz ničega (ex nihilo), što je tvrdio da je kosmos nastao sam iz sebe, i što je smatrao da su prva prapočela večna. I Ferekid, sledeći jonske kosmologe, za pranačela u postanku sveta uzima večne nepropadljive elemente, i to u određenom broju. Međutim, za razliku od kolebanja između duha i materije kod Homerovih i Hesiodovih bogova, odnosno žive materije Jonjana, Ferekid precizno sprovodi dualizam duha i materije: najpre postoje duhovna bića (Zant, Hronos i druga), a iz njih nastaje duhovni oganj itd. Istovremeno je sproveden i svojevrsni etički dualizam dobra i zla.

Ciceron i Avgustin smatrali su da je Ferekid bio prvi koji je zastupao učenje o besmrtnosti duše. Diogen Laertije kaže da su neki Ferekida smatrali Pitagorinim učiteljem. Takođe, Ferekid se nalazi među tzv. sedam mudraca u nekim varijantama toga popisa.

Povezano

[uredi | uredi kod]

Eksterni linkovi

[uredi | uredi kod]