L-DOPA

L-DOPA
(IUPAC) ime
	(S)-2-amino-3-(3,4-dihydroxyphenyl); propanoic acid
Klinički podaci
Identifikatori
CAS broj	59-92-7
ATC kod	N04BA01
PubChem	6047
DrugBank	APRD00309
ChemSpider	5824
UNII	46627O600J
KEGG	D00059
ChEMBL	CHEMBL1009
Hemijski podaci
Formula	C9H11NO4
Mol. masa	197.19 g/mol
SMILES	eMolekuli & PubHem
InChI
	InChI=1S/C9H11NO4/c10-6(9(13)14)3-5-1-2-7(11)8(12)4-5/h1-2,4,6,11-12H,3,10H2,(H,13,14)/t6-/m0/s1 ; Key: WTDRDQBEARUVNC-LURJTMIESA-N
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost	30%
Metabolizam	Aromatična L-aminokiselinska dekarboksilaza
Poluvreme eliminacije	0.75–1.5 sata
Izlučivanje	renalno 70–80%
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća	B3(AU) C(US)
Pravni status	OTC
Način primene	oralno

L-DOPA (L-3,4-dihidroksifenilalanin; INN levodopa; tržišna imena: Sinemet, Parkopa, Atamet, Stalevo, Madopar, Prolopa, itd.) je prirodni dijetarni suplement i psihoaktivni lek nađen u pojedinim vrstama hrane i trava (npr. Mucuna pruriens). Ovo jedinjenje nastaje iz aminokiseline L-tirozina u telu i mozgu sisara. L-DOPA je prekurzor neurotransmitera dopamina, norepinefrina (noradrenalina), i epinefrina (adrenalina) kolektivno poznatih kao kateholamini. Pored njene prirodne i esencijalne biološke uloge, L-DOPA se takođe koristi u kliničkom tretmanu Parkinsonove bolesti i dopamin-responsivne distonije. Kad se koristi u farmaceutskom kontekstu, najčešće se imenuje INN (International Nonproprietary Names) dezignacijom levodopa.^[6]

Terapeutska upotreba

L-DOPA prolazi kroz zaštitnu krvno-moždanu barijeru, za razliku od dopamina. Is tog razloga se L-DOPA koristi za povećanje dopaminske koncentracije u lečenju Parkinsonove bolesti i dopamin-responsivne distonije. Ovaj tretman je originalno razvio Džordž Kotzias sa saradnicima. Nakon ulaska u centralni nervni sistem L-DOPA se konvertuje u dopamin enzimom aromatična L-aminokiselinska dekarboksilaza, takođe poznatim kao DOPA dekarboksilaza (DDC). Piridoksal fosfat (vitamin B6) je neophodni kofaktor u ovoj reakciji, i povremeno se dozira zajedno sa levodopom, obično u obliku piridoksina.

Pored CNS-a, L-DOPA se takođe konvertuje u dopamin u perifernom nervnom sistemu. Rezultirajuća hiperdopaminergija je uzrok mnogobrojnih nuspojava kod samostalnog doziranja levodope. Da bi se izbegle te pojave, standardna klinička praksa je da se levodopa koristi zajedno sa perifernim inhibitorom DOPA dekarboksilaze (DDCI), kao što je karbidopa (L-DOPA i karbidopa kombinacije se prodaju kao Lodosin, Sinemet, Parcopa, Atamet, Stalevo), ili benserazid (kombinacije se nazivaju: Madopar, Prolopa). Time se sprečava periferna sinteza dopamina. Kodoziranje piridoksina bez DDCI ubrzava perifernu L-DOPA dekarboksilaciju u takvoj meri da negira efekte L-DOPA administracije. Ovaj fenomen je svojevremeno uzrokovao veliku konfuziju.

Kombinacija: L-DOPA i periferni DDCI, je bila istražena kao potencijalni tretman za sindrom nemirnih nogu, međutim studije nisu pokazale da postoji značajna redukcija simptoma.^[7]

Poznata su dva tipa L-DOPA responsa:

Kratkotrajni respons, koji je zavistan od polu-života leka
Dugotrajni respons, koji zavisi od akumulacije efekata tokom najmanje dve nedelje. Taj respons je evidentan sam u ranoj terapiji, kada nesposobnost mozga da čuva zalihe dopamina još nije briga.

Literatura

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
↑ Thomas L. Lemke, David A. Williams, ur. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6 izd.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0-7817-6879-9.
↑ „L-dopa for RLS”. Bandolier. 1. 04. 2007.. Pristupljeno 16. 10. 2008.

Spoljašnje veze

Studija otkriva detalje jake vezivne moći dagnji

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[4] Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[5] Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit

[Foye-6] Thomas L. Lemke, David A. Williams, ur. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6 izd.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0-7817-6879-9.

[7] „L-dopa for RLS”. Bandolier. 1. 04. 2007.. Pristupljeno 16. 10. 2008.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

p r u 20 osnovnih aminokiselina
Esencijalne aminokiseline	Izoleucin • Leucin • Lizin • Metionin • Fenilalanin • Treonin • Triptofan • Valin
Poluesencijalne aminokiseline	Arginin • Histidin
Neesencijalne aminokiseline	Alanin • Asparagin • Asparaginska kiselina • Cistein • Glutaminska kiselina • Glutamin • Glicin • Prolin • Serin • Tirozin
Druge klasifikacije	Ketogene aminokiseline • Glukogene aminokiseline
Biohemijske familije: Ugljeni hidrati (Glikozidi,Alkoholi) • Lipidi (Steroidi,Fosfolipidi,Glikolipidi,Masne kiseline,Tetrapiroli) • Proteini (Aminokiseline,Peptidi,Glikoproteini) • Nukleobaze/Nukleinske kiseline