gnjizdo
gnjizdo
gnjizdo (srpskohrvatski, ćir., гњиздо)
[uredi]Imenica
[uredi]gnjizdo ? (ćirilica гњиздо)
Kategorije:
ob.rib.pren.
Oblici:
Značenja:
- Ležište ili kućica u kojoj ptice žive i izvode ptiće; ležište na kojem domaće pernate životinje nose jaja i legu pilad. [1]
- Kuća, dom. [1]
Primeri:
- Òvu sam gȕsku odljúčila z gȕščići, a òna je òstala na gnjízdo. [2] [3] [4] [5] [6] Bašaid Neštin Martinci Susek Laćarak Sviloš Čerević Ledinci Vrdnik Pavlovci Platičevo Buđanovci Kraljevci Čortanovci Karlovčić Inđija Šimanovci Deč Boljevci Batajnica Dobanovci Sremski Mihaljevci Subotica Martonoš Sivac Bečej Čurug Deronje Ravno Selo Gospođinci Đurđevo Kać Begeč Kovilj Đala Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Sanad Padej Iđoš Kikinda Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid Novi Bečej Itebej Međa Melenci Žitište Jaša Tomić Šurjan Zrenjanin Boka Neuzina Tomaševac Perlez Farkaždin Ilandža Čenta Vršac Izbište Sefkerin Ivanda Dinjaš Gad [1]
- Òstavila golùbica gnjízdo i mláde. Bačinci [1]
- A óvde láste mi prȁvu gnjízda. Đala [1]# U izuzetna dela panonskog graditeljstva ubrajam zemunicu, kuću od naboja i gnezdo lastavice. Turija [1]
- Imali smo bušeni bunar sa pumpom, betonski bazen za kišnicu i ugrađena gnezda za nosilje u velikoj zidanoj šupi. Platičevo [1]# Ȉma trídeset pári kormorána, tȗ se nȅki légli, nȅki su nam dòšli, màda ȏn nè māri tȍlko za gnjézdo. Kovilj [1]
- Iz tog gnjezda sam ja već izvadijo vrapčiće. [5] [7] [6] [8] Jasenovo Morović Višnjićevo Čalma Mol Kruščica Kusić Bavanište Gaj Pomaz Deska Lovra Čenej [1]# Gnjízdo je di se pčȅle légu. [9] Svetozar Miletić Futog [1]# Pčèlije gnjézdo je di òna léže. [9] Irig [1]# Som ide u svoje gnjizdo u kamenu, u dubokim vodama. [10] Perlez [1]# Gnjezdo ako nađemo, onda ima ribe. [10] Bezdan [1]
Sinonimi:
Izrazi:
- [1]
- Ban [1]
- G. mn gnjizdádi Čenta [1]
- savȉti gnjízdo ("zasnovati dom i porodicu"). Vršac [1]
- kukavica’ Vršac [1]
- Gȍlub iz vrȁnina gnjízda [1]
- ne diraj u zoljino gnjezdo ("ne treba se svađati s osobom koja je ljutite prirode, prznica, svađalica"). Jasenovo [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 228, 230, 368.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 104, 145, 298, 299, 300, 301, 349, 402.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 10, 42, 101, 153, 164, 170.
- ↑ 5,0 5,1 Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 314.
- ↑ 6,0 6,1 Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).
- ↑ Marija Špis-Ćulum, Iz leksike Pomazi i Čobanca (kod Sentandreje), rukopis.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ 9,0 9,1 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
- ↑ 10,0 10,1 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
Napomene
[uredi]