Velika škola

Ne treba izjednačavati sa Velikom školom Ivana Jugovića.

Velika škola krajem 19. veka

Velika škola je bila najviša obrazovna institucija u Srbiji između 1863. i 1905. godine. Nastava je održavana u Kapetan-Mišinom zdanju. Škola je prerasla u Beogradski univerzitet 1905, kada su otvoreni Medicinski, Bogoslovski i Poljoprivredni fakultet.

Osnovana je zakonom od 24. septembra 1863. godine kao naslednik Liceja, dotadašnje najviše škole u Srbiji. Velika škola je u zakonu definisana kao naučno zavedenje za više i stručno izobraženje, tj. naučni zavod za više i stručno obrazovanje. Vrhovna vlast bio je ministar prosvete, a Velikom školom su neposredno rukovodili rektor i Akademijski savet. Rektora je postavljao vladar, prvi rektor bio je Konstantin Branković (1814-1865).

Velika škola je imala tri odeljenja, odnosno fakulteta: Filozofski fakultet, Tehnički fakultet i Pravni fakultet. Programi su se u znatnoj meri preklapali, tako da su studenti uglavnom dobijali opšte obrazovanje, a premalo pravo stručno. Na filozofskom odeljenju se studiralo tri godine, a na pravnom i tehničkom četiri.

Izmenama zakona iz 1873, godine Filozofski fakultet je podeljen na dva odseka. Izmenama zakona od 1880. godine studije na Filozofskom fakultetu se produžuju na četiri godine. Izmenama zakona iz 1896. godine broj odseka, tj. grupa srodnih nauka, bitno je povećan: na Filozofskom na sedam, na Tehničkom na tri i na Pravnom na dva, što je doprinelo specijalizaciji i unapređenju stručne strane studija.

Tokom vremena je znatno povećana i samouprava Velike škole.

Velika škola je napredovala tokom četiri decenije i postala preteča Univerziteta, ali ipak ni do kraja svog postojanja nije dostigla dovoljan nivo da preraste u univerzitet, već je on formiran de novo 1905. godine, tek sa delom profesorskog sastava Velike škole.

Rektori

Rektori Velike škole u periodu 1863–1905. bili su:

• 1863/64. i 1864/65. - Konstantin Branković
• 1865/66. - Sergije Nikolić
• 1866/67. i 1867/68. - Stojan Marković
• 1868/69. - 1874/75. - Josif Pančić
• 1874/75. (letnji semestar) - Emilijan Josimović
• 1875/76. - Alimpije Vasiljević
• 1876/77. - Emilijan Josimović (2. put)
• 1877/78. - Stojan Bošković
• 1878/79. - 1880/81. - Stojan Marković (2. put)
• 1881/82. - 1883/84. - Dimitrije Nešić
• 1884/85. - Panta Srećković
• 1885/86. - Kosta Alković
• 1886/87. - Jovan Bošković
• 1888/89. i 1889/90. (do juna) - Svetomir Nikolajević
• 1890. - Panta Srećković (2. put)
• 1890/91. - Sima Lozanić
• 1891/92. - Kosta Alković (2. put)
• 1892/93. i 1893/94. - Dimitrije Nešić (2. put)
• 1893/94. - Svetislav Vulović
• 1894/95. - Kosta Alković (3. put)
• 1895/96. - Vojislav Bakić
• 1896/97. - Jovan Žujović
• 1897/98. - Vojislav Bakić (2. put)
• 1898/99. - Gliša Geršić
• 1898/99. i 1899/1900. - Nikola Stamenković
• 1900/01. - Kosta Glavinić
• 1901/02. - Milan Jovanović Batut
• 1902/03. i 1903/04. - Marko T. Leko
• 1904/05. - Sava Urošević

Povezano

• Velika škola Ivana Jugovića (1808–1813)
• Beogradski Licej (1838–1863)
• Univerzitet u Beogradu (od 1905)

Spoljašnje veze

• Velikani Velike škole („Večernje novosti“, feljton 26.2-6.3.2010.)