Pređi na sadržaj

Anja Alač

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Aleksandra Alač
Lični podaci
Puno imeAleksandra Alač
NadimakAnja
Datum rođenja(1988-09-29)29. septembar 1988.(36 god.)
Mesto rođenjaBeograd, SFR Jugoslavija
Zanimanjeglumica
Porodica
RoditeljiAleksandar Alač
Vesna Čipčić
Rad
Bitna ulogaRuža vjetrova — Ines Odak
Montevideo, Bog te video! — hazenašica Brankica
Montevideo, Bog te video! — hazenašica Brankica
Veza do IMDb-a

Aleksandra Anja Alač (Beograd, 29. septembar 1988) srpska je glumica, postala je poznata po ulozi Ines Odak u hrvatskoj seriji Ruža vjetrova, kao i po ulozi Brankice u filmu Dragana Bjelogrlića Montevideo, bog te video!. Kćerka je glumaca Aleksandra Alača i Vesne Čipčić.

Diplomirala je na katedri za glumu na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu u klasi profesora Dragana Petrovića Peleta.[1] Bivša je devojka glumca Miloša Bikovića iz studentskih dana.

U braku je sa arhitektom i uličnim umetnikom Andrejom Josifovskim koji je poznatiji kao Pijanista i radi na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Imaju dvoje dece, sina Alekseja i ćerku Anđelu. Njen brat Ivan Vanja Alač je pozorišni reditelj.

Pozorišne predstave

[uredi | uredi izvor]
Predstava Uloga Tekst Dramaturgija
/adaptacija/
Režija Pozorište Premijera
Delirijum tremens Lekarka, tek na
početku karijere
Goran Marković Beogradsko dramsko pozorište 25. april 2005.[2]
Petar pan Vendi[a] Džejms Metju Bari Ivana Dimić Milan Karadžić Pozorište „Boško Buha“ 11. april 2010.[7]
Sablja dimiskija Aleksandar Popović Goran Šušljik UK „Vuk Stefanović Karadžić“ 8. maj 2010.[8]
Harold i Mod Roz Kolin Higins Milena Depolo Milan Karadžić Beogradsko dramsko pozorište 6. jun 2010.[9]
Drekavac Marina[b] Maja Todorović Milena Pavlović Čučilović 10. februar 2012.[13]
Zaštita prije svega Marija[v] Ivan Zekić Vladan Đurković DADOV 20. maj 2013.[15]
Sve o mojoj majci Sestra Rosa Samjuel Adamson
Pedro Almodovar
Đurđa Tešić Beogradsko dramsko pozorište 23. novembar 2013.[16]
Moj sin malo
sporije hoda
Sara Ivor Martinić Predrag Stojmenović
Milica Gojković
23. novembar 2013.[17]
Anđeli čuvari Milica Knežević Staša Koprivica[g] Veljko Mićunović 25. januar 2014.[20]
Gospodar pesme Zvezdana i Lela[21] Branko Milićević Svetlana Aleksić Pozorište Puž 11. april 2014.[22]
Kad su cvetale tikve Dušica Dragoslav Mihailović Boban Skerlić
Marko Misirača
Beogradsko dramsko pozorište 24. maj 2014.[23]
Ples sa bogovima Kris Brajan Fril Aleksandar Dunđerović 25. mart 2015.[24]
Poziv na pogubljenje Emočka Aleksandar Červinski Boban Skerlić 8. oktobar 2015.[25]
Terorizam Oleg i Vladimir Presnjakov Snežana Trišić 10. oktobar 2016.[26]
Osvrni se u gnevu[d] Džon Ozborn Nataša Radulović Nezavisna produkcija 26. jul 2016.[28]
Pomorandže za zbogom Jelka Biljana Popović Andrej Šepetkovski Nenad Gvozdenović Beogradsko dramsko pozorište 20. februar 2017.[29]
Ljubav i moda Lucija[đ] Staša Koprivica Aleksandar Nikolić Opera i teatar Madlenijanum 27. april 2017.[33]
Lepotica i zverko Cica Borivoje Petković[e] Marko Jovičić Pozorište Puž 18. novembar 2017.[35]
Iz života insekata Karel Čapek Slobodan Obradović Ivan Vuković Beogradsko dramsko pozorište 6. decembar 2017.[36]
Klošmerl Roza Bivak Gabrijel Ševalje Dimitrije Kokanov
Maša Stokić
Kokan Mladenović 23. april 2018.[37]
Ničiji sin Tonka[ž] Mate Matišić Ivan Velisavljević Marko Misirača 4. oktobar 2018.[39]
Liliom Mari Ferenc Molnar Slobodan Obradović Ana Tomović 1. novembar 2019.[40]
Living room Mlada žena Ersan Mondtag 13. jun 2020.[41]

Filmografija

[uredi | uredi izvor]
God. Naziv Uloga
2010-te
2010. Montevideo, Bog te video! hazenašica Brankica
2011. Miris kiše na Balkanu (serija) Didi Valić
2012. Montevideo, Bog te video! (serija) hazenašica Brankica
2011—2013. Ruža vjetrova Ines Odak
2016. Ubice mog oca Teodora
2017. Sinđelići Nikoleta
2019. Balkanska međa Duška
2019. Urgentni centar Jasmina Stošić
2019. Žigosani u reketu Tanjin advokat
2020-te
2020. Tate Dunja
2020. Vikend sa ćaletom
2021. Radio Mileva Dirjana
Kapio majka

Nagrade i priznanja

[uredi | uredi izvor]
  • Nagrada Dušan Duka Jovanović za najbolju mladu glumicu na 4. Festivalu proizvedenih predstava u Aleksincu, 2015. godine, za ulogu Sare u predstavi Moj sin malo sporije hoda[42]

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Anja Alač je, kao studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti, u predstavi tumačila lik Vendi,[3][4][5] koji je u postavci iz 2016. pripao Tari Đurašinović.[6]
  2. ^ U premijernoj postavci predstave, lik Marine igrala je Ivana Nikolić.[10][11][12]
  3. ^ Premijerni ansambl predstave činili su Tamara Dragičević, Ivan Zekić, Radovan Vujović i Nađa Maršićević.[14]
  4. ^ Predstava je rađena po motivima scenarija komedije Sema i Bele Spevek, Moja tri anđela (engl. My Three Angels).[18] Komad je premijerno odigran 1353, na sceni Brodvejskog teatra, a ukupno je imao preko 300 izvođenja. Dve godine kasnije, prikazan je film Mi nismo anđeli, prema scenariju Ranalda Mekdugala (engl. Ranald MacDougall), sa Hamfrijem Bogartom u glavnoj ulozi. Prvobitnu verziju priče napisao je francuski dramaturg Albert Huson (fr. Albert Husson), 1952. godine.[19]
  5. ^ Anja Alač je deo ansambla postala u novembru 2017, kada je zamenila koleginicu sa klase, Ninu Janković.[27]
  6. ^ Predstava je nastala prema istoimenom filmu iz 1980. godine. Aleksandra Anja Alač se ansamblu priključila nakon premijere, a preuzela je lik Lucije, koji je u početku tumačila Iva Stefanović.[30][31][32]
  7. ^ Scenario se prepliće sa motivima iz bajki Lepotica i zver, King Kong i drugih.[34]
  8. ^ U alternaciji sa Milenom Predić.[38]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Aleksandra Anja Alač”. prvikoraci.com. Arhivirano iz originala 07. 06. 2019. g. Pristupljeno 7. 6. 2019. 
  2. ^ „Delirijum tremens”. hocupozoriste.rs. 25. 4. 2005. Pristupljeno 16. 2. 2020. 
  3. ^ „Anja Alač: Razdvojenost od dečka mi ne pada teško”. nacional.hr. espreso.rs. 25. 10. 2011. Arhivirano iz originala 15. 02. 2020. g. Pristupljeno 15. 2. 2020. 
  4. ^ Car, Maja (19. 5. 2012). „Anja Alač: Moj Petar Pan oborio me zrelim muškim humorom” (na jeziku: hrvatski). Večernji list. Pristupljeno 15. 2. 2020. 
  5. ^ Loš, Tatjana (13. 1. 2013). „Anja Alač: Pronašla sam svog Petra Pana”. Večernje novosti. Pristupljeno 15. 2. 2020. 
  6. ^ „Petar Pan”. Pozorište „Boško Buha“. 15. 12. 2016. Pristupljeno 15. 2. 2020. 
  7. ^ „Premijera predstave „Petar Pan. Tanjug. B92. 7. 4. 2010. Pristupljeno 15. 2. 2020. 
  8. ^ Nježić, T. (8. 5. 2010). „Gorka farsa na sceni i van nje”. Blic. Pristupljeno 15. 2. 2020. 
  9. ^ „Harold i Mod”. hocupozoriste.rs. 6. 6. 2010. Pristupljeno 16. 2. 2020. 
  10. ^ G. T, B. (8. 12. 2011). „Počele probe „Drekavca” u BDP-u”. Politika. Pristupljeno 7. 2. 2020. 
  11. ^ „Drekavac – BDP”. tiketklub.com. Pristupljeno 7. 2. 2020. 
  12. ^ Markovinović, Nina; Kerenac, Vesna (maj 2013). „Godišnjak pozorišta Srbije 2011/2012.” (PDF). Sterijino pozorje. str. 17. Pristupljeno 7. 2. 2020. 
  13. ^ „Anя Alač”. gm-production.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 7. 2. 2020. 
  14. ^ S, T. (16. 5. 2013). „"Zaštita prije svega" u Dadovu”. mondo.rs. kodex.me. Pristupljeno 15. 2. 2020. 
  15. ^ „Aleksandra Anja Alač”. biografija.org. 20. 11. 2017. Pristupljeno 15. 2. 2020. 
  16. ^ „Sve o mojoj majci”. hocupozoriste.rs. 26. 4. 2011. Pristupljeno 7. 2. 2020. 
  17. ^ „Moj sin samo malo sporije hoda”. hocupozoriste.rs. 24. 11. 2013. Pristupljeno 7. 2. 2020. 
  18. ^ Bojanić, M. (25. 6. 2013). „Slogan „Večeras improvizujemo. Danas. Pristupljeno 7. 2. 2020. 
  19. ^ „Anđeli čuvari u BDP-u”. seecult.org. 24. 1. 2014. Pristupljeno 7. 2. 2020. 
  20. ^ Markovinović, Nina; Baštić, Tomislav (maj 2015). „Godišnjak pozorišta Srbije 2013/2014.” (PDF). Sterijino pozorje. str. 16. Pristupljeno 7. 2. 2020. 
  21. ^ „Gospodar pesme”. Pozorište Puž. Pristupljeno 15. 2. 2020. 
  22. ^ „Rođendanska premijera: "Gospodar pesme" u pozorištu "Puž". Tanjug. Blic. 10. 4. 2014. Pristupljeno 15. 2. 2020. 
  23. ^ „Kad su cvetale tikve”. Beogradsko dramsko pozorište. 24. 5. 2014. Arhivirano iz originala 21. 02. 2015. g. Pristupljeno 7. 2. 2020. 
  24. ^ „Ples sa Bogovima”. hocupozoriste.rs. 25. 3. 2015. Pristupljeno 16. 2. 2020. 
  25. ^ „Poziv na pogubljenje”. hocupozoriste.rs. 8. 10. 2015. Pristupljeno 16. 2. 2020. 
  26. ^ „Terorizam u svakodnevnici”. seecult.org. 7. 10. 2016. Pristupljeno 16. 2. 2020. 
  27. ^ K, E. (1. 11. 2017). „PREDSTAVA OSVRNI SE U GNEVU: Anja Alač uskočila umesto trudne Nine”. Kurir. Pristupljeno 15. 2. 2020. 
  28. ^ „Da li je dovoljni biti samo živ? Ne propustite premijeru predstave "Osvrni se u gnevu". Prva srpska televizija. 24. 6. 2016. Arhivirano iz originala 16. 02. 2020. g. Pristupljeno 15. 2. 2020. 
  29. ^ „Pomorandže za zbogom”. Beogradsko dramsko pozorište. Arhivirano iz originala 21. 02. 2017. g. Pristupljeno 7. 2. 2020. 
  30. ^ „Glumica Aleksandra Anja Alač u ulozi drugarice Lucije, manekenke iz Splita, koja pronalazi svoju ljubav u Beogradu!”. Ljubav i moda. Fejsbuk. 8. 10. 2017. Pristupljeno 7. 2. 2020. 
  31. ^ „Premijera mjuzikla Ljubav i moda u Madlenianumu”. sitoireseto.com. 24. 3. 2017. Pristupljeno 7. 2. 2020. 
  32. ^ „Ljubav i moda”. hocupozoriste.rs. 27. 4. 2017. Pristupljeno 7. 2. 2020. 
  33. ^ „Ljubav i moda”. Opera i teatar Madlenijanum. 27. 4. 2017. Pristupljeno 7. 2. 2020. 
  34. ^ „“Lepotica i zverko” premijera u “Pužu. antrfile.com. 12. 11. 2017. Arhivirano iz originala 19. 06. 2020. g. Pristupljeno 7. 2. 2020. 
  35. ^ „Lepotica i zverko”. Pozorište Puž. 1. 11. 2019. Pristupljeno 7. 2. 2020. 
  36. ^ „Iz života insekata”. hocupozoriste.rs. 6. 12. 2017. Pristupljeno 7. 2. 2020. 
  37. ^ „Klošmerl”. Beogradsko dramsko pozorište. 23. 4. 2018. Pristupljeno 7. 2. 2020. [mrtva veza]
  38. ^ „Ničiji sin”. Beogradsko dramsko pozorište. 23. 4. 2018. Pristupljeno 7. 2. 2020. [mrtva veza]
  39. ^ V. S, V. (2. 10. 2018). „“Ničiji sin” na sceni Beogradskog dramskog pozorišta”. Večernje novosti. Pristupljeno 7. 2. 2020. 
  40. ^ „Liliom”. Beogradsko dramsko pozorište. 1. 11. 2019. Arhivirano iz originala 03. 12. 2022. g. Pristupljeno 7. 2. 2020. 
  41. ^ „Living room”. Beogradsko dramsko pozorište. 13. 6. 2020. Pristupljeno 7. 2. 2020. 
  42. ^ „Pet nagrada za predstavu "Moj sin samo malo sporije hoda" u Aleksincu”. Blic. 26. 11. 2015. Pristupljeno 7. 2. 2020. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]